Пар навода из међуратних путописа Григорија Божовића објављиваних у "Политици":
"Брсјаци имају све оне особине које обележавају нашега такозванога Динарца. Мијаци су умнији, довитљивији, просвећенији, некако старинскији, побожнији и православнији. Но зато мекши, за борбу мање споспобни да се уређују и да је воде отворено и бунтовно. Брсјаци су на првом месту јунаци...Но, зато су примитивнији, сељачкији, тако да речем; мање просвећени, мање побожни, слабији од Мијака православци. Закон им је према жени лабавији, однос слободнији, не тако крепак и честити као код Мијака... Иако су за мијачку шалу полуверци опет Брсјаци носе све најстарије и најпотврдније одлике словенске и српске, премда на окрајинама од тих особина већ почињу да губе. Просечно су Брсјаци средњега раста, коштуњави и витки, дугих образа, више плави, зелених и кестењастих очију, здрави. Није тешко код њих срести човека као да је растао на Грахову и наићи на најлепшу и најизразитију динарску главу..."
"Горане познајем из детињства и посматрам их одавно, али само овде на печалби. Одавно ме мучило питање њихове старине, у мраморје уклесани њихови обичаји и говор. Све око њих осим православних Сречана није на њих личило. Док нисам видео и чуо Мијаке. И њихова тамна предања да су неки њихови рођаци при покрету са југа пошли ка Радомиру и Призренским Странама. Ето тада ме је, доле у Малој Реци, спопала мисао да су Горани њихови рођаци и то племенски, или у најмању руку да су некада заједно живели на реци Галику (...) Само трага ради. Горанска ношња најсличнија је мијачкој. Говор истоветан. Песма музички најближа. Занимања у истим облицима: печалба и сточарство. Чедност жене и породице, слобода и светиња девојке. Љубав према завичају. Словенска питомост. Све свадбе обично једном у години. Смисао за трговину и печалбу, али и распикућство на дому кад треба женити или госта дочекати. Одвратност према разбојницима и пушци.. И једнаки "тврдоверци" мимо свет, једни у православљу, други у исламу. Такође, једно исто име планине: "Галић" - Галич, Галик, Ђалич. Горани као и Мијаци изговарају "мије" и "вије" "таке", "ток, токо", "дејче"-девојче, "јабоука"- јаболка, а глаголе мењају готово истоветно. Осим тога, горанска презимена су као и мијачка."