Данас се навршава 75 година од упокојења Светог Симеона Дајбабског.
Свети преподобни Симеон Дајбабски (у свету Саво Васов Поповић) рођен је на Цетињу, 19. децембра 1854. године, у доњокрајском братству Поповића. Основно школовање завршио је на Цетињу. Касније одлази у Кијевску богословији, па у кијевску Духовну академију, где је проучавао житија преподобних отаца Кијевске лавре. У Кијеву је замонашен и рукоположен у чин јеромонаха. 1888. године враћа се на Цетиње, где му је одређена служба у манастиру Светог Николе на Врањини, а годину дана касније одлази у манастир Острог, где је био и предавач у тамошњој монашкој школи, коју је покренуо митрополит Митрофан Бан. У острошком манастиру остао је непуних седам година. На основу чудесног виђења, од Бога му откривеног, јеромонах Симеон је покренуо градњу цркве на месту данашњег манастира Дајбабе, у брду покрај истоименог села у Зети, крајем 19. века. Остатак свог овожитељства Симеон је провео служећи у новозаснованом манастиру, и ту га је посетио архимандрит Јустин Поповић, велики српски теолог. Јеромонах Симеон упокојио се 1. априла 1941. године (по грегоријанском календару) и сахрањен у његовом манастиру покрај Дајбаба.
Кивот са његовим нетрулежним моштима отворен је на 55-годишњицу упокојења, 1996. године. Од тада, сваке године, на дан његовог упокојења, одржава се велики сабор у манастиру Дајбабе.
2. маја 2010. године, одлуком Светог архијерејског сабора СПЦ, Симеон Дајбапски канонизован је у ред светитеља СПЦ, заједно са Јустином Поповићем, у храму Светог Саве на Врачару.
http://www.spc.rs/sr/sveti_simeon_dajbabski_pribrojan_svetiteljima_hristovimМанастир Дајбабе:
https://www.youtube.com/v/zxOFIkqRXZ8