Грб Емила Војновића

[Сол]

Занимљива је и даровница за Емила Војновића (Woinovich) Белобрешког, са идентичним грбом Војиновића.

[vojinenad]

Занимљива је и даровница за Емила Војновића (Woinovich) Белобрешког, са идентичним грбом Војиновића.

Да ли се сна нешто више о овом Емилу Војновићу Белобрешком? Претпостављам да је ово Белобрешки од локалитета ''бели брег''.

[Amicus]

Тек сад видим да је Сол поставио ову тему. Ово је вероватно само још један од примера упошљавања грба средњовековних Војновића на основу истог презимена, а темељен на Грбовнику попа Станислава Рупчића, разлика је тек у челенци. При том ово нису једини Војновићи који су се послужили старим грбом, јер неке сличне помиње и Бојничић у Племству Краљевине Хрватске и Славоније, као и неке друге, али који су имали посебан грб (мислим сребрена лента између две секире на црвеном). Ево тих Војновића које спомиње Бојничић.



Vojinena, у праву си, то Белобрешки се односи на њихово порекло из неког Белог Брега.

Покушај Сол да видиш који је датум додељивања дипломе, јер ова која се спомиње код Бојничића је из 1829. године,  отврђена 1873. године.

[Сол]

Emil Woinovich Freiherr (Барон) von Belobreska  iе рођен као Милан Војновић у Петрињи, а приликом додељивања мађарског племства 1905. г,, iе као предикат изабрао "von Belobreska" (округ Караш, румунски део Баната) - iер су његови Војновићи по сопственом казивању пореклом из Белобрешка. Иначе iе 1916. уздигнут у ранг Барона.
Генерал Емил Војновић  је био и воiни историчар и имао важну функциiу директора виенског  Ратног архива (Kriegsarchiv), и у тоiфункиiи је предходио касниiе познатом генералу Глезу фон Хорстенау, коiи га iе у своiим мемоарима описао као Србохрвата и веома способног и паметног. По речима Глеза фон Хорстенауа Војновић је могао да направити iош блиставиiукариiеру-али iе имао iедан мали хендикеп, наиме имао iе велики црвени белег на лицу од рођења (Naevus flammeus). И због те мане се увек обраћао саговорницима из профила.
Занимљиво да iе Црњански у успоменама из Ц &К воiске приметио, да су многи србски официри именом Милан – себе касниiе преименовали у Емил. Иначе iедна виенска улица у престижном 13. предграђу носи његово име. .Напоменуо бих, да iе 60.годинна у Виени живео и Peter von Woinovich, који вероватно био Емилов син.
(ова горња даровница са грбом iе из исте књиге, где iе и Бороевићева)

[Amicus]

Emil Woinovich Freiherr (Барон) von Belobreska  iе рођен као Милан Војновић у Петрињи, а приликом додељивања мађарског племства 1905. г,, iе као предикат изабрао "von Belobreska" (округ Караш, румунски део Баната) - iер су његови Војновићи по сопственом казивању пореклом из Белобрешка. Иначе iе 1916. уздигнут у ранг Барона.
Генерал Емил Војновић  је био и воiни историчар и имао важну функциiу директора виенског  Ратног архива (Kriegsarchiv), и у тоiфункиiи је предходио касниiе познатом генералу Глезу фон Хорстенау, коiи га iе у своiим мемоарима описао као Србохрвата и веома способног и паметног. По речима Глеза фон Хорстенауа Војновић је могао да направити iош блиставиiукариiеру-али iе имао iедан мали хендикеп, наиме имао iе велики црвени белег на лицу од рођења (Naevus flammeus). И због те мане се увек обраћао саговорницима из профила.
Занимљиво да iе Црњански у успоменама из Ц &К воiске приметио, да су многи србски официри именом Милан – себе касниiе преименовали у Емил. Иначе iедна виенска улица у престижном 13. предграђу носи његово име. .Напоменуо бих, да iе 60.годинна у Виени живео и Peter von Woinovich, који вероватно био Емилов син.
(ова горња даровница са грбом iе из исте књиге, где iе и Бороевићева)

Браво Сол за прилог!

Хтео сам да додам још и навод о Вују Војновићу из Племства Краљевине Угарске, тај Војновић се спомиње и код Бојничића, али тек да заокружимо причу што се тиче та два извора.

[Сол]

Хтео сам да додам још и навод о Вују Војновићу из Племства Краљевине Угарске, тај Војновић се спомиње и код Бојничића, али тек да заокружимо причу што се тиче та два извора.

Хвала Amicus-e, радо!

Мене занимa зашто iе Вуiа Воiновић (супруга Ана Ћурчица) изабрао сатаре (Fleischerbarte) као мотив?

[Amicus]

Хвала Amicus-e, радо!

Мене занимa зашто iе Вуiа Воiновић (супруга Ана Ћурчица) изабрао сатаре (Fleischerbarte) као мотив?

То је добро питање Сол.

Нисам сигуран сад да ли је оригинал блазона био на немачком или на латинском? Тако да не могу да закључим да ли је на слици сатара као месарска алатка, како пише у Бојничићевом блазону, или је пак хелебарда као оружје касног средњег века, која је можда лоше преведена са латинског. Чини ми се да је ту недоумицу имао и сам Бојничић кад је цртао тај грб Војновића.

Кад би се утврдило да је реч ипак о хелебарди, то би указивало на војни позив грбоносца, а у случају да је сатара онда можда на месарско занимање грбоносца. Бар за почетак.

[Valachorum]

Нисам баш стручан што се тиче хералдике, али нађох данас у истој збирци и грб капетана Ђорђа Војиновића од Врачевгаја (György Woinovich de Vracsevgáj) из 1893. године. Колико ми је познато, Врачев Гај је село у Банату.

[Amicus]

Нађох још један грб Војн(ов)ића.



Доста прати илирски грб Војновића (заставице, цресценти и шрврон), али разликује се по одсеченој турској глави у стопи штита, те држачима штита. Сличан грб, али са другачијом челенком и без држача штита, може се видети и овде.



Као и још један грб Војнића сасвим различит од ова два грба и осталих грбова Војн(ов)ића.



Понешто о грбоносцима се може прочитати овде.

[Сол]

Изгледа да су Pechy de Pechujfalu у сродству са овим баронима Воiнићима. Свака част Мађарима, додељивали су племство шаком и капом. По прорачунима Мађарска iе наiплемићкиiа држава на свету - сваки 10 Мађар iе племић.

[Amicus]

Изгледа да су Pechy de Pechujfalu у сродству са овим баронима Воiнићима. Свака част Мађарима, додељивали су племство шаком и капом. По прорачунима Мађарска iе наiплемићкиiа држава на свету - сваки 10 Мађар iе племић.

Pechy de Pechujfalu је вероватно власник сајта по ком је и сајт назван, а сам сајт ми је познат од раније, јер сам тамо налазио чланке из Turula, мађарског хералдичког часописа. Тако да пошто нема помена Печујлија од Печујфале, ови Војновићи вероватно немају никакве везе са њима, бар не што се тиче овог текста.

А што се тиче твоје друге констатације, то се слажем, Мађари су шампиони у додељивању грбова и племства. То је вероватно касније и довело до тога да су племићи неретко били сиромашни грађани који су једва спајали крај с крајем. Зато је и постојала она изрека noblesse oblige, како би племство водило рачуна о свом угледу у друштву, с обзиром на титулу и звање које носи. Али због великог броја крокодила, око мале баре, наравно да тако нешто није било изводљиво. Но ето, нама су данас те повеље и документи важан извор генеалошких података, без којих би ова наука била значајно сиромашнија.

[Amicus]

Нађох још једног Вој(и)новића.

János Horváth Wojnowith



У питању је грб извесног Јована Хорвата-Војновића, који му је доделио цар Рудолф II Хабзбург 20. јула 1596. године, у граду Прагу.

Грб је додељен отприлике у време настанка Илирског грбовника, те овај Војновић изгледа није на време сазнао за славни грб Војиновића.