Александар Бачко у својој књизи "Породице Далматинских Срба" наводи да Демири из Мокрог Поља и Пашићи са Отона потичу од муслимана које су ускоци заробили у Бјелајском Пољу 1692. године. Приликом акције предузете да би се осигурало пресељење око 5000 православних Срба из Бјелајског Поља у северну Далмацију.
За Демире и Пашиће се сматра да су дошли Бјелајског Поља краја код Босанског Петровца, у општем насељавању Мокрог Поља и Отона 1692. године. Акција котарских ускока под млетачком командом је претходила овом догађају. Наиме према претходно постигнутом договору, ускоци предвођени Завишом Јанковићем су пустошили околину Бихаћа. Истовремено српски житељи Бјелајског Поља су заједно са другим ускоцима предвођеним Фрањом Поседарским и Андријом Бутковићем принудили бјелајске муслимане на предају, опколовши их у тамошњој диздаревој кули. Ово је омогућило почетак сеобе. Почетком Јуна 1692. године Срби из Бјелајског Поља су населили Мокро Поље, Отон, Пађене, Зрмању, Плавно и још нека места.
Са собом су водило неколико стотина заробљених муслимана. Неки од њих су остали у поменутим далматинским насељима и примили православље, а међу њима највероватније и предак Демира и Пашића.
У Рашиновцу код Босанског Петровца (Бјелајско Поље) има муслимана Демира. Они сматрају да су се доселили из Лике почетком 18-ог века. Могуће је да су у Бјелајско Поље досељени раније и да далматински Демири представљају њихов огранак.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Отон_(Ервеник)#Презименаhttps://sr.wikipedia.org/wiki/Мокро_Поље#Презимена