Годијељи и Угреновићи J2b-M205>A11525>Y22059>Y146264>Y146261

[Предраг56]

Pa kad tad pojavicе sе jos tragova....hvala.

[Дробњак]

Ово су Мијовићи из Куча. Мислим да славе Никољдан и да немају везе са дробњачким Мијовићима M205, који су пореклом од братства Годијеља и славе Томиндан, а преслављају Ђурђевдан.

Мијовићи из Дробњака се тако презивају по Мију Годијељу који је живео крајем 18. и почетком 19. века у селу Годијеља. Погубљен је 1806. у Петњици на чувеним вешалима. Био је харамбаша. Имао је синове Риста и Павла од којих су Мијовићи у Годијељима. Небојша је у праву, потомци Мија Годијеља, немају никакве везе са Мијовићима из Куча.

[Предраг56]

Мијовићи из Дробњака се тако презивају по Мију Годијељу који је живео крајем 18. и почетком 19. века у селу Годијеља. Погубљен је 1806. у Петњици на чувеним вешалима. Био је харамбаша. Имао је синове Риста и Павла од којих су Мијовићи у Годијељима. Небојша је у праву, потомци Мија Годијеља, немају никакве везе са Мијовићима из Куча.
[/quote]
Хвала на појашњењу.

[Небојша]

Село Годијељи, Шавник

<a href="https://www.youtube.com/v/XG2US-J2lCQ" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/XG2US-J2lCQ</a>

<a href="https://www.youtube.com/v/FtBAPBozTVM" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/FtBAPBozTVM</a>

Мијовићи из Годијеља су тестирани (хаплогрупа J2b-M205)

Интересантно да на овим званичним таблама стоји име "Годијеља", а не Годијељи, како се може пронаћи на мапама и у литератури.

[Дробњак]

Село се и зове Годијеља, а име рода је Годијељи. Такође, у литератури се помиње име Тушина, али мештани и њихове комшије село зову Тушиња.

[Nebo]

Село се и зове Годијеља, а име рода је Годијељи. Такође, у литератури се помиње име Тушина, али мештани и њихове комшије село зову Тушиња.

Да, прави назив је ТушиЊа, старији облик: Тушимља.

Сличан пример имамо у Шекулару, где се називи села названих братственим именима завршавају на -е, тако: Ћетковиће, Јашовиће, Спалевиће, итд. Али, у картографији ћемо наћи: Ћетковићи, Јашовићи, Спалевићи...
Облик са наставком -е, у ствари, показује коме село припада. Претпостављам да је иста ствар и у случају Годијеља.

[Nebo]

Годиља, посесивни придев од непосведоченог имена Годил или
Годило, које је nостало од ос.

Леп налаз.

[Предраг56]

Леп налаз.

Ма прогутало ми нeшто прeд крај.

[Предраг56]

Не, заиста, има основа. Словенски - годити, угодно. Име Годило звучи сасвим словенски. Као и топоними Годијељи, Годиње, итд.

И ја мислим тако.

За Ђорђа
https://www.sanu.ac.rs/Izdanja/ElIzdanja/Toponimija-1.pdf

СРПСКА АКАДМИЈА НАУКА И УМEТНОСТИ
Oдељење за језик и књижевност
Одбор за ономастику
Књига 2
Aлександар Лома
Томпонимија Бањске хрисовуље (стр.58 и 59)

ГОДИЉА- С обзиром на данашњи  објeкат првобитна AС je могла најпрe гласити Годиља гора; за ЛИ у основу уп. рус. прeзимe Годилов, топоним Годилово у Русији (код Новгорода), Годлишв у Украјини.

ГОДИЊА- Бањско сeло у зeтском Подлужју, данас потeс Годeља измeђу Гостиша и Матагужа.

ВИЗИТОР - рум.пастирско почивалиштe, дословно значeњe рум. извeдeницe било би снeвалиштe (рум. a visa  "сањати", уп. Думритор спавалиштe од рум. a durmi "спавати".

Има много вишe ко жeли да прочита.

[НиколаВук]

Да, прави назив је ТушиЊа, старији облик: Тушимља.

Занимљиво је да близу Србице у Дреници постоји село Тушимље, а поред њега Градина (Ћитет), још увек археолошки неистражена.

[Nebo]

Занимљиво је да близу Србице у Дреници постоји село Тушимље, а поред њега Градина (Ћитет), још увек археолошки неистражена.

Тушимља је словенски топоним и има га и у другим нашим крајевима. Знам за Тушимљу у Рашкој, на север од Трговишта (Новог Пазара),а верујем да постоји и другде.

[Nebo]

Читам неки збворник радова о келтским језицима, па ми привлачи пажњу старији назив за гелске језике (Gaelic) - Goidelic.

Повратак старом питању има ли топоним Годијељи можда везе са Гелима - Гојделима (Goidel).

Old Irish Goídelc, which comes from Old Welsh Guoidel meaning "pirate, raider".

И занимљив мит о Гојделу Гласу, родоначелнику гелских народа, скитског порекла:

https://en.wikipedia.org/wiki/Go%C3%ADdel_Glas

[Небојша]

Читам неки збворник радова о келтским језицима, па ми привлачи пажњу старији назив за гелске језике (Gaelic) - Goidelic.

Повратак старом питању има ли топоним Годијељи можда везе са Гелима - Гојделима (Goidel).

Old Irish Goídelc, which comes from Old Welsh Guoidel meaning "pirate, raider".

И занимљив мит о Гојделу Гласу, родоначелнику гелских народа, скитског порекла:

https://en.wikipedia.org/wiki/Go%C3%ADdel_Glas

Сећам се да сам још давно помињао ову везу. Има више места са сличним називом у Црној Гори, Србији и Албанији. Годиње, Годиље, Годочеље, Годијеља, Годијево, итд. Нисмо тада успели да пронађемо везу са Келтима (Goidelic).

Занимљиво да је и Момир Пејановић (иначе Годијељ), у монографији о истоименом селу, дао слично тумачење овог имена. Штавише, за старо становништво Дурмитора верује да је кетлског порекла, иако никада до краја није расветљено колики је био келтски утицај у тим крајевима.

[Дробњак]

Многи Дурмиторци ће рећи да назив њихове планине потиче из келтског језика и да су тај простор некада насељавали Келти.
Иначе, колико ме сећање служи, термин Goidelic се не употребљава за све келтске језике већ само за оне који су настали на простору античке Хиберније, тј. Ирске а то су Ирски, Гелски у Шкотској и келтски језик острва Ман између Ирске и Енглеске. Нисам неки врсни познавалац Келта Ирске и Британије и никада се нисам тим питањем студиозније бавио али знам нешто основно о историји овог простора, нарочито о периоду позне антике и раног средњег века. Назив Goidelic, као што Небо рече, потиче из Велшког језика, такође келтског и означава пирате. Настао је у позној антици, можда у 4. или 5. веку, у време када су становници Ирске били познати као пирати и када су њихови походи углавном били усмерени ка обалама Велса и Корновола. Велшани су све оне који живе преко мора једноставно називали пиратима, што је касније постала и нека врста етничке одреднице. Гојдели су у раном средњем веку проширили из Ирске на острво Ман и на југозападну Шкотску где су затекли старије келтско становништво, Пикте. Шкоти једно од гојделских племена или савеза мањих племена су створили краљевину Далриаду, а потом краљевство Албу, нешто западније. Пикти су се у потпуности утопили у Шкоте који су изгледа имали напредније и развијеније друштво.
Мало ми је невероватно да Годијељи имају везе са Гојделима. Једино ако се није неки Ирац, попут Св. Брендана отиснуо у непознато, само у супротном правцу од Брендана, и онда набасао на наше обале 

[Небојша]

Многи Дурмиторци ће рећи да назив њихове планине потиче из келтског језика и да су тај простор некада насељавали Келти.
Иначе, колико ме сећање служи, термин Goidelic се не употребљава за све келтске језике већ само за оне који су настали на простору античке Хиберније, тј. Ирске а то су Ирски, Гелски у Шкотској и келтски језик острва Ман између Ирске и Енглеске. Нисам неки врсни познавалац Келта Ирске и Британије и никада се нисам тим питањем студиозније бавио али знам нешто основно о историји овог простора, нарочито о периоду позне антике и раног средњег века. Назив Goidelic, као што Небо рече, потиче из Велшког језика, такође келтског и означава пирате. Настао је у позној антици, можда у 4. или 5. веку, у време када су становници Ирске били познати као пирати и када су њихови походи углавном били усмерени ка обалама Велса и Корновола. Велшани су све оне који живе преко мора једноставно називали пиратима, што је касније постала и нека врста етничке одреднице. Гојдели су у раном средњем веку проширили из Ирске на острво Ман и на југозападну Шкотску где су затекли старије келтско становништво, Пикте. Шкоти једно од гојделских племена или савеза мањих племена су створили краљевину Далриаду, а потом краљевство Албу, нешто западније. Пикти су се у потпуности утопили у Шкоте који су изгледа имали напредније и развијеније друштво.
Мало ми је невероватно да Годијељи имају везе са Гојделима. Једино ако се није неки Ирац, попут Св. Брендана отиснуо у непознато, само у супротном правцу од Брендана, и онда набасао на наше обале 

 

Ево шта каже Момир Пејановић ("Годијељи"). У принципу ништа опипљиво, само конструкција на основу сличног имена.

[НиколаВук]

Многи Дурмиторци ће рећи да назив њихове планине потиче из келтског језика и да су тај простор некада насељавали Келти.
Иначе, колико ме сећање служи, термин Goidelic се не употребљава за све келтске језике већ само за оне који су настали на простору античке Хиберније, тј. Ирске а то су Ирски, Гелски у Шкотској и келтски језик острва Ман између Ирске и Енглеске. Нисам неки врсни познавалац Келта Ирске и Британије и никада се нисам тим питањем студиозније бавио али знам нешто основно о историји овог простора, нарочито о периоду позне антике и раног средњег века. Назив Goidelic, као што Небо рече, потиче из Велшког језика, такође келтског и означава пирате. Настао је у позној антици, можда у 4. или 5. веку, у време када су становници Ирске били познати као пирати и када су њихови походи углавном били усмерени ка обалама Велса и Корновола. Велшани су све оне који живе преко мора једноставно називали пиратима, што је касније постала и нека врста етничке одреднице. Гојдели су у раном средњем веку проширили из Ирске на острво Ман и на југозападну Шкотску где су затекли старије келтско становништво, Пикте. Шкоти једно од гојделских племена или савеза мањих племена су створили краљевину Далриаду, а потом краљевство Албу, нешто западније. Пикти су се у потпуности утопили у Шкоте који су изгледа имали напредније и развијеније друштво.
Мало ми је невероватно да Годијељи имају везе са Гојделима. Једино ако се није неки Ирац, попут Св. Брендана отиснуо у непознато, само у супротном правцу од Брендана, и онда набасао на наше обале 

То за Келте на Дурмитору су углавном, колико сам испратио, нека модернија довијања, обично су сам назив планине повезивали са келтским језицима али је много логичнија и прихваћенија етимологија која тај назив изводи из језика једне групе средњовековних романофоних Влаха (услед облика речи највероватније се ради о групи која је говорила неким источнобалканским романским дијалектом, врло сродним данашњем румунском језику, тј. највероватније топоним не потиче од неког пресловенског романофоног становништва из те области, што би могли бити Кричи, већ од каснијих средњовековних "просељеника" кроз ту област). Што се тиче назива Годијељи, пре бих то повезао са старословенским слојем, мада би требало консултовати Лому око тога.  Током гвозденог доба подручје Дурмитора се налази малтене у срцу аутаријатских земаља, који су били једно од најзначајнијих илирских племена, а ни Таурисци (келтско племе из данашњег Загорја и западне Славоније) ни Скордисци (келтско племе које је заузимало простор источне Славоније, Срема, Српског Подунавља и у кратким периодима долине Тимока, Велике и Јужне Мораве и Нишаве) никад нису залазили у те високопланинске просторе данашње ЦГ (о томе нам осим историјских говоре и археолошки подаци). За време ране антике (1-2. век н.е.) на том подручју су изгледа боравили Пирусти, илирско племе које је можда раније било један од чланова аутаријатског племенског савеза. Тако да дефинитивно "не пије воду" тумачење о некаквом келтском пореклу назива Дурмитора или о икаквом боравку Келта на тим просторима током праисторије; слична прича је и са проналажењем етимологије за Аду Циганлију у келтским језицима.  Иако би та етимологија на први поглед имала више логике од Дурмитора, услед близине скордичког Синдидона/Сингидунума, ипак је далеко вероватније да назив потиче из турског периода и да је тако названа јер су ту били настањени Роми/Цигани (питање је да ли је Ада уопште постојала у праисторијско и античко време, изгледније је да се формирала или у средњовековном или у раном модерном периоду). Велика се неправда чини према Циганима, многи би да их "скрајну" и не дају им чак ни једно речно острво које је по њима заиста добило име. 

[србин мали]

ВЕЛИКИ ПОЗДРАВ свим форумашима!
Одавно тражим овакво нешто...
Прво да се представим...
Зовем се ДРАГО ЧАМПАРА ,,Невесиње,,,село Биоград..
Не знамо пуно о свом поријеклу.
Предпостављамо да припадамо племену Угреновића!
Имам утисак да је то једно од најразбијенијих српских племена!
У Невесињу,поред Чампара,светог Јоакима и Ану славе још само породице Станковића и Костића!
На подручју Требиња има доста породица које славе ту славу.
У Љубомиру(где су и моји преци по предању некад живели), постоји црква посвећена тим светитељима,,,,,исто као и у Фатници.
Како,кад,и зашто се моја породица раздијелила, на три дијела, различитих вјерских и националних идентитета?
Не знам!Могу само да нагађам!
Куга почетком 19 века је скоро прекинула биолошку нит православног огранка  Чампара...Остао је један (Симо),,,Очајан, можда помало и ограничен!
Ипак је успио да сачува породичну лозу,,,,,,али је био скоро бескористан по питању предања...
Оно је доживело прекид који ми нисмо успели освијетлити у потребној мери.
Легенда каже да су му у опстанку помогле Гатачке Чампаре,,,муслимани....
Били су различитих вера,али су се међусобно испомагали
Ето,,,,ја у најкраћем рекох понешто од онога што сам чуо од својих предака!
Надам се да ћемо заједно открити још пуно тога!
Поздравља вас ,ваш брат србин!

[ДушанВучко]

ВЕЛИКИ ПОЗДРАВ свим форумашима!
Одавно тражим овакво нешто...
Прво да се представим...
Зовем се ДРАГО ЧАМПАРА ,,Невесиње,,,село Биоград..
Не знамо пуно о свом поријеклу.
Предпостављамо да припадамо племену Угреновића!
Имам утисак да је то једно од најразбијенијих српских племена!
У Невесињу,поред Чампара,светог Јоакима и Ану славе још само породице Станковића и Костића!
На подручју Требиња има доста породица које славе ту славу.
У Љубомиру(где су и моји преци по предању некад живели), постоји црква посвећена тим светитељима,,,,,исто као и у Фатници.
Како,кад,и зашто се моја породица раздијелила, на три дијела, различитих вјерских и националних идентитета?
Не знам!Могу само да нагађам!
Куга почетком 19 века је скоро прекинула биолошку нит православног огранка  Чампара...Остао је један (Симо),,,Очајан, можда помало и ограничен!
Ипак је успио да сачува породичну лозу,,,,,,али је био скоро бескористан по питању предања...
Оно је доживело прекид који ми нисмо успели освијетлити у потребној мери.
Легенда каже да су му у опстанку помогле Гатачке Чампаре,,,муслимани....
Били су различитих вера,али су се међусобно испомагали
Ето,,,,ја у најкраћем рекох понешто од онога што сам чуо од својих предака!
Надам се да ћемо заједно открити још пуно тога!
Поздравља вас ,ваш брат србин!

Поздрав Угреновићу Угреновићи воде порекло од Бана Угрена (14. век), господара Оногошта и славе Св. Јоакима и Ану...

[србин мали]

Поздрав Угреновићу Угреновићи воде порекло од Бана Угрена (14. век), господара Оногошта и славе Св. Јоакима и Ану...

Поздрав брате Никшићу ...
Мало сам начео тему о односу племена Никшића и племена Угреновића
Тема је јако,јако, занимљива.
Тек понешто се зна о Никши и Угрену.
Премало да би их ми данас славили или осуђивали. .
Моја маленкост ,као представник стране губитника,нема намеру да се бави ни реваншизмом,,ни ревизионизмом историје :)Ха,хаа..
Историју увијек пишу победници.Тако је било и у овом случају.
Но то је сада најмање важно...
Мене интересују друге ствари..
Угрен бан се задњи пут спомиње 1411 године.
400 година празнине је превише..Континуитет је неоспоран,али...
Једноставно;Премало знамо о себи самима
ДНК пројекат је можда једина нада.

[ДушанВучко]

Поздрав брате Никшићу ...
Мало сам начео тему о односу племена Никшића и племена Угреновића
Тема је јако,јако, занимљива.
Тек понешто се зна о Никши и Угрену.
Премало да би их ми данас славили или осуђивали. .
Моја маленкост ,као представник стране губитника,нема намеру да се бави ни реваншизмом,,ни ревизионизмом историје :)Ха,хаа..
Историју увијек пишу победници.Тако је било и у овом случају.
Но то је сада најмање важно...
Мене интересују друге ствари..
Угрен бан се задњи пут спомиње 1411 године.
400 година празнине је превише..Континуитет је неоспоран,али...
Једноставно;Премало знамо о себи самима
ДНК пројекат је можда једина нада.

Можда је баш ово право место за историјско измирење   Бан Угрен се помиње 1411. а то значи да је то касније од догађаја за који претпостављамо да се десио...Ја сам мислио да се ради о другој половини 14. века...Чињенице су свакако да потоји мрамор Бана Угрена и Никшин киљан