Аутор Тема: Срет(ћ)на Слава домаћине  (Прочитано 20612 пута)

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1251
Одг: Срет(ћ)на Слава домаћине
« Одговор #100 послато: мај 06, 2018, 05:34:00 пре подне »
Срећна нам Крсна слава Ђурђевдан!

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1251
Одг: Срет(ћ)на Слава домаћине
« Одговор #101 послато: мај 06, 2018, 05:36:11 пре подне »
Ђурђевдан је, по народној песми, био је крсна слава Марка Краљевића, то јест његове краљевске куће Мрњавчевића (њихова територија на просторима данашње Македоније за време цара Уроша била је у самом средишту српске царевине 1360. године).
Крсна слава и Ђурђевдан (на иницијативу Турске као празник Ерделези - Буђење пролећа) номиновани су 2013. године за Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства УНЕСЦО. Крсна слава је прихваћена и увршћена 2014. године.


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1251
Одг: Срет(ћ)на Слава домаћине
« Одговор #102 послато: мај 06, 2018, 05:37:44 пре подне »
Ђурђевдан је једна од најчешћих слава у православних Срба и свехришћански празник који се прославља 6. маја (23. априла по старојулијанском календару), у спомен на једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску веру.
Још средином 19. века записано је да Свети Георгије има веома специфичан и снажан култ код Срба као "ослободилац заробљених, заштитник сиромашних, лекар болесних, борац против царева, победник и великомученик".
По предању, он је заслужан и за стварање немањићке Србије. И у популарној ТВ серији видели смо сцену чудесног ослобођења будућег великог жупана Стефана Немање из тамнице љубоморне браће.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1251
Одг: Срет(ћ)на Слава домаћине
« Одговор #103 послато: мај 06, 2018, 05:39:29 пре подне »
Зашто се Свети Ђорђе често приказује како убија аждају

Добро позната прича о Светом Ђорђу који убија аждају је наравно легенда, а не историјска чињеница, јер су аждаје производ маште.
Презентација на иконама Светог Ђорђа како убија аждају је симболична уметност, јер у богатој ортодоксној традаицији која опева реалистичне догађаје из живота светаца, оваква прича не постоји.
Историјски гледано, Свети Ђорђе који убија аждају на иконама се појављује у 11. веку. Прва таква икона која је данас позната је из 11-ог века и пронађена је у Кападокији (данашња Турска), а најраније приповедање о њему датира  исто из 11-ог века, али из Грузије.
Он је представљен и раније, у 6-ом веку, али  као службеник, а не у војничкој униформи. Као војник који убија аждају је дакле представљен у 11-ом веку.
У ортодоксној цркви постоје и други свеци који убијају аждаје, а понекад је аждаја замењена са змијом, крокодилом или неком  другом дивљом животињом.
И у старогрчкој митологији се спомињу хероји који убијају аждаје, као на пример Херкулес Персеус, па чак и Аполо који је убио питона.
Презентација Светог Ђорђа који убија аждају може се тумачити као алегорична легенда, у којој је Свети Ђорђе приказан као херој, јер је већ до 11-ог века он постао популаран модел и пример за мученике и свеце који су патили у име Исуса Христа а против тираније, империја, идеологија....
У црквеној химнографији Свети Ђорђе је називан "Христовим одгајивачем".
Свети Ђорђе који јаше коња и убија аждају "представља воду и врела". Недостатак воде у летњим месецима, нарочито ако није зими довољно падала киша, може да буде узрок великих патњи, нарочито у пределима као што су Грчка, Мала Азија, Блиски Исток. Аждаја, из чијих уста избија пламен, спречава воду да дотече до тих предела, како прича каже, а да би јој се удовољило мора бити приложена жртва - принцеза. Свети Ђорђе, да би спасао принцезу, убија аждају.
Борба са аждајом може да се тумачи и као духовна борба протв ђавола и зла, а у циљу избављења душе. Страх од аждаје је последица недостатка вере и незнања. Ако се они елиминишу аждаја нема никакву моћ.
У Грчкој се слика Светог Ђорђа који убија аждају појављује тек у 14-ом веку, а то се можда може довести у везу са освајањем Епируса (Грчка) и Албаније од стране Отомана.
У Византији се, међутим, дешава  другачија еволуција. Слика Светог Ђорђа, из 6-ог века, ту приказује византијског поданика, сигурног у своју моћ, а црква игра огромну улогу у Византији.
Неколико векова касније Свети Ђорђе је представљен на коњу са копљем, а то је период исламске инвазије, иконоклазме и удаљавања Запада. У 11-ом веку Византија је у неповољном положају, окружена многим непријатељима, па се управо тада појављује слика Светог Ђорђа како убија аждају. Византији тада треба сназжан савезник, који има надчовечанске моћи и присуство.
Свети Ђорђе тада постаје заштитник војника.
Врло често на сликама Светог Ђорђа који убија аждају, видимо и лик детета на коњу заједно са Светим Ђорђем. То долази од чуда које се десило када је Свети Ђорђе спасао дечака који је служио вино свом господару, зграбивши га ставио на коња и вратио га његовим родитељима.
Свети Ђорђе се сматра свецем који брзо долази у помоћ у тешким временима, свакоме оном вернику коме је таква помоћ потребна.

Према казивању Џона Санидопоулоса.


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1251
Одг: Срет(ћ)на Слава домаћине
« Одговор #104 послато: мај 06, 2018, 05:40:46 пре подне »
У болести и здрављу, миру и рату, богатству и сиромаштву, српски народ никада није напустио своју древну традицију обележавања породице, свога  свеца. Заједно са иконом, славским колачем, вином, кољивом и свећом, скоро свака породица слави свог православног свеца, сећајући се својих предака. Пренета са једне генерације на другу, данас је крсна слава темељ порекла и идентитета, која му је годинама чувала веру и традицију.
Ни током пет векова дуге турске владавине, буна и ратова, српски народ се није одрекао онога што му је најсветије. Славили су на ратиштима, у логорима и под шаторима, у болу и беди, у различитим деловима света, али увек са уверењем да их њихов светац посматра и бди над њима, да их чува.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8008
  • I2a S17250 A1328
Одг: Срет(ћ)на Слава домаћине
« Одговор #105 послато: мај 06, 2018, 08:21:22 пре подне »
Хвала, људи!

Свим ђурђевштацима - нека нам је радосна слава! Сетите се својих предака данас. Да није било њих, не бисмо данас прослављали своје крсно име.

Свима, желим срећан празник. Благодат од Бога, здравље и обиље плодова земаљских.
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи Азот

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 298
Одг: Срет(ћ)на Слава домаћине
« Одговор #106 послато: мај 06, 2018, 08:31:28 пре подне »
Срећна слава свима који славе!

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7238
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Срет(ћ)на Слава домаћине
« Одговор #107 послато: мај 06, 2018, 10:03:25 пре подне »
Хвала. :)



Чувао нас Свети Ђорђе! :)

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1251
Одг: Срет(ћ)на Слава домаћине
« Одговор #108 послато: мај 06, 2018, 11:01:33 пре подне »
  Гроб Светог Великомученика Ђорђа у Лоди (данашњи Израел)

Ђорђе, тај заиста велики и славни Христов мученик, је по легенди рођен од оца  Геронтиуса (службеник, официр у римској војсци из Кападокије и кападокијски принц) и мајке Полихроние из Лиде (Сиријска Палестина). Оба родитеља, етнички Грци.
Као војни командант (а командовао је војском од хиљаду војника), истицао се у борбама и био је нарочито цењен по својој храбрости.
Када је сазнао да се цар Диоклецијан спрема да кажњава хришћане, Свети Ђорђе  се јавно огласио оптужујући га.
Иако му се претило, па чак иако су му и нека обећања давана, он се није дао одрећи свог убеђења и вере. Стављан је на тешке муке, које је храбро издржао, превазилазећи их својом вером и љубављу према Христу.
Захваљујући чудесним знацима, који су се појавили у његовој борби за веру, он је многе успео да води у походу за истином, укључујући и краљицу (царицу) Александру, Диоклецијанову жену. (Неки стручњаци тумаче онај женски лик на иконама Светог Ђорђа, управо као Александру. Има разлике и у виђењу да је она можда и жена Дациана, римског поданика).
Датум смрти 23. април 303. Егзекутован одсецањем главе, испод никомедијских градских зидина.
Његове свете остаке су његове слуге пренеле из Никомедије у Палестину, у град који се зове Лида (Лод у данашњем Израелу), домовину његове мајке,  а потом су пренети у цркву која је подигнута у његово име. (Пренос светих моштију у цркву у Лоду се комеморише 3-ег новембра).
Црква у Лоду, посвећена Вликомученику Светом Ђорђу, је саграђена, по старој традицији изградње цркава на местима где су мученици и сахрањени.
Лида (Лод) је антички град у некадашњој Палестини, који се помиње и у Старом и у Новом Завету. Према Светом Писму Лиду је сазидао Хемед, припадник Бенђамин племена. Када је заузет Бабилон и Лида је опустела, али су је обновили Јевреји, повратници из егзодуса.
У хеленистичком периоду, ово место се налазило изван граница Јудеје, али су га Макаби вратили у израелске руке.
Са доласком Византије, популација је била претежно хришћанска. То је и једно од легендарних места где је Свети Великомученик рођен, због чега је једно време и називан Георгиополис. (моја опаска: као и датум смрти који варира и ово је једно од места које фигурише као родно место).
Гроб великомученика је сазидан на истом месту где и данас стоји.
Муслимани освајају Лиду 636-те године када она постаје део Палестине.
Године 1099-те крсташи заузимају град. За енглеског краља Ричарда Лављег Срца, град је био од посебног значаја, јер се сматрало да је то место рођења заштитника Енглеске - Светог великомученика Ђорђа. За време боравка крсташа у њему, град је постао седиште римске церемоније. Према приповедању јеврејског ходочасника, Бенђамина из Туделе, у Лиди је те 1170-те године био само један јеврејски бојаџија, међу самим крсташким становницима.
Данашња црква датира из 1870-те године и дели заједнички зид са суседном џамијом. Крајем деветнаестог века, Грчки Ортодоксни Патријархат у Јерусалиму, је добио одобрење отоманске империје да поново сазида цркву на месту старе хришћанске базилике из петнаестог века. Нова базилика - грчки православни манастир је сазидан на тим рушевинама и посвећен је Светом Великомученику Ђорђу као и Светим Арханђелима Михаилу и Габријелу.
Да би добили одобрење, турске власти су захтевале да остатак простора буде додељен за изградњу џамије, па тако садашња црква заузима само североисточни део некадашње хришћанске базилике.
Сам гроб Светог Ђорђа се налази у подземној капели. У цркви се налазе и "ланци" којима је Свети Ђорђе био везан пре његовог жртвовања.
Камени саркофаг у коме почивају остаци светог Ђорђа, је пронађен у подземној капели и рестауруран 1871. године за време Патријарха Кирила.
Делови светих реликвија Светога Ђорђа су пренесени у многе цркве широм света, а Грузија је узела Светог Ђорђа за заштитника своје земље, по чему је и добила име Ђорђија (моја опаска: наши преводе Грузија?)
П.С. Године и места рођења варирају (256 – 285; Кападокија или Лида), јер се о његовом раном животу мало зна. Приметио сам да се као место рођења код нас наводи Кападокија. То је само једна од могућности, али као што се види, овде се скоро логичније објашњава Лида као то потенцијално место. Један француски портал прецизира годину и место рођења Светог Ђорђа: Мазака, Кападокија, 281. година.

Извор: ортодоксне странице човека која је прихватио православну веру

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4893
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Срет(ћ)на Слава домаћине
« Одговор #109 послато: мај 06, 2018, 07:53:39 поподне »
Срећна слава свим ђурђевштацима!  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3740
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Срет(ћ)на Слава домаћине
« Одговор #110 послато: мај 08, 2018, 12:16:54 пре подне »
Данас се обележава Марковдан, слава многих крајишких родова, преслава многих Ровчана, (као и моја)...
"Гојаковићи у Ровцима имају различиту прислужбу у односу на остале Никшиће – Марковдан"


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8008
  • I2a S17250 A1328
Одг: Срет(ћ)на Слава домаћине
« Одговор #111 послато: октобар 27, 2018, 12:00:36 поподне »
Срећна слава свима који славе Свету мати Петку, и срећан празник свима!

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 919
  • J2a-Z38463>SK1357+ Башино Село, Цетиње
Одг: Срет(ћ)на Слава домаћине
« Одговор #112 послато: октобар 31, 2018, 11:42:12 пре подне »
Срећна слава Свети Јевађелиста Лука, нарочито многобројним потомцима Никшића, Ровчана и Тарских Никшића!
 :) :) :)

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4893
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Срет(ћ)на Слава домаћине
« Одговор #113 послато: октобар 31, 2018, 12:49:23 поподне »
Срећна слава Свети Јевађелиста Лука, нарочито многобројним потомцима Никшића, Ровчана и Тарских Никшића!
 :) :) :)

Хвала!  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже роквић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 170
Одг: Срет(ћ)на Слава домаћине
« Одговор #114 послато: октобар 31, 2018, 01:28:35 поподне »
Срећан Лучиндан!
бити Србин је светиња

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3740
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Срет(ћ)на Слава домаћине
« Одговор #115 послато: октобар 31, 2018, 02:08:32 поподне »
Срећна слава Свети Јевађелиста Лука, нарочито многобројним потомцима Никшића, Ровчана и Тарских Никшића!
 :) :) :)
Хвала !! :) (ове године у правом пролећном издању, први пут без јакне у цркву на Лучиндан :) )
« Последња измена: октобар 31, 2018, 02:14:57 поподне ДушанВучко »

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 675
Одг: Срет(ћ)на Слава домаћине
« Одговор #116 послато: октобар 31, 2018, 02:34:20 поподне »
Срећна слава свима који данас славе Лучиндан! :)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8008
  • I2a S17250 A1328
Одг: Срет(ћ)на Слава домаћине
« Одговор #117 послато: октобар 31, 2018, 03:09:16 поподне »
Придружујем се честиткама свим славарима!
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8008
  • I2a S17250 A1328
Одг: Срет(ћ)на Слава домаћине
« Одговор #118 послато: октобар 31, 2018, 03:10:00 поподне »
ове године у правом пролећном издању, први пут без јакне у цркву на Лучиндан :)

Свети Лука, снег до кука  ;D
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Етнолог
  • ******
  • Поруке: 2512
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Срет(ћ)на Слава домаћине
« Одговор #119 послато: октобар 31, 2018, 03:19:26 поподне »
Свети Лука, снег до кука  ;D

Онда му ово дође куково лето   ;D
Kамене рабъ и госодинъ