Ево и мене напокон да се прикључим форуму и дискусији,
Ја сам Кристијан Крстан Јарић рођен у Минхену, Немачка а тренутно живим у селу Бешка надомак градића Инђија. Мој деда Стјепан рођен је у Никшићу, као и његов брат који је нажалост преминуо када је био мали од болести(Тачан узрок није познат). Обојица браћа Јарића остају без оца и мајке, те као сирочиће узимају их пријатељи и кумови, Вучковићи и Јеловци. Вучковићи су преузели мог деда Стјепана и одгајали, такођер Вучковићи славе св.Ђорђа и отуд је вероватно наслеђе мог деде,а и присуство мале славе коју исто обележавамо а то је св.Никола која је сигурно симбол свих Јарића, јер их 90% славе. Вучковићи и Јеловци су Херцеговци, који су тада били разбацани по местима Требиње, Невесиње и Гацко, тако да је кретање мог деде било и тим крајевима заједно са тим породицама. По казивању кумова било је још породица са презименом Јарић у Никшићу и околини, али се услед немаштине расељавају у правцу Далмације и Босне, то је оквирни период од 1900 па надаље, па онда следе ратови.... По казивању деде на планини пиви у Црној Гори било је село Јарићи још и пре него што је рођен у Никшићу, али да су становници отишли одавно са те планине даље(наводно било је пуно женске чељади а мушких јако мало) те се домаћинства осипала и замирала. Ја сам се трудио да покушам да нађем неке информације о том селу и доста времена утрошио и нисам наилазио на ништа конкретно, до добијања информације од другара из Београда који се бави изучавањем Топономијом планина и казао ми је да је начуо нешто што би личило да заиста постоји неко село које се зове Јарић на Пивсокој планини, али није био сигуран из ког извора. На крају смо успели да сазнамо где је то начуо у питању је аутор Радојка Цицмил Реметић, која је урадила Топономију Пивске планине и напослетку аутор је рођен у тим крајевима и детаљно дефинисао све што има везе са том планином и селима која се тамо налазе. Ево копија дела де се помиње: FITOTOPONIMI I ZOOTOPONIMI U TOPONOMASTIČKIM RADOVIMA RADOJKE CICMIL-REMETIĆ*
Bor (kao: Crnobor) – veće brdo na kome danas nema šume, sve je golo. Selo Jarići. Pivska planina (s. 304).
По усменом казању говори се да смо од Васојевића, али сад се види да нисмо, пре изгледа да смо се кретали заједно са њима на одређеним просторима и тако завршили ту где смо сада.