Мене лично не чуди монтенегринско национално опредјељење у већем дијелу Старе Црне Горе и Црмнице. То је изворишно подручје државности Црне Горе и ту је јасно да се државни идентитет на један неприродан ( да не кажем противприродан) начин преметнуо у национални.
Далеко је занимљивије како се су се у монтенгринство преметнули Срби Старе Херцеговине: Дробњаци, Ускоци, Граховљани, јер и тамо колико видим има стабилних монтенегринских оаза.
Једно од објашњења би могла бити чињеница да су Црногорци и Црна Гора били високо на цијени код Херцеговаца генерално. Сјећам се кад сам још у прошлом вијеку био у студентском истраживању у једном херцеговачком селу, били смо у групи нас два "Босанца" (тако су нас Херцеговци крстили) , два Црногорца и две Србијанке. Нас два "Босанца" су третирали као два спадала ( не сви додуше), а Црногорци су добили сву част. Оно јест можда смо ми заиста били два спадала, али већ на почетку било је позитивних коментара домаћина према Црногорацима, а нама осталима шта остане. Мој утисак јесте био да постоји већа отвореност Херцеговаца према Црногорцима него према осталим дијеловима српског милета. У једну руку, има то и своју историјску и географску логику.
Да ономад Аустроугари у Босну не ујахаше, било би безбели данас монтенегрина и у Невесињу.