"Мапа рођака"

[Небојша]

Мапа рођака, или "географски распоред предака" треба да представља сликовити приказ најстаријих познатих локација породица са очеве и мајчине стране.

Ово на некин начин може да симулира аутосомалну днк (зато што се види са којих све страна има уплива), али наравно, није толико поуздано.


Плаво - очева страна

Новаковићи, Кршље, Нови Град, раније Козин, Сански Мост, Босанска Крајина, хаплогрупа J2b-M205
националност: Срби
вера: православна (слава Св. Никола)

Ступари, Кршље, Нови Град, раније Дубовик, Босанска Крупа, Босанска Крајина, хаплогрупа I2-PH908
националност: Срби
вера: православна (слава Лазаревдан)

Кашубе, Падина, Банат
националност: Словаци
вера: протестанти

Шајерман/Шнајдер, Качарево, Банат (некада Францфелд)
националност: Немци
вера: протестанти


Црвено - мајчина страна

Дукићи, Томингај, Грачац, Лика, хаплогрупа I2-PH908
нациналност: Срби
вера: православна (слава Св. Стеван)

Ожеговићи, Босански Петровац, Босанска Крајина, раније Срб, Лика, хаплогрупа I2-PH908?
националност: Срби
вера: православна (слава Св. Стеван)

Вучковићи, Томингај, Грачац, Лика, хаплогрупа I2-Y3120
националност: Срби
вера: православна (слава Св. Никола)

Савићи, Нерав, Крива Паланка (раније општина Трговиште), Горња Пчиња
националност: Срби
вера: православна (слава Св. Петка)

Димковићи, Нерав, Крива Паланка, Горња Пчиња
националност: Срби
вера: православна (слава Св. Петка)

[Муњени Ћелић]

Леп приказ за почетак, али се немој зауставити на ђедовима и бабама Ја стигох код својих до 18. века, а све на основу писане грађе.
Аутосомална ће ти бити од користи код утврђивања сродства до неких 6-7 генерација (рецимо 200-тињак година). Преко тога, дужина највећег сегмента значајније опада и мишљења сам да се родбина ту већ не види. Међутим, може се посредно назрети област порекла неког претка јер су им се гени мешали с другима.
Што се тиче твоје генетичке мешавине, имаш 2 бабе које никако не припадају нашем простору...то би се сигурно видело, макар у мањој мери и сигурно би одскакао од балканског просека. Сећаш се оног Кичића?
Твој мтДНК би био од користи као и генетичка мешавина твоје мајке.

[Небојша]

Леп приказ за почетак, али се немој зауставити на ђедовима и бабама Ја стигох код својих до 18. века, а све на основу писане грађе.

Хвала на одговору. Нема превише писане грађе за крајеве попут Босанске Крајине и Горње Пчиње, једино да "јурим" ове Личане и Немце/Пољаке.

Аутосомална ће ти бити од користи код утврђивања сродства до неких 6-7 генерација (рецимо 200-тињак година).

Тако сам и мислио.

Твој мтДНК би био од користи

То је такође само једна грана, као и Y-DNA, па ми аутосомално не може помоћи пуно. А и још муку мучим са Y-DNA, последње што ми треба је трагање и за mtDNA.

[Синиша Јерковић]

Мапа рођака, или "географски распоред предака" треба да представља сликовити приказ најстаријих познатих локација породица са очеве и мајчине стране.

Ово на некин начин може да симулира аутосомалну днк (зато што се види са којих све страна има уплива), али наравно, није толико поуздано.

Добра ти је идеја и фино си приказао. Код мене је ситуација ту много једноставнија, па не знам има ли уопште смисла правити карту. Покушаћу да урадим по овом твом шаблону.

Иначе, видим да мешу прецима имаш и Ступаре из Босанског Петровца који славе Лазаревдан. Скоро сам за једне пријатеље покушао наћи нешто о тој породици и нашао сам да су поријеклом из Далмације, из Ивошеваца и да су сви Ступари који славе Лазаревдан потекли од једног човјека, Марка Ступара из пописа Ивошеваца 1709. Марко једини тад у Ивошевцима (засеок Рудеље) није имао стоке ни укућана, па претпостављам да је тек тад био стигао у село. ДРугих Ступара у Далмацији нема, па је можда он по занату добио презиме, а право презиме му је могло бити неко друго. С обзиром да је у Далмацији, центар родова који славе Лазаревдан, у Жегару, мислим да је Марко био поријеклом одатле. Ти жегарски родови који славе Лазаревдан, по свој прилици су из источне Херцеговине.

Потомци овог Марка Ступара су вјероватно крајем 18. вијека доселили у петровачки Скакавац одакле су се расељавали по околним мјестима. Од ових Ступара су Станаревићи у бихаћкој Липи.

[Jelic]

Ево и ја да се прикључим теми:

Плаво - очева страна

Божовић, Брђани (Горњи Милановац), Шумадија, хаплогрупа I2-Y3120 (грана Z17855>A16413>А20030>Y135659, род "Љешњана Војинића")
националност: Срби
вера: православна (слава Св. Кирил Словенски)

Јовановић, Горња Трепча (Чачак), Шумадија, хаплогрупа J2a-M410 (грана M67>Z467>SK1336)
националност : Срби
вера: православна (слава Св. Ђорђе)

Марковић, Смедерево, Шумадија
националност: Срби
вера: православна

Црвено - мајчина страна

Јелић, Кремна (Прњавор), Северна Босна, хаплогрупа R1a-Z280 (грана YP4278)
нациналност: Срби
вера: православна (слава Св. Марко)

Турудић, Кремна (Прњавор), Северна Босна
националност: Срби
вера: православна (слава Св. Стеван)

Павловић, Камендол (Гроцка), Шумадија, хаплогрупа I1-P109 (грана FGC22045, род "Дробњака")
националност: Срби
вера: православна (слава Св. Никола)

Милић, Јавница (Двор), Банија, хаплогрупа I2-Y3120 (грана PH908)
националност: Срби
вера: православна (слава Св. Никола)

Чукунбабе и још даљи преци по женским линијама: Митровић, околина Прњавора (слава непозната), Мишић, околина Прњавора (слава непозната), Мијаиловић, Живковац, Гроцка (слава Аранђеловдан), Ћора, Ћоре, Двор на Уни, Банија (слава Стевањдан), Петровић, Котража, Лучани (слава непозната), Ђоковић, Мојсиње, Чачак (слава непозната, из Мојсиња прешли у Прељину код Чачка око 1860, раније се презивали Кораћ-Кораћевић, изумрли су по мушкој линији), Ђоковић, Радаљево, Ивањица (слава Ђурђевдан, из Радаљева прешли у Трнаву код Чачка после 1840), Добросављевић, Доња Трепча, Чачак (слава Ђурђевдан, хаплогрупа I1-P109, грана FGC22045, род "Дробњака"), Ђукић, Коњевићи, Чачак (слава непозната, данас се презивају Петровић), Стамболија, Сочаница, Двор (слава Ђурђевдан)

[Небојша]

Добра ти је идеја и фино си приказао. Код мене је ситуација ту много једноставнија, па не знам има ли уопште смисла правити карту. Покушаћу да урадим по овом твом шаблону.

Верујем да су твоји сконцентрисани на простору Бос. Крајине.

Иначе, видим да мешу прецима имаш и Ступаре из Босанског Петровца који славе Лазаревдан. Скоро сам за једне пријатеље покушао наћи нешто о тој породици и нашао сам да су поријеклом из Далмације, из Ивошеваца и да су сви Ступари који славе Лазаревдан потекли од једног човјека, Марка Ступара из пописа Ивошеваца 1709. Марко једини тад у Ивошевцима (засеок Рудеље) није имао стоке ни укућана, па претпостављам да је тек тад био стигао у село. ДРугих Ступара у Далмацији нема, па је можда он по занату добио презиме, а право презиме му је могло бити неко друго. С обзиром да је у Далмацији, центар родова који славе Лазаревдан, у Жегару, мислим да је Марко био поријеклом одатле. Ти жегарски родови који славе Лазаревдан, по свој прилици су из источне Херцеговине.

Потомци овог Марка Ступара су вјероватно крајем 18. вијека доселили у петровачки Скакавац одакле су се расељавали по околним мјестима. Од ових Ступара су Станаревићи у бихаћкој Липи.

Ступари су по свему судећи доселили из Далмације. Истраживао сам даље порекло раније и колико се сећам, такође дошао до Старе Херцеговине. Може бити да су генетски блиски Шаренцима, то би требало испитати.

[Синиша Јерковић]

Очева страна

Јерковићи, Г.Суваја,Бос. Крупа, Босанска Крајина, хаплогрупа I2a Дин Југ
националност: Срби
вера: православна (слава Св. Петар и Павле) ранија слава Ђурђевдан
поријекло: из Варивода,Далмација р.презиме: Покрајац

Мандићи, Рисовац,Бос. Петровац, Босанска Крајина, хаплогрупа ?
националност: Срби
вера: православна (слава Св. Никола)
поријекло: из Босанског Грахова

Дрљаче, Рисовац,Бос. Петровац, Босанска Крајина, хаплогрупа R1a Z92?
националност: Срби
вера: православна (слава Св. Трифун)
поријекло: из Врховина у Лици, р. презиме Инђићи

Качари, Рисовац,Бос. Петровац, Босанска Крајина, хаплогрупа N1a P189.2?
националност: Срби
вера: православна (слава Св. Јован)
поријекло: раније презиме Ћулибрк,још раније  Мајсторовић

Мајчина страна

Мајсторовићи, Рисовац,Бос. Петровац, Босанска Крајина, хаплогрупа N1a P189.2?
националност: Срби
вера: православна (слава Св. Јован)
поријекло: из личких Дољана, доселили након 1879.

Мандићи, Рисовац,Бос. Петровац, Босанска Крајина, хаплогрупа ?
националност: Срби
вера: православна (слава Св. Никола)
поријекло: из Босанског Грахова

Атлагићи, Крњеуша,Бос. Петровац, Босанска Крајина, хаплогрупа ?
националност: Срби
вера: православна (слава Св. Ђурађ)
поријекло: р. презиме Калинић, из Далмације

Сантрачи, Рисовац,Бос. Петровац, Босанска Крајина, хаплогрупа ?
националност: Срби
вера: православна (слава Св. Пантелија)
поријекло: старосједиоци, непознато

Као што се види, карта није потребна, сви су преци из истог краја, а уназад бар 300 година сви су преци из Босанске Крајине, Лике и Далмације.

[Небојша]

Очева страна

Јерковићи, Г.Суваја,Бос. Крупа, Босанска Крајина, хаплогрупа I2a Дин Југ
националност: Срби
вера: православна (слава Св. Петар и Павле) ранија слава Ђурђевдан
поријекло: из Варивода, р.презиме: Покрајац

Мандићи, Рисовац,Бос. Петровац, Босанска Крајина, хаплогрупа ?
националност: Срби
вера: православна (слава Св. Никола)
поријекло: из Босанског Грахова

Дрљаче, Рисовац,Бос. Петровац, Босанска Крајина, хаплогрупа R1a Z92?
националност: Срби
вера: православна (слава Св. Трифун)
поријекло: из Врховина у Лици, р. презиме Инђићи

Качари, Рисовац,Бос. Петровац, Босанска Крајина, хаплогрупа N1a P189.2?
националност: Срби
вера: православна (слава Св. Јован)
поријекло: раније презиме Ћулибрк,још раније  Мајсторовић

Мајчина страна

Мајсторовићи, Рисовац,Бос. Петровац, Босанска Крајина, хаплогрупа N1a P189.2?
националност: Срби
вера: православна (слава Св. Јован)
поријекло: из личких Дољана, доселили након 1879.

Мандићи, Рисовац,Бос. Петровац, Босанска Крајина, хаплогрупа ?
националност: Срби
вера: православна (слава Св. Никола)
поријекло: из Босанског Грахова

Атлагићи, Крњеуша,Бос. Петровац, Босанска Крајина, хаплогрупа ?
националност: Срби
вера: православна (слава Св. Ђурађ)
поријекло: р. презиме Калинић, из Далмације

Сантрачи, Рисовац,Бос. Петровац, Босанска Крајина, хаплогрупа ?
националност: Срби
вера: православна (слава Св. Пантелија)
поријекло: старосједиоци, непознато

Као што се види, карта није потребна, сви су преци из истог краја, а уназад бар 300 година сви су преци из Босанске Крајине, Лике и Далмације.

Пуно занимљивих родова. Видим да се за многе зна и ХГ. Новост су Мајсторовићи/Ћулибрци N1a. То је већи род колико се сећам.

Видим имаш Сантраче у фамилији. Постоје Сантрачи и у околини Сарајева. Такође славе Св. Пантелију, а доселили су "од Колашина". Иако су доста "млађи" од крајишких Сантрача, требало би испитати да ли ту постоји веза. Ипак је у питању ретко презиме, а и не тако честа слава.

[Муњени Ћелић]

Очева страна

Атлагићи, Крњеуша,Бос. Петровац, Босанска Крајина, хаплогрупа ?
националност: Срби
вера: православна (слава Св. Ђурађ)
поријекло: р. презиме Калинић, из Далмације

Добре шансе за ове Атлагиће - Калиниће има Е1b.

[Синиша Јерковић]

Пуно занимљивих родова. Видим да се за многе зна и ХГ. Новост су Мајсторовићи/Ћулибрци N1a. То је већи род колико се сећам.

Да, скоро сам писао о томе на теми о N1a хаплогрупи http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=216.msg17491#msg17491

Видим имаш Сантраче у фамилији. Постоје Сантрачи и у околини Сарајева. Такође славе Св. Пантелију, а доселили су "од Колашина". Иако су доста "млађи" од крајишких Сантрача, требало би испитати да ли ту постоји веза. Ипак је у питању ретко презиме, а и не тако честа слава.

Знам за тај податак. Та породица је за мене прилична мистерија. Ти Сантрачи код Сарајева су свакако повезани са крајишким (ријетка слава, специфично презиме). Узгред, чини се да Сантрачи нису учествовали у сеобама кроз Лику и Далмацију. У Бјелајском пољу то је једна од старијих породица. Не знам ни како објаснити то помињање Колашина.

[Синиша Јерковић]

Добре шансе за ове Атлагиће - Калиниће има Е1b.

Је ли постоје неки подаци? Можда са 23 анд ме?

[Небојша]

Што се тиче твоје генетичке мешавине, имаш 2 бабе које никако не припадају нашем простору..

Мала исправка, то су Подунавски Немци, тј. у Банату су још од 18. века. Можда је збунило ово "некада Францфелд". То је старо име за Качарево.

Са ових простора ми није једино прадеда Пољак, који је пореклом из Гдањска.

[Муњени Ћелић]

Мала исправка, то су Подунавски Немци, тј. у Банату су још од 18. века. Можда је збунило ово "некада Францфелд". То је старо име за Качарево.

Са ових простора ми није једино прадеда Пољак, који је пореклом из Гдањска.

Разумех ја добро, али међу Подунавским Швабама није било много ''падобранаца'' до 1945. године, па је за очекивати да је највећи део њих сачувао изворну генетичку мешавину у значајној мери.

[Небојша]

Разумех ја добро, али међу Подунавским Швабама није било много ''падобранаца'' до 1945. године, па је за очекивати да је највећи део њих сачувао изворну генетичку мешавину у значајној мери.

Бога ми, видим ја међу њима и J2b M205 и J2b M241. Изгледа Немице нису биле имуне на Балканце.

[Муњени Ћелић]

Је ли постоје неки подаци? Можда са 23 анд ме?

То сам закључио на основу неких назнака до којих сам дошао те једног ДНК исхода са 23аМ и из нашег Пројекта. Не значи да сам у праву, али ми се чини могућим:
- Неспорна је присутност Калинића око Цетине од 17. века па све до данашњих дана.
- Имамо у Пројекту извесног Маљковића (без прецизне одреднице места порекла и славе) који припада E1b и сматрам да би даљим пореклом они требали бити из Маљкова у Цетинској крајини. С друге стране, познајем једног далматинског Маљковића (Св. Јован) и нагађам да би се могло радити о истом роду.
- А ту је и један исход са 23аМ који се уклапа у горе наведено.

[Valachorum]

Мени су сви познати преци са простора Прве банске регименте.


ОЧЕВА СТРАНА
- очев отац (Демић - село Класнић, општина Глина; крсна слава: Ђурђевдан)
- очева мајка (Ресановић - село Класнић, општина Глина; крсна слава: Никољдан)
- очева баба по Демићима (Тинтор - село Жировац, општина Двор; крсна слава: Врачевдан)
- очева баба по Ресановићима (Подунавац - село Класнић, општина Глина; крсна слава: Ђурђевдан)
- очева прабаба по Демићима (Подунавац - село Класнић, општина Глина; крсна слава: Ђурђевдан)
- очева прабаба по Ресановићима (Русић - село Класнић, општина Глина; крсна слава Јовањдан)
- очева шукунбаба по Демићима (Сарапа - село Класнић, општина Глина; крсна слава: Никољдан)
- очева шукунбаба по Ресановићима (Демићи - село Класнић, општина Глина; крсна слава: Ђурђевдан)

МАЈЧИНА СТРАНА
- мајчин отац (Булат - село Бузета, општина Глина; крсна слава: Митровдан)
- мајчина мајка (Добријевић - село Мајске Пољане, општина Глина; крсна слава: Ђурђевдан)
- мајчина баба по Булатима (Релић - село Класнић, општина Глина; крсна слава: Ђурђевдан)
- мајчина баба по Добријевићима (Воркапић - село Воркапић, општина Вргинмост; крсна слава: Никољдан)
- мајчина прабаба по Булатима (Гњатовић - село Бузета, општина Глина; крсна слава: Стевањдан)

[Муњени Ћелић]

Мени су сви познати преци са простора Прве банске регименте.

Твој ауДНК би био 100% банијски

[Небојша]

Мени су сви познати преци са простора Прве банске регименте.


ОЧЕВА СТРАНА
- очев отац (Демић - село Класнић, општина Глина; крсна слава: Ђурђевдан)
- очева мајка (Ресановић - село Класнић, општина Глина; крсна слава: Никољдан)
- очева баба по Демићима (Тинтор - село Жировац, општина Двор; крсна слава: Врачевдан)
- очева баба по Ресановићима (Подунавац - село Класнић, општина Глина; крсна слава: Ђурђевдан)
- очева прабаба по Демићима (Подунавац - село Класнић, општина Глина; крсна слава: Ђурђевдан)
- очева прабаба по Ресановићима (Русић - село Класнић, општина Глина; крсна слава Јовањдан)
- очева шукунбаба по Демићима (Сарапа - село Класнић, општина Глина; крсна слава: Никољдан)
- очева шукунбаба по Ресановићима (Демићи - село Класнић, општина Глина; крсна слава: Ђурђевдан)

МАЈЧИНА СТРАНА
- мајчин отац (Булат - село Бузета, општина Глина; крсна слава: Митровдан)
- мајчина мајка (Добријевић - село Мајске Пољане, општина Глина; крсна слава: Ђурђевдан)
- мајчина баба по Булатима (Релић - село Класнић, општина Глина; крсна слава: Ђурђевдан)
- мајчина баба по Добријевићима (Воркапић - село Воркапић, општина Вргинмост; крсна слава: Никољдан)
- мајчина прабаба по Булатима (Гњатовић - село Бузета, општина Глина; крсна слава: Стевањдан)

100% Банијац!

Што каже Ацо, на ФФ мапи би имао једну велику мрљу у околини Глине и то је све.

[Муњени Ћелић]

Ево и мог доприноса, али нешто другачијег. На брзину сам направио преглед првенствено мојих АУТОСОМАЛНИХ поклапања која се односе на људе западних крајева (других ионако немам много, али нису ни битни за овај исход). Убацих и мало мушке и женске лозе.

1. Црвене тачке су места где имам преко 15 сМ укупних заједничких гена (нисам направио са највећим сегментом...још)
2. Жућкасте су тамо где имам између 7 - 15 сМ
3. Светлоплави квадрати су моја позиција и тамо где имам мацурска днк поклапања
4. Зелени круг је мтДНК порекло мог оца (тј. моја баба)
5. Зелени квадрат је позиција најближе ''женске рођаке'' моје бабе (HVR1 + HVR2)

У ауДНК поклапања сам узео у обзир само исходе чији су носиоци Срби. С Хрватима је мало теже јер им не знам тачне позиције...а и урадих на брзину.

[Акса]

Добро би било када би још форумаша написали свој кратак родослов обухваћен и женском линијом. Ова баш волим, реших и ја да нешто напишем, иако сам раније нешто писао о томе, али само по очевој линији.

Ја сам се више фокусирао на мушку линију и директну женску линију, нажлост женску линију тренутно не знам баш добро за неке прабабе рецимо од мајчине бабе по оцу и мајци знам како се зову, али не знам од које су фамилије и одакле су. Срамота је што не знам, мораћу да истражујем, то ћу брзо да сазнам.

Очева страна

очев отац:
Аксић - Житиње, општина Витина, Горња Морава, хаплогрупа: R1a-M458
слава: Аранђеловдан
порекло: Севце - Шар-планина - старије презиме Крстић

очева мајка:
Симић - Церница, општина Гњилане, Горња Морава, хаплогрупа: R1b-L23???
слава: Никољдан
порекло: Петрово - Штимље - старије презиме Петровић

очева баба:
Јовић - Партеш, општина Гњилане, Горња Морава, хаплогрупа: I1-Z63
слава: Јовањдан
порекло: Жеговац - Гњилане - старије презиме Павичић

очева прабаба Милена:
Била је родом из Горњег Ливоча, општина Гњилане, Горња Морава, не знам од које је фамилије, треба да истражујем.

очева чукунбаба:
Никић - Владово, општина Гњилане, Горња Морава, хг: нису тестирани
слава: Никољдан
порекло: Рудинце - Рашка - старије презиме Никић касније прозвани Мелезовима. Сродници моје наврнбабе живе у Партешу и живели су до 1999. у Жегри код Гњилана. Не знам којем огранку је она најсроднија. У Партешу од овог рода данас има око 20 кућа и имају пет различита презимена и презимена су формирана у првој половини 20. века по очевима и дедовима.

Не знам одакле су и од које фамилије од моје бабе по оцу, мајка и баба. Претпостављам да су родом из гњиланског краја.
 

Мајчина  страна

мајчин отац:
Савић - Церница, општина Гњилане, Горња Морава, хаплогрупа I2a DJ
слава: Алимпијевдан
порекло: околина Косовске Митровице, могуће је још даље порекло пре Митровице Подрима у Метохија - старије презиме Крамовић

мајчина баба:
Стојановић - Церница, општина Гњилане, Горња Морава, хаплогрупа R1b-L23
слава: Никољдан
порекло: Петрово - Штимље - старије презиме Петровић  И друга моја баба по оцу је од Петровића ставио сам знак питање на хаплогрупу, зато што су обе баке далеке сроднице. Тестирани Костић позитиван на хаплогрупу R1b je ближи сродник моје баке по мајци.

Даље не знам осим што знам имена дедине мајке и бабине мајке, не знам одакле су и од које фамилије, такође претпостављам као и у случају очеве стране да су родом из гњиланског краја.

Сви моји преци укључујући и женске линије приближно поуздано до уназад 250 година су везани за Косовско-метохијски простор, дакле сви су са југа.

 

[Акса]

мајчина баба:
Стојановић - Церница, општина Гњилане, Горња Морава, хаплогрупа R1b-L23
слава: Никољдан
порекло: Петрово - Штимље - старије презиме Петровић  И друга моја баба по оцу је од Петровића ставио сам знак питање на хаплогрупу, зато што су обе баке далеке сроднице. Тестирани Костић позитиван на хаплогрупу R1b je ближи сродник моје баке по мајци.

Уместо мајчина мајка, ја написао мајчина баба.

[Љиљан]

ОЧЕВА СТРАНА
- очев отац (Максимовић/Шепа - село Горња Градина, општина Козарска Дубица; крсна слава: Никољдан)
- очева мајка (Савић - село Читлук, општина Козарска Дубица)
- очева баба по Максимовићима/Шепама (Мацура - село Крива Ријека, општина Козарска Дубица; крсна слава: Аранђеловдан)
- очева баба по Савићима (Угрен - село Читлук, општина Козарска Дубица; крсна слава: Никољдан)
- очева прабаба по Угренима (Кондић - општина Козарска Дубица; крсна слава: Јовањдан)

МАЈЧИНА СТРАНА
- мајчин отац (Николић - село Шпионица, општина Сребреник; католик)
- мајчина мајка (Јовановић - село Ковачица, општина Горња Тузла; крсна слава: Ђурђевдан)
- мајчина баба по Јовановићима (Стијепић - село Цвиљевина, општина Горња Тузла; крсна слава: ?)
- мајчина прабаба по Јовановићима (Петковић - село Коњиковићи општина Прибој, крсна слава: ?)

[Nebo]

Још да знам да одрадим ове мапе, ђе би ми крај био! 

Моја мапа по очевој линији била би мнооого монотона. Само Шекулар, Полимље, Васојевићи, уназад 300 и кусур година, а вероватно и даље у прошлост. Славе: Ђурђев-дан, Јовањ-дан, Аранђелов-дан.

По мајчиној линији, то је већ шареније:
дјед и цела његова фамилија до почетка 18. века из Набрђа и околних  места, ђаковачки крај, средња Славонија. Ту дошли из Босне, а раније из Црне Горе. Слава: Ђурђев-дан. Дједова мајка из Барање. Њихова старина из Бачке. Раније из Старе Србије - досељеничка струја са Чарнојевићем.
Мајчина мајка из Тење, источна Славонија. Њен отац, мој прадјед, пореклом из Бачке, даље порекло из Старе Србије - досељеничка струја са Чарнојевићем. Слава: Јовањ-дан. Бабина мајка: по оцу (мом чукундједу) пореклом из Босне, а по мајци пореклом из Црне Горе. Слава: Лазарева Субота.

Дакле, овде би мапа била са линијама од Старе Србије, Босне и Црне Горе на север, а ту тачке од Бачке, преко Барање до средишњег дела Славоније.

Сви православни Срби.

[Небојша]

Још да знам да одрадим ове мапе, ђе би ми крај био! 

Моја мапа по очевој линији била би мнооого монотона. Само Шекулар, Полимље, Васојевићи, уназад 300 и кусур година, а вероватно и даље у прошлост. Славе: Ђурђев-дан, Јовањ-дан, Аранђелов-дан.

По мајчиној линији, то је већ шареније:
дјед и цела његова фамилија до почетка 18. века из Набрђа и околних  места, ђаковачки крај, средња Славонија. Ту дошли из Босне, а раније из Црне Горе. Слава: Ђурђев-дан. Дједова мајка из Барање. Њихова старина из Бачке. Раније из Старе Србије - досељеничка струја са Чарнојевићем.
Мајчина мајка из Тење, источна Славонија. Њен отац, мој прадјед, пореклом из Бачке, даље порекло из Старе Србије - досељеничка струја са Чарнојевићем. Слава: Јовањ-дан. Бабина мајка: по оцу (мом чукундједу) пореклом из Босне, а по мајци пореклом из Црне Горе. Слава: Лазарева Субота.

Дакле, овде би мапа била са линијама од Старе Србије, Босне и Црне Горе на север, а ту тачке од Бачке, преко Барање до средишњег дела Славоније.

Сви православни Срби.

На основу овога што си написао, то би требало да изгледа овако:



У сваком случају занимљив микс севера и Црне Горе.

[Nebo]

На основу овога што си написао, то би требало да изгледа овако:



У сваком случају занимљив микс севера и Црне Горе.

Одлична мапа.
Хвала, имењаче!
А микс је она добитна комбинација: тврда ЦГ нарав и блага пречанска!

[Amicus]

Очева страна би биле следеће мени познате породице:

1. Дугићи, пореклом из Толисе код Модриче, први пут споменути 1851. године
2. Жунићи, пореклом из Порјечја код Добоја, спомињу се од средине XIX века
3. Џигумовићи, пореклом из Бушлетића код Добоја, спомињу се од средине XIX века
4. Симић, пореклом из Костајнице код Добоја, спомињу се од почетка XIX века
5. Пејић, пореклом из Стријежевице код Добоја, спомињу се од почетка XIX века
6. Сушић, пореклом из Костајнице код Добоја, спомињу се од почетка XIX века

Мајчина страна би биле следеће мени познате породице:

1. Товјани, пореклом из Тоуња код Огулина, први пут се спомињу 1540. године
2. Алмашци, пореклом из Ланчуга код Мохача, први пут се спомињу 1711. године
3. Кашани, пореклом из Липове код Печуја, први пут се спомињу 1767. годиине
4. Мирковићи, пореклом из Липове код Печуја, први пут се спомињу 1767. године
5. Радановићи, пореклом из Бремена код Печуја, први пут се спомињу 1736. године
6. Поповићи, пореклом из Болмана код Белог Манастира, први пут се спомињу 1767. године
7. Анђелићи, пореклом из Безедека код Мохача, први пут се спомињу 1767. године
8. Тадићи, пореклом из Шумберка, први пут се спомињу крајем XVIII века
9. Комадиновићи, пореклом из Ланчуга, први пут се спомињу 1711. године
10. Суботићи, пореклом из Болмана, први пут се спомињу 1715. године
11. Јанковићи, пореклом из Болмана, први пут се спомињу 1767. године

[Синиша Јерковић]

Очева страна би биле следеће мени познате породице:

1. Дугићи, пореклом из Толисе код Модриче, први пут споменути 1851. године
2. Жунићи, пореклом из Порјечја код Добоја, спомињу се од средине XIX века
3. Џигумовићи, пореклом из Бушлетића код Добоја, спомињу се од средине XIX века
4. Симић, пореклом из Костајнице код Добоја, спомињу се од почетка XIX века
5. Пејић, пореклом из Стријежевице код Добоја, спомињу се од почетка XIX века
6. Сушић, пореклом из Костајнице код Добоја, спомињу се од почетка XIX века

Мајчина страна би биле следеће мени познате породице:

1. Товјани, пореклом из Тоуња код Огулина, први пут се спомињу 1540. године
2. Алмашци, пореклом из Ланчуга код Мохача, први пут се спомињу 1711. године
3. Кашани, пореклом из Липове код Печуја, први пут се спомињу 1767. годиине
4. Мирковићи, пореклом из Липове код Печуја, први пут се спомињу 1767. године
5. Радановићи, пореклом из Бремена код Печуја, први пут се спомињу 1736. године
6. Поповићи, пореклом из Болмана код Белог Манастира, први пут се спомињу 1767. године
7. Анђелићи, пореклом из Безедека код Мохача, први пут се спомињу 1767. године
8. Тадићи, пореклом из Шумберка, први пут се спомињу крајем XVIII века
9. Комадиновићи, пореклом из Ланчуга, први пут се спомињу 1711. године
10. Суботићи, пореклом из Болмана, први пут се спомињу 1715. године
11. Јанковићи, пореклом из Болмана, први пут се спомињу 1767. године

Амикусе, значи ти си требавско-барањска мјешавина у подједнаком омјеру.

[aleksandar I]

Очева страна би биле следеће мени познате породице:
1. Дугићи, пореклом из Толисе код Модриче, први пут споменути 1851. године

Амикусе да нису случајно Дугићи-Тодоровићи из Толисе Горње махала Хрваћани?

[Amicus]

Амикусе, значи ти си требавско-барањска мјешавина у подједнаком омјеру.

Тако некако Синиша.

Амикусе да нису случајно Дугићи-Тодоровићи из Толисе Горње махала Хрваћани?

Ако ћеш право, не познајем Толису по махалама, зашто питаш?

[aleksandar I]

Ако ћеш право, не познајем Толису по махалама, зашто питаш?

Постоји један документ у којем се види како је чивчијама Хусеин Капетан Градашчевића понуђен откуп читлука након његовог слома и бјекства у Аустрију. Ту се спомиње Толиса, Зелиња и сл.

[Amicus]

Постоји један документ у којем се види како је чивчијама Хусеин Капетан Градашчевића понуђен откуп читлука након његовог слома и бјекства у Аустрију. Ту се спомиње Толиса, Зелиња и сл.

То ми је однекале познато, мислим да сам тај документ негде већ видео, и да међу тим чивчијама није било Дугића. Тако је, нађох сад о чему је реч (в. Ahmed Aličić, Čifluči Husein kapetana Gradaščevića), спомињу се тамо Тодоровићи, али моји Тодоровићи то презиме носе од касније.

[Željko]

Географски распоред, прађедови и прабабе..



Касалица (Комарница)
Мићановић (Пива)
Ђурђић (Комарница)
Јањић (Шавник)
Шћепановић (Колашин)
Томовић (Беране)
Лутовац (Беране)
Булатовић (Колашин)

[Nebo]

Жељко, који су твоји берански Томовићи? Васојевички или шекуларски? Која је слава - Аранђелов-дан или Ђурђев-дан?

[Željko]

Жељко, који су твоји берански Томовићи? Васојевички или шекуларски? Која је слава - Аранђелов-дан или Ђурђев-дан?

Нажалост, не знам.
Слабо сам до сада имао могућности да испитам ту страну.
Томовић је ђевојачко презиме моје покојне бабе са мајчине стране.
Она је расла без мајке, а оца су убили шиптари док је била у раној младости (тако је говорила).
Имала је браћу, за једног знам да је био четник и да је побјегао са стрелишта у Словенији 1945.
Имамо један његов допис 10 страница, у којем је он писао о томе.
Преминуо је 1996. године у Роземеаду, Калифорнија (САД), ђе и данас живи његово потомство.

[Nebo]

Имала је браћу, за једног знам да је био четник и да је побјегао са стрелишта у Словенији 1945.
Преминуо је 1996. године у Роземеаду, Калифорнија (САД), ђе и данас живи његово потомство.

Ова прича ми је јако позната. Биће да ти је баба од ових мојих Томовића (из Роваца код Берана) Ђурђевштака.

[Željko]

Ова прича ми је јако позната. Биће да ти је баба од ових мојих Томовића (из Роваца код Берана) Ђурђевштака.

Да, моја баба је била из Роваца код Берана.
Контактирао сам сина Милете у Америци..
у праву си, славе Ђурђевдан 6. мај.

Очекујеш да сте блиски по мушкој лози/Y-ДНК?
Размишљам да понудим рођаку тест код ФТДНА (узорак немора путовати преко океана  ).
Има ли твог хаплотипа у књизи Етнологија и Генетика?
Јел’ оно неко од "твојих" на стр. 179?

Поздрав.

[Nebo]

Ровачки Томовићи су огранак шекуларских Бабића – Ћетковића. За Ћетковиће смо, до сад, утврдили да су носиоци ХГ И2а динарик север.
Ево, овако о блискости шекуларских Бабића и ровачких Томовића:
Ћетко је имао 4 сина. Четврти је Вујица. Вујица је имао сина Спасоја. Спасојево потомство се зове Бабићи. Спсоје је имао три сина: Млађена, Јоксима и Максима.
Од Млађена су Бабићи у Калудри, Доњој Ржаници и Будимљи, Млађеновићи и Томовићи у Ровцима и Милошевићи у Доњој Ржаници. Од Јоксима су Бабићи и Ђоровићи у Шекулару, а од Максима Ђорђијевићи у Мурини.
Млађен је имао сина Акса, а овај сина Тома, од њега су Томовићи у Ровцима.
Временске одреднице: Млађен је рођен око 1775, значи да рачунамо да је Томо, родоначелник Томовића, могао бити рођен око 1825-30. године.
Бабиће и Томовиће веже исто порекло, које је по пасовима јако далеко, али су од исте мушке лозе Ћетковића. 

[Nebo]

Има ли твог хаплотипа у књизи Етнологија и Генетика?
Јел’ оно неко од "твојих" на стр. 179?

Мој ће резултат бити у оној књизи која је сад у изради.
Онај у књизи "Етнологија и генетика" је неки Бабић из околине Пријепоља, нама несродан, и има блиску, а различиту ХГ, али још увек о томе не смемо јавно 
   

[Nebo]

Било би одлично да се тестира неко од твојих Томовића.
Пре 6-7 година, у Лугама код Берана разговарао сам с, у том тренутку, најстаријим од свих Ћетковића, Мирком Драговим Томовићем. Претпостављам да више није жив. Тада је имао 92-3 године. Причао ми је о родослову и о својим догодовштинама из Другог светског рата. Диван старац.
Ако те занима, имам комплетан родослов Томовића.
Знаш ли име бабиног оца или браће?

[Wolf Sagash]

Jugoistočna Hercegovina

Majčina strana.

Brstina-Donje Hrasno, spominju se u popisu 1585. u Popovu.
djedova majka-Kučinar, Burmazi, Stolac.
djedova baba-Milošević,Ubosko, Ljubinje
djedova prababa-Lojpur,Dračevo Čapljina

Očeva strana

Likić-do 1840, Ljubinje, posle prešli u obližnje selo Vođeni.
očeva majka-Janjić, gradac, Ljubinje.
očeva baba-Pupić, Ljubinje, čaršija
očeva prababa-Radoš, Pocrnje, Ljubinje.
očeva čukunbaba-Šiše, Strujići, Popovo Polje
očeva navrhbaba-Kostić, Ljubinje, čaršija

[Wolf Sagash]

Jugoistočna Hercegovina

Majčina strana.

Brstina-Donje Hrasno, spominju se u popisu 1585. u Popovu.
djedova majka-Kučinar, Burmazi, Stolac.
djedova baba-Milošević,Ubosko, Ljubinje
djedova prababa-Lojpur,Dračevo Čapljina

Očeva strana

Likić-do 1840, Ljubinje, posle prešli u obližnje selo Vođeni.
očeva majka-Janjić, gradac, Ljubinje.
očeva baba-Pupić, Ljubinje, čaršija
očeva prababa-Radoš, Pocrnje, Ljubinje.
očeva čukunbaba-Šiše, Strujići, Popovo Polje
očeva navrhbaba-Kostić, Ljubinje, čaršija

Zaboravih babu po majci

Budinčić-Bančići, Ljubinje.

[Željko]

Било би одлично да се тестира неко од твојих Томовића.
Пре 6-7 година, у Лугама код Берана разговарао сам с, у том тренутку, најстаријим од свих Ћетковића, Мирком Драговим Томовићем. Претпостављам да више није жив. Тада је имао 92-3 године. Причао ми је о родослову и о својим догодовштинама из Другог светског рата. Диван старац.
Ако те занима, имам комплетан родослов Томовића.
Знаш ли име бабиног оца или браће?

Небо, хвала на информацији.
Било би ми драго ако можеш послати родослов Томовића.
(Послао сам ти ПП са мејл-адресом.)
Отац моје бабе Миросаве звао се Јаков, од њега су били синови Милета (којег сам већ поменуо) и Ђорђе.

[vidoje 013]

 Небо, зашто Томовиће зову Прдајићи?

[Nebo]

Небо, зашто Томовиће зову Прдајићи?

Не знам. Први пут чујем за овај надимак.

[Željko]

Zaboravih babu po majci

Budinčić-Bančići, Ljubinje.

Ти и моја супруга имате сигурно доста сличан аутосомални ДНК.
Твоје позиције су нешто мало источније, али ту сте близу..

[Željko]

Географски распоред, њених прађедова и прабаба (фали ми за сада једно име на том нивоу).

Михић (Дубраве/Локве)
Спахић (Чапљина/Тасовчићи)
Стајчић (Чапљина/Домановићи)
Зеленковић (Чапљина/Домановићи)
Буквић (Храсно/Столац)
Пјаца (Дубраве/Локве)
Милутиновић (Ошанићи/Столац)

Ево мапе, мислим да сам ставио од прилике како треба. 

[Wolf Sagash]

Географски распоред, њених прађедова и прабаба (фали ми за сада једно име на том нивоу).

Михић (Дубраве/Локве)
Спахић (Чапљина/Тасовчићи)
Стајчић (Чапљина/Домановићи)
Зеленковић (Чапљина/Домановићи)
Буквић (Храсно/Столац)
Пјаца (Дубраве/Локве)
Милутиновић (Ошанићи/Столац)

Ево мапе, мислим да сам ставио од прилике како треба. 

Imam ja i južnije po majci tačaka. Kolojan-Donje Hrasno, majka Brstinuša, njena čukunbaba Lojpur, Dračevo.

[Wolf Sagash]

https://www.google.com/maps/d/edit?mid=zIshHjteiS9Y.koEQPm7iGQH4&usp=sharing

[Amicus]

Географски распоред, њених прађедова и прабаба (фали ми за сада једно име на том нивоу).

Михић (Дубраве/Локве)
Спахић (Чапљина/Тасовчићи)
Стајчић (Чапљина/Домановићи)
Зеленковић (Чапљина/Домановићи)
Буквић (Храсно/Столац)
Пјаца (Дубраве/Локве)
Милутиновић (Ошанићи/Столац)

Željko, колико је могуће да су ови Спахићи од Тасовчића, гласовита хумског рода? С. Радовановић, у Кратком опису Зете и Црне Горе, наводи Тасовчиће као властелу која је после пропасти босанске државе примила ислам. Нешто више о њима као роду може се наћи код Рудића у Властели Илирског грбовника.

[Wolf Sagash]

Željko, колико је могуће да су ови Спахићи од Тасовчића, гласовита хумског рода? С. Радовановић, у Кратком опису Зете и Црне Горе, наводи Тасовчиће као властелу која је после пропасти босанске државе примила ислам. Нешто више о њима као роду може се наћи код Рудића у Властели Илирског грбовника.

Priča se da su Spahići od Spaića sa Zubaca. A razlika u prezimenu je zbog ne izgovaranja slova H u rudinskom govoru hercegovačkog dijalekta.

[Željko]

Željko, колико је могуће да су ови Спахићи од Тасовчића, гласовита хумског рода? С. Радовановић, у Кратком опису Зете и Црне Горе, наводи Тасовчиће као властелу која је после пропасти босанске државе примила ислам. Нешто више о њима као роду може се наћи код Рудића у Властели Илирског грбовника.

Priča se da su Spahići od Spaića sa Zubaca. A razlika u prezimenu je zbog ne izgovaranja slova H u rudinskom govoru hercegovačkog dijalekta.

Амикусе и Вуче, хвала на вашим постовима.

Претпостављам да су Спахићи у Тасовчићима православни.
Спахић је било ђевојачко презиме мајке очева оца моје супруге, звала се Анђа.
За сада немам ближих информација о тој породици.

[Wolf Sagash]

Амикусе и Вуче, хвала на вашим постовима.

Претпостављам да су Спахићи у Тасовчићима православни.
Спахић је било ђевојачко презиме мајке очева оца моје супруге, звала се Анђа.
За сада немам ближих информација о тој породици.

Spahići su pravoslavni! Sestra od teke moje majke je udata za Spahića. Željko, ja i vaša supruga imamo vjerovatno i neke DNK veze. Preko Pjaca sa njene strane sigurno, Pjace i Budinčići(baba sa majčine strane) su ogranci Miletića iz Dvrsnice u Popovu. Tu su još vidim Stajčići, Mihići, Bukvići, porodice jako vezane za ljubinjski kraj.

[Željko]

Spahići su pravoslavni! Sestra od teke moje majke je udata za Spahića. Željko, ja i vaša supruga imamo vjerovatno i neke DNK veze. Preko Pjaca sa njene strane sigurno, Pjace i Budinčići(baba sa majčine strane) su ogranci Miletića iz Dvrsnice u Popovu. Tu su još vidim Stajčići, Mihići, Bukvići, porodice jako vezane za ljubinjski kraj.

Ето видиш, може бити чак и да сте генетски рођаци. 

Био би захвалан ако можеш написати нешто о Пјацама, дали постоји записано предање о тој породици?

[soki78]

Amicus... о којој Пјацуши се тачно ради... моје бабе прабаба је Пајцуша?

[soki78]

тј. Жељко, а не Amicus

[Željko]

тј. Жељко, а не Amicus

Соки78, ипак си мислио на Вулфа Сагаша, јел’ да? 
Он је горе поменуо бабу са мајчине стране.

Иначе овако што се тиче моје супруге..
Пјаца је било ђевојачко презиме њене бабе са мајчине стране.
Баба јој се звала Десанка.

Виђох твоју поруку, јављам ти се на ПП.

[Nebo]

Да, моја баба је била из Роваца код Берана.
Контактирао сам сина Милете у Америци..
у праву си, славе Ђурђевдан 6. мај.

Очекујеш да сте блиски по мушкој лози/Y-ДНК?
Размишљам да понудим рођаку тест код ФТДНА (узорак немора путовати преко океана  ).
Има ли твог хаплотипа у књизи Етнологија и Генетика?
Јел’ оно неко од "твојих" на стр. 179?

Поздрав.

Жељко, има ли нешто од овог подухвата тестирања твог рођака Томовића?

[Željko]

Жељко, има ли нешто од овог подухвата тестирања твог рођака Томовића?

Није коментарисао, нажалост мислим да се не можемо надати превише.
Али управо сам поново послао мејл, да видим још једном за сваки случај.
Ако и сад не одговори неби ја више досађивао, неки људи неволе ДНК-тестове.

[Amicus]

Амикусе да нису случајно Дугићи-Тодоровићи из Толисе Горње махала Хрваћани?

Јуче бејах у Толиси, први пут у животу, па видех нешто, због чега се сетих тебе, тј. овог твог питања. Наиме, више цркве постоји споменик у виду малог крста, на коме се, кад сам превукао прстима, помиње Максо Тодоровић, сеоски учитељ, умро 1888. године, у својој 48 години живота. То је вероватно неки од Тодоровића из махале Хрваћана које овде помињасмо.

[Селаковић]

Ево и мог доприноса. Напомене о пореклу нису нужно истините, јер неке су ми знане у фамилији, али неке сам само нашао само у литератури:

Црвено - преци очевог оца:
Селаковић - Сушица (пореклом из Кремана)
Павловић - Сушица (пореклом из Биоске, презиме по претку Павлу Марковом)
Васиљевић - Сушица (пореклом из Биоске, презиме по претку Васиљу Марковом)
Марјановић - Стубо (пореклом из Конавла, раније презиме Марјан, можда су раније били католици)
Мишковић - Лелић (пореклом из Бањана, раније презиме Лелић)

Жуто - преци очеве мајке:
Максимовић - Лесковице (пореклом из Пиве, сеоски надимак Пивљани, презиме по претку Максиму)
Трипковић - Лесковице (пореклом из Пиве, сеоски надимак Пивљани, презиме по претку Трипку, Максимовом брату)
Марић - Богатић (пореклом од Јована Богетинца, околина извора Зете - Пјешивци)

Зелено - преци мајчиног оца:
Јевтић - Осечина (пореклом од извесних Бијеловића из Херцеговине, презиме по претку Јевти Илијином)
Јовановић - Осечина
Јеремић - Комирић
Катић - Каменица
Белић - Остружањ

Браон - преци мајчине мајке:
Исаиловић - Осладић (пореклом из Осата, презиме по претку Исаилу Станчићу, раније презиме Станчићи - Думани)
Васић - Оглађеновац (пореклом из Грахова-ЦГ, презиме по претку Васу Петровом)
Катић - Каменица

Ја сам дете ваљевске нахије, подгорске кнежине 

image upload no ads

[Небојша]

Свака част за ово, Селаковићу!:)

[Дробњак]

Ево и ја да допринесем. Ако икога интересује. Због међусобне удаљености два географска простора дао сам две мапе. Ово је прва мапа и представљени су преци очевог оца.

Јегдић (Новљани, Дробњак, Превиш, св. Ђорђе и св. Никола)
Чупић (Новљани, Дробњак, Доња Буковица, св. Јован и св. Ђорђе)
Струњаш (Новљани, Дробњак, Тимар, св. Ђорђе и св. Пантелија)
Кекић (Новљани, Дробњак, Бијела, св. Ђорђе и св. Никола)
Дамјановић (Косаница, Затарје)
Милићевић (Мостар, Херцеговина)
Мрав (Ранковци, Љубиње, Херцеговина)
Вукотић (Чево, Катунска нахија)




Плаво преци очеве мајке

Мијалковић (Доњи Мајур, Јагодина, св. Ђорђе и Ђурђиц, старином из Врањске околине досељени у периоду између Кочине Крајине и Првог устанка)
Павловић (Буковче, Јагодина, св. Петка, старином из Тимочке Црне Реке досељени пре Кочине Крајине)
Живадиновић (Глоговац, Јагодина, староседеоци)

Љубичаста преци мајчиног оца

Илић (Крушар, Ћуприја, св. Ђорђе и Ђурђиц, староседеоци)
Марковић (Кончарево, Јагодина, св. Јован, досељени из Тимочке Црне Реке око Кочине Крајине)
Рајић (Рајкинац, Јагодина, старином од Русије?! или Молдавије?!)

Зелена преци мајчине мајке

Томић (Мали Поповић, Јагодина, св. Јован, старо презиме Селиникић, надимак Шопови, досељени са Старе планине око Кочине Крајине)
Маринковић (Глоговац, Јагодина, св. Ђорђе и Ђурђиц, надимак Јокићи, староседеоци "од времена зидања Раванице")
Милосављевић (Глоговац, Јагодина, староседеоци)
Радојковић (Крушар, Ћуприја, св. Никола, староседеоци)
Петровић (Крушар, Ћуприја, св. Симеон Богопримац, староседеоци)

[Селаковић]

Ево и ја да допринесем. Ако икога интересује. Због међусобне удаљености два географска простора дао сам две мапе. Ово је прва мапа и представљени су преци очевог оца.

Наравно да интересује! Увек је занимљиво видети са који страна неки данашњи човек вуче корене, када се погледа тих 7-8-10 линија. Твоје је порекло, ако смем тако да се изразим - далеко интересантније од, на пример, мог 

[Дробњак]

Наравно да интересује! Увек је занимљиво видети са који страна неки данашњи човек вуче корене, када се погледа тих 7-8-10 линија. Твоје је порекло, ако смем тако да се изразим - далеко интересантније од, на пример, мог 

Само је мало шареније 

[Atlantische]

Очева страна:
Светло плаво - дедина страна:
1. Бојанић, Трнавци код Рудог, Никољдан, хаплогрупа: G2a L497>L42>YSC33
2. Лаловић (фамилија дедине мајке), Штрпци, Рудо, Стевањдан
3. Бојанић, Јовањдан, Касидоли, Прибој

Зелено - бабина страна:
Сви су стариначки родови.
4. Фамилија очеве мајке - Путник, Шајкаш, Ђурђиц,
Из Шајкаша су ми такође породице: од прабабе (бабине мајке), 5. Милинов, Никољдан,
Од прадеде Јована Путника - мајчина страна 6. Мирков, слава?
Од чукунбабе Мирков, наврбабина фамилија 7. Бокић, слава?
8. Гардиновци, Суботић, слава? фамилија прабабине мајке (удата Милинов).

Мајчина страна:

Црвено - дедина страна:
8. Марковић, Никољдан, Дуљци, Шипово,
9. Кутањац, Васиљевдан, Љољићи, Језеро, I2-PH908?
10.Стојичић, Ђурђевдан, Соколац, Шипово, J2b-M205?

Розе - бабина страна:
11.Проле, Ђурђевдан, Драгнић Подови, Шипово, R1a-Z280>YP237>YP951
12.Јовић, Никољдан, Драгнић Подови, Шипово
13.Зец, Ђурђевдан, Герзово, Мркоњић Град

[Sergio]

Ево мојих предака. 

Очева страна:

Векић, село Ервеник у близини реке Зрмање, северна Далмација (Буковица). Постоји стари млетачки документ из 1709. год., где пише да су досељени у Ервеник из Вргорца почетком осамнаестог века.
националност: Срби
вера: православна (Ђурђевдан)

Мацура, Ждрапањ, Далмација
националност: Срби
вера: православна

Ракић, Ранчево (скуп салаша поред Сомбора), Бачка. Документовано је да су досељени из Лике у Бачку још за време Хабзбуршке Монархије негде почетком осамнаестог века.
националност: Срби
вера: православна (Св. Никола)

Кусонић, Билић (скуп салаша поред Сомбора), Бачка
националност: Срби
вера: православна (Св. Димитрије)


Мајчина страна:

Пеурача, Будачки (нисам сигуран да ли је Горњи Будачки или Доњи Будачки), Кордун. Колонизовани су у Македонију после Првог светског рата. После Другог светског рaта су опет колонизовани, овај пут из Македоније у Бачку (село Колут код Сомбора).
нациналност: Срби
вера: православна (Св. Јован)

Кнежевић, Широка Кула, Лика
националност: Срби
вера: православна (Св. Никола)

Кентрић, Врховине, Лика. Колонизовани су из Лике у Бачку после Другог светског рата (село Колут код Сомбора).
националност: Срби
вера: православна (Аранђеловдан)

Видак, Рудопоље или Врховине (нисам сигуран), Лика
националност: Срби
вера: православна (Ђурђевдан)

[Rimidalv]

Ево мојих предака. 



Пеурача, Будачки (нисам сигуран да ли је Горњи Будачки или Доњи Будачки), Кордун. Колонизовани су у Македонију после Првог светског рата. После Другог светског рaта су опет колонизовани, овај пут из Македоније у Бачку (село Колут код Сомбора).
нациналност: Срби
вера: православна (Св. Јован)

Претпостављам да је прадеда био добровољац у 1. Светском рату, па је зато насељен тамо? Јел се зна које место у Македонији је у питању?

[Amicus]

Крајишка фајта.

Не знаш Sergio кад се први пут помињу Кусонићи у изворима?

[Sergio]

Претпостављам да је прадеда био добровољац у 1. Светском рату, па је зато насељен тамо? Јел се зна које место у Македонији је у питању?

Добровољци су имали предност током колонизација, али ми нисмо нашли тачан разлог због којег је мој прадеда добио колонизацију (нисмо нашли податак да је био добровољац). Насељени су у данашње Јосифово. Мој деда (мајчин отац) је рођен у Македонији. После Другог светског рата им је одобрена нова колонизација из Македоније у Бачку. Македонија је била јако осиромашена и опустошена због бурагске репресије током рата. Многе фамилије су одлучиле да се опет селе.

Не знаш Sergio кад се први пут помињу Кусонићи у изворима?

Стварно не знам. Тај податак не зна ни мој отац који је главни истраживач у нашој породици. 

[Amicus]

Стварно не знам. Тај податак не зна ни мој отац који је главни истраживач у нашој породици. 

Хм... погледах у литератури коју имам код себе, па видех да се у Темерину 1730. godine помиње презиме Кусовин, које би у оним претумбацијама наставака са наставком -ић, могло бити Кусовић или Кусонић?

Иначе, помиње се Младен Кусовин, кнез у селу Темерин.

Мартин Кусолић (Martin Kuszoligy) помиње се 1696. године у Печују, али касније ово презиме се губи у Барањи, нема га у попису из 1767. године.

Извор: Душан Ј. Поповић, Грађа за историју насеља у Војводини од 1695. до 1796. године, Нови Сад, 1936, стр. 15, 39

[Amicus]

А има и ово: Kusonic (Kwzonych) Stephanus, nob. Ana Supen filia eius

Извор: Monumenta Historica Civitatis Zagrabiae

Они су вероватно сродни овим словеначким (Kusonić Ivanka)

в. http://www.genealogy.si/marriages/K072.html

[Sergio]

Ипак има неких података. Постоје одређене индиције да су се Кусонићи раније презивали Бабајић. Постоји прича да су у давна времена живели у босанском Подрињу (верује се да су ту дошли из Црне Горе). У сеобама из Подриња долазе у Кусоње (село у Славонији код Пакраца). Од онда се зову Кусоње, а касније је додато "ић". На крају су завршили у Бачкој (наводно 1711 год.). Наравно те иформације нису детаљно проверене.
У њиховој породици има легенда да су Аустро-Угарским властима предали кусог (безрепог) бика у виду пореза, па их од онда зову Кусонић. Наравно, реалнија је она прва могућост да су данашње презиме добили по славонском селу. 

[НиколаВук]

Ипак има неких података. Постоје одређене индиције да су се Кусонићи раније презивали Бабајић. Постоји прича да су у давна времена живели у босанском Подрињу (верује се да су ту дошли из Црне Горе). У сеобама из Подриња долазе у Кусоње (село у Славонији код Пакраца). Од онда се зову Кусоње, а касније је додато "ић". На крају су завршили у Бачкој (наводно 1711 год.). Наравно те иформације нису детаљно проверене.
У њиховој породици има легенда да су Аустро-Угарским властима предали кусог (безрепог) бика у виду пореза, па их од онда зову Кусонић. Наравно, реалнија је она прва могућост да су данашње презиме добили по славонском селу. 

Осим села Кусоње код Пакраца, постоји и село Кусоње код Зворника (у троуглу Зворник-Цапарде-Папраћа), тј. у Подрињу, па је врло вероватно да им је то био и правац миграције (околина Зворника-околина Пакраца). Презиме Кусоњић су могли да добију и по овом подрињском селу.

[Sergio]

Осим села Кусоње код Пакраца, постоји и село Кусоње код Зворника (у троуглу Зворник-Цапарде-Папраћа), тј. у Подрињу, па је врло вероватно да им је то био и правац миграције (околина Зворника-околина Пакраца). Презиме Кусоњић су могли да добију и по овом подрињском селу.

Веома интересантан податак. Значи, постоји шанса да су назив Кусоње донели из Босне. Чак ми је пала на памет теорија да су досељеници из Подриња дали славонском селу име по месту из свог завичаја. Мада, све су то претпоставке.
Што се тиче Кусонића из моје шире фамилије, за њих је једино сигурно да живе у јужним деловима Панонске низије (Бачка и Славонија) бар 300 година, а  можда и дуже. Везе са Босном и још раније са Црном Гором, представљају давну породичну историју и више спадају у домен предања.

[Sergius]

Ево да се и ја придружим:

Очева страна

Мазалица, Д.Суваја, Бос. Крупа, хаплогрупа I2a Дин Југ
вјера: православна (слава Јовањдан)

Јерковић, Г.Суваја, Бос. Крупа, хаплогрупа I2a Дин Југ
вјера: православна (слава Петровдан)

Вулин, Гудавац, Бос. Крупа, хаплогрупа ? (могуће Е1б)
вјера: православна (слава Михољдан)

Латиновић, Јасеница, Бос. Крупа, хаплогрупа N1a P189.2
вјера: православна (слава Јовањдан)

Мајчина страна

Латиновић, Бравско-Кленовац, Бос. Петровац, хаплогрупа N1a P189.2
вјера: православна (слава Јовањдан)

Бањац, Дринић, Бос. Петровац, хаплогрупа N1a P189.2
вјера: православна (слава Јовањдан)

Грбић, Бравско-Јасеновац, Бос. Петровац, хаплогрупа R1a Z280 X2613
вјера: православна (слава Срђевдан)

Балабан, Буковача, Бос. Петровац, хаплогрупа ? (могуће I2a Дин Југ због везе с Јерковићима)
вјера: православна (слава Петровдан)

[Небојша]

Ево да се и ја придружим:

Очева страна

Мазалица, Д.Суваја, Бос. Крупа, хаплогрупа I2a Дин Југ
вјера: православна (слава Јовањдан)

Јерковић, Г.Суваја, Бос. Крупа, хаплогрупа I2a Дин Југ
вјера: православна (слава Петровдан)

Вулин, Гудавац, Бос. Крупа, хаплогрупа ? (могуће Е1б)
вјера: православна (слава Михољдан)

Латиновић, Јасеница, Бос. Крупа, хаплогрупа N1a P189.2
вјера: православна (слава Јовањдан)

Мајчина страна

Латиновић, Бравско-Кленовац, Бос. Петровац, хаплогрупа N1a P189.2
вјера: православна (слава Јовањдан)

Бањац, Дринић, Бос. Петровац, хаплогрупа N1a P189.2
вјера: православна (слава Јовањдан)

Грбић, Бравско-Јасеновац, Бос. Петровац, хаплогрупа R1a Z280 X2613
вјера: православна (слава Срђевдан)

Балабан, Буковача, Бос. Петровац, хаплогрупа ? (могуће I2a Дин Југ због везе с Јерковићима)
вјера: православна (слава Петровдан)

Свака част, Крајишник 100%!

Додао бих само за Балабане да постоји велика шанса да су E1b. Главнина овог рода носи ту хаплогрупу.

[Amicus]

Ево да се и ја придружим:

Гледам што сад опет Sergio поставља своју лозу, кад их је неки дан поставио, кад оно ово је Sergius.

Што би се рекло, чистокрвни Крајишник!

[Sergio]

Гледам што сад опет Sergio поставља своју лозу, кад их је неки дан поставио, кад оно ово је Sergius.

 

[Sergio]

Мацура, Ждрапањ, Далмација
националност: Срби
вера: православна

Само да додам податак. Мацуре из Ждрапња славе Св. Димитрија. Они су од Саграјића. Раније су славили Аранђеловдан, али је пре пар генерација један Мацура преузео славу свог очуха и од онда славе Св. Димитрија. Потомци ових Мацура данас живе у Инђији.

[Тромеђа]

Напокон се и ја наканих да направим мапу. 

3/4 Крајишник, а 1/4 Бачванин (тј. 3/4 дођош, а 1/4 мештанин) 

Очева страна

Деда (црвена боја) - Крајишка четвртина

Зељковић, Палучци (Бихаћ), Босанска Крајина, хаплогрупа R1a M458
националност: Срби
слава: Ђурђевдан

Медић, Дољани-Бубањ, (Доњи Лапац), Лика, хаплогрупа највероватније R1a
националност: Срби
слава: Ђурђевдан

Пилиповић, Палучци (Бихаћ), Босанска Крајина
националност: Срби
слава: Свети Алимпије или Свети апостол Филип

Баба (жута боја) - Крајишка четвртина

Рељић, Мартин Брод (Бихаћ), Босанска Крајина
националност: Срби
слава: Свети Стефан

Ђилас, Очигрије (Бихаћ), Босанска Крајина
националност: Срби
слава: Свети Никола

Опачић,  вероватно околина Мартин Брода (Бихаћ), Босанска Крајина
националност: Срби
слава: вероватно Свети Лука


Мајчина страна

Деда (плава боја) - Крајишка четвртина

Ерцег, Халапић (Гламоч), Босанска Крајина, хаплогрупа (тестирани у мајском тестирању)
националност: Срби
слава: Свети Лука

Паштар, Оџак (Гламоч), Босанска Крајина
националност: Срби
слава: Ђурђевдан

Калаба, Халапић (Гламоч), Босанска Крајина
националност: Срби
слава: Свети Стефан

Станивук (старо презиме Палибиљетине), Сувара (Гламоч), Босанска Крајина
националност: Срби
слава: Свети Јован


Баба (наранџаста боја) - Бачванска четвртина

Мишков, Бачка Паланка, Војводина
националност: Срби
слава: Свети Аврам

Поганчев (старо презиме Јовандић), Бачка Паланка, Војводина
националност: Срби
слава: Свети Никола

Перишић, Бачка Паланка, Војводина
националност: Срби
слава: Свети Јован

Вукадинов, Бачка Паланка, Војводина
националност: Срби
слава: Свети Никола

[Небојша]

Леп преглед, Тромеђа. Прави савремени Војвођанин, 70-80% Крајишник, остало старосеодеоци.

Опачића има негде на FTNDA, али нису јавни, I2a. Могу лако бити и I2-PH908 и I2-CTS10288. Опачићи иначе славе Св. Луку а на тих 12 маркера имају поклапање са Никшићима. Али ништа без бар 23 маркера.

[Тромеђа]

Леп преглед, Тромеђа. Прави савремени Војвођанин, 70-80% Крајишник, остало старосеодеоци.

Опачића има негде на FTNDA, али нису јавни, I2a. Могу лако бити и I2-PH908 и I2-CTS10288. Опачићи иначе славе Св. Луку а на тих 12 маркера имају поклапање са Никшићима. Али ништа без бар 23 маркера.

Хвала Небојша.  И мислио сам да су Опачићи I2a, али нисам могао да се сетим где сам прочитао, па нисам написао.

[Sergio]

Ја сам мало проширио стабло. Убацио сам чукундедове и чукунбабе. Ово је FTDNA верзија само са презименима. За далматинске Векиће и бачке Ракиће имам још старијих предака али подаци нису стали на ову слику.

Слика:

[Полић]

Ево једне занимљиве странице, где можете укуцати своје презиме, и добија се преглед и број људи са истим презименом у разним државама света
http://forebears.io/surnames

Mоје презиме, очекивано, Србија, Хрватска, Босна и Херцеговина
http://forebears.io/surnames/poli%C4%87

[НиколаВук]

Да пробам и ја да дам свој допринос. 

Очева страна.

Деда:

Вукосављевић, Јежевица код Чачка, пре 1878. године Љепојевићи на Јавору, нововарошка општина, ХГ I2-PH908 (род Никшића); слава: Лучиндан.

Поповић, Горачићи (општина Лучани); слава: Никољдан (доселио се на мираз у Губеревце и узео славу Плазинића, ранија слава непозната).

Плазинић, Губеревци (општина Лучани), ХГ E-V13 (род Куча)?; слава: Никољдан.

Баба:

Поповић, Лежимир (Срем, Фрушка Гора); слава: Никољдан.

Мајчина страна.

Деда:

Кулић, Снагово (општина Зворник), пре средине 19. века Присојни Орах у Пиви, ХГ N2 P189.2; слава: Јовањдан.

Баба:

Дракулић, Церовац код Шапца, пре 1923. године Врановача код Коренице, Лика; слава: Мратиндан.

Милошевић, Жабар код Шапца; слава: Алимпијевдан.

Прица, Кореница, Лика; слава: Аранђеловдан.

[ДушанВучко]

Леп преглед, Тромеђа. Прави савремени Војвођанин, 70-80% Крајишник, остало старосеодеоци.

Опачића има негде на FTNDA, али нису јавни, I2a. Могу лако бити и I2-PH908 и I2-CTS10288. Опачићи иначе славе Св. Луку а на тих 12 маркера имају поклапање са Никшићима. Али ништа без бар 23 маркера.

Опачићи би требало да буду од Булатовића

[Jelic]

Опачићи би требало да буду од Булатовића

Ја нигде нисам нашао извор за такав податак. Пре ће бити да су из околине Никшића старином, него из самих Роваца, ако заиста јесу ПХ908.

[ДушанВучко]

Ја нигде нисам нашао извор за такав податак. Пре ће бити да су из околине Никшића старином, него из самих Роваца, ако заиста јесу ПХ908.

Да, из околине Никшића јесу ,али неки Ровчани су се селили и тамо из Роваца (повратна миграција) ...то је неко оставио коментар
Preci današnjih nosilaca prezimena Opačić potiču iz srednjovekovne srpske oblasti Zahumlje. Krajem 14 i polovinom 15. veka, oblastima Huma, Zahumlje i Travunije, kasnije hercegovina, upravljaju vojvoda Sandalj Hranić Kosača, a zatim njegov bratanac herceg Stepan Vučić Kosača. U tom periodu preci današnjih Opačića borave na obroncima planine Trebjese kod Nikšića. Većina porodica tog područja kao krsnu slavu slave Svetog Luku , a po obližnjem manastiru iz 13. veka posvećenom ovom svetitelju. Posle pada srpske prestonice Smedereva u turske ruke godine 1459, četiri godine kasnije Turci osvajaju Bosnu, a do 1482. Hum, Zahumlje i Travuniju. I pored surovih životnih uslova u tom periodu,u drugoj polovini 14. veka se u novoformiranom srpskom plemenu Rovca javlja veliko bratstvo Bulatovića. Godine 1499. u turske ruke pada i Zeta (kasnije Crna Gora). Plaćajući povremeno Turcima harač, preci današnjih Opačića – Bulatovići ostaju na svojim ognjištima sve do početka 17. veka.Godine 1620. prostore crnogorskih brda zahvata velika epidemija kuge. U strahu od ove opake bolesti, hiljade stanovnika napuštaju vekovna ognjišta i prelaze na bezbednija područja Južne i Istočne Hercegovine. Posle mukotrpne seobe i dužeg traženja povoljnijeg životnog prostora, preci današnjih Opačića – Bulatovići nova staništa nalaze u predelu Bišće (Mostarsko polje ili Blato) na Neretvi. Na tom prostoru se javljaju novi ogranci Bulatovića: Petkovići, Kljajići, Micići i Blagojevići. Po starom srpskom običaju, najstariji brat zadržava izvorno prezime Bulatović. Popunjavaju’i upražnjene granične predele, Turske vlasti u prvoj polovini 17. veka prebacuju više stotina srpskih porodica sa Neretve u Imotsku krajinu. Tom prilikom preci današnjih Opačića bivaju raspoređeni u selo Opanci na Donjoj Cetini. Radeći – kulučeći na održavanju puteva i turskih karaula podnose turski zulum. I pored toga, na području Cetinske i Imotske krajine, bivaju zabeleženi novi bratstvenički ogranci sa nadimcima: Ševe, Čavke, Bandići i Bilbije a ovi nadimci nešto kasnije prelaze u funkciju prezimena. Po dalmatinsko – primorskom običaju, prezime najstarijeg brata Bulatovića, biva evidentirano u skraćenom obliku-Bulat. Većina ogranaka bratstva Bulatovića zadržava krsnu slavu Lučindan.
Kao u predhodnom Kandijskom, kotarski uskoci u toku Morejskog rata prebacuju hiljade srpskih porodica sa teritorije pod turskom na teritoriju pod mletačkom kontrolom. U jednoj akciji, godine 1685.sa područja Cetinske krajine biva prebačeno više stotina porodica u Ravne Kotare. Tom prilikom preci današnjih Opačića novo stanište nalaze na Zadarskom području u selu Murvica. Po poreklu iz sela Opanci od ostalih porodica bivaju prozvani – Opa(n)čići a ovo ime dobija i njihov novoosnovani zaselak kod Murvice. Na prostorima Ravnih Kotara, preci današnjih Opačića učestvuju u svim borbama za proterivanje Turaka iz Dalmacije. Po okončanju Morejskog rata 1699.godine, pojedine porodice Opačića napuštaju zadarsko područje i prelaze u sela:Biovičeno Selo, Golubić, Mokro Polje, Oton i Plavno. Prema popisu stanovništva iz 1948.godine,prezime Opačić biva evidentirano i u mestima: Biljane Donje i Gornje, Kašić, Kistanje, Medveđa, Parčić, Smilčić, Smoković, Morpolača, Zemunik Donji, Vrana, Strmica, Donji Lapac, Slunj, Podravska Slatina, Vojnić, Vrgin Most, Dvor na Uni, Petrinja, Karlovac, Kostajnica itd.
Неки Гојакови потомци су се враћали у "матицу" из Роваца, па се после расељавали...

[Jelic]

Да, из околине Никшића јесу ,али неки Ровчани су се селили и тамо из Роваца (повратна миграција) ...то је неко оставио коментар
Preci današnjih nosilaca prezimena Opačić potiču iz srednjovekovne srpske oblasti Zahumlje. Krajem 14 i polovinom 15. veka, oblastima Huma, Zahumlje i Travunije, kasnije hercegovina, upravljaju vojvoda Sandalj Hranić Kosača, a zatim njegov bratanac herceg Stepan Vučić Kosača. U tom periodu preci današnjih Opačića borave na obroncima planine Trebjese kod Nikšića. Većina porodica tog područja kao krsnu slavu slave Svetog Luku , a po obližnjem manastiru iz 13. veka posvećenom ovom svetitelju. Posle pada srpske prestonice Smedereva u turske ruke godine 1459, četiri godine kasnije Turci osvajaju Bosnu, a do 1482. Hum, Zahumlje i Travuniju. I pored surovih životnih uslova u tom periodu,u drugoj polovini 14. veka se u novoformiranom srpskom plemenu Rovca javlja veliko bratstvo Bulatovića. Godine 1499. u turske ruke pada i Zeta (kasnije Crna Gora). Plaćajući povremeno Turcima harač, preci današnjih Opačića – Bulatovići ostaju na svojim ognjištima sve do početka 17. veka.Godine 1620. prostore crnogorskih brda zahvata velika epidemija kuge. U strahu od ove opake bolesti, hiljade stanovnika napuštaju vekovna ognjišta i prelaze na bezbednija područja Južne i Istočne Hercegovine. Posle mukotrpne seobe i dužeg traženja povoljnijeg životnog prostora, preci današnjih Opačića – Bulatovići nova staništa nalaze u predelu Bišće (Mostarsko polje ili Blato) na Neretvi. Na tom prostoru se javljaju novi ogranci Bulatovića: Petkovići, Kljajići, Micići i Blagojevići. Po starom srpskom običaju, najstariji brat zadržava izvorno prezime Bulatović. Popunjavaju’i upražnjene granične predele, Turske vlasti u prvoj polovini 17. veka prebacuju više stotina srpskih porodica sa Neretve u Imotsku krajinu. Tom prilikom preci današnjih Opačića bivaju raspoređeni u selo Opanci na Donjoj Cetini. Radeći – kulučeći na održavanju puteva i turskih karaula podnose turski zulum. I pored toga, na području Cetinske i Imotske krajine, bivaju zabeleženi novi bratstvenički ogranci sa nadimcima: Ševe, Čavke, Bandići i Bilbije a ovi nadimci nešto kasnije prelaze u funkciju prezimena. Po dalmatinsko – primorskom običaju, prezime najstarijeg brata Bulatovića, biva evidentirano u skraćenom obliku-Bulat. Većina ogranaka bratstva Bulatovića zadržava krsnu slavu Lučindan

То је очито неко лично тумачење, запажање или шта већ. Ја као што рекох, ни за Шеве, ни за Билбије, а ни за Опачиће у литератури не нађох да су од Булатовића из Роваца. Такву могућност због тих повратних миграција не искључујем, али мислим да је сувишно причати о томе за сада док се не зна ни да ли су Опачићи уопште ПХ908.

[ДушанВучко]

То је очито неко лично тумачење, запажање или шта већ. Ја као што рекох, ни за Шеве, ни за Билбије, а ни за Опачиће у литератури не нађох да су од Булатовића из Роваца. Такву могућност због тих повратних миграција не искључујем, али мислим да је сувишно причати о томе за сада док се не зна ни да ли су Опачићи уопште ПХ908.

Наравно...јел се чека његов резултат?

[ДушанВучко]

Моји су територијално "збијени"
Очева страна:
Деда: Вучковић, Медвеђа, Трстеник, И2 PH908 (род Никшића), Лучиндан
Баба: Брадић, Медвеђа, Трстеник, Св. Лазар (Небојша Брадић је из те фамилије), пореклом из Брада у Жупи
Прабаба: Палуровић, Ђурђевдан, Трстеник (порекло незнам, занимљиво презиме)

Мајчина страна:
Деда: Савић, Горња Трнава, Топола, Св. Јован (пореклом из Лопата, Васојевићи)
Баба: Топаловић, Чумић, Крагујевац, Св. Мрата (порекло Понор, Студеница)
Прабаба (бабина мајка), Николић, Овсиште, Топола, Св. Лука, порекло Сјеница (Тарски Никшићи? )
Прабаба (дедина мајка): Радојковић, Горња Трнава, Топола, Св. Јован
Чукунбаба: Стојановић, Горња Трнава, Св. Никола, порекло од Стојана који је основао Трнаву, дошао из Сјенице

[Sergio]

Пеурача, Горњи Будачки, Кордун.
нациналност: Срби
вера: православна (Св. Јован)

Е1b-V13>Z5017>Z19851

[Свевлад]

Очева страна

Стојаковић - Радљевац/Книн (северна Далмација)

Баба: очева мајка -  Добријевић - Отон/Книн (северна Далмација), хаплогрупа R1b-U152

Прабаба: мајка од очеве мајке - Вундук - Голубић/Книн (северна Далмација)

Прабаба: дедина мајка (од очевог оца) - Тинтор - Радљевац/Книн (северна Далмација) - хаплогрупа највероватније J2b1

Чукунбаба: мајка од прадеде по мушкој линији - Радић - Радучић/Книн (северна Далмација)


Мајчина страна

Ђурић: Плавно/Книн (северна Далмација) - хаплогрупа највероватније I2-PH908

Баба: Ђурић - Плавно/Книн (северна Далмација)

Прабаба: Лалић - Плавно/Книн (северна Далмација)

Чукунбаба: Драгаш - Стрмица/Книн (северна Далмација) највероватније R1a-M458

Друга Чукунбаба:  Бурсаћ - Плавно/Книн (северна Далмација) R1a-M458

Трећа Чукунбаба: Грмуша - Плавно/Книн (северна Далмација), могуће I2-PH908

 

 

[vojinenad]

Очева страна:

Радовановић - Мркоње/Медвеђа/Горња Јабланица/СРБ (насељени из Лијешње/Ровца/ЦГ) I2a - CTS10228

Прабаба: (мајка очевог оца) - Митровић/Туларе/Горња Јабланица/СРБ (насељени из Пресјека/Никшићка Дуга/ЦГ, најдаље порекло Мрђеновићи-Озринићи/Чево)

Чукунбаба: мајка прадеде по мушкој линији - ? (знам само име, Стануша)

Баба: очева мајка - Јанковић - Реткоцер/Медвеђа/Горња Јабланица/СРБ (насељени из Равни/Доња Морача/ЦГ, најдаље порекло Вучевићи/Безијово/Кучи-Мрњавчићи/ЦГ)

Прабаба: мајка очеве мајке - Петровић - Чокотин/Медвеђа/Горња Јабланица/СРБ (насељени из околине Никшића, најдаље порекло са Чева)



Мајчина страна:

Стијовић - Љумбарда/Дечане/КиМ/СРБ (насељени из Сеоце/Андријевица/Васојевићи/ЦГ) E-V13

Прабаба (мајка мајчиног оца): Саичић - Виницка/Андријевица/ЦГ

Чукунбаба (мајка мајчиног ђеда по оцу): (Зечевић???)

Баба: Станковић - Грачаница/Плав/ЦГ, најдаље порекло Пелев Бријег/Братоножићи/ЦГ)

Чукунбаба (мајка мајчине мајке): Радивојевић (огранак Лабана) - Грачаница/Плав/ЦГ


 

[Душан]

Очева страна:
Деда - Чанковић (Средња Гора), слава Јовањдан
Баба - Родић (Срб), слава Аранђеловдан

Мајчина страна:
Деда - Суботић (Ервеник), слава Марковдан
Баба - Веселиновић (Голубић Обровачки), слава Петровдан

[Делија]

Очева страна:

1.Панчевачки-Миланови , Никољдан, Панчево.
Стара презимена Максимов(1795),Животин(1774),Панчевац/Панчовац(1720-1845),можда и Партивац(1715 Арад), и на крају презиме Панчевачки/Панчовачки (први пут забележено за време Кочине Крајине 1788-траје до данас).Презимена Панчевац и Панчевачки су се често смењивала и у војним пописима и матицама,да би тек од наврндеда Николе/Николаја 1845.годин почели да се уписујемо дефинитивно под презименом Панчевачки.
Сеобом Срба дошли у Арад после 1690.године ,одатле 1746.год. у Опово са још шездесет породица,за време Кочине Крајине 1790.год. аскурђел Михаило је као рањеник прекомандован из Опова за Црепају а после 1912.године мој прадеда Живојин/Живан је са још два брата од стрица прешао у Панчево.
Презимена Панчевац/Панчевачки су аустријске власти уписивале у војним пописима за време Кочине Крајине и Поморишке границе као Панчовац/Панчовачки ,док се у црквеним матицама Опова и Црепаје увек наводило као Панчевац/Панчевачки.Први пут аустријске власти уписују нас баш под презименом Панчевачки тек 1799/1800.године у катастрима војно способних Црепаје.
Носиоци смо хаплогрупе  I2-PH908-Z16983>A493.

2.Стојков(ић)-Ненадови, Свети Никола, Долово(Банат),из Омољице дошли у Долово

3.Јованов-Писарови, Свети Врачеви Козма и Дамјан, Долово(Банат),из Старчева прешли у Долово.

4.Рајић, Свети Никола, Долово(Банат), даљом старином из Србије(са простора јужно од Дунава).

5.Ивков(ић)-Рипилови, Свети Петар, Долово(Банат).
Даљим пореклом из а)Баваништа(у Долову шпицнаме Рипилови,у Баваништу Чичков-св.Петра славе..б)друга могућност,али мање вероватна је да су из Алибунара и да им је слава Ђурђиц

6.Вукосављев(ић)-Милојкови, Ђурђиц,Долово(Банат).
Ердељановић каже да су из Омољице дошли у Долово али ја сматрам да је ипак у питању Плочица из које су такође насељавали Долово(Вукосав Милојко војник из Плочица 1764.год)

7.Војнов-Увалићи, Ђурђиц, Црепаја(Банат), старо презиме Увалић

8.Бугарин-Ћирићи, Никољдан, Црепаја(Банат)-дошли из Сефкерина а везују се и за Арад

9.Живанов(ић)-Грудовски, Никољдан, Старчево(Банат),старином из Гроцке

10.Марков-Стојићеви, Ђурђиц, Црепаја(Банат)-даљим пореклом из Сефкерина

11.Стојанов(ић)-Качарови, Св.Лука, Црепаја(Банат),мислим да им је стара слава Ђурђиц

[Делија]

Са мајчине стране:

1.Јајић/Јаић, Лазарева Субота, Сурдук(Срем)-даљим пореклом највероватније из Далмације-Богатника(Жегар) близу Задра(дошли 1774.године у Сурдук)

2.Пејиновић/Пејновић/Пеиновић, Аранђеловдан, Белегиш(Срем),даљим пореклом из Лике

3.Војводић, Никољдан, Сурдук(Срем),даљим пореклом из Крајине(вероватно Лика)

4.Веренчевић/Веренац, Никољдан, Белегиш(Срем),раније забележени у Бановцима(1736.Срдан и Недељко Веренчевић)

5.Јовановић-Црвењаков, Никољдан, Нови Сланкамен(Срем),забележени још 1702.у Сланкамену(Ђурађ,Паво)

6.Јовановић-Бећаров, Никољдан, Војка(Срем)

7.Бугарин, Никољдан(мањи део слави и Митровдан),Војка(Срем)-старином из Херцеговине

8.Рашић, Никољдан , Белегиш(Срем)

9.Марунић-не знам славу, живели у Сурдуку(Срем)-можда из Далмације пореклом

10.Божић, Свети Стефан, Белегиш(Срем)

11.Ђекић, Свети Стефан, Белегиш(Срем)

Пошто је тај цео крај источног Срема насељен крајишким становништво једину дилему које имам о пореклу породица са мајчине стране је везана за породице Рашић(Никољдан),Ђекић и Божић(обе породице славе Светог Стевана).За Јовановиће(Свети Никола и у Војци и у Сланкамену) тешко је било шта рећи,исто као и за породицу Бугарин(Свети Никола,можда чак и Митровдан),можда једино ако се узму у обзир прва имена носилаца тих презимена још почетком 18.века у тим насељима.
Ипак интересује ме да ли постоје неке породице које су из Крајине(или неког другог краја) пореклом а које носе презимена Рашић,Ђекић и Божић да славе поменуте славе (Рашићи-Никољдан,Ђекићи и Божићи-Стевањдан) ?
Ако неко има неку информацију везано за ове поменуте породице ,значило би ми да прискочи у помоћ.
Извињавам се ако сам сморио и хвала унапред !

[на Црвeњском путу]

Са мајчине стране:

5.Јовановић-Црвењаков-Никољдан,Нови Сланкамен(Срем),забележени још 1702.у Сланкамену(Ђурађ,Паво)

Делијо, да ли си сигуран да је код Јовановић-Црвењаков-Никољдан у питању Црвењаков и да ли је то био надимак Јовановића или је у питању Цр(к)вењаков?

[Делија]

Делијо, да ли си сигуран да је код Јовановић-Црвењаков-Никољдан у питању Црвењаков и да ли је то био надимак Јовановића или је у питању Цр(к)вењаков?

Ne ,baš je Crvenjakov nadimak.To mi je i baba rekla a potvrdio je i sveštenik iz Slankamena.Inače u ovoj porodici je bilo i sveštenika pa možda u nekom trenutku i crkvenjaka.Interesantno je da postoji u mestu i katolička porodica(možda slovačko ili hrvatsko poreklo)a prezivaju se Crvenjak.Ipak neku paralelu nisam uspeo da povučem jer pregledom matica od 1777.godine za mesto Slankamen videovsam da se porodica oduvek upisivala kao Jovanović,pa čak i u popisima graničara iz 1702. ,1736. I 1749.godine su upisivani kao Jovanovići.Odakle im nadimak Crvenjakov pojma nemam iskreno.

[Делија]

Greška,nije Crvenjak bila ta familija nego Crvenka..a bila je i srpska porodica Crvenjački..ti popisi iz 1702.godine su zanimljivi jer se javlja neki Jovan Vujanović Crni ,mada teško da moji Jovanovići mogu da imaju vezu sa njim jer je u tom popisu bio zapisan Pavo Jovanović sa Đurom Jovanovićem..jedino što sam siguran je da ovi Crvenjački imaju veze jer se deo njih upisivao kao Crnjanin-Crnjački a deo kao Crvenjanin-Crvenjački..e sad ovo su samo moje pretpostavke da je neko ko je te popise vršio porodicu greškom počeo da upisuje kao Crvenjanin a posle je nastao oblik Crvenjački

[spahibija]

Željko, колико је могуће да су ови Спахићи од Тасовчића, гласовита хумског рода? С. Радовановић, у Кратком опису Зете и Црне Горе, наводи Тасовчиће као властелу која је после пропасти босанске државе примила ислам. Нешто више о њима као роду може се наћи код Рудића у Властели Илирског грбовника.

За ту тврдњу предања нема нити има игдје записано. Може да се претпоставља, поготово након новијих ДНК тестирања гдје се Спахићи из Тасовчиа вежу само за то подручје. То се може сазнати само археогенеалогијом, тј. тестирањем рецимо Милка Тасовчића, који је сахрањен у Грачаници код Гацка и мојих Спахића и никако другачије. Нисам сигуран да ће се то икада десити.

[spahibija]

Priča se da su Spahići od Spaića sa Zubaca. A razlika u prezimenu je zbog ne izgovaranja slova H u rudinskom govoru hercegovačkog dijalekta.

Већина Спахића из Тасовчића помиње везу Спахића са Кучима, и ја сам их повезивао са Зупцима и тамношњим Спаићима. Међутим у свијетлу новијих истраживања ништа од тога није тачно. Што се мене тиче, они су из Тасовчића и ту нису ниодакле долазили, док се не докаже супротно. Зато ми и јесте занимљива сада теза о вези са средњевјековним племеном Тасовчићи. Али, тешко доказиво.

[spahibija]

3. Лаловић (фамилија дедине мајке), Штрпци, Рудо, Стевањдан, хаплогрупа: ? Нажалост, са овим рођацима нико, па ни деда и његови браћа и сестре немају контакт.
Јесу ли ови Лаловићи из Рудог од Лаловића из Калиновика? Имаш овдје пуно о њима: https://www.facebook.com/notes/lalovi%C4%87i-%D0%BB%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B8-the-lalovichs/%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2-%D0%BB%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0/10152208294362382/

[spahibija]

Moj скромни допринос:

Очева страна

Спахићи, село Опличићи, старином село Тасовчићи, општина Чапљина, националност српска, вјера православна, слава Јовањдан

Очева мајка (моја баба): Пухало, село Опличићи, националност српска, вјера православна, слава Никољдан, даљом старином Мужијевићи са Брштаника, а још даљом вјероватно Предојевићи;

Очева баба (моја прабаба): Ијачић, село Опличићи, националност српска, вјера православна, слава Томиндан, по предању од Стијачића из Корјенића, тестирање показало другачије. Њен отац Спасоје био барјактар у Херцеговачком устанку у Рашњаском батаљону под вођством дон Ивана Мусића;

Очева прабаба (моја чукунбаба): Пелкић, село Опличићи, националност српска, вјера православна, слава Игњатијевдан, по предању од Црногораца из Ортијеша, по слави би требали бити Малешевци;

Очева чукунбаба (моја наврбаба): Продан, село Опличићи, националност српска, вјера православна, слава Јовањдан, по предању од Тубића из Поповог поља.

Друга прабаба: Шакота, село Козице, општина Столац, националност српска, вјера православна, слава Јовањдан;

Остале чукунбабе: Ждралић, село Речице, општина Чапљина, наводно поријеклом од Ждрала из Баљака код Билеће,  националност српска, вјера православна, слава Ђурђевдан;Пудар, село Рабина, општина Невесиње,националност српска, вјера православна, слава Ђурђевдан; Лучић, село Ходбина, општина Мостар, националност српска, вјера православна;

Остале наврбабе: познате само двије: горе поменута Продан и Милошевић, село Чаваш, Љубиње.   

Мајчина страна:

Палавестра, село Ходбина код Мостара, дошли из Мостара, стара мостарска породица, националност српска, вјера православна, слава Ђурђевдан.

Мајчина мајка (моја баба): Капор, Мало Поље код Мостара, националност српска, вјера православна, слава Јовањдан;

Мајчина баба (моја прабаба): Судар, Баћевићи код Мостара, националност српска, вјера православна, слава Ђурђевдан;

Мајчина прабаба (моја чукунбаба): Пантић, Бијело Поље код Мостара, националност српска, вјера православна, слава Игњатијевдан.

Друга прабаба: Папић, Мало Поље код Мостара, националност српска, вјера православна, слава Јовањдан;

Остале чукунбабе: Марић, село Косор код Мостара, националност српска, вјера православна, слава Ђурђевдан; Прерад, Мало Поље, код Мостара, националност српска, вјера православна, слава Никољдан; једна чукунбаба непозната.

Остале наврбабе: позната само једна: Матковић, Ходбина код Мостара, националност српска, вјера православна, слава Јовањдан;

Сви груписани у рејону од Мостара до Дубрава. Регионално веома слично као и распоред предака Жељкова жене. 

[Бранислав Илијин Радојичин]

Ево и од мене мапа породица од којих сам потекао, има ту свега и свачега од националности и вероисповести. Ја лично не познајем никога ко је оволико измешан.  Сад ћу потанко да их набројим, али навео сам само места одакле су пореклом. Нисам укључио места рођења, нпр. деда по мајци је рођен у Петровом Селу код Кладова, али се зна да су из Бокова код Цетиња, тако да се и он води под Боково у карти.

1. Панчево, Банат
- Илијин, шпицнаме Радојичин (Срби, слава Томиндан)
- Јаковљев, шпицнаме Романов (Срби, слава Ивањдан)
- Кепић, шпицнаме Кепин (Срби, слава Мратиндан)
- Тодоров, шпицнаме Шишков (Срби, слава Ђурђиц)
- Срданов, шпицнаме Срданац (Срби, Никољдан)
- Моришан, шпицнаме Шенђурски (Срби)
- Трифунов, шпицнаме Чуданов (Срби)

2. Голићи, општина Милићи, Власеница, Реп. Српска
- Голић (Срби, слава Игњатијевдан)

3. Дервента, Реп. Српска
- Францетић (Хрвати, католици)

4. Мокрин, Банат
- Вртипрашки, шпицнаме Неранџин (Срби, слава Свети Стефан)

5. Долово, Банат
- Кодреану (Румуни, православци)
- Драгој (Румуни, православци)
- Молдовеану (Румуни, православци)

6. Чаково, Банат, Румунија
- Паункић (Срби)

7. Боково, Цетиње, Црна Гора
- Мудреша (Срби, Ђурђиц)

8. Беране, Црна Гора
- Мартиновић (Срби)

9. Јаша Томић, Банат
- Мендлер (Немци, католици)

10. Горњи Сентиван, Мађарска
- Валтер (Немци, католици)
- Брезовски (Чеси, католици)

11. Омољица, Банат
- Павковић (Срби)

12. Банатски Брестовац, Банат
- Петровић, шпицнаме Рукалов (Срби, слава Аранђеловдан)

13. Дебељача, Банат
- Пешти (Мађари, реформати)
- Диосеги (Мађари, реформати)
- Секереш (Мађари, пеформати)

Фали Дервента на карти, али то зато што ми то није потврђено да ли су одатле, иако су преци потврђени.

[ДушанВучко]

Радојичин, проценти предака се скоро подударају са етничким саставом Војводине  Фале додуше Словаци Ја сам одувек завидео помало људима који имају више нација у свом стаблу, тако и мом куму Швоњи из Новог Сада, који има и Србе, Хрвате, Јевреје, Пољаке, Италијане за претке...Али то је претпостављам код доста становника Војводине случај, тамо је вероватно тешко могуће за Србе староседеоце, да немају бар три, четири нације међу прецима...

[Делија]

Навешћу само неке исправке тј. открића око постојећих родова од којих водим порекло као и сазнања за један нов род са очеве стране.

3.Јованов(ић)-Писарови, Свети Врачеви Козма и Дамјан, Долово(Банат),из Старчева прешли у Долово.

7.Вој(и)нов(ић)-Увалићи, Ђурђиц, Црепаја(Банат), старо презиме Увалић

8.Бугарин-Ћирићи, Никољдан, Црепаја(Банат)-дошли из Банатског Новог Села-Марко син Кире(Кирила)-Ћире Бугарина око 1816.године

10.Марков(ић)-Стојићеви, Ђурђиц, Црепаја(Банат)-даљим пореклом из Сефкерина

Практично нека нова истраживања матица су ми потврдила да готово свако презиме мојих предака што се данас завршава у скраћеном облику на ов/ев ,некада се завршавало на ић.

Нов род од кога водим порекло

12.Новаков(ић)-Терзини, Ђурђиц, Долово(Банат)-даљим пореклом из Омољице(а у њу дошли после 1764.године из Старчева).Новакови из Омољице су даљим пореклом из Србије јужно од Дунава док су Новаковићи из Омољице наводно из околине Цариграда прешли у Банат.Ердељановић не наводи славе за Новакове и Новаковиће али је могуће да је исти род у питању.

[Amicus]

Нов род од кога водим порекло

12.Новаков(ић)-Терзини, Ђурђиц, Долово(Банат)-даљим пореклом из Омољице(а у њу дошли после 1764.године из Старчева).Новакови из Омољице су даљим пореклом из Србије јужно од Дунава док су Новаковићи из Омољице наводно из околине Цариграда прешли у Банат.Ердељановић не наводи славе за Новакове и Новаковиће али је могуће да је исти род у питању.

Браво за овај значајан помак!

[Делија]

Браво за овај значајан помак!

Хвала Амико,дошло је неочекивано,поготово што сам морао да успоставим везу између календарских и народних имена ,као и породичног надимка тј.шпицнамета које је у ојединим случајевима,а и тада уписано као презиме.

[шкрњо]

Очева страна:
Шестовићи (Аранђеловдан), Крупице>Стожер, раније Херцеговина, хаплогрупа I2a-PH908>A5913
Секулићи (Ђурђевдан), Коврен, хаплогрупа J2b1-M205, род Крича (?)
Килибарде (Аранђеловдан), Бањани, хаплогрупа I2a-PH908, род Озринића
Рондовићи (Ђурђевдан), Шаранци, хаплогрупа E1b
Вуковићи (Савиндан), Стожер (тврде поријекло из Херцеговине и сродство са Влатком, вјероватно нетачно), хаплогрупа I1-P109 (?)
Шестовићи (опет, братство једне чукунбабе)
Вуковићи (Аранђеловдан), Меруља/Његовуђа (Жабљак), хаплогрупа I1-P109 (?)

Мајчина страна:
Адамовићи (Ђурђевдан), наводно из Тушине (Шавник) у Бистрицу код БП, хаплогрупа I2-Y3120
Оташевићи (Никољдан), Горња Ржаница, раније Братоножићи (?), хаплогрупа Q1b (?)
Недовићи (Лазаревдан/Цвети), у Пећарску наводно дошли из Пријелога, наводно огранак Недовића из Пријелога али биће прије да су огранак Пребирачевића из Пећарске, хаплогрупа I2a-PH908 (?)
Ђукићи (Аранђеловдан), Андријевица, хаплогрупа E1b, род Васојевића

[Nebo]

Секулићи (Ђурђевдан), Коврен, хаплогрупа J2b1-M205, род Крича (?)

Шкрњо, јесу ли ови Секулићи из Коврена и Секулићи из Павиног Поља исти род?

[шкрњо]

Шкрњо, јесу ли ови Секулићи из Коврена и Секулићи из Павиног Поља исти род?

Јесу, у суштини би сви Секулићи из тог ширег затарског појаса требали бити исти род.
Постоје двије различите верзије предања за које чух, једна је да су од Бјелопавлића, а по другој су сродни са Марковићима и Перуничићима (и ова два братства имају подвојена предања) из тих крајева, понегдје се наводи да су ту "од доба Њемањића". Друго ми звучи вјероватније, а и слава претеже на његову страну, мада свакако не би било лоше да се неко од њих тестира (имамо једног Секулића на форуму, колико се сјећам?).

[Nebo]

Да, од једног припадника овог рода сам чуо предање о пореклу из Бјелопавлића.
Слава не иде у прилог, али - можда су заиста дошли са подручја Бјелопавлића, од неког стариначког становништва.

[Небојша]

Многе J-M205 из тог краја имају слична предања о пореклу, али генетика је у неку руку оборила многа од њих. Тако нпр. и Марковићи имају предање о пореклу из Марковине (Катунска нахија), затим једна породица J-M205 из Потарја, тј. Ускока (САНУ) има предање о пореклу од Братоножића, итд. Ако ови Секулићи славе Ђурђевдан и везују се некако за Перуничиће, врло је вероватно да су J2b-M205. Нас пар би могли помоћи ово тестирање, ако су Секулићи заинтересовани, наравно.

[Bokez]

Видјех овдје доста резултата којих нема у отвореној табели Српског ДНК пројекта. Могу ли се како добити сагласности за неке резултате и да се поставе, не би било лоше ради афирмације, што више презимена добиће се можда више заинтересованих људи. Примјетио сам једно вријеме у ДНК пројекат стоји Бујишић са хаплогрупом, па га нема, па га опет ставе па га нема.