Петар Пејовић у раду о Озринићима потврђује да су Бровићи у истоименом селу у Ваљевској Тамнави досељени из Озринића у првој половини 18. века. Касније су се разродили на презимена Ђурђевић, Павловић и Станишић, а њихов огранак у Пироману на Гачиће и Павловиће. Славе Ђурђиц.
Није баш најјасније да ли је село по њима добило назив или су ови досељеници прозвани по селу.
У пореским тефтерима из Милошевог времена село Бровић је свуда уписано као – Браовић (што помиње и Цвијић у раду „Антропогени проблеми Балканскога полуострва“), конкретно у тефтерима у периоду између 1818. и 1837. године. Касније се устаљује упрошћени облик Бровић.
Александар Лома („Осврт на нова издања средњовековних дипломатичких извора“) наводи још старију верзију - Браховићи (Brachovici).
Презиме се јавља у неким средњевековним изворима у Дубровнику и околини као Brachovic.
У 17/18. веку (1691, 1725) презиме постоји у Цетинској Крајини у Далмацији као Brahović и Braović (Ante Ivanković „Duvanjska prezimena“), а Leksik prezimena SR Hrvatske (из 1976) наводи презимена Braović (Долац Доњи код Сплита) и Brović (Ернестиново код Осијека, Ријека, Сплит).
Презиме Браовић налазимо у Ибарском Колашину, село Жеровница (Петар Петровић, „Рашка“) и у новобрдској Кривој реци: „Родови: Браовић (34 к.), Ибровић (17 к.) и Бећировн h (12 к.), од фиса Круе Зи, братства Мурине. Досељени су као три куће истога рода пре 150 година из Северне Албаније“. (Атанасије Урошевић, „Новобрдска Крива Река“), а Браховић у селу Заступ у Полимљу (код Бродарева) - муслимани Браховићи, има их и у Пријепољу (ПетарВлаховић „Бродарево и његова околина“).
Муслиманско мушко име Брахо налазимо међу исламизираним Кучима, у Колашину, пљеваљском крају (Маоче) и Метохији. Алија Џоговић („Ономастика североисточних огранака Проклетија“) име Брахо изводи од Брахим (Ибрахим).
Логика ми намеће закључак да је тамнавски Бровић добио назив по неком муслиманском братству које је ту живело у османско доба (или спахији чији је посед село било?), а да су досељеници из Озринића прозвани по селу.
Са друге стране, знајући да у Црној Гори није био редак случај код православних да се мушкој ђеци дају турска имена или надимци, није немогуће ни да се тај неки Озринић, предак Бровића, звао Брахо, или су га тако звали.
Као и увек – ето позива неком из рода Бровића да се тестира, па ће резултат показати јесу ли део племена Озринића или неког другог порекла.