Аутор Тема: Квадратура круга  (Прочитано 10260 пута)

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4902
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Квадратура круга
« Одговор #40 послато: децембар 02, 2017, 08:24:09 поподне »
Вечерашња емисија о Балкану и Балканцима. Изазива подељена осећања, вреди погледати:

<a href="https://www.youtube.com/v/fFApVwHJSSU" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/fFApVwHJSSU</a>
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8014
  • I2a S17250 A1328
Одг: Квадратура круга
« Одговор #41 послато: децембар 02, 2017, 09:39:03 поподне »
Добар осврт. Цвијићевски. Осим проф др Гордане која има нека модерна тумачења архаичних појава. Жена као да не разуме (или је инструирана тако) узроке и последице неких балканских особина, обичаја, догађања.


"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8014
  • I2a S17250 A1328
Одг: Квадратура круга
« Одговор #42 послато: децембар 23, 2017, 09:58:34 поподне »
Вечерас је била одлична емисија у серијалу "Квадратура круга", о Петроварадинској тврђави.

Изградња је трајала 88 година (1692-1780). Тврђава је по површини три пута већа од Београдске тврђаве (Калемегдана). Има преко 20 километара подземних ходника. Око 250 подземних антиминских галерија. Бунар цара Јозефа на око 40 метара испод земље. Било је приче и о двојици људи који су спасили уништења тврђаве, 1920-их у поступку дефортификације у Краљевини Југославији, и 1945. године, кад је од уништења тврђаву спасао италијански ратни заробљеник Gildo Pesapana, после србски зет. И још много занимљивих детаља...
 
Препоручујем.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1081
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Квадратура круга
« Одговор #43 послато: март 17, 2018, 09:51:45 поподне »
Прича о шајкашима,Шајкашкој и шајкачи. :)
<a href="https://www.youtube.com/v/-maETvKlAac" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/-maETvKlAac</a>
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8014
  • I2a S17250 A1328
Одг: Квадратура круга
« Одговор #44 послато: јануар 24, 2019, 02:01:36 поподне »
Ислам Грчки:

<a href="https://www.youtube.com/v/LsLw-fY_DZ0" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/LsLw-fY_DZ0</a>
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8014
  • I2a S17250 A1328
Одг: Квадратура круга
« Одговор #45 послато: април 03, 2019, 09:03:53 поподне »
Није „Квадратура круга“, већ „Око магазин“, али да сад не отварам нову тему.

Вечерас је на РТС1 приказан прилог о др Александру Недоку, најбољем познаваоцу србског војног санитета у модерној повести.

http://www.srpskaistorija.com/covek-lekar-istoricar/
http://www.politika.rs/scc/clanak/397042/Drustvo/I-da-se-ponovo-rodi-opet-bi-bio-lekar

Александар Недок је по народности Словенац, потомак Штефана Недога, рођеног 1828. године у селу Вогричевци код Љутомера у данашњој Словенији. Од младости је био велики присталица панславизма. Био је војни лекар у хабсбуршкој војсци. 1861. године долази у Србију и постаје лекар у Крагујевцу. Током Великог рата, био је војни лекар са чином мајора србске војске. Током рата, разбољева се и умире у 50-ој години, 1878. године.

Иако је био католик, а и жена му Мађарица, био је велики поштовалац Срба, што је пренео на децу, па су све троје њих примили православну веру, а за крсну славу узели очев имендан – Светог Стефана.


Штефан Негод (слика са википедије)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8014
  • I2a S17250 A1328
Одг: Квадратура круга
« Одговор #46 послато: април 03, 2019, 09:06:32 поподне »
Један од двојице Штефанових синова, Стеван, економиста, умро је рано, а његова два сина учесници су Првог светског рата и повлачења преко Албаније. Млађи, Светозар, имао је свега 16 година када је прошао албанску голготу. Касније је завршио права и био најпре војни судија, а касније адвокат. Он је отац др Александра Недока (рођеног 1925).


Светозар Недок са женом Десанком и малим Александром

Све у свему, занимљива породица.

Усвом раду „Prvi slovenački lekari i njihovi potomci u sanitetnoj službi srpske vojske od 1864 do 1918“, Александар Недок је записао:

»Moja iskrena želja je bila, da u istorijskom sečanju Srba i Slovenaca ne zaboravimo na jednu nadasve zaslužnu skupinu slovenačkih lekara, koji su po svom doprinosu prevazišli nacionalne i humanitarne granice! Ubedjen sam, da bi učinili veliku nepravdu ako bi zaboravili prvih osam (pa i sve ostale) slovenačkih lekara, koji su prvi pritekli u pomoč srpskoj vojsci. Žalosno je, da se malo zna o njihovim zaslugama i za sudbine njihovih potomaka u Srbiji i u svetu. Ovaj zapis je upravo nastao sa željom, da ih ne zaboravimo!«

Подаци и фотографија из рада: Marijan F. Kranjc, „Prlek u Beogradu – dr. Aleksandar Nedok pradeda dr. Štefan Nedog, prvi slovenački lekar Srpske vojske (1864)“

Прлеки је, иначе, назив за Словенце који живе у Штајерској, између Муре и Драве, а који важе за ратоборну сорту:
https://en.wikipedia.org/wiki/Prlekija
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8014
  • I2a S17250 A1328
Одг: Квадратура круга
« Одговор #47 послато: април 06, 2019, 10:23:55 поподне »
Одлична документарна емисија вечерас, „Срби у Печују“, у серијалу Квадратура круга.

<a href="https://www.youtube.com/v/-B1f0VVmlCc" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/-B1f0VVmlCc</a>

Срби су се у већем броју у овај део Барање доселили 1690. године и, заједно са другим балканским Словенима, били су бројна заједница, а у неким насељима и већина, у наредних више од два столећа. Укупно је у мађарском делу Барање почетком 20. века живело око 100.000 Срба и других Јужних Словена.

14. новембра 1918. године, овде је ушла ослободилачка војска Краљевине Србије, на одушевљење већине становништва. Међутим, након разграничења 1921. године, Печуј и околина припале су Мађарској. Словенски живаљ Печуја, Баје и околних места, побунили су се и прогласили Барањско-бајску републику. За председника Републике изабран је сликар Петар Добровић, печујски Србин. Република је требало да се уједини са Краљевином СХС. Међутим, ни велике силе, а ни Карађорђевићи нису имали слуха за овај захтев. Тако је Република потрајала свега недељу дана. Након тога, током 1920-их, већина Срба и других Јужних Словена се иселила у Краљевину СХС. Они који су остали су, већином, у наредном раздобљу мађаризовани.

Једно од насеља овог подручја значајно је и из разлога што је ту, у Дунав-Сечују, патриарх Арсеније Чарнојевић хиротонисао Данила Шћепчева Петровића за владику црногорског, скендеријског и приморског, 1700. године.

О Петру Добровићу:

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7246
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Квадратура круга
« Одговор #48 послато: април 06, 2019, 11:16:56 поподне »
Уз стогодишњицу Великог рата, Мађари су објавили већи број радова на ту тему, а у једноме од њих нађох и карту са приказаним различитим опцијама разграничења Мађарске и Краљевства СХС, до коначно утврђене граница која данас у Барањи дели Мађарску и Републику Хрватску.



Љубичасто је данашња граница, зелене штрафле су област коју је посела српска војска 1918. године, остале линије су различити предлози српске и мађарске стране. Наранџаста линија прати Барањску планину, тј. дели је на бански и херцегсуљошки део. После разграничења, Срби који су се раније изјаснили за припојење Барање Краљевству СХС, а који су остали иза границе, милом или силом морали су да оптирају. У северном мађарском делу у значајнијем броју остало је католичко становништво, углавном Шокци, које се до данас одржало као компактнија заједница на том простору.

Иако се Барања заједно са Бачком и Банатом на Великој народној скупштини у Новом Саду изјаснила за припојење Србији, до њеног званичног припојења у овим границама био је још дуг пут, јер слично као и у случају Баната, полазне идеје великих сила ишле су на руку Мађарској, која је била поражена сила у рату, и Румунији која се у рат укључила тек у августу 1916. године.

Највеће заслуге за припојење јужне Барање Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца, припадају Јовану Цвијићу, Николи Пашићу и Михаилу Пупину.
« Последња измена: април 06, 2019, 11:22:49 поподне Amicus »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8014
  • I2a S17250 A1328
Одг: Квадратура круга
« Одговор #49 послато: април 20, 2019, 09:03:52 поподне »
Још једна лепа историјска епизода "Квадратуре круга". Овај пут, Станковић је направио прилог о Мохачу, са освртом на Мохачку битку 1526. године, која је Мађарима исто што и Косовски бој Србима.

Детаљ за који сам први пут чуо је - како су Мађари као крајње понижење доживели кафу коју су им Турци понудили након потписивања примирја…

Следи и прича о човеку именом Norbert Bugarszki, који је као одрастао човек открио да је Србин пореклом.

<a href="https://www.youtube.com/v/Sq3Gt2epjPo" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/Sq3Gt2epjPo</a>

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8014
  • I2a S17250 A1328
Одг: Квадратура круга
« Одговор #50 послато: октобар 30, 2019, 07:45:07 поподне »
Још једном, "Око магазин" у "Квадратури круга"...

Вечерашњи "Око магазин" о Лимској регати. Непоновљив доживљај Полимљем.

<a href="https://www.youtube.com/v/GywFQ9HdEeU" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/GywFQ9HdEeU</a>

Рафтинг Лимом у време високог водостаја. Природне лепоте Лима и Полимља. Како су се рафтери снашли на тешким буковима - Кољина стопа, Тивран (Тифран), код Куманице…

Ваља погледати.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1081
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Квадратура круга
« Одговор #51 послато: октобар 30, 2019, 08:13:09 поподне »
Још једном, "Око магазин" у "Квадратури круга"...

Вечерашњи "Око магазин" о Лимској регати. Непоновљив доживљај Полимљем.

<a href="https://www.youtube.com/v/GywFQ9HdEeU" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/GywFQ9HdEeU</a>

Рафтинг Лимом у време високог водостаја. Природне лепоте Лима и Полимља. Како су се рафтери снашли на тешким буковима - Кољина стопа, Тивран (Тифран), код Куманице…

Ваља погледати.

Лепота Божја..штета што се не направи регата која би покривала свих 230 км уз пролазак кроз Републику Српску.  :)
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8014
  • I2a S17250 A1328
Одг: Квадратура круга
« Одговор #52 послато: новембар 02, 2019, 07:28:26 поподне »
Вечерашња "Квадратура круга". Сузе саме долазе:

<a href="https://www.youtube.com/v/AK4gQ07Rifo" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/AK4gQ07Rifo</a>

<a href="https://www.youtube.com/v/u6e0ity0tyE" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/u6e0ity0tyE</a>

<a href="https://www.youtube.com/v/mrVPdq0NBWE" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/mrVPdq0NBWE</a>
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9248
Одг: Квадратура круга
« Одговор #53 послато: новембар 03, 2019, 10:15:15 поподне »
<a href="https://www.youtube.com/v/p3sdgdJGaCI" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/p3sdgdJGaCI</a>

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8014
  • I2a S17250 A1328
Одг: Квадратура круга
« Одговор #54 послато: новембар 09, 2019, 12:32:09 поподне »
Занимљива тема вечерашње "Квадратуре круга" - Мијаци:

"Мијаци насељавају огромно подручје у западној Македонији, између Гостивара, Дебра, Кичева и Струге. Они су се још у средњем веку из Албаније доселили у Македонију, где су се склонили од турске најезде и исламизације..."

http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/rts-1/3725799/kvadratura-kruga-mijaci.html

РТС 1, у 18:20 часова.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8014
  • I2a S17250 A1328
Одг: Квадратура круга
« Одговор #55 послато: новембар 09, 2019, 10:30:01 поподне »
<a href="https://www.youtube.com/v/p0fWi5JUGzY" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/p0fWi5JUGzY</a>
Kvadratura kruga: Mijaci
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4902
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Квадратура круга
« Одговор #56 послато: новембар 09, 2019, 11:23:25 поподне »
<a href="https://www.youtube.com/v/p0fWi5JUGzY" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/p0fWi5JUGzY</a>
Kvadratura kruga: Mijaci

Одлична емисија. Занимљиво би било детаљније се позабавити генезом овог племена. На брзину сам прегледао досадашње генетске резултате Мијака у нашој табели (мада их нема много), општи утисак је доминација хаплогрупа Е (и то не само V13) и R1a.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1264
  • G2a-L42>YSC33
Одг: Квадратура круга
« Одговор #57 послато: новембар 09, 2019, 11:27:16 поподне »
Одлична емисија. Занимљиво би било детаљније се позабавити генезом овог племена. На брзину сам прегледао досадашње генетске резултате Мијака у нашој табели (мада их нема много), општи утисак је доминација хаплогрупа Е (и то не само V13) и R1a.
Слажем се да је за ограничено трајање емисија испала одлично, али ипак је требало споменути неке знамените Мијаке из српске четничке акције, попут Доксима Михаиловића, када се већ отворено говорило о српском карактеру племена.

Проблематична је била саговорница која је етнолог, не делује као неко ко је створен за разговор пред камером.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4902
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Квадратура круга
« Одговор #58 послато: новембар 09, 2019, 11:42:28 поподне »
Слажем се да је за ограничено трајање емисија испала одлично, али ипак је требало споменути неке знамените Мијаке из српске четничке акције, попут Доксима Михаиловића, када се већ отворено говорило о српском карактеру племена.

Проблематична је била саговорница која је етнолог, не делује као неко ко је створен за разговор пред камером.

Да, и није ми јасно одакле је извукла оне податке о томе да су пре доласка Турака Мијаци живели на простору данашње Албаније, да ли је то плод самог мијачког предања или је у питању њена конструкција? На тај изричити податак до сада нисам наишао у радовима које сам читао о Мијацима, барем колико ме сећање служи. Мислим да Мијаци свакако имају некакву везу са становницима области Реке (Рекалије) који су им суседи а који су специфични по томе што су албанофони православци. Такође је занимљиво подударање географских назива у том пределу, нпр. Река и Љума (што на албанском има исто значење - река). Мијаци и Рекалије би били одлични за неко научно популационо-генетичко истраживање с обзиром да и једни и други представљају мале заједнице које су живеле изоловано у планинском пределу и нису се мешале са члановима других заједница све до новијих времена, те би имали своје специфичности, слично као и Горанци.
« Последња измена: новембар 09, 2019, 11:49:15 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1264
  • G2a-L42>YSC33
Одг: Квадратура круга
« Одговор #59 послато: новембар 10, 2019, 12:20:34 пре подне »
Да, и није ми јасно одакле је извукла оне податке о томе да су пре доласка Турака Мијаци живели на простору данашње Албаније, да ли је то плод самог мијачког предања или је у питању њена конструкција? На тај изричити податак до сада нисам наишао у радовима које сам читао о Мијацима, барем колико ме сећање служи. Мислим да Мијаци свакако имају некакву везу са становницима области Реке (Рекалије) који су им суседи а који су специфични по томе што су албанофони православци. Такође је занимљиво подударање географских назива у том пределу, нпр. Река и Љума (што на албанском има исто значење - река). Мијаци и Рекалије би били одлични за неко научно популационо-генетичко истраживање с обзиром да и једни и други представљају мале заједнице које су живеле изоловано у планинском пределу и нису се мешале са члановима других заједница све до новијих времена, те би имали своје специфичности, слично као и Горанци.
Џаба све, када су уследиле бурне реакције и пре самог емитовања емисије.  ;D

РТС со скандалозно тврдење: Мијаците се старо српско племе
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор