Новогодишњи попуст на ДНК тестирање, 20. децембра 2019.

[Небојша]

18. Гавриловић, Јовањдан, Ковачевац, Младеновац, J1-ZS4393>ZS9949

Гавриловићи су, по свему судећи, део ширег рода Вајдића. О Вајдићима је писао Бора Стефановић (Ковачевац и ковачевачке фамилије):

"ВАЈДИЋИ; пореклом су из Горње Трешњевице испод Рудника, где су дошли из Санџака – околина манастира Милешева, славе св. Јована 20. јануара, неки преслављају св. Јована 7. јула [Ивањдан), има их 186 кућа. Деле се на:

а) Пилове – Алексићи, Максимовићи [Пилови), Микичићи, Новаковићи [Пилови), Степановићи [Неранџићи), и Танасковићи
б) Папиће
в) Колаке – Блажићи, Гавриловићи, Гаићи [Колаци), Јанковићи (Колаци), Јанковићи [Џодићи), Мијаиловићи [Колаци), Ненадовићи, Савићи (Колаци), Савковићи, Симићи [Радивојевићи), Симићи [Сиканови), Сретеновићи [Бекићи и Цаликићи) и Трифуновићи."

Дакле ово је још један припадник рода Влаховића. За разлику од оне чисто динарске групе, која највећим делом води порекло са простора Источне Херцеговине, овде би могла бити нешто другачија прича. Наиме, на ово маркера, Гавриловићу је најближа једна српска породица из околине Пријепоља, па се може рећи да је предање Вајдића о пореклу из околине манастира Милешеве, 100% тачно.

Сличан хаплотип поседују и Тишме из Далмације. Карактеристика тог хаплотипа је мутација 13-18 на маркеру 385. У динарским крајевима најчешће наилазимо на комбинацију 13-19/14-19.

Важно је поменути да се идентичан хаплотип јавља и код Грка (и то два пута), на оном истраживању за Северну Грчку. Дакле на 190 тестираних, 1.1%.

Верујем да ће се и овде временом искристалисати више миграицоних струја. По томе припадници ове подгране подсећају на неке друге са наших простора. Та породица из околине Пријепоља негује предање о пореклу из Горњег Полимља. Остаје да се види да ли су они ипак само огранак источнохерцеговачке групе, или код њих можда важи миграциони правац - Северна Грчка - Полимље - Далмација, Шумадија, итд.

Заборавио сам једну битну ствар овде. Та породица из околине Пријепоља, са којом Гавриловићи (Вајдићи) имају поклапање, такође слави Јовањдан. Дакле овде се поклапа све: предање/миграција, генетика/хаплотип, крсна слава. Нема лепше ствари када је у питању истраживање корена.

[Mi lao shu]

Поштовани форумаши поздрав,

пошто је ово мој први пост нећу дужити јер имам много да ишчитам пре него што будем могао да се укључим у дискусије.А морам и да се навикнем
на ћирилицу на мађарској тастатури 

34. Банковић, Аранђеловдан, Кусадак, Смедеревска Паланка, J2b-M241>PH1602

О пореклу Банковића се каже следеће: Банковићи (Милијашевићи, Маринковићи (125 дом., св. Арханђел), Преци Банко и Маринко доселили се из Старог Влаха. Имају рођаке у Неминкућама (општина Сопот).

Судећи по броју кућа, реч је о разгранатом роду у овом крају. Банковић иначе нема потпуних поклапања у Српском днк пројекту, као ни у светским днк базама, а један од разлога је ретка мутација на маркеру 391 (9, уместо 10). Судећи по маркеру 456 (12) Банковићи припадају подграни PH1602, а због вредности 12 на 393 и вредности <11 на маркеру 391, вероватно су ближи тестиранима из рода Б1. Ту су, осим неких породица из Централне Србије, и католичке породице из Босне (околина Ливна) и Хрватске. Једни од њих (Ковачи) радили су BIGY/Yfull анализу, па би Банковић могао тестирати СНП J-Y86930.

https://yfull.com/tree/J-Y86930/

Данас  причах са оцем око порекла јер се породично предање мало разликује од горе споменутог. По верзији коју ја знам  на основу истраживања мог деде од пре 50 година  ,4 брата су дошла из Сјенице око 1720. Никако нисам успевао да нађем имена све браће па ме је отац упутио на одређену књигу у историјском архиву на основу којих је деда дошао до ових сазнања , првом приликом ћу скочити до архива и видети која је верзија тачна.

[Небојша]

Поштовани форумаши поздрав,

пошто је ово мој први пост нећу дужити јер имам много да ишчитам пре него што будем могао да се укључим у дискусије.А морам и да се навикнем
на ћирилицу на мађарској тастатури 
Данас  причах са оцем око порекла јер се породично предање мало разликује од горе споменутог. По верзији коју ја знам  на основу истраживања мог деде од пре 50 година  ,4 брата су дошла из Сјенице око 1720. Никако нисам успевао да нађем имена све браће па ме је отац упутио на одређену књигу у историјском архиву на основу којих је деда дошао до ових сазнања , првом приликом ћу скочити до архива и видети која је верзија тачна.

Поздрав!

У принципу, предање које је деда пронашао не коси се превише са сеобом из Старог Влаха. Стари Влах је област у југозападној Србији, у ширем смислу ту спада и Сјеница. Многи Шумадинци су на путу из југозападних динарских крајева (Источна Херцеговина, Стара Херцеговина, црногорска Брда) прешли "преко Сјенице". Тако се често у предањима тих људи помиње управо Сјеница, као последња или претпоследња етапна станица ка Шумадији.

[Mi lao shu]

Знам да Сјеница спада у Стари Влах  али нисам знао за ову  миграторну руту виа Сјеница , хвала за инфо. Изгледа да ће лакше бити наћи предаке преко хаплогрупе него из црквених књига 

[Bojan]

Поздрав!

У принципу, предање које је деда пронашао не коси се превише са сеобом из Старог Влаха. Стари Влах је област у југозападној Србији, у ширем смислу ту спада и Сјеница. Многи Шумадинци су на путу из југозападних динарских крајева (Источна Херцеговина, Стара Херцеговина, црногорска Брда) прешли "преко Сјенице". Тако се често у предањима тих људи помиње управо Сјеница, као последња или претпоследња етапна станица ка Шумадији.

Ја бих овде додао да би се,у принципу,могла направити два миграторна тока.Један који води Бањане,Пивљане,Никшиќе,Дробњаке низ Дрину,а други води Куче,Пипере,Братоножиќе итд преко сјеничког краја даље на север.Наравно са изузецима.

[СИВИ]

"Митрићи су се доселили из Осијека са Слатине. Старином су из Херцеговине, гдје су се звали Лаковићи. Отуда су давно дошли у Пресјеницу, а из Пресјенице их је дигао Ченгић најприје на Слатину, а касније у Блажују прије 45г. Митрићима се зову по неког баби Митри. Има их још по 1к у Двору и Сарајеву. Св. Ђорђија."
Oво је цитарано из дела Јефта и Владимира Трифковића, порекло становништва из околине Сарајева. Међутим у тексту сам приметио значајан број штампарских грешака, па ме веома занима ово око презимена; Лаковић, Лаловић, Лакић..?  Али добро видећемо даље како и шта. Поззз