Аутор Тема: Дреница  (Прочитано 6480 пута)

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1735
  • Васојевић
Одг: Дреница
« Одговор #20 послато: април 30, 2019, 07:13:00 поподне »
Крлигате је географски ближи дреничким селима, него колашинским . На овој мапи можете видети колико су близа дреничка насеља Радишево, Доњи Стрмац и Которе, жутом бојом означене су насеља са кућама, а ове жуте линије су путеви и граница катастарских зона. Најближе колашинско село је Горњи Стрмац које је удаљено од Крлигата 13км. Неки етнолози Доњи Стрмац сматрају као део Ибарског Колашина.

Крлигате је историјски и географски свакако део Дренице. Међутим, од краја 19. века је етнички део Ибарског Колашинa, а и администратвно је ово насеље већ деценијама везано за Зубин Поток. Тако да ово село већ дуже време не припада Дреници. Исто као што су се мењале племенске границе све до краја 19. века, тако су се мењале и границе области.

Ван мреже Слатинац

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 164
  • R1b-BY611>Z2705*
Одг: Дреница
« Одговор #21 послато: април 30, 2019, 10:03:30 поподне »
Крлигате је историјски и географски свакако део Дренице. Међутим, од краја 19. века је етнички део Ибарског Колашинa, а и администратвно је ово насеље већ деценијама везано за Зубин Поток. Тако да ово село већ дуже време не припада Дреници. Исто као што су се мењале племенске границе све до краја 19. века, тако су се мењале и границе области.
Пре бих рекао од почетка 20. века тачније од 1912. године од досељавања Срба из Ибарског Колашина у Крлигате. Кад су се они доселили може се рећи да је ово насеље постало део Колашина, јер тада је Крлигате ушло и у састав црепуљске општине.

Ван мреже Слатинац

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 164
  • R1b-BY611>Z2705*
Одг: Дреница
« Одговор #22 послато: мај 04, 2019, 03:49:53 пре подне »
Наставићу тамо где је Бобан стао са објављивањем текстова о пореклу становништва Дренице. Само бих да напоменем да је Бобан прескочио албанске родове из Радишева, па ћу их зато ја додати.

Албански родови у Радишеву:
*Ајризовић (Ајризи), од фиса Гаши, 3 куће. Старином су из Белог Поља у Метохији. Oдaклe су се доселили 1805. године. Од 3 брата овога рода, у почетку 19. века, 1 брат је остао у Бијело Поље, други се одселио у Суво Грло - Метохијски Подгор, а овај трећи се доселио у Радишево. Од овога рода из Радишева се одселила 1 кућа у доба Првог светског рата у Косовску Митровицу.
*Таировић (Тахири), од фиса Гаши, 3 куће. Овај је род одељен од рода Ајризовнћа. Од овога рода 2 куће су се одселиле у Арбанију 1921. године.
*Селимовић (Сељими), од фиса Гаш, 5 куће. Такође су одељци од рода Ајризовић.
*Меметовић (Мехмети), од фиса Гаши, 1 кућа. Од овога рода се 1 кућа одселила у Албанију 1921. године.
*Бековић (Бекај), од фиса Гаши, 1 кућа. Од овога рода је 1 кућа одсељена у Албанију 1921. године.

*(да напоменем је Татомир Вукановић презимена Албанаца записивао у српском облику, у загради сам та презимена написао правилно на албанском језику)

У овим селима обележеним црвеном бојом су сви Албанци од истог фиса тј. племена Гаши. То су села: Радишево, Которе, Доњи Стрмац и Кућица.

« Последња измена: мај 08, 2019, 01:43:24 пре подне Црна Гуја »

На мрежи НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4751
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Дреница
« Одговор #23 послато: мај 04, 2019, 08:41:13 поподне »
Слатинац ми је скренуо пажњу на то да је назив села Крлигате источнороманског (влашког) порекла, као што се може видети у следећим исечцима:


(из "Историје српског народа" I том)



У Румунији постоји више топонима под називом Cârligat(a). Cârlig значи "кука", али cârligаt означава једну врсту траве која расте у брдско-планинским подручјима, у питању је срчењак или срченик (латински назив Polygonum bistorta), као што се може видети на линку ка румунском етимолошком речнику:

https://dexonline.ro/definitie/c%C3%A2rligat

https://en.wikipedia.org/wiki/Bistorta_officinalis
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Persicaria_bistorta



У дреничком крају постоји још необичних топонима који би могли да имају источноромански корен. Поменућу само неке - Бакс (у дефтеру за област Бранковића из 1455. забележен као Бач), Ћирез, Доманек, Которе. Назив села Которе би могао да буде изведен од румунске речи cotor са значењем "стубац, пањ". Такође, у Ибарском Колашину постоји село Бурлате, чији назив би такође могао бити источнороманског порекла (од речи burlă, која је у данашњем румунском дијалектизам док је званична реч bură, што означава "ситну кишу").

https://dexonline.ro/definitie/Bur%C4%83

Значајно је и име планине Чичавице, које можда крије један од назива за Влахе - Чичи или Ћићи. Поред топонима, Татомир Вукановић у својој књизи "Дреница" помиње неколико посрбљених и поарбанашених родова за које изричито тврди да су старином Власи. Све ово указује да су у дреничкој области средњовековни Власи били јак елемент који се задржао све до 17-18. века. Можда и сами Чубрци представљају остатак овог влашког дреничког слоја.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Слатинац

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 164
  • R1b-BY611>Z2705*
Одг: Дреница
« Одговор #24 послато: мај 09, 2019, 11:00:33 поподне »
Кућица

Село Кућица (алб. Kuçica) се налази у долини реке Клине и припада типу uематских дреничких села. Историјски и географски припада Дреници. Кућица има две махале: Poshtёm i Ерёrm. У катастарском попису области Бранковића из 1455. године, наводи се село Кућица са 2З куће. Од тога било је 19 кућа српских, З куће арбанашке и 1 кућа влашка.

У атару села Кућице постоје два сватовска гробља"Vorre të krushqëve".Оба су старовремска, али припадају различитим добима. Потом, до села постоји иједно старовремско гробље које Албанци зову "Vorre të krushqëve" а налази се на месту званом Крш бајлијски. Село Кућица има два савремена гробља. У атару села Кућице називи места имају ова имена: Ara ner shtëpi, Kodra e Tafës, Kodra e Medës, Kodra e Shabanit, Luguj i Lipunit, Grmela, Petlla, Pajatishta, Bojlija, Zalishta, Gurishte, Ara te kodra, Kodra Mus, Golica, Breg, Ara Obrinj, Krshtina nër shtëpi, Ara e Beqirit, Ara e madhe, Ara te mullini, Ara mas shtëpisë, Prroni e zdravcit, Prroni e Ullicit, Prroni i mal, Prroni lugjeve, Prroni eldes, Prroni e Boshnjakut - Beshinjak, Kroni e Uescovcit, Kroni i rekës, Çeshma e lugut Aks, Prroni i kishës, Balza strelict, Borçevac-Borçevica, Kisha (налази се на Борчевцу).

Родови
Албанци*:
- Бековић (Бекај), од фиса Гаш, 6 кућа.
- Селимовић (Сељими), од фиса Гаш, 12 кућа. У старини од овога рода 1 кућа се одселила у Доњи Стрмац. Затим, 1 домаћинство је одсељена 1928. године у Албанију.
- Смаиљовић (Смаиљи), од фиса Гаш, 5 кућа. Од овога рода одсељена је 1 кућа у дреничко село Дубовац за време Првог светског рата.

Цигани (Мађупи):
- Ђимо, од фиса Шаљ, 1 кућа. Досељени су 1930. године из села Брабонића на Косову, као печалбари.

*(да напоменем је Татомир Вукановић презимена Албанаца записивао у српском облику, у загради сам та презимена написао правилно на албанском језику)

ИЗВОР: „Дреница - друга српска Света Гора : антропогеографска и етнолошка разматрања на терену и у народу вршена 1934-1937. године - Татомир Вукановић“. Београд: „Центар за очување наслеђа Косова и Метохије”. стр. 324—325.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1735
  • Васојевић
Одг: Дреница
« Одговор #25 послато: мај 13, 2019, 07:47:53 поподне »
Урадио сам ових дана етничке карте Дренице током 20. века на којима сам укључио и поједина насеља за која се у литератури, поред Дренице, може пронаћи и да припадају суседним областима. Дакле, ово је Дреница у својим најширим границама.

1934-1937: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/7/70/Drenica_-_Etnicki_sastav_i_poreklo_stanovnistva_po_naseljima_1934-1937.gif
1934-1937: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/8/80/Drenica_-_Etnicki_sastav_po_naseljima_1934-1937.gif
1961: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/1/17/Drenica_-_Etnicki_sastav_po_naseljima_1961_1.gif
1961: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/4/4d/Drenica_-_Etnicki_sastav_po_naseljima_1961_2.gif
1971: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/b/bd/Drenica_-_Etnicki_sastav_po_naseljima_1971_1.gif
1971: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/a/ae/Drenica_-_Etnicki_sastav_po_naseljima_1971_2.gif
1981-1991: https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Drenica_-_Etnicki_sastav_po_naseljima_1981-1991_1.gif
1981: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/f/f9/Drenica_-_Etnicki_sastav_po_naseljima_1981_2.gif
1991: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/b/b8/Drenica_-_Etnicki_sastav_po_naseljima_1991_1-2.gif
1991 (пописано становништво): https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/3/3d/Drenica_-_Etnicki_sastav_po_naseljima_1991_2-1.gif
1991 (пописано становништво): https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/a/a5/Drenica_-_Etnicki_sastav_po_naseljima_1991_2-2.gif

Прва карта која је рађена на основу истраживања Татомира Вукановића је свакако најзанимљивија јер приказује етничко порекло становништва. Горња Дреница је мање више чисто албанска и по пореклу становништва, док у Доњој Дреници има доста поарбанашених села.


Ван мреже Слатинац

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 164
  • R1b-BY611>Z2705*
Одг: Дреница
« Одговор #26 послато: мај 13, 2019, 07:56:23 поподне »
Иване супер си одрадио карту. Свака ти част :)

Ван мреже Слатинац

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 164
  • R1b-BY611>Z2705*
Одг: Дреница
« Одговор #27 послато: мај 15, 2019, 04:17:35 поподне »
У селу Горња Клина у Г. Дреници обитава један веома занимљив род Осић од фиса Гаш тако их је Вукановић 1935. године забележио тј. њихово презиме је записао у српском облику, а како се данас презивају не знам. Према родовској традицији Осићи су пореклом из „Крма Татар Хана” (Азија), одакле су досељени, када су им преци бавили номадским сточарством, те као сточари номади населили су се у Дреници 1780. године. Овај род је очигледно татарског порекла и досељени су са Крима у другој полувини 18. века. Претпостављам да овај род припада некој од хаплогрупа које су забележене у истраживањима код кримских Татара, а то су хг: O, R, J, F, D, I, E, C.

Ван мреже Слатинац

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 164
  • R1b-BY611>Z2705*
Одг: Дреница
« Одговор #28 послато: мај 16, 2019, 12:45:24 пре подне »
Фис и његова родовска - fishnor и друштвена организација код Албанаца у Дреници

Сматра се да у Метохији и Косову, са подручним пределима, има код Албанаца тринаест главних фисова (племена), док се остали рачунају као споредни или још не оформљене племенске организације. Ево тих фисова.

Преглед порекла албанског становништва (са бројевима домова) по племенима у Дреници према подацима из 1935. године*
1. Гаши - 772 домова              „ 32,01%
2. Шаља 266 домова            „ 11,03%
3. Бериша - 265 домова          „ 10,99%
4. Ељшани - 180 домова         „ 7,46%
5. Хоти - 179 домова              „ 7,42%
6. Морина-Мзез - 166 домова „ 6,88%
7. Краснићи - 128 домова      „ 5,31%
8. Кучи Берише - 124 домова „ 5,14%
9. Кастрати - 114 домова       „ 4,73%
10. Битићи - 100 домова        „ 4,15%
11. Тачи - 56 домова             „ 2,32%
12. Кељменди - 30 домова     „ 1,24%
13. Зог - 25 домова                „ 1,04%
14. Кабаши - 7 домова           „ 0,29%*


Напомене
*Српске и циганске родове из Дренице који припадају поменутим фисовима нисам убрајао у овај списак.
*Фис Кабаши сам ја додао на листу. Како је Татомир Вукановић забележио фисови Кабаш и Лаута се сматрају за братства, трбушчиће.

ИЗВОР: „Дреница - друга српска Света Гора : антропогеографска и етнолошка разматрања на терену и у народу вршена 1934-1937. године - Татомир Вукановић“. Београд: „Центар за очување наслеђа Косова и Метохије”.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1735
  • Васојевић
Одг: Дреница
« Одговор #29 послато: мај 18, 2019, 08:16:27 поподне »
Ево и карте племенске припадности становништва Дренице 1934-1937:



На карти је приказано и насеље Тинићи (данас заосеок Крлигата) у коме су живели Девеџићи, а Коморане село (где су живели Албанци) и Коморане колонију (где су живели Срби) сам приказао одвојено. Исте измене сам направио и на две етничке карте за исти период које се могу скинути са истих линкова које сам већ поставио (за случај да их је неко сачувао на компјутеру).

1934-1937: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/7/70/Drenica_-_Etnicki_sastav_i_poreklo_stanovnistva_po_naseljima_1934-1937.gif
1934-1937: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/8/80/Drenica_-_Etnicki_sastav_po_naseljima_1934-1937.gif

На мрежи НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4751
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Дреница
« Одговор #30 послато: мај 19, 2019, 12:33:15 пре подне »
Одличне карте, свака част Иване! Када будеш имао времена, било би корисно да урадиш на овај начин мапу Косовске котлине, према подацима Атанасија Урошевића у књизи "Косово". Постоји наравно та могућност и за Горњу Мораву и Изморник и Новобрдску Криву Реку, али је то већ огроман посао.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Слатинац

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 164
  • R1b-BY611>Z2705*
Одг: Дреница
« Одговор #31 послато: мај 19, 2019, 01:10:17 пре подне »
Ево и карте племенске припадности становништва Дренице 1934-1937:



На карти је приказано и насеље Тинићи (данас заосеок Крлигата) у коме су живели Девеџићи, а Коморане село (где су живели Албанци) и Коморане колонију (где су живели Срби) сам приказао одвојено. Исте измене сам направио и на две етничке карте за исти период које се могу скинути са истих линкова које сам већ поставио (за случај да их је неко сачувао на компјутеру).
Иване мапа је фантастична, баш онаква какву сам замишљао. Ја сам ову твоју мапу превео на албански и енглески, да би колегама са Фољеје била разумљива и поделио сам је на Фољеју.

Ван мреже Слатинац

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 164
  • R1b-BY611>Z2705*
Одг: Дреница
« Одговор #32 послато: мај 19, 2019, 06:23:58 поподне »
Зна ли неко више о фису Зогај? У области Дибра на североистоку Албаније постоји фис Зогај, али да ли се ради о истом фису или не?

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1735
  • Васојевић
Одг: Дреница
« Одговор #33 послато: мај 19, 2019, 07:32:17 поподне »
Одличне карте, свака част Иване! Када будеш имао времена, било би корисно да урадиш на овај начин мапу Косовске котлине, према подацима Атанасија Урошевића у књизи "Косово". Постоји наравно та могућност и за Горњу Мораву и Изморник и Новобрдску Криву Реку, али је то већ огроман посао.

Иване мапа је фантастична, баш онаква какву сам замишљао. Ја сам ову твоју мапу превео на албански и енглески, да би колегама са Фољеје била разумљива и поделио сам је на Фољеју.

Хвала обојици. Ваљало би обрадити и друге области по истом принципу, али треба времена за све то.
« Последња измена: мај 20, 2019, 12:53:40 поподне Amicus »

Ван мреже Слатинац

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 164
  • R1b-BY611>Z2705*
Одг: Дреница
« Одговор #34 послато: мај 23, 2019, 07:28:38 поподне »
Фис Зогај је у ствари веће братство фиса Тачи, исто као што су и Ељшани. Повезаност Ељшана и Зогаја са фисом Тачи је и генетски потврђена, јер ова два братства припадају истој хг и грани као Тачи: R1b-Z2103>BY611>Z2705>Y32147>Y133384.