Тај дуализам у ЦГ је једна модерна болест народа тамо.
Док је трајала борба за слободу, народ је био једнодушан. Већ са првим слободарским временом крећу поделе:
присталице владика / присталице гувернадура
клубаши / праваши
бјелаши / зеленаши
монархисти / комунисти
титовци / дисиденти
миловци / момовци
монтенегрини-дукљани / Срби
У суштини, данас се подела своди на оне који су за целовито Србство и другу страну која лута у покушајима да нађе себи другачије исходиште (код њих је у питању посебна схизофренија).
Обичан народ је у свом сиромаштву остављен да бира између части и образа с једне стране и коре хљеба с друге. Неки живе у беди, али не одступају од својих корена и ставова, други пристају да се одрекну себе за врећу кртоле и 20 еура у шпаг. Сетите се случаја Машана Бушковића, капу му увек скидам на храбрости и образу.
Но, то сам већ неколико пута на овом форуму написао, познајем народ тамо у ЦГ, обичан свет, верујте - огромна већина је сасвим свесна своје србске народности и свега што им се дешава, неки ћуте, неки то кажу гласно, али јасно им је, и једнима и другима, све. И, иако у Србији људи мисле другачије, нарочито то чујем овде по Београду, заблуда је да православни народ у ЦГ не воли Србију и да је срећан што су се две србске државе раздвојиле, што се у ЦГ води антисрбска кампања, што се Црногорци проглашавају за неки други народ, што се Срби омаловажавају кроз неке искривљене историјске изворе (попут оних навода оног Миљића, и којекаквих Аџића, Ћосовића и њима сличних), што се у ЦГ фаворизују друге мањинске нације, што је установљена нека православна црногорска квази-црква, што је званична власт тамо признала независно КиМ, итд, итд. Верујте ми да је већину обичног света тамо због свега тога срамота.
Има, наравно, фанатика (нарочито у оној елити полуобразованих људи, - кажем полуобразованих, јер одлично знам како се у ЦГ постаје носилац диплома, титула, академских звања, итсл - лакше је то тамо одрадити, него у Бгд добити возачку дозволу или краткорочни готовински кредит), има плаћеника који то раде из користи, има покондиреног полусвета, има свега и свачега у том монтенегринском сталежу, али - то је мали број. Нажалост, тај мали број је на таквим местима да може да тамо одређује општи национални курс.
Ја се, ипак, и даље надам у снагу народне већине.