Аутор Тема: Белогардејци у Србији  (Прочитано 3205 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8003
  • I2a S17250 A1328
"Наша мука ваља за причешћа"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Белогардејци у Србији
« Одговор #1 послато: новембар 12, 2015, 10:46:04 пре подне »
Барон Петар Николајевич Врангел

https://www.youtube.com/watch?feature=youtu.be&v=PBy2ncHLSOw&app=desktop

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%92%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B5%D0%BB

Не треба заборавити ни Андрију Бакића,Васојевића из Андријевице, руског генерала белогардејца, којег су комунисти стрељали 1922. године.

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%91%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%9B

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Белогардејци у Србији
« Одговор #2 послато: новембар 12, 2015, 10:59:21 пре подне »
Занимљиво је да су два најпознатија генерала која су на крају бранила руско царство, потицала од породица које нису биле руског поријекла, Врангел, њемачког и Колчак, турског.

Руско царство је имало империјални,а не национални концепт, па је инострано племство кроз једну генерацију постајало изразито руско.

И два посљедња руска патријарха нису руског поријекла. Алексеј Други је поријеклом Нијемац, а Кирил Мордвин.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8003
  • I2a S17250 A1328
Одг: Белогардејци у Србији
« Одговор #3 послато: новембар 12, 2015, 11:46:18 пре подне »
А поврх свега и Романови су R1b.

Руско племство великим делом је било балтичко-германског порекла (почев од Рјурика, па закључно са Романовима), а комунисти који су срушили Царство углавном су били Јевреји (Хазари), испада да Русима мање-више кроз целу историју владају странци (али, добро си запазио да се племство страног рода врло брзо порушчавало).

До данашњег "цара" Волође. Живо ме занима која ли је он ХГ.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8003
  • I2a S17250 A1328
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8003
  • I2a S17250 A1328
Одг: Белогардејци у Србији
« Одговор #5 послато: децембар 21, 2015, 10:00:44 пре подне »
Није у непосредној вези са Белом гардом у Србији, али јесте са Русима и временом:


„БРАЋА ПО ОРУЖЈУ“: Заборављени јунаци Солунског фронта

Руска елитна дивизија, која се борила раме уз раме са Србима, после Октобарске револуције напросто избрисана из историје. Књига „Браћа по оружју“, о трагичној судбини више од 10.000 руских војника, постала хит у овој земљи.
Московски издавачи су недавно затражили од српског војног историчара Бранка Богдановића да за руско тржиште напише књигу о Првом светском рату. Повод је била не само огромна руска материјална помоћ српској војсци, већ и потрага за Русима који су се херојски борили раме уз раме са Србима од Београда до Солунског фронта.
– Русија је давала огромну помоћ Србији у опреми, наоружању и муницији. На пример, они су нам дали 150.000 пушака, а много хваљенија француска помоћ при реогранизацији српске војске износила је 100.000 пушака, које су наплаћене. Руси су послали своје минере да зауставе мониторе на рекама, артиљерце који су учествовали у одбрани Београда и формирали дунавску флоту за снабдевање Србије. Иако се и о томе мало зна, много мистериознија је судбина више од 10.000 руских војника који су се херојски борили заједно са Србима на Солунском фронту – каже Богдановић, чија је књига „Браћа по оружју“ хит на руском тржишту.
У њој су представљени резултати истраживања који откривају трагичну судбину непознатих хероја Великог рата које су ветрови политике збрисали из историје.
– Руси Солунски, или како га они зову Македонски фронт често називају „заборављеним фронтом“. После Октобарске револуције у заборав је гурнута и Друга посебна дивизија која је 1916. формирана од најбољих војника московског војног округа по личној наредби цара Николаја и послата у Солун. Јунаштво те јединице било је изузетно, њена пешадија је са српском коњицом ослободила Битољ. Сви савезнички команданти су им се дивили, одавали им признања и дословно се отимали око тога у чији ће контингент ући. Руска команда је одлучила да буде у саставу Прве армије коју је водио војвода Живојин Мишић – каже Богдановић.
Руски војници наставили су да се боре са савезницима и после октобарске револуције, иако су практично остали без врховне команде и државе. Повучени су с борбених линија тек у јануару 1918. кад њихове судбине постају магловите.
– Тешко је наћи сведочанства о судбинама тих људи, јер се део се вратио у Русију где је упао у хаотичне револуционарне догађаје, а део је остао у емиграцији. Тела палих јунака, 65 официра и 4.149 подофицира остало је расејано по целом Солунском фронту а бољшевичке власти се нису интересовале за њих – каже Богдановић.
Он наглашава да се данас Први светски рат своди практично на Западни фронт, где је Русија такође послала две бригаде савезницима у помоћ. После стварања комунистичког Совјетског Савеза, улога царске Русије у рату је неправедно минимизована. Бољшевици су царске војнике у иностранству сматрали непријатељима, било да су живи било мртви. То је потрајало следећих седам деценија. Само Срби нису заборавили храбру руску браћу по оружју.

– Зна се да је на београдском Новом гробљу 1935. свечано откривен Споменик руске славе, прво спомен-обележје на свету подигнуто у част руских војника у Великом рату. у целом свету. Истраживањем досада недоступних извора открио сам да су Срби и много раније тражили гробове руских војника да би их сахранили уз српске – каже Богдановић
Наиме, после рата грчке власти су одредиле да на Зејтинлику, удаљеном предграђу Солуна, буде савезничко војно гробље. Током рата ту су сахрањивани преминули у Главној војној пољској болници српске војске.
– После окончања рата специјална комисија је сакупљала остатке војника расејане по северној Грчкој и преносила их на Зејтинлик, где су 1926. почели радови на уређењу. Они су завршени 1936, кад су 11. новембра свечано освећени православни храм, маузолеј и костурница, поред којих су српско и руско војно гробље, где су браћа по оружју почивала једна уз друге. Списак 493 ратника Друге посебне руске дивизије који су пали на Солунском фронту и сахрањени на Зејтинлику чува се у српској спомен-костурници – наводи Богдановић.
ПОТРАГА ЗА МРТВИМ ЈУНАЦИМА
У Југославији је 46. пешадијски пук Вардарске дивизије добио 1935. наредбу да тражи и ексхумира тела погинулих руских војника са наше стране границе.
– По званичним подацима нађена су тела 387 официра и војника који су идентификовани и 24. маја 1935. сахрањени у капели у склопу Споменика руске славе у Београду. У Русији се сада пробудила свест о њиховом постојању и почела су истраживања и потрага за некрополама у којима почивају заборављени руски јунаци – каже Богдановић.“

(Новости, Борис Субашић)

http://iskra.co/region/braca-po-oruzju-zaboravljeni-junaci-solunskog-fronta/#comment-8173


"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже I-P109

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 86
Одг: Белогардејци у Србији
« Одговор #6 послато: децембар 21, 2015, 10:33:41 пре подне »
Није у непосредној вези са Белом гардом у Србији, али јесте са Русима и временом:


„БРАЋА ПО ОРУЖЈУ“: Заборављени јунаци Солунског фронта

Руска елитна дивизија, која се борила раме уз раме са Србима, после Октобарске револуције напросто избрисана из историје. Књига „Браћа по оружју“, о трагичној судбини више од 10.000 руских војника, постала хит у овој земљи.
Московски издавачи су недавно затражили од српског војног историчара Бранка Богдановића да за руско тржиште напише књигу о Првом светском рату. Повод је била не само огромна руска материјална помоћ српској војсци, већ и потрага за Русима који су се херојски борили раме уз раме са Србима од Београда до Солунског фронта.
– Русија је давала огромну помоћ Србији у опреми, наоружању и муницији. На пример, они су нам дали 150.000 пушака, а много хваљенија француска помоћ при реогранизацији српске војске износила је 100.000 пушака, које су наплаћене. Руси су послали своје минере да зауставе мониторе на рекама, артиљерце који су учествовали у одбрани Београда и формирали дунавску флоту за снабдевање Србије. Иако се и о томе мало зна, много мистериознија је судбина више од 10.000 руских војника који су се херојски борили заједно са Србима на Солунском фронту – каже Богдановић, чија је књига „Браћа по оружју“ хит на руском тржишту.
У њој су представљени резултати истраживања који откривају трагичну судбину непознатих хероја Великог рата које су ветрови политике збрисали из историје.
– Руси Солунски, или како га они зову Македонски фронт често називају „заборављеним фронтом“. После Октобарске револуције у заборав је гурнута и Друга посебна дивизија која је 1916. формирана од најбољих војника московског војног округа по личној наредби цара Николаја и послата у Солун. Јунаштво те јединице било је изузетно, њена пешадија је са српском коњицом ослободила Битољ. Сви савезнички команданти су им се дивили, одавали им признања и дословно се отимали око тога у чији ће контингент ући. Руска команда је одлучила да буде у саставу Прве армије коју је водио војвода Живојин Мишић – каже Богдановић.
Руски војници наставили су да се боре са савезницима и после октобарске револуције, иако су практично остали без врховне команде и државе. Повучени су с борбених линија тек у јануару 1918. кад њихове судбине постају магловите.
– Тешко је наћи сведочанства о судбинама тих људи, јер се део се вратио у Русију где је упао у хаотичне револуционарне догађаје, а део је остао у емиграцији. Тела палих јунака, 65 официра и 4.149 подофицира остало је расејано по целом Солунском фронту а бољшевичке власти се нису интересовале за њих – каже Богдановић.
Он наглашава да се данас Први светски рат своди практично на Западни фронт, где је Русија такође послала две бригаде савезницима у помоћ. После стварања комунистичког Совјетског Савеза, улога царске Русије у рату је неправедно минимизована. Бољшевици су царске војнике у иностранству сматрали непријатељима, било да су живи било мртви. То је потрајало следећих седам деценија. Само Срби нису заборавили храбру руску браћу по оружју.

– Зна се да је на београдском Новом гробљу 1935. свечано откривен Споменик руске славе, прво спомен-обележје на свету подигнуто у част руских војника у Великом рату. у целом свету. Истраживањем досада недоступних извора открио сам да су Срби и много раније тражили гробове руских војника да би их сахранили уз српске – каже Богдановић
Наиме, после рата грчке власти су одредиле да на Зејтинлику, удаљеном предграђу Солуна, буде савезничко војно гробље. Током рата ту су сахрањивани преминули у Главној војној пољској болници српске војске.
– После окончања рата специјална комисија је сакупљала остатке војника расејане по северној Грчкој и преносила их на Зејтинлик, где су 1926. почели радови на уређењу. Они су завршени 1936, кад су 11. новембра свечано освећени православни храм, маузолеј и костурница, поред којих су српско и руско војно гробље, где су браћа по оружју почивала једна уз друге. Списак 493 ратника Друге посебне руске дивизије који су пали на Солунском фронту и сахрањени на Зејтинлику чува се у српској спомен-костурници – наводи Богдановић.
ПОТРАГА ЗА МРТВИМ ЈУНАЦИМА
У Југославији је 46. пешадијски пук Вардарске дивизије добио 1935. наредбу да тражи и ексхумира тела погинулих руских војника са наше стране границе.
– По званичним подацима нађена су тела 387 официра и војника који су идентификовани и 24. маја 1935. сахрањени у капели у склопу Споменика руске славе у Београду. У Русији се сада пробудила свест о њиховом постојању и почела су истраживања и потрага за некрополама у којима почивају заборављени руски јунаци – каже Богдановић.“

(Новости, Борис Субашић)

http://iskra.co/region/braca-po-oruzju-zaboravljeni-junaci-solunskog-fronta/#comment-8173

Na Solunskom frontu je bilo ukupno 717,000 savezničkih vojnika. Ako je vojnika iz Rusije bilo 10,000, to je 1.39%. Samo da se stvari ne otrgnu iz realne perspektive.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8003
  • I2a S17250 A1328
Одг: Белогардејци у Србији
« Одговор #7 послато: децембар 21, 2015, 10:48:54 пре подне »
Na Solunskom frontu je bilo ukupno 717,000 savezničkih vojnika. Ako je vojnika iz Rusije bilo 10,000, to je 1.39%. Samo da se stvari ne otrgnu iz realne perspektive.

Не видим зашто би се ствари отргле из "реалне перспективе".
У тексту не пише да су Руси пробили Солунски фронт, ни да је њихово присуство било чинилац који је однео превагу.
С обзиром колико су Руси били заузети ратовањем на својим фронтовима (а и унутрашњим саботажама и опструкцијама), и оволика њихова помоћ је за захвалност.

О материјалној помоћи не треба ни говорити:
"Русија је давала огромну помоћ Србији у опреми, наоружању и муницији. На пример, они су нам дали 150.000 пушака, а много хваљенија француска помоћ при реогранизацији српске војске износила је 100.000 пушака, које су наплаћене."
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже I-P109

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 86
Одг: Белогардејци у Србији
« Одговор #8 послато: децембар 21, 2015, 10:55:45 пре подне »
Не видим зашто би се ствари отргле из "реалне перспективе".
У тексту не пише да су Руси пробили Солунски фронт, ни да је њихово присуство било чинилац који је однео превагу.
С обзиром колико су Руси били заузети ратовањем на својим фронтовима (а и унутрашњим саботажама и опструкцијама), и оволика њихова помоћ је за захвалност.

О материјалној помоћи не треба ни говорити:
"Русија је давала огромну помоћ Србији у опреми, наоружању и муницији. На пример, они су нам дали 150.000 пушака, а много хваљенија француска помоћ при реогранизацији српске војске износила је 100.000 пушака, које су наплаћене."

Da je Solunski front počivao na bilo kom udelu Rusije, ne bi nikada bio ni formiran, a još manje probijen. Držite stvari u realnoj perspektivi, pošto ovo klizi ka još jednom od mnogih neistinitih mitova za funkcionalno nepismeno društvo kojim dominiraju srednjovekovni autoriteti.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=09&dd=07&nav_id=540402

Dakle, ruski doprinos Solunskom frontu je simboličan. Za razliku od engleskog, francuskog i srpskog.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8003
  • I2a S17250 A1328
Одг: Белогардејци у Србији
« Одговор #9 послато: децембар 21, 2015, 10:59:46 пре подне »
Da je Solunski front počivao na bilo kom udelu Rusije, ne bi nikada bio ni formiran, a još manje probijen. Držite stvari u realnoj perspektivi, pošto ovo klizi ka još jednom od mnogih neistinitih mitova za funkcionalno nepismeno društvo kojim dominiraju srednjovekovni autoriteti.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=09&dd=07&nav_id=540402

Dakle, ruski doprinos Solunskom frontu je simboličan. Za razliku od engleskog, francuskog i srpskog.

Једини који овде има проблем са реалном перспективом си, изгледа ,ти.
А о неписмености, изволи, отвори себи посебну тему, немој овде на овој теми да ми просипаш те еуропске бљувотине.
Толико од мене.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже I-P109

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 86
Одг: Белогардејци у Србији
« Одговор #10 послато: децембар 21, 2015, 11:07:54 пре подне »
Једини који овде има проблем са реалном перспективом си, изгледа ,ти.
А о неписмености, изволи, отвори себи посебну тему, немој овде на овој теми да ми просипаш те еуропске бљувотине.
Толико од мене.

To su činjenice, a ne bljuvotine.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Белогардејци у Србији
« Одговор #11 послато: децембар 21, 2015, 11:24:16 пре подне »
Da je Solunski front počivao na bilo kom udelu Rusije, ne bi nikada bio ni formiran, a još manje probijen. Držite stvari u realnoj perspektivi, pošto ovo klizi ka još jednom od mnogih neistinitih mitova za funkcionalno nepismeno društvo kojim dominiraju srednjovekovni autoriteti.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=09&dd=07&nav_id=540402

Dakle, ruski doprinos Solunskom frontu je simboličan. Za razliku od engleskog, francuskog i srpskog.

Пошто се из поста у пост види да намјера твог учешћа на овом форуму није размјена мишљења већ само провокација, мислим да нема разлога да учествујеш на истом.

Биће боље и за тебе да свијеш своје гнијездо на неком другом мјесту.

Штета што не успјеваш да надвладаш те своје субоке комплексе и фрустрације  јер би на теми о генетици могао много боље да се покажеш. Овако се бориш против стварних и измишљених непријатеља, а овај форум није мјесто за такву врсту терапије.

Из тог разлога учешће на форуму ће ти бити забрањено трајно.

На мрежи Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1830
  • I2-Z17855*
Одг: Белогардејци у Србији
« Одговор #12 послато: октобар 28, 2017, 03:42:05 поподне »
<a href="https://www.youtube.com/v/LFZ-OzQsA-I" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/LFZ-OzQsA-I</a>

Нисам гледао нови серију Сенке над Балканом, али видим да се дигла прашина већ после прве епизоде. Пре свега мислим на ову занимљиву дебату која се отворила о белогардејцима и руским избеглицама у Краљевини.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3738
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Белогардејци у Србији
« Одговор #13 послато: октобар 28, 2017, 03:56:55 поподне »
Положаји снага у грађанском рату у Русији, од почетка до краја рата
<a href="https://www.youtube.com/v/GGIZ0iGlrno" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/GGIZ0iGlrno</a>

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1247
Одг: Белогардејци у Србији
« Одговор #14 послато: децембар 09, 2017, 06:24:31 поподне »
После Октобарске револуције настао је егзодус руске интелигенције, која је оставила трага и у нашој култури. Пошто је серија "Сенке над Балканом" управо у току, прилажем неколико документараца:

https://rs.rbth.com/arts/79385-milosavljevic-jego-blagorodije-baron-vrangel

https://rs.rbth.com/arts/79429-dela-ruskih-arhitekata-srbija

https://rs.rbth.com/arts/79518-kragujevacki-biseri-ruskog-arhitekte

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7235
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Белогардејци у Србији
« Одговор #15 послато: јануар 17, 2018, 06:15:36 поподне »
Као да смо негде помињали бројке руских емиграната у Краљевини СХС, али не успевам наћи на форуму, па ћу поставити овде.

Наиме, према подацима из Алманаха Краљевине СХС (1922), који смо добили захваљујући доброј вољи и немалом труду нашег Pavа, нађох између осталог и податак да је те године у Краљевини СХС било око 60.000 руских емиграната. (стр. 228)