Сјеверна Лика, Кордун и крајишки Малешевци (G2a-L42)

[Банија]

Дуго сам планирао отворити ову тему и коначно сам нашао времена. Надам се да ће прије свега бити од помоћи нашем Бојанићу (G2a-L42) и људима који се баве Малешевцима, а може и послужити око неких будућих тестирања.

Према црквеном шематизму Горњокарловачке епархије из 1883. године, на подручју Горње крајине (Лика, Горски котар, Кордун, Банија), ова презимена пописана су са Игњатијевданом као крсном славом (подебљана презимена славила су само Игњатијевдан, док су остала пописана и са другим крсним славама):
Бајић, Бамбурић, Барић, Бијелић, Благојевић, Боснић, Бусијић, Велемир, Вигњевић, Вујковић, Вукас, Диздар, Дотлић, Зорица, Јајић, Качар, Колар, Комадина, Љубенковић, Маслић, Матић, Маћешић, Медаковић, Мијаковић, Микулица, Милашиновић, Милетић, Милешевић, Мирић, Мирковић, Мишљеновић, Мушић, Огризовић, Петровић, Радуловић, Скорупан, Стипић, Стокрп, Стрика, Ткалац, Тодоровић, Томашевић, Трумић, Шашо, Шимуновић, Шкорић, Штакор, Шумоња

Може се примјетити да највећи дио родова који славе само Игњатијевдан као крсну славу потиче са подручја сјеверне Лике (подручје Огулина са Плашким) и Кордуна (подручје Војнића). Од поменутих родова имамо тестиране Маћешиће из Крњака код Војнића (G2a-L42) и Радуловиће из Дрежнице код Огулина (G2a-L42).

Даље ћу обрадити родове са списка који су славили само Игњатијевдан као крсну славу.

[Atlantische]

Хвала не теми, Петре. Ко би боље познавао крајишке Малешевце него људи из тих крајева.

Оно што је за сада видљиво јесте да код крајишких Малешеваца/Игњатијевштака (како год) што се тиче Y-ДНК преовладава хаплогрупа G2a-L42>YSC33.

За разлику од матице Малешеваца у Херцеговини, чини се да код исељеника G2a има већи удео. Шта је узрок томе, можемо само претпоставити.

Да ли једна група Малешеваца у матици (у овом случају G2a) историјски била у позицији да се исели у Плашчанску долину и друге крајеве, док су у матици преовладали и у каснијим сеобама учествовали ''прави'' I2-PH908 Малешевци, верујем да ће нам одговор дати даља генетска истраживања.

Видећемо каква ће бити ситуација са исељеним Малешевцицма на северу Републике Српске када стигну 4 узорка која ће бити обрађена за српски ДНК дан.

Као што си рекао на теми о српском ДНК дану, највеће шансе за то имају Кочићи са Змијања, због миграционог правца из северне Лике у те крајеве.

[Банија]

Хвала не теми, Петре. Ко би боље познавао крајишке Малешевце него људи из тих крајева.

Оно што је за сада видљиво јесте да код крајишких Малешеваца/Игњатијевштака (како год) што се тиче Y-ДНК преовладава хаплогрупа G2a-L42>YSC33.

За разлику од матице Малешеваца у Херцеговини, чини се да код исељеника G2a има већи удео. Шта је узрок томе, можемо само претпоставити.

Да ли једна група Малешеваца у матици (у овом случају G2a) историјски била у позицији да се исели у Плашчанску долину и друге крајеве, док су у матици преовладали и у каснијим сеобама учествовали ''прави'' I2-PH908 Малешевци, верујем да ће нам одговор дати даља генетска истраживања.

Видећемо каква ће бити ситуација са исељеним Малешевцицма на северу Републике Српске када стигну 4 узорка која ће бити обрађена за српски ДНК дан.

Као што си рекао на теми о српском ДНК дану, највеће шансе за то имају Кочићи са Змијања, због миграционог правца из северне Лике у те крајеве.

Нема на чему, Јоване.

Мислим да би Змијање могло бити етапна станица Малешеваца између Херцеговине и Плашчанске долине и даље огулинског подручја и Кордуна. Чекамо резултате Кочића и осталих, па ћемо видјети за даље.

[Банија]

Може се примјетити да добар дио породица са списка које славе само Игњатијевдан потиче из Плашчанске долине, па тако на том подручју имамо Микулице, Огризовиће, Скорупане и Шумоње. Осим њих, ту су и Комадине и Медаковићи.

Од ових родова 1725. године на подручју Плашког имамо потврђене Медаковиће (4 куће), Микулице (1 кућа; пописани као Микулићи), Скорупане (7 кућа) и Шумоње (1 кућа). Фале дакле Комадине и Огризовићи.

Комадина - род у селима Лапат (2 куће) и Плашка Глава (10 кућа)
Медаковић - род у селима Јања Гора (14 кућа) и Латин (7 кућа)
Микулица - род са матицом у селу Плашка Глава (5 кућа)
Огризовић - бројан род у селима Беговац (15 кућа) и Блата (32 куће)
Скорупан - род са матицом у селу Лапат (17 кућа)
Шумоња - бројан род у селима Вера (25 кућа), Језеро (11 кућа) и Лапат (5 кућа)

[Банија]

Може се примјетити да добар дио породица са списка које славе само Игњатијевдан потиче из Плашчанске долине, па тако на том подручју имамо Микулице, Огризовиће, Скорупане и Шумоње. Осим њих, ту су и Комадине и Медаковићи.

Од ових родова 1725. године на подручју Плашког имамо потврђене Медаковиће (4 куће), Микулице (1 кућа; пописани као Микулићи), Скорупане (7 кућа) и Шумоње (1 кућа). Фале дакле Комадине и Огризовићи.

Комадина - род у селима Лапат (2 куће) и Плашка Глава (10 кућа)
Медаковић - род у селима Јања Гора (14 кућа) и Латин (7 кућа)
Микулица - род са матицом у селу Плашка Глава (5 кућа)
Огризовић - бројан род у селима Беговац (15 кућа) и Блата (32 куће)
Скорупан - род са матицом у селу Лапат (17 кућа)
Шумоња - бројан род у селима Вера (25 кућа), Језеро (11 кућа) и Лапат (5 кућа)

Шумоња од Језера (Sumonja de Jezero)



Племство и грб добио је пензионисани капетан Игњатије Шумоња 15.02.1901. године.

[Atlantische]

По Невгеновом ТМРЦА рачуначу на 111 маркера најскорији заједнички предак двојице крајишких Y60799 Игњатијевштака је живео пре 900 година односно 30 генерација.

[Atlantische]

У студији 1100 Хрвата Mršić et al. (2012) један хаплотип са подручја западне Хрватске (Истра, Горски котар, Лика) поседује ''малешевачку'' вредност DYS389II=30, док на маркеру DYS439 има умањену вредност 11.