Славили су Св. Ђорђа и Св. Михајла. Дакле доказано су славили славу, заклињу у њу у једном дубровачком документу.
Ово је тај дио из повеље од 15. априла 1391. године. Лијеп примјер помена славе у српском средњем вијеку (са чак истом формулацијом "крсно име" како се користи и данас)

"...ми, Бељак и Радич, са свима више именованима, на Свето писмо Христовога јеванђеља из добре воље и са чистим срцем присегли смо вером и душом, и оца нашега и родитеља наших
Светим Ђурђем и арханђелом Михајлом, нашим крсним именима, да извршимо и свршимо и утврдимо све писано у овој повељи, и да наша деца и наши потомци и наша властела и сваки наш човек изврши и не пренебрегне ово писање,..."