Аутор Тема: Тестирање Пипера (2018)  (Прочитано 307 пута)

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2262
  • Васојевић
Тестирање Пипера (2018)
« послато: септембар 22, 2018, 11:28:11 поподне »
Данас крећемо са објављивањем резултата Пипера који су тестирани у оквиру организоване акције Порекла:
https://www.poreklo.rs/2018/07/09/testiranje-pipera/

Шћепановић, Аранђеловдан, Црнци, Подгорица, E-V13>Z5018

Тестирани нема ближих поклапања на нашем пројекту. Шћепановићи су огранак Вукашиновића који су грана Јанића и живе у засеоку Шћепановића Куће.
Јанићи, Лалићи и Божановићи су највећи род из села Црнци и деле се на већи број мањих братстава. Према предању потичу од Андрије званог Црни по коме се зову Црнци, а за свог родоначелника сматрају да је од досељних Лутоваца. Ердељановић је сматрао да је то предање измишљено у чему је очигледно био у праву, међутим његово мишљење да су Црнци од Лужана је доста упитно имајући у виду да се за Лужане сматра да су словенског порекла. Ердељановић је међу Лужане сврстао и Сеочане из Пипера што дефинитивно није тачно на основу резултата који ће ускоро бити објављен.

Са овим резултатом се може закључити да братства из Црнаца нису истог порекла јер је за Дабковиће из Паштровића који потичу од Милашевића из Црнаца још раније утврђено да припадају грани R1b-L23>BY611>Z2705 којој припадају Лутовци. Ердељановић је иначе и Милашевиће сврстао међу Лужане.
« Последња измена: новембар 06, 2020, 01:56:37 пре подне Иван Вукићевић »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2262
  • Васојевић
Одг: Тестирање Пипера (2018)
« Одговор #1 послато: септембар 26, 2018, 07:05:39 поподне »
Љумовић, Црнци, Подгорица, Аранђеловдан, R1b-L23>BY611>Z2705

Тестирани припада роду Лутоваца. Нема већих разлика у односу на остале припаднике овог рода, а једина специфична вредност је DYS391=12, док је код Лутоваца модална вредност на овом маркеру 11.

Према предању које је забележио Јован Ердељановић, Љумовићи су досељени из Ријеке Пиперске и грана су Лутоваца-Ђурковића:
Лумовићи су од Лума (Лумаша; 1. л. ј. Лумаш; неки га зову Лумица), потомка Ђуркова, који се настанио у Црнцима, а становао је најпре у пиперској Ријеци у Радуновићима. И сад има у Радуновићима браство од рода Лумова, које се зове Вуликићи или Byличићи (са Пргаровићима 12 кућа). Чује се за њих и назив Лумовићи, али је то погрешно, јер они нису од Лума, него je напротив Лумо од њих; а што их понеки зову Лумовићима, то је дошло отуд, што су Вуликићи неко време становали код својих рођака Лумовића y Црнцима (јамачно од „крви“). Из тога је времена свакако остала Вуликићима и црначка прислужица Св. Илија, а славе и они као и Лумовићи Арханђелов-дан. Лумовићи пак прислужују Мали Петков-дан. Осим у Црнцима Лумовићи су настањени и на Копиљу, и има их укупно 50 кућа. Деле се на три „разреда“: Становиће, Радевиће и Вулетиће [а имају још и мањих презимена: Гегићи, Вујошевићи, љешковићи, Рудашевићи и Драгаљевци). Исељених има у Улцињу и у Србији.

Са 23andMe већ имамо једног R1b Љумовића, тако да је овај резулат својеврсна потврда за ово братство.
« Последња измена: новембар 06, 2020, 01:56:48 пре подне Иван Вукићевић »


Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2262
  • Васојевић
Одг: Тестирање Пипера (2018)
« Одговор #2 послато: септембар 27, 2018, 12:14:35 пре подне »
Брковић, Сеоца, Подгорица, Аранђеловдан, R1b-L23>BY611>Z2705

Тестирани припада роду Лутоваца и има модални хаплотип за овај род. Брковићи су огранак Станишића из истог места који се сматрају за Лужане.

Ердељановић пише да су Сеоца била насељена старим Лужанима, али да су због Колере многи помрли што су искористили Пипери па су их напали и великим делом побили те су у селу остали само Пеуновићи и двојица браће Станко и Станиша чији је отац био Перо. Станка је убио неки Станић са Стијене, а од Станише су Станишићи који су протерали Пеуновиће почетком 19. века те су остали једини становници у Сеоцима.

Станишићи, којих има 57 кућа и сви славе Арханђелов-дан а прислужују Мали Петков-дан. - Станиша је имао два сина: Ника и Асана. Од Асана су Милуновићи. Нико је опет имао два сина: Николу и Ивана. Од Николе су Јеленићи, прозвати по његовој жели Јелени (остали су сирочад). Иванови су синови били: Ђука и Мијаиле. Од Ђуке су Брковићи, а од Мијаила Дакићи и Миличићи. - До Станише набрајају Станишићи дванаест или тринаест пасова.

Није искључено да су Лужани заиста некада живели у Сеоцима, али Станишићи очигледно не потичу од њих, већ од досељених Лутоваца.
« Последња измена: новембар 06, 2020, 01:57:01 пре подне Иван Вукићевић »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2262
  • Васојевић
Одг: Тестирање Пипера (2018)
« Одговор #3 послато: септембар 27, 2018, 12:40:15 пре подне »
Ненадић, Стијена, Подгорица, Аранђеловдан, R1b-L23>BY611>Z2705

Такође припада роду Лутоваца и има модални хаплотип за овај род. Ненадићи су огранак Миличковића који су једна од две гране Лутоваца-Петровића. Овим резултатом је потврђена припадност Петровића роду Лутоваца.

Ердељановић наводи следеће о Петровићима:
Ово братство се дели на две велике гране: Миличковиће (у које спадају огранци: Вушковићи, Лачковићи, Вукотићи, Стајовићи, Меметовићи) и Радетиће (с огранцима: Радевићи, Бановићи, Тиодоровићи, Перовићи и Гојовићи). Сви Петровићи славе Арханђелов-дан, а прислужују Илин-дан. Заветина им је Мали Петков-дан, изузевши један део Радетића, Радевиће, којима је заветина Врачеви. Њих су узели због тога што су тог дана повратили стоку, коју су им Бјелопавлићи били отели.
Петровићи су сами насељени у два села у Пиперима: у Петровићима, где их има 54 куће, и у Ожезима, са 24 куће. А има их осим тога две куће у Црнцима и једна у Вељебрдском Селу, насељене од скоро.


Ненадићи се овде не спомињу, као ни то да је Петровића било на Стијени, тако да је могуће да је презиме настало у 20. веку након скоријих миграција.
« Последња измена: новембар 06, 2020, 01:57:09 пре подне Иван Вукићевић »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2262
  • Васојевић
Одг: Тестирање Пипера (2018)
« Одговор #4 послато: септембар 27, 2018, 07:36:23 пре подне »
Поповић, Аранђеловдан, Стијена, Подгорица, R1b-DF27>Z209

Ово је први припадник Z209 гране на пројекту те самим тим нема ближих поклапања. Поповићи су према предању староседеоци на Стијени, а овај резултат то и потврђује.

Ердељановић је детаљно писао о овом братству:
Поповићи су друго, тако исто старо браство стијењско. Има их 15 кућа. Славе Арханђелов-дан а прислужују Мали Петков-дан. Поповићи су се тако прозвали по једном свом давнашњем претку, који је био поп и знатна личност у Пиперима. Можда је то био онај поп Вукосав, коме је, како вели народна песма, писао Тахир-паша тражећи таоце. Да је поп, који се у тој песми помиње, био главна личност у Пиперима, види се по томе, што се Тахир-паша баш на њега обраћа, а да је седео на Стијени, можемо изводити по томе, што стих којих Тахир тражи за таоца попова сина Милутина долази између стихова, који се траже таоци од два такође стијењска браства: од Вукчевића и Мрчарица. Сад су Поповићи настањени у неколико одвојених села по стијењском пределу, а у старије време су седели укупно у садашњем главном селу Стијени на месту, које се и сад по њима зове Зграде Поповића. Има Поповића исељених некуд у Херцеговину.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2262
  • Васојевић
Одг: Тестирање Пипера (2018)
« Одговор #5 послато: септембар 27, 2018, 08:03:08 пре подне »
Драгићевић, Ђурковићи, Подгорица, R1b-L23>BY611>Z2705

Тестирани припада роду Лутоваца. Једина специфична вредност коју поседује је DYS576=17 која је нешто нижа од модалне за овај род.

Драгићевићи живе у засеоку Потпеће у Ђурковићима и према предању су огранак истоимене гране Лутоваца, што је овим резултатом и потврђено. Презиме Ђурковић су нешто дуже задржала само братства из села које је по њима названо, а Ердељановић о њима пише следеће:
"Ђурковићи" (завалски и потпећски) су од Радула Никачева, унука Ђуркова. Тај се Радуле заједно с братом Николом био најпре настанио у пиперској Ријеци у селу Расловићима. Затим се поделио с братом, па са женом и половином стоке и "мала" дошао у Завалу староседеоцу Банашу и измолио од њега земљу, те се настанио.
...
Радуле Никачев је имао три сина: Вуја, Драгића и Јована. Вујо Радулов је имао синове Вука и Пилету, и од њих су Вуковићи и Пилетићи. Драгић Радулов је имао Ђуку и Радула, од којих су Ђукићи и Драгићевићи (ови други су се прозвали Драгићевићима због тога, да се не би звали Радуловићима, пошто се Радулом звао и општи предак свих "Ђурковића"). Од Јована Радулова су Лакићевићи и Грдановићи (назвати по надимку једног претка: "Грдан"). Ови су се други у новије време место Грдановићи прозвали Јовановићи.
« Последња измена: новембар 06, 2020, 01:57:22 пре подне Иван Вукићевић »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2262
  • Васојевић
Одг: Тестирање Пипера (2018)
« Одговор #6 послато: септембар 27, 2018, 08:35:56 пре подне »
Филиповић, Аранђеловдан, Радећа, Подгорица, R1b-L23>BY611>Z2705

Још један припадник рода Лутоваца који има модални хаплотип за овај род.

Филиповићи су огранак Драгишића из Радеће који потичу од војводе Драгише Шћепанова за кога тврде да је од Лутоваца. Међутим, Ердељановић наводи да их сами Лутовци нису сматрали за рођаке:
Драгишићи (32 дима у Радећи) зову себе тим презименом по свом претку, војводи Драгиши Шћепанову, који је живео пре девет пасова. То им је и најдаљи предак за кога знају. Али се о његову пореклу иначе ништа не зна. У најновијој тежњи, с којом се сурећемо свуда по Пиперима, да стара братства доводе себе у везу са новим, и неки Драгишићи казују, како је војвода Драгиша био Ђурковић, од досељених Лутоваца. Али то одсудно није истина, јер то не само поричу сви досељени Лутовци и не само да против тога говори њихово јасно генеалошко предање, него ни сами Драгишићи нису у стању да свога претка Драгишу доведу у везу са Ђурковићима. А поред свега тога још се зна, да се је војвода Драгиша био по други пут оженио удовицом Радула Ђуркова, дакле баш главног претка ђурковићског, што зацело не би могао учинити, да је био и сам од Ђурковића.

Ердељановић је очигледно сматрао није било прихватљиво оженити удовицу свог рођака, али упркос томе, испоставило се да Драгишићи потичу од Лутоваца, како им и гласи предање. Постоји и могућност да ипак нису од Ђурковића, већ од Лазаревића или Петровића који су исто Лутовци. То је с обзиром на блискост хаплотипова до сада тестираних Лутоваца немогуће утврдити без детаљнијих ДНК тестова.
« Последња измена: новембар 06, 2020, 01:57:45 пре подне Иван Вукићевић »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2262
  • Васојевић
Одг: Тестирање Пипера (2018)
« Одговор #7 послато: септембар 27, 2018, 08:53:30 пре подне »
Вуковић, Аранђеловдан, Свиба, Подгорица, R1b-L23>BY611>Z2705

Тестирани припада роду Лутоваца. Нема специфичних вредности по којима би се издвајао у односу на модални хаплотип овог рода.

Вуковићи су према предању грана Лутовца-Лазаревића чији је родоначелник Лазар Гојиславов. Лазаревићи се деле на Марковиће у Стијени, Ближњане и Свибљане. Ердељановић о Свибљанима наводи само основне податке:
Именом "Свибљани" означавају се и данас потомци Радоње Лазарева на Свиби, и ако поред њих има у истом селу још једно браство (Ђуровићи), које друкчијег порекла. Презивају се Вуковићи (мања су им презимена: Перошевићи и Бећићи), а има их 9 кућа.

Овим резултатом је потврђено да Лазаревићи, као и Ђурковићи и Петровићи, заиста потичу од досељених Лутоваца.
« Последња измена: новембар 06, 2020, 01:57:57 пре подне Иван Вукићевић »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2262
  • Васојевић
Одг: Тестирање Пипера (2018)
« Одговор #8 послато: септембар 27, 2018, 09:06:29 пре подне »
Башовић, Никољдан, Ријека, Подгорица, R1b-L23>BY611>Z2705

Још једно братство које за које је утврђено да припада роду Лутоваца. Тестирани има вредност DYS19=15 која је виша од модалне за овај род.

Башовићи су огранак Мулуновића из истоименог засеока у Ријеци Пиперској, а Милуновићи и њихови рођаци Шујаци потичу из Стијене, међутим није познато од ког братства.

Милуновићи и Шујаци (15+10=25 кућа). То је браство од старине седело најпре на Стијени пиперској под Голом Страном, али су им, како сами веле, тамо чинили "зулуме" досељеници (Вукотићи и Лазаревићи), те услед раздора, који је настао, морали су бежати са Стијене и "добјежали" су у Милуновиће. Добежао је њихов предак Велимир са два сина, Лазаром и поп-Пренташем. Од њихових потомака један се одселио и прешао на селиште Шујаке, те су од њега садашњи Шујаци. До претка Велимира набрајају девет пасова.
...
Цело братство је најпре славило Св. Арханђела, али су Милуновићи једанпут "наврли на крв" и због тога су пребегли у Куче и тамо придржали Св. Николу, те су га задржали и кад су се вратили у Пипере. Шујаци пак и сад славе Арханђелов-дан. И једни и други пак прислужују Малу Св. Петку.
« Последња измена: новембар 06, 2020, 01:58:05 пре подне Иван Вукићевић »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2262
  • Васојевић
Одг: Тестирање Пипера (2018)
« Одговор #9 послато: септембар 30, 2018, 10:01:19 пре подне »
Кркељић, Лутово, Подгорица, Аранђеловдан, R1b-L23>BY611>Z2705

Тестирани припада роду Лутоваца. Поседује две специфичне вредности за овај род:
DYS458=16 (модална вредност код Лутоваца је 15)
DYS549=14 (модална вредност код Лутоваца је 13)

Кркељићи су према предању огранак Ђурковића који су остали у Лутову, а овим резултатом је то предање и потврђено.

Ердељановић је у раду о Братоножићима забележио следеће говорећи о братствима из Лутова:
Као што је речено, праунук „капетана Гојка« Михаило имао је четири сина, од којих је најстарији, Ђурко, остао у Лутову. Ђурков син се по казивању поменутог официра Милије звао Милован а по казивању неких других Лутоваца, па и многих Братоножића и Пипера њему је било име: Милица (или Милика). И Ровински је забележио за њега име Милица (Черног., св. II, део 1, с. 93), само што није тачно његово тврђење у напомени, да овога имена има и сад у Пиперима. Пиперима се тај назив за мушкога чини тако исто необичним као и осталим Србима. За тога Милована или Милицу зна се, да је био војвода. Он је имао три сина: Вука, Радула и Радуна. Вуко је имао синове Јока и Павића, од којих су сва данашња лутовска браства. Од Јока Вукова су: Јовановићи (16 породица), прозвати по Јовану Манојлову, унуку Јокову; Мирковићи (8 пор.), прозвати по Мирку Јокову; Радојевићи (4 пор.), прозвати по Радоју Ђурову, коме је Јоко чукундед, и Томашевићи (2 пор.), за које веле, да су позније одвојени огранак (од Мирковића). Од Павића Вукова су данашњи Кркелићи (15 пор.), прозвати по Кркели (право му је име било: Радоје), који је у петом пасу од Павића.
Потомци од друга два сина војводе Милована, од Радула и од Радуна, сви су се преселили у Пипере. Радулови потомци станују сад у пиперским селима Завади, Потпећу и Радећи, а Радунови (Радуновићи) у пиперској Ријеци према Морачи.


Са овим резултатом више нема ни најмање дилеме око тога која је изворна хаплогрупа Лутоваца. Подсећања ради, све до организованог тестирања Пипера, које је са овим резултатом завршено, није се могло са сигурношћу рећи која је хаплогрупа Лутоваца. Са једне стране смо имали резултат исељених Шћекића који су према магловитом предању огранак Ђурковића, а са друге Божовића из Ибарског Колашина који су према предању од Божовића из Пипера. Испоставило се да су предања и једних и других исељеника била тачна и да заиста потичу од споменутих братстава из Пипера, али да Ђурковићи и Божовићи међусобно нису сродни и да су Божовићи (а вероватно и остали Вукотићи) прибраћени Лутовцима.
« Последња измена: новембар 06, 2020, 01:58:13 пре подне Иван Вукићевић »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2262
  • Васојевић
Одг: Тестирање Пипера (2018)
« Одговор #10 послато: јануар 03, 2019, 02:47:44 поподне »
Током акције тестирања Пипера смо сазнали да је у том племену настало доста нових презимена након што је Ердељановић вршио испитивања почетком прошлог века. Наиђох јуче на један текст о Ријеци Пиперској где један старији мештанин наводи данашња презимена по засеоцима тог предела:
https://portalanalitika.me/clanak/269328/rijeka-piperska-zaseok-radunovici-nije-samo-mjesto-pored-puta

U zaseoku Milunovići žive bratstva Bašovića, Popovića, Markovića i Božovića.
U Radunovićima su Vulikići, Radovanovići, Radonjići i Vukovići.
Bratstvo Božovića i Mihailovića su jedini u zaseoku Šujaci, dok su Vučelići jedini u Raslovićima.
U zaseoku Dromira žive Radovanovići, Vučeljići, Božovići, a ima i jedna kuća Vlahovića.

Ван мреже Mihajlo

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 113
  • R1b Y37280 Y84624
Одг: Тестирање Пипера (2018)
« Одговор #11 послато: април 19, 2019, 11:53:50 пре подне »
Резултат Big Y Пипера Драгићевића је R1b BY611+, Z2705+, BY38894+ и Y32147-.
Big Y другог Пипера се очекује до краја године.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1616
  • R1b>BY611>YZ2705>BY200954
Одг: Тестирање Пипера (2018)
« Одговор #12 послато: април 19, 2019, 02:01:48 поподне »
Ето. Неки су били убеђени да је Y32147 +

Ван мреже Mihajlo

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 113
  • R1b Y37280 Y84624
Одг: Тестирање Пипера (2018)
« Одговор #13 послато: децембар 14, 2019, 07:43:03 поподне »
Као исход акције тестирања Пипера у оквиру Порекла (2018) и дубљег тестирања код Фтдна (2019), на YFull-y поред Драгићевића (YF62978) је сада присутан и други Пипер Башовић (YF68077).

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2262
  • Васојевић
Одг: Тестирање Пипера (2018)
« Одговор #14 послато: новембар 06, 2020, 02:05:52 пре подне »
Шћепановић, Аранђеловдан, Црнци, Подгорица, E-V13>Z5018

Тестирани нема ближих поклапања на нашем пројекту. Шћепановићи су огранак Вукашиновића који су грана Јанића и живе у засеоку Шћепановића Куће.
Јанићи, Лалићи и Божановићи су највећи род из села Црнци и деле се на већи број мањих братстава. Према предању потичу од Андрије званог Црни по коме се зову Црнци, а за свог родоначелника сматрају да је од досељних Лутоваца. Ердељановић је сматрао да је то предање измишљено у чему је очигледно био у праву, међутим његово мишљење да су Црнци од Лужана је доста упитно имајући у виду да се за Лужане сматра да су словенског порекла. Ердељановић је међу Лужане сврстао и Сеочане из Пипера што дефинитивно није тачно на основу резултата који ће ускоро бити објављен.

Недавно је у књизи Небојше Драшковића „Господари гена у Црној Гори“ објављен резултат једног братства из Пипера за које се испоставило да је генетички сродно Шћепановићима.

Вуликић, Аранђеловдан, Ријека Пиперска, Подгорица, E-V13>Z5018

Од Шћепановића се разликује само на маркеру DYS576 и несумњиво су исти род. Вуликићи су према предању род Љумовићима. Ердељановић је забележио следеће:

Лумовићи су од Лума (Лумаша; 1.л.ј. Лумаш; неки га зову Лумица), потомка Ђуркова, који се настанио у Црнцима, а становао је најпре у пиперској Ријеци у Радуновићима. И сад има у Радуновићима браство од рода Лумова, које се зове Вуликићи или Вуличићи (са Пргаровићима 12 кућа). Чује се за њих и назив Лумовићи, али то је погрешно, јер они нису од Лума, него је напротив Лумо од њих; а што их понеки зову Лумовићима, то је дошло отуд, што су Вуликићи неко време становали код својих рођака Лумовића у Црнцима (јамачно од "крви"). Из тога је времена свакако остала Вуликићима и црначка прислужница Св. Илија, а славе и они као и Лумовићи Арханђелов-дан. Лумовићи пак прислужују Мали Петков-дан. Осим у Црнцима Лумовићи су настањени и на Копиљу, и има их укупно 50 кућа. Деле се на три разрода: Стаковиће, Радевиће и Вулетиће (а имају још и мањих презимена: Гегићи, Вујошевићи, Љешковићи, Рудашевићи и Драгаљевци). Исељених има у Улцињу и у Србији.

Као и много пута до сада, испоставило се да је комбинација славе и прислужбе често бољи индикатор нечијег порекла него предање. Вуликићи, за разлику од Љумовића, имају прислужбу Црнаца (Илиндан), а испоставило се да су им сродни. Занимљива је и миграција Вуликића из Црнаца у Ријеку Пиперску на старевину Љумовића коју су им ови очигледно из неког разлога уступили.