Презиме Чегар,село Црни Врх/Гламоч

[Савас]

У књизи ,,Унац'' од Петра Рађеновића забиљежено је о Чегарима предање да су се доселили из Берића код Дрниша. Звали су се онде Берић, а предевком Гојковићи. По предању,три брата су доселила, један који се звао Сава имао је надимак ,,Чеговић/Чего',, и по њему потомци добише презиме Чегар.

Од друга два брата су настале Тркуље и Агићи, од Тркуља огранци су Петковићи и Шкорићи а од Агића још и огранак Јелићи.

Предање је Петру Рађеновићу испричао Стеван Чегар(1858-1940), овако је поредао претке:
Сава-Илија-Давид-Васо-Стојан-Стеван

Имајући увид у попис из 1850 год. и податке које сам сазнао од Стевана Чегара,унука горе поменутог Стевана, налазим да су 1850. пописане три куће Чегара.

Уписана су три Савина сина,Илија,Мијо и Лазо.
Сава Берић је рођен отприлике 1750.

Чегари су по предању прво доселили у засеок Подић који припада селу Велики Штрбци, затим долазе у Црни Врх.

Послије неколико генерација из Црног Врха појединци одлазе у друга села у близини а и даље тако да Чегара има или је било у селу Стекеровци и Пердуховом селу/Гламоч , селу Граци/Мркоњић Град и у селу Бистрица/ Бања Лука.

У Црном Врху  Чегари се ,,дијеле,, на надимке:
Ајдиновићи,Јошићи,Руњушићи,Џинићи и Јовићи-Чегари.

Чегари за сад нису тестирани.


У следећим порукама ћу писати о још неким сазнањима а посебно о предању за које мислим да би се могло узети с резервом, толико за сада.

[Савас]

Чегари славе Светог Јована Крститеља а прислужују Аранђеловдан,то им је остао завјет који су узели јер су давно једне прилике имали коње који су се изгубили у планини,а било је зимско невријеме, коњи су се сами вратили на Аранђеловдан.

Стеван Чегар 1938,сликар и вајар,рођен у Црном Врху, сад живи у Бањалуци, почео је 1975. истраживати и прикупљати податке о Чегарима, написао је књигу која још није одштампана. Књига носи назив ,,Урљај,, по брду изнад засеока,ту је и гробље гдје су Чегари сахрањивани.

Иако се веома потрудио и намучио, Стеван није могао да повеже баш све о Чегарима јер није било довољно података у архивима,матичним књигама а често је изостала и помоћ од неких рођака који нису били заинтересовани.

Стеван иако у позним годинама не сједи скрштених руку ,веома је активан,бави се вајарством и много је духовит и занимљив.

Кад сам му показао попис из 1850. био је срећан што имамо нешто ново и заједно смо попуњавали празнине у књизи.

Опет било је ту неких ствари које нисмо могли да сигурношћу повезати,остале су претпоставке, надам се да ће одштампати књигу.

[Савас]

Чегара данас више нема у Црном Врху, има их нешто мало у Стекеровцима,за Пердухово село нисам сигуран да ли их ту има.

У Бистрици код Бањалуке има их у неколико кућа, моја прабаба је из ових Чегара.
У Грацима код Мркоњић Града их још има.

Чегари су селили и у Србију тј. Војводину, неколико њих између два велика рата а већина као колонисти послије 1945.

Ако се добро сјећам између два рата неки су одселили у  околину Суботице,презивају се Чегаровић.

Као колонисти већином су дошли у околину Бачке Паланке.

Има их данас по Новом Саду, Београду.

[Савас]

Што се тиче предања о доласку из Дрниша и о три досељена брата ту сам дошао до неких података који не иду у прилог предању.

На подручју Дрниша у млетачким катастрима из 18. вијека нема презимена Чегар, Берић а ни Гојковић.

Најближи Берићи су из Уздоља на Далматинском Косову,они славе Никољдан и припадају хаплогрупи R1а Z280.

Берићи који славе Светог Јована су били у селу Марковац  а ту у близини у селу Звијеринац су Тркуље, ближи су Книну него Дрнишу.

У попису из 1710. Тркуље нису пописане у Звијеринцу. Испада да су касније ту досељени.

Ипак док се не тестирају Берићи из Марковца и Чегари не бих повезивао ова два презимена.

Сава Берић родоначелник Чегара је рођен отприлике 1750. а по предању би требало бити да су и Тркуље настале кад и Чегари,то би било око 1800. године.

Међутим Тркуље су старије и први пут су пописани у попису Лике и Крбаве из 1712.
Село Ребић, уписани су Вукашин Тркуља 1662., синови му Сава 1690. и Радован 1694. те још три жене и двоје малих.
Село Ребић 1698. насељавају Срби из Далмације и горње Лике.

Тркуље из Ребића имају предање да су ту доселили из Дабра,Глибодол(горња Лика) а прије тога да су од Босанског Грахова.

За вријеме Марије Терезије, дио Тркуља из Ребића одлазе 1752/53 као граничари у Срем и то у Стару Пазову добивши земљу и доста привилегија.

Тркуље су доста раширене по Босанској Крајини, Лици и Далмацији,рекао бих да су они носиоци овог рода.

Мислим да су Чегари,Агићи,Јелићи,Петковићи,Шкорћи и остали огранци Тркуља и да би се овај род требао звати род Тркуља.

Подугачак је списак села у којима има или је било Тркуља.
Има их и доста тестираних из различитих крајева.


Поздрав из Бањалуке.