Годијељи и Угреновићи J2b-M205>A11525>Y22059>Y146264>Y146261

[Небојша]

ГОДИЈЕЉИ:

Постоје две верзије о пореклу Годијеља. А. Лубурић у свом делу "Дробњаци" истиче да су се Годијељи у Дробњак доселили крајем 17. века из црмничког села Годиња.
Први се доселио Пејан код братства Обрадовића које је тада живело у Дробњаку.

Момир Н. Пејановић у свом раду "Годијељи" наводи да се, на основу казивања старих Пејановића, Пејан у Дробњак доселио око 1690. године из села Предиша, из Катунске нахије. Тада су се (крајем 17. в.) из Предиша наводно иселиле четири породице и то две у Добрско Село, једна у Херцеговину, а Пејан са два сина у Дробњак.

И једној и другој верзији заједничко је углавном то да се Пејан крајем 17. века доселио у Дробњак са синовима Маринком и Давидом.

Остаје овде неразјашњено питање порекла имена села Годијељи:

А. Лубурић наводи да је село добило име по мјесту Годиње из кога се наводно Пејан доселио, а М. Пејановић казује да се тако звало село у Дробњаку у које се Пејан са синовима уселио. Он претпоставља да име села Годијељи потиче од келтске ријечи ГОИДЕЛ, ГОДИЕЛИЦ, која је временом добила данашњи назив ГОДИЈЕЉИ.

Насељењем у ово село они се по њему назваше Годијељи. Овим презименом презивали су се сви Пејанови потомци до почетка 19. вијека, када су узели нова презимена према својим прецима.

Пејан је имао два сина — Маринка и Давида. Од Маринка су Никола, Марко, Арсеније и Јован, а од Давида Радоје.
Од ових Пејанових потомака су се формирала братства Мијовићи, Пејановићи, Поповићи и Лазаревићи.

[Синиша Јерковић]

Небојша, мислим да ти је ова веза са Гоиделик и Келтима мало фантастична.

Иначе топонима типа Годијељи, Годиље и Годивље има на много мјеста, тако имамо Годиље крај Гусиња и у Босни јужно од Сарајева, имамо и Годивље и Годивје у западној Македонији.

Интересантно је да се у првом турском попису Херцеговине из 1477. помиње помиње напуштена мезра Годиље у саставу нахије Грачаница (подручје Никшићке жупе). Не знам да ли данас постоји такво мјесто или бар топоним у околини Никшића.

[Муњени Ћелић]

Ако се не варам, GOIDELIC је подгрупа Гаелик језика којим се говори на Британским острвима тачније, у Ирској. Остала два су ''шкотски гаелик'' и ''језик острва Ман''. Најстарији сачувани записи ''гојделик језика'' су из времена касне антике и заиста не верујем да су неки Келти из Ирске у време распада Римског царства населили Дурмитор. Пре ће бити лаичко тумачење назива Годијељ / Годиње са називом goidelic.

[mladjo]

Лакић- српска породица из Карајзоваца код Градишке у Босанској Крајини. Област Градишке је насељавана у 19. вијеку, па су се и Лакићи могли доселити из неког горњокрајишког мјеста. Нажалост нема податкак одакле. Не знамо ни која је крсна слава ових Лакића, јер се на поменутом подручју појављују Лакићи који славе Никољдан и Томиндан. Томиндан је, како ћемо видјети, и крсна слава братства Годијеља у Црној Гори, који такође припадају Ј2б М205. Генетски су најближи Илићима.

Тестирани Лакић на ”српском ДНК пројекту” слави ТОМИНДАН.

[Синиша Јерковић]

Тестирани Лакић на ”српском ДНК пројекту” слави ТОМИНДАН.

Још једна добра информација. По шематизму 1882. сем у Градишци, Лакићи који славе Томиндан живјели су још у Соколову код Кључа. С обзиром на правац сеоба, вјероватно су ови из Соколова прешли у Градишку у 19.вијеку. Нажалост, кључки крај није покривен антропогеографским радовима, па не знамо тачно откуда су Лакићи у Соколову.

[Окир СРБ]

Мислим да верзију о Предишу и Бјелицама требамо елиминисати.
Ердељановић за Предишане јасно каже да су истог поријекла као и бјелички Милићи, од Орловића. Имамо тестираног Божовића, који је поријеклом од Орловића и који припада хаплогрупи Е1б (наравно, било би сјајно кад бисмо имали тестираног још неког из Бјелица).

[Окир СРБ]

Да, то смо утврдили. Остаје опција Годиње, Црмница. Уколико је тако, постоји реална шанса да Ј2б1 М205 има неке везе са Албанијом, зато што становништво Црмнице, а посебно Годиња води порекло управо из Куча и са севера Албаније (Клименти).

Годијељи су у Дробњаку, а Дробњаци махом воде порекло из Херцеговине, мада било је и ускока са свих страна.

Размишљао сам мало и о славама које славе родови Ј2б1 М205. У питању су славе: Ђурђевдан, Томиндан и Никољдан.

Годијељи славе Ђурђевдан, а преслављају Томиндан. У Кучима и Климентима се слави управо Никољдан.

Не треба искључити ни старо становништво Зете.
Годиње се помиње још за вријеме Немањића, а по легенди, име је у вези са боравком дукљанског кнеза Владимира у том крају, посље једног окршаја са Ромејима. Ту је био љетњи двор Балшића, а на некој од кућа постоји у камену уклесани грб Црнојевића. У Годињу је године 1408. Балша III Балшић донио владарску исправу у вези склопљеног привременоог мира са Венецијом.

Проблем је што се наша хаплогрупа Ј2б1 М205 не појављује међу Арнаутима (што можда говори у прилог теорији о херцеговачком поријеклу Климената).

Свакако је потребно тестирати неки род који је од Љубибратића и Климената, па видјети да ли неко од њих носи хаплогрупу Ј2б1 М205.

[Синиша Јерковић]

Не знам да ли сам у оквиру теме спомињао, али у првом турском попису Херцеговине из 1477. године помиње се локалитет Годиљ или Годиље на чак два мјеста (иако се заправо ради о истој локацији) и то као мезра, или пусто селиште. Мезра Годиље се по попису несумњиво налазила на подручју данашње Никшићке жупе, јер је и пописана у оквиру нахије Грачаница или Никшићи, а помиње се у сусједству неких и до сада познатих локалитета: Кута, Заград, Дучице. За сада ми се то име чини најприближније имену Годијеља јер би Годијељи били само ијекавизирани облик имена Годиље. Убијеђен сам да нека веза између назива братства Годијељи у Дробњаку и овог локалитета у Жупи Никшићкој постоји.

[Синиша Јерковић]

Неке породице у Годијељима воде порекло баш из Бањана, а у Дробњаке су стигли преко Пиве. Мислим да овај миграциони правац има више логике.

И ја сматрам да има више логике, поготово јер је такав миграциони правац, Бањани-Дробњак већ постојао.

Сем тога, није немогуће, али мало је вјероватно да  неко са обале Скадарског језера гдје лови рибу и прави вино, одсели у Дробњак, у планину, и потпуну промијени и начин привређивања и климу, у крајњем случају.

Било би интересантно видјети да ли је у околини Никшића, Никшићкој жупи постојало какво црквиште посвећено св. Томи.

[Синиша Јерковић]

Да ли уопште имамо у ДНК пројекту друге Дробњаке, осим Годијеља??

Колико ја знам не. Имамо међу Е1б Бојовиће из Шаранаца, ако њих рачунамо у ширу групу Дробњака, али Бојовићи и остали Шаранци су највјероватније поријеклом од Куча.

[Окир СРБ]

Братства у Дробњаку која славе или прислужују Томиндан


Стариначка братства

1) Педовићи, село Годијељи
Једно од најстаријих дробњачких братстава. Претпоставља се да су у сродству са Тешовићима пошто имају заједничке посједе, славу и прислугу.
Славе Ђурђевдан, прислужују Томиндан.

2) Тешовићи, село Годијељи
Живе од давнина у Годијељима. Казују да су род са Педовићима. Старо презиме Јованчевић.
Славе Ђурђевдан, прислужују Томиндан.


Усељеници

1) Каљевићи, села Подгора, Кочадол, Слатина, Струг
Поријеклом из Пипера, од братства Пилетића. Дошли крајем XVII вијека.
Славе Томиндан.
Тестирани су као И2а1.

2) Годијељи, село Годијељи
Породице Пејановић, Мијовић, Поповић, Лазаревић
Досељени крајем XVII вијека из Предиша у Катунској нахији или из Годиња у Црмници (?).
Славе Томиндан.
Тестирани су као Ј2б1 М205.

2) Пековићи, село Дубровско
Поријеклом од Драгошевића из Риђана. Дошли половином XVIII вијека.
Славе Никољдан, прислужују Томиндан.

3) Ђурковићи, село Дубровско
Поријеклом од Драгошевића из Риђана. Дошао поп Стојан почетком XIX вијека.
Славе Никољдан, прислужују Томиндан.

4) Палије, село Добра Села
Поријеклом од Делибашића из Риђана. Дошао Милош Делибашић почетком XIX вијека.
Славе Никољдан, прислужују Томиндан.

5) Црногорци, варош Шавник
Поријеклом су из Љубушког. Доселио се Ђорђије крајем XIX вијека.
Славе Томиндан.


Исељеници

1) Московљевићи, живјели на Превишу
Ђоко Московљевић се одселио у околину Призрена.
Славе Томиндан, а прислужују Прву недјељу по Ускрсу и Преображење.


Литература: Стојан Караџић и Вук Шибалић, Дробњак - породице у Дробњаку и њихово поријекло (Дробњак, Језера, Ускоци и Шаранци), Београд, 1997.

[Окир СРБ]

Видимо да у Дробњацима постоје братства која прислужују Томиндан и то баш у Годијељима.
Претпостављам да су Пејанови потомци прихватили Томиндан у Годијељима.
Томиндан је прослављан или прислуживан у селима Годијељи, Дубровско, Добра Села и Превиш (Годијељи, Добра Села и Превиш су сусједна села, а и Дубровско је у близини). Није јасно да ли су Ђурковићи, Пековићи и Палије Томиндан донијели из Риђана или су га прихватили у Дробњаку.
Могуће да је у околини Годијеља постојало неко црквиште посвећено Светом Томи.

[Окир СРБ]

Да, то јесте реално. О томе сам говорио и раније. Постоји увек шанса да су управо Годијељи донели Томиндан у те крајеве.

Колико је мени познато у Дробњацима се слави Ђурђевдан, а како неки аутори преносе, то се веома поштовало. Слава се мењала, познато је како и зашто. Некада су јача братства, (иако су били досељеници) успевала да "наметну" своју славу староседеоцима.
Треба признати да је чешћи случај да досељеници приме славу племена, села, итд.

А. Лубурић као главну славу Годијеља (Пејановића, Мијовића) наводи Ђурђевдан. Преслава је Томиндан. Преслава и може да буде добар траг.

Очигледно је да су у неком тренутку Годијељи узели Томиндан за главну славу.

Ђурђевдан јесте био главна племенска слава, али су поједина новљанска братства славила и Савиндан, Никољдан, Аранђеловдан (задржали су ту славу као прислугу, или су наставили славити ту славу, а Ђурђевдан су узели за прислугу - има разних примјера)...

[Синиша Јерковић]

Видимо да је Ђурђевдан био "обавезан", макар као преслава.

Очигледно је да је код Дробњака Ђурђевдан племенска слава, а да свако братство слави поред племенске и своју братственичку славу. Дробњаци се у том смислу разликују од Васојевића или Куча, јер немају једно доминантно братство са заједничким претком, већ више различитих братстава разног поријекла. Иако се Новљани појављују као најдоминантнији и најстарији слој у Дробњацима и они су састављени од више различитих братстава. То не мора да значи да су сва та братства различите хаплогрупе, али не значи ни да су исте. Могу бити и истих хаплогрупа, али различитих хаплотипова. Тако да свако братство морамо и у генетском смислу посматрати одвојено тј. не можемо рећи хаплогрупа Дробњака је Ј2б или И2а.

[Синиша Јерковић]

И још једна ствар. У селу Црнчи, сусједном Годијеву у Бихору, живјела је породица Гурешић која је славила св. Климента и која је имала јасно предање да од ње потичу Карађорђевићи, то је уосталом и најприхваћенија верзија о њиховом поријеклу. Интересантна је и путања Гурешића до Шумадије. Из Врања у Зети у близини Скадарског језера, према Васојевићима , преко Бихора до Шумадије.

Да ли су и Годијељи имали такву путању до Бихора. Тј. из Годиња у Зети до Годијева у Бихору, а одатле једни у Дробњак у 17.вијеку (Годијељи.Пејановићи и Мијовићи) , а други у 18. вијеку у Шумадију (Сајићи и Гајићи)?

[Окир СРБ]

Годијево на Пештеру се први пут помиње крајем XVI вијека (1583. године).
Годиље се помиње као пусто станиште у Никшићком крају још 1477. године.
Годиње у Црмници се помиње још у XIII вијеку.
Годијељи сами за себе кажу да су из Катунске Нахије, не доведе себе у везу ни са Годињем, а камоли са Годијевом.

Извлачиш закључак да смо Арнаути. Лијепо, само на основу чега? Има ли неког међу њима са Ј2б1 М205?

Стављаш на страну родове који имају потврду у својим областима почетком XVIII (нпр. Вујанићи у Ервенику се помињу у документима још 1704. године, насељени 1692. године из Бјелајског Поља...) и дајеш предност родовима који имаји мутно предање да су са Бихора или са Пештера и уопште немају потврду у изворима, не знају ни кад су дошли у крај у коме сад живе. Шта је са осталим родовима који имају предање о Херцеговини (Мрђеновићи, Новаковићи, Демићи)?

Ако ћете нас већ смјештати међу Арнауте, само напријед, али дајте доказе, потврде у документима.

[Синиша Јерковић]

Годијево на Пештеру се први пут помиње крајем XVI вијека (1583. године).
Годиље се помиње као пусто станиште у Никшићком крају још 1477. године.
Годиње у Црмници се помиње још у XIII вијеку.
Годијељи сами за себе кажу да су из Катунске Нахије, не доведе себе у везу ни са Годињем, а камоли са Годијевом.

Извлачиш закључак да смо Арнаути. Лијепо, само на основу чега? Има ли неког међу њима са Ј2б1 М205?

Стављаш на страну родове који имају потврду у својим областима почетком XVIII (нпр. Вујанићи у Ервенику се помињу у документима још 1704. године, насељени 1692. године из Бјелајског Поља...) и дајеш предност родовима који имаји мутно предање да су са Бихора или са Пештера и уопште немају потврду у изворима, не знају ни кад су дошли у крај у коме сад живе. Шта је са осталим родовима који имају предање о Херцеговини (Мрђеновићи, Новаковићи, Демићи)?

Ако ћете нас већ смјештати међу Арнауте, само напријед, али дајте доказе, потврде у документима.

Уопште ниси читао оно што сам написао. Нигдје нисам рекао да сте Арнаути.
Арнауте сам споменуо само у контексту сеобе са Пештера и Бихора у Шумадију 1737. године када се заиста један дио католичких Климената преселио у Шумадију, али сам јасно написао да се нису преселили само Клименти већ и православни Срби тог краја.

Затим сам говорио о Сајићима, Гајићима и Годијељима који сви имају идентичан хаплотип и идентичну славу Томиндан и њихово предање о поријеклу са Бихора није ништа "мутније" од предања крајишких Ј2б М205 да су из Херцеговине.

Сем тога, дробњачки Годијељи ипак имају предање да им је предак дошао 1690. из Годиња у Црмници, то предање наводе и Томић и Лубурић, који су ипак много раније теренски обрадили то подручје.

Крајишке Ј2б породице не бих повезивао са овом причом, они су по свему судећи на запад отишли много раније, крајем 16. вијека по свој прилици.

Питање је само одакле? Дробњак отпада, јер су тамо Годијељи доселили 1690., остаје Годиње у Црмници или Годиље код Никшића које спомињеш.

Од тих једна грана је сасвим вјероватно отишла и у бихорско Годијево и даље у Србију.

[Окир СРБ]

Уопште ниси читао оно што сам написао. Нигдје нисам рекао да сте Арнаути.
Арнауте сам споменуо само у контексту сеобе са Пештера и Бихора у Шумадију 1737. године када се заиста један дио католичких Климената преселио у Шумадију, али сам јасно написао да се нису преселили само Клименти већ и православни Срби тог краја.

Затим сам говорио о Сајићима, Гајићима и Годијељима који сви имају идентичан хаплотип и идентичну славу Томиндан и њихово предање о поријеклу са Бихора није ништа "мутније" од предања крајишких Ј2б М205 да су из Херцеговине.

Сем тога, дробњачки Годијељи ипак имају предање да им је предак дошао 1690. из Годиња у Црмници, то предање наводе и Томић и Лубурић, који су ипак много раније теренски обрадили то подручје.

Крајишке Ј2б породице не бих повезивао са овом причом, они су по свему судећи на запад отишли много раније, крајем 16. вијека по свој прилици.

Питање је само одакле? Дробњак отпада, јер су тамо Годијељи доселили 1690., остаје Годиње у Црмници или Годиље код Никшића које спомињеш.

Од тих једна грана је сасвим вјероватно отишла и у бихорско Годијево и даље у Србију.

Види се између редова шта си хтио написати, али нема везе. Нек ти буде.

Поријекло родова са Бихора је свакако мутније од поријекла било које од крајишких породица, од којих се већина може пратити у архивским документима.

Годијељи су могли добити родовско име и по мјесту у које су дошли. Свака част Томићу и Лубурићу, али очигледно је да су преписивали један од другог. Њихово повезивање Годијеља и Годиња је изгледа само на основу имена (тако ми се чини, можда се варам). Ако Годијељи сами за себе кажу да су из Предиша, из Катунске Нахије, прије вјерујем њима.
Уколико је тачно да су из Предиша, претпостављам да су дошли у никшићки крај (Годиље), а одатле са Новљанима прешли у данашњи Дробњак. Ко зна под којим именом су дошли. Опет, то је све на нивоу претпоставке.

Старина крајишких родова може бити у било ком дијелу Приморја од Неретве до Боке (крајева изложених масовној хеленској колонизацији). Знамо да је Корчула колонизована баш из Книдије, са југозападних обала Мале Азије, гдје и данас имамо Ј2б1 М205. Исто тако можемо бити и тесалски, епирски или македонски Власи. Пуно опција без конкретних доказа.

[Синиша Јерковић]

Види се између редова шта си хтио написати, али нема везе. Нек ти буде.

Поријекло родова са Бихора је свакако мутније од поријекла било које од крајишких породица, од којих се већина може пратити у архивским документима.

Годијељи су могли добити родовско име и по мјесту у које су дошли. Свака част Томићу и Лубурићу, али очигледно је да су преписивали један од другог. Њихово повезивање Годијеља и Годиња је изгледа само на основу имена (тако ми се чини, можда се варам). Ако Годијељи сами за себе кажу да су из Предиша, из Катунске Нахије, прије вјерујем њима.
Уколико је тачно да су из Предиша, претпостављам да су дошли у Никшићки крај (Годиље), а одатле са Новљанима прешли у данашњи Дробњак. Ко зна под којим именом су дошли. Опет, то је све на нивоу претпоставке.

Старина крајишких родова може бити у било ком дијелу Приморја од Неретве до Боке (крајева изложених масовној хеленској колонизацији). Знамо да је Корчула колонизована баш из Книдије, са југозападних обала Мале Азије, гдје и данас имамо Ј2б1 М205. Исто тако можемо бити и тесалски, епирски или македонски Власи. Пуно опција без конкретних доказа.

Опет кажем, знам шта сам и написао и мислио. Сем тога, први сам писао да М205 није заступљен значајније код Шиптара, па како онда могу тврдити да су Шиптари. Прије прављења јасне разлике између М205 и М241 вртила се нека прича о Климентама и Ј2б, али ту причу су спомињали и неки други. Ја сам је спомињао, као што рекох, прилично давно пре сазнања о двије различите Ј2б на Балкану.

Сад да ли су Томић и Лубурић преписивали један од другог не знам, али ту причу је бар један од њих морао забиљежити у Дробњаку, свакако је није измишљао, све са навођењем године досељења. То што ти мислиш да су то измислили због сличности имена је опет само твоја препоставка која не мора да буде тачна.

Од грчке колонизације до Годијеља протекло је бар 2000 година, за то вријеме се становништво ко зна колико пута сасвим измјенило, а ти причаш о јасном омеђењу колонизације Грка од Неретве до Боке (за коју узгред нема ни једног доказа да се десила у унутрашњости), али не дај боже у Црмници, јер у Боки је била источна рампа на којој нису дали Грцима даље на исток. А шта ћемо са Будвом, Љешом и Драчом, старим грчким колонијама?

[Окир СРБ]

Сад да ли су Томић и Лубурић преписивали један од другог не знам, али ту причу је бар један од њих морао забиљежити у Дробњаку, свакако је није измишљао, све са навођењем године досељења. То што ти мислиш да су то измислили због сличности имена је опет само твоја препоставка која не мора да буде тачна.

Од грчке колонизације до Годијеља протекло је бар 2000 година, за то вријеме се становништво ко зна колико пута сасвим измјенило, а ти причаш о јасном омеђењу колонизације Грка од Неретве до Боке (за коју узгред нема ни једног доказа да се десила у унутрашњости), али не дај боже у Црмници, јер у Боки је била источна рампа на којој нису дали Грцима даље на исток. А шта ћемо са Будвом, Љешом и Драчом, старим грчким колонијама?

Причу о Годињу у Црмници први је забиљежио Томић.
Исто тако, Момир Пејановић, човјек из Годијеља, забиљежио је у свом раду, према казивању Танасије Пејановића, причу о досељавању Годијеља из Предиша. За старину каже да је од Клобука крај Требиња, а да је род досељен из Зете у Предиш. Значи, према казивању Танасије Пејановића стоји Клобук - Зета - Предиш - Дробњак.
Не везују се само Годијељи за требињски крај, већ и Мрђеновићи и Новаковићи.

Причао сам о приморском појасу, не о унутрашњости. Никакве рампе нисам помињао, само сам омеђио простор гдје је хеленски утицај био најјачи, о чему говори и потпуна хеленизација илирских Даорса, док су Хелени избачени из Будве од стране Енхилејаца, илирског племена. Управо у тим крајевима је римски (латински) утицај био јак, управо ти крајеви су издржали прве словенске ударе. Пословењени су у периоду од VI до XI вијека.
Око Љеша и Драча Ј2б1 М205 још увијек није пронађена, у Далмацији (насељаваној из Херцеговине, Конавла и Приморја) јесте. Ако се пронађе Ј2б1 М205 у крајевима око Љеша и Драча, то ће већ промијенити причу.