О злочинима Азема Бејте и његове жене Шоте Гаљице, писао је још 1924. године Арчибалд Рајс у ПОЛИТИЦИ, када су коначно српске власти решиле да се обрачунају са њима. Забарикадиран у својој кули у Дреници са својом дружином, Бејата је осуо паљбу по војсци и жандармерији, која је уз подршку артиљерије сравнила кулу са земљом. Од задобијених рана у том сукобу, Бејата је ускоро преминуо, а вођство над групом Азема Бејте, у наредне две године, преузела је његова жена Шота, која је од задобијених рана у једној таквој борби, преминула у Албанији.
О свему овоме пише и Х. Арами, назови историчар, у својој књизи "Отпор Албанаца ненародном режиму". Заиста нисам детаљно истражио да ли су становници Дренице опевали Азема Бејту и његову му трећу жену у песми и игри "Шота", али многи о томе пишу...