Читајући о Ракочевићима у књизи Рајка Раосављевића, наишао сам на један занимљив догађај, који добро приказује да су у племенској Црној Гори, поред правих вредности, нажалост постојала и извитоперена морална начела што се тиче освете:
Дакле, уместо да убица тог Ракочевића буде кажњен за то што је учинио, пуштен је на слободу јер је по оцени мајке "био физички богаљ", али је зато неки угледни Ровчанин, ни крив ни дужан, платио главом за нешто са чиме никакве везе није имао. И то након што су Ровчани ухватили убици и предали га. Зашто? Па зато што неће ваљда за таквог јунака да иде глава неком богаљу. Него лепо да се убије неки угледан човек из истог племена, иако ништа лоше није урадио... Ето чувеног "чојства и јунаштва" на делу. Није војвода Марко Миљанов без разлога написао књигу на ту тему, баш да би дао народу пример како треба, а како не треба да се понаша.
