Наравно, грана R1a-Z280>CTS1211 је стара преко 4000 године. Било би добро изоловати подгране R1a-Z280>CTS1211 које су ушле у етногенезу Словена и оне које су остале балтске.
4600 CTS1211
4400 1. YP4932
EST 2. Y10805
FIN 3. FT92022
LIT, LAT, ERZYA 4.
YP343 5.
Y354. Под YP343 је
YP3982 (3900 г.) која се налази претежно међу западним Украјинцима и Русинима. Сестринска грана је YP340 (3900 г.). Она је подијељена прије окол 3100 г. на три огранка:
4.1. чувашки и ерзјански
4.2. словјенски
P278.2 који се значајно грана пређе 2000 г. и шири словјенским сеобама (Русија, Бјерорусија, Пољска, Чешка, Панонија)
4.2. словјенски
YP371 присутна искључиво у Словјевенима
5.
Y35 je много бројнија и разгранатија од свијех предходнијех грана и присутна и у свијех Словјена и у свијех Балта али је нема у Чуваша и Ерзја, што говори о том, да је она прије четири тисуће година била најјужнија од CTS1211 грана и није се дотицала са волга-финима. Она веома лијепо показује расчлањење унутар балтословјенскога континуа.
Под њом су два главна огранка.
5.1 ггранак
YP4278 ( tmrca 1700 г.) показује лијепо миграциону руту Чешка, Панонија, Бугарска и Србија.
5.1 огранак
CTS3402 ( tmca 4200 г.) унутар које су :
-
Y2609 ( tmrca 2300 ) обједињава простор
јужне и средње Пољске, Паноније и јужних Словјена-
YP237 ( tmrca 3600 ) обједињава простор западне
Украјине, Бјелорује, спорадично Пољске и разних Татара, помало Мађара и Словака
-
FGC13681 (tmrca 3600 ) обједињава простор
западне Русије, Бјелорусије и поједини огранци завршавају код Литаваца, Латиша, Пољака, у Панонији, на Балкану, Шпанији
-
Y33 ( tmrca 4200) веома разгранато стабло међу
свијем Словјенима; било би презамршено сада и овдје улазити дубље;
CTS1211 се не може назвати словјенском, но граном R1a коју дијеле Фини, Балти и Словјени; Најсјеверније гране су финске, а најјужније словјенске; Балти су као прелазна зона међу овима двома и неке гране дијеле с Финима ( Дњепро-Двинска култура) , а неке са Словјенима (додир култура Милоградске и Црторезне керамике) . Судећи по коррелацији tmca и количине огранака најјачи процват и размножење ове гране доживљавају унутар прасловјенскога тијела послије петога вијека прије Христа, док фински, волга-фински и балтски огранци остају прилично небројни.