Ове године главни ударац србству у Црной Гори стиже из саме Србийе. Послѣ постављења изопачене особе на чело државе многи Срби у ЦГ се осѣћайу понижено и уврѣђено, баш као и многи у Србийи, койи йош држе до образа. Многи сада у ЦГ прѣиспитуйу своя србска осѣћања, йер схватайу да йе сада везивање за србство везивање са изопаченошћу.
Ако им је једина асоцијација са српством једна тужна марионета још тужнијег колонијалног гувернера, и ако су због тога спремни да га се одмах одрекну, онда се питам - да ли су такви људи уопште потребни нашем националном корпусу? Ако су због повређене сујете и таштине спремни да се преко ноћи одрекну свог идентитета, ја сматрам да су то слаби и превртљиви људи који нам доносе више штете него користи, занемарујући све оно "надсрпско" и "србоспартанско" бусање у груди, које остаје само мртво слово на папиру; као што каже Одисеј, начин размишљања мора да се промени, јер је исти као код србомрзачких Монтенегрина ("ми смо најбољи, најљепши, расно најчистији јер потичемо од властеле и нијесмо се мјешали са Турцима, док остали Срби/цигани јесу"), дакле да се напусти то погубно "надрисрпство" које води директно у монтенегринство и да буду, просто и једноставно - Срби.
Америка је још увек најјача светска сила али она је сила у опадању, Русија и Кина је сустижу како војно, тако и енономски. За 30-40 година Америка ће бити давна прошлост у смислу глобалне суперсиле. Кад Америка изгуби позицију водеће светске суперсиле а Русија заузме њено место онда ће се карте поново мешати... Живи били па видели.
Сто посто Историја нас учи да ништа није коначно, да ниједан губитак није коначан...Можда сам претерао са проценом 30,40 година, како се ствари одвијају у свету и којом брзином, могуће је да ће то бити доста раније...Доказ за то је и руска интервенција у Сирији, која се сигурно не би десила пре само 10 година, и расплет тог сукоба би био исти као и у Ираку- интервенција Америке,насилна промена режима и окупација, али то се сада није десило и то је доказ да се ствари померају ка равнотежи...а после тога ће тас на ваги ићи и на страну која је нама наклоњенија...
Док они "истактизирају" и смисле се, и док дође "повољан" тренутак, Србија као таква више неће постојати, у то сам дубоко уверен, па неће ни они ни ми имати за шта да се боре.
Не можемо очекивати неког спољног спаситеља, нарочито ако је он неискрен према нама, што се за Кремљ са пуним правом може рећи. С једне стране смо браћа, а с друге стране се према нама понашају слично као и западни колонизатори и империјалисти. Један пример - у Банату НИС под руском управом прави бушотине за нафту методом фрактурирања, која је забрањена свуда у свету, па и у самој Русији, јер доводи до трајног уништавања бушотине и загађења животне средине, а корист доноси једино експлоататору јер на тај начин за краће време добије више нафте; дакле, нажалост, и руски државни врх на нас гледа само као на потенцијалну колонију и базу за експлоатисање природних ресурса (између осталог, јер се наш државни врх тако према њима поставио, поданички, у истом маниру као и према ЕУ и САД). Да је њима заиста стало до Србије, не би дали пуну подршку горе наведеном колонијалном управнику (који им омогућава оно што је код других забрањено). Потпуно подржавам Одисеја и у том размишљању, руски народ и руски државни врх нису једно исто. Једино се сопственим снагама нешто може променити, ако будемо били као Олива и викали "Попаје (Путине), спаси ме (нас) од Баџе (ЕУ/САД)!", бојим се да нећемо далеко догурати, напротив.
Дакле, што народ каже - у се и у своје кљусе! Да видимо шта ми сами можемо да урадимо и постигнемо, а после тога ће нам бити лакше да ступамо у права савезништва, а не у поданичке односе.