Аутор Тема: Топонимија Београда  (Прочитано 17088 пута)

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1096
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #380 послато: април 05, 2019, 03:25:38 поподне »
Код Балатона се налази позно античкки кастел  Keszthely-Fenékpuszta
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7740
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #381 послато: април 05, 2019, 03:41:46 поподне »
Ево, ово је исечак из наведеног Скоковог рада:

„Pfenni(n)g i hrv.-kajk. fenik kao i vojvođanski fenek novije su posuđenice… Dok fendik, fenek i fenik znače samo »sitni mjedeni novac«,...“

Можда реч фенек у овом смислу користе војвођански Срби, а не и Мађари?
Можда fèndik нешто значи?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7740
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #382 послато: април 05, 2019, 03:46:41 поподне »
Савске аде у овом делу тока (од Новог Београда до Прогара):

Ада Циганлија (о којој је већ доста писано)

Ада Међица

Мала Циганлија, некада острво, данас полуострво настало насипањем, чиме је створен бежанијски зимовник; данас је потпуно урбанизована; унутар зимовника раније је било Бродоградилиште Београд

Прогарска ада, једна од највећих ада на Сави, и на њој купалиште - Тарзан плажа  :D

Баричка ада, између Барича и бољевачког атара; назива се још и острво Спруд

Није више у подручју Београда, али морам да поменем аду занимљивог имена, која се налази узводно на Сави, између Резервата природе Обедска бара у Срему и Прова у Поцерини - Подгоричка ада  ???
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7740
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #383 послато: април 10, 2019, 11:00:41 пре подне »
Нека ишчезла насеља Доњег Срема и Земунске нахије (са подручја које данас припада београдским општинама Нови Београд, Земун и Сурчин) за које постоје подаци у документима:

Подунавски део Срема:

Биљарица (понегде и Беларица) је село пописано у дефтерима 16. века; касније се не помиње; налазила се на Дунаву поред Батајнице.

Владовци: у дефтерима 16. века уписани као мезра; налазили се код Бановаца.

Градине је средњевековно насеље (сам назив указује на постојање неке фортификације), запустело током 16. века, приликом османских освајања; у 16. веку се помиње као мезра; налазило се на Дунаву код данашњих Нових Бановаца.

Камендин: помиње се 1403. године као Kéménd, у поседу племићке породице Шилић; насељено место кроз 16. век; и данас се тако зове један (данас поново насељен) крај између Земуна и Батајнице (у Земун Пољу); постојао је још један Камендин, између Сурчина и Бежаније (у Сурчину постоји Камендинска улица), а сасвим је могуће да се ради само о премештању насеља из неких (вероватно ратних) разлога.
Топоним Камендин постоји на још неколико места: два у Бачкој, код Футога и Србобрана, један у Банату на граници Србије и Румуније (Бела Црква – Соколовац).

Ливадице: у дефтерима 16. века уписано као мезра; налазило се код Бановаца.

Луково: у дефтерима 16. века уписано као мезра; налазило се код Бановаца.

Малешевци, средњевековно село запустело почетком 16. века; не помиње се у каснијим турским дефтерима; налазило се негде код Земуна.

Марин Сурдук је био село у средњем веку, запустело током 16. века, приликом османских освајања; у 16. веку се помиње као мезра; налазио се на Дунаву између Батајнице и Дунава (вероватно тамо где је данашње насеље „13. мај“. О значењу речи сурдук било је речи.

Мохаровци су постојали у 15. веку, не зна се када су запустели, али се не помињу у турским дефтерима 16. века; налазили су се негде у атару данашњих Добановаца.

Ново Село: насељено 1580-их, између два турска дефтера; налазило се између Добановаца и Земуна.

Окоп: у дефтерима 16. века уписан као мезра; налазио се код Бановаца.

Првич, помиње се још 1339. године (као Pirvicz); касније нема помена о њему; налазио се западно од Земуна.

Ругаш је био село у средњем веку, запустело током 16. века, приликом османских освајања; у 16. веку се помиње као мезра; налазио се јужно од Батајнице.

Степановци су постојали у 15. веку, не зна се када су запустели, али се не помињу у турским дефтерима 16. века; налазили су се негде у атару данашњих Добановаца.

Трњани су пописани у дефтерима 16. века као мезра; налазили се код Добановаца.

Турфал: у дефтерима 16. века уписано као мезра; налазило се код Бановаца.

Фодвар: у дефтерима 16. века уписано као мезра; налазило се код Бановаца.

Црвена Црква: појављује се у турским дефтерима 16. века као „Кизил Килисе“ (дослован превод на турски); била је велико насеље; последњи пут под овим називом јавља се 1713. године; касније и као Црвенка; данас истоимени потес на Дунаву, између Земуна и Бановаца.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7740
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #384 послато: април 10, 2019, 11:02:26 пре подне »
Eво како то изгледа на мапи (оквирне локације, неке је тешко убицирати):

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7740
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #385 послато: април 10, 2019, 11:06:58 пре подне »
Посавски део Срема:

Барич је било утврђење на Дунаву, у атару данашњих Бољеваца, насупрот данашњег насеља Барич (код Обреновца); разорили су је Турци 1521. године; по остацима тврђаве, касније становништво је овај локалитет прозвало - Зидине.

Бигавац: у дефтерима 16. века уписан као мезра; налазио се између у атару Прогара, између језера Живача и брда Црни Луг.

Бојчин: у дефтерима 16. века уписано као мезра; налазило се између језера Живача и Бојчинске шуме (која је по селу и названа).

Братинац: у дефтерима 16. века уписан као мезра; налазило се између Јакова и Бољевца.

Бршљан је био село у средњем веку, запустело током 16. века, приликом османских освајања; у 16. веку се помиње као мезра; данас је то потес у атару Сурчина.

Бућавци су у 16. веку били село; замрли су вероватно крајем 17. века; 18. веку се помињу као пустара код Бољеваца; McGowan овај топоним чита као - Буњавци (дефтер из 1570).

Вандиш је био село у средњем веку, запустело током 16. века, приликом османских освајања; у 16. веку се помиње као мезра; налазио се у атару данашњег Прогара.

Врбас је био село у 16. веку; данас је то потес у атару Прогара.

Грабовац постоји као село у 16. веку, касније замире; данас је то потес у атару Бечмена.

Живац је у 16. веку било село; замрло вероватно крајем 17. века; налазило се нешто северније од данашњег Прогара, код језера које се у 16. веку такође звало Живац, а данас - Живача.

Кумша постоји кроз цео 16. век; последњи пут је забележено 1714. године; налазило се између Јакова и Бољевца, где и данас постоји истоимени потес.

Мачкало је забележно у угарском документу из 1403. године; нема га у турским дефтерима 16. века; данас је то истоимени потес у атару Петровчића.

Микула
је пописана у дефтерима 16. века као мезра; налазила се код Сурчина.

Михаловац је био село у средњем веку, запустело током 16. века, приликом османских освајања; у 16. веку се помиње као мезра; налазио се у атару данашњег Прогара.

Орешац је био село у средњем веку, запустело током 16. века, приликом османских освајања; у 16. веку се помиње као мезра; данас је то потес у атару Сурчина.

Петрич је био село у средњем веку, запустело током 16. века, налазио се источно од Јакова.

Сувад Гол (?) се помиње као мезра у дефтерима у 16. века; по неким подацима налазио се код Бежаније, а по другим код Прогара; осим ако нису постојала два оваква насеља, или је оно мењало свој положај пресељењем целокупног становништва?
Није баш најјасније значење овог топонима, можда је у питању дол, а не гол; сувад би могло означавати сатрулилу или сасушену шуму или сл; можда је ово (Сувад) и неко лично муслиманско име (Суад?).

Твердново или Тврдењава: насељено кроз цео 16. век; значајно место; последњи пут забележено као насељено 1716. године (као Твердново), а већ 1727. године је пустара; последњи пут се бележи 1745. године; 1736. године налазимо презиме Тврдењавац у Сурчину; село се налазило у средишњем делу између Бечмена, Добановаца и Сурчина, данас је ту шума.

Толинци - село кратке и бурне повести; засновани су крајем 17. века током Велике сеобе Срба (тада су забележени и као - Тобинци, 1702. године); село је потпуно расељено 1744. године, када су се сви житељи иселили у Добановце, због несугласица које су имали са својим властелином и суседима из Прогара:
„1734. имали су Толинци 19 домова. Људи су били несложни а многи „велми разврашчени и злу удобопревратни“. Било им је заповеђено да се, заједно са сељацима из Прогара, преселе у близину Живаче и да ту направе једно село и цркву. То им је одобрио и властелин. Изгледа да се нису споразумели са сељацима из Прогара него су се преселили у Добановце и то тек 1743/4.“
("Срби у Срему...", Поповић)
Данас се Толинцима назива потес између Прогара и Петровчића.

Топола је била село у средњем веку, а запустела је током 16. века, приликом османских освајања; у 16. веку се помиње као мезра код Бућаваца; данас је то потес код код Бољеваца.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7740
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #386 послато: април 10, 2019, 11:07:55 пре подне »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7740
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #387 послато: април 10, 2019, 11:08:54 пре подне »
Подаци из:

Bruce McGowan, „Sirem sancagi mufassal tahrir defteri“
Драгана Амедоски, „Земун и Земунска нахија у XVI веку“
Драгана Амедоски, „Два пописа Земунске нахије из 1578/9. и 1588-1596.“
Славко Гавриловић, „Срем од краја XVII до XVIII средине века“
Душан Поповић, „Срби у Срему до 1736/7“
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7740
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #388 послато: април 10, 2019, 11:09:50 пре подне »
То би било - то.

Захваљујем на пажњи  :)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7038
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #389 послато: април 10, 2019, 12:28:12 поподне »
То би било - то.

Захваљујем на пажњи  :)

Честитке на ревности да све ово урадиш!

Хвала за сваки податак о Београду који си нашао и поделио!

Било је заиста угодно пратити целу тему од њеног почетка до, ако ти тако кажеш, краја. :)

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
  • I1 P109
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #390 послато: април 10, 2019, 02:53:04 поподне »

Овај део Срема уз Саву је очигледно био насељенији у 16. веку него пар векова касније. Да ли би разлог напуштања ових села крајем 17. и у 18. веку могао бити тај што су на том простору учесталије ратне операције? Тј. на простор око ушћа Саве у Дунав су се пренеле ратне операције из Паноније и овај простор је центар ратних збивања у периоду од 1688 до 1699, а онда поново 1716-1718 и 1737-39.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7740
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #391 послато: април 10, 2019, 03:22:42 поподне »
Честитке на ревности да све ово урадиш!

Хвала за сваки податак о Београду који си нашао и поделио!

Било је заиста угодно пратити целу тему од њеног почетка до, ако ти тако кажеш, краја. :)

Хвала, друже мој.
Некако сам ово почео да пишем стихијски, па је после постало систематичније.
Намеравам да све уобличим и дорадим у један (повелики) чланак.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7740
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #392 послато: април 10, 2019, 03:44:13 поподне »
Овај део Срема уз Саву је очигледно био насељенији у 16. веку него пар векова касније. Да ли би разлог напуштања ових села крајем 17. и у 18. веку могао бити тај што су на том простору учесталије ратне операције? Тј. на простор око ушћа Саве у Дунав су се пренеле ратне операције из Паноније и овај простор је центар ратних збивања у периоду од 1688 до 1699, а онда поново 1716-1718 и 1737-39.

Тачно тако.

Читајући литературу, уочио сам неке законитости у целом овом крају.

Од почетка 15. века овде пристижу таласи Срба из Србије и других крајева јужно од Саве и Дунава, које властела насељава по пустарама згодним за заснивање насеља. Већина села Доњег Срема је заснована у ово доба.

Велико разарање Доњег Срема десило се приликом опсаде Београда 1521. године, с обзиром да је Сулејман опколио Београд са свих страна, укључујући и јужни Срем и југозападни Банат. Већина села у Доњем Срему је тада почишћена. Претпостављам да се добар део становништва привремено склонио северније, а да се касније вратио на своја имања, сада као турска раја, на шта указује континуитет у топонимији. Премда су многа села тада неповратно замрла (све оне мезре из османских пописа 16. века).

Pax ottomanica овде влада до Великог бечког рата, а најжешће операције су биле, како кажеш, у завршној фази рата, након повлачења Хабсбуршке војске са Балкана. Тада је, уз њих, знамо сви, велики број Срба, нарочито из Старе Србије предигао на север.
У Доњем Срему налазимо податке о њиховим насељима већ 1689, 1690. године. Мањи број тих села је опстао до Карловачког мира. Јер, извештаји аустријске администрације од 1715. надаље већином помињу пустаре (селишта), и тек по неко село које је опстало у континуитету.

Нови талас досељеника је 1737-39, када се поново узбуркала популацијска слика, имамо познати долазак Климената и "Арбанаса" у Срем (верујем да се овде под тим "Арбанасима" већином крију црногорски Брђани).

Села која данас знамо у овом крају углавном су се усталила од средине 18. века, од када више и није било много могућности стихијског насељавања, тако да је можда након тога засновано тек по неко ново село.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Азот

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 270
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #393 послато: април 10, 2019, 05:51:39 поподне »
„Само“ пола године рада   ;)
Браво!

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7740
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #394 послато: април 10, 2019, 08:48:27 поподне »
Благодарим  ;)

Шта је "пола године" наспрам вечности  :D

Лагани рад, без притиска. Сваки дан по мало, кад дође тренутак за то. Кад бисмо све у животу могли тако...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7740
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #395 послато: април 16, 2019, 09:22:49 пре подне »
У вези са овом темом, на данашњи дан 878. године, папа Јован VIII писао је писмо бугарском цару Борису у којем се спомиње Београд (Белоград), што је најстарији писани документ са поменом наше престонице са овим својим словенским називом.


(са википедије)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7740
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #396 послато: мај 21, 2019, 10:09:53 пре подне »
Ето, пописах толике топониме, а нисам Троју  :D

"Tvrdnja da se grad Troja nalazio nadomak Beograda, na tromeđi podavalskih sela Rušanј, Ripanj i Lipovačke šume, koju je izneo istraživač Ilija Ogorelica, izazvali su brojne polemike u javnosti"

https://srbin.info/2018/05/21/rumuni-tvrde-u-srbije-se-nalazi-grad-stariji-od-troje-ceo-svet-traga-za-njim-mapa/?lang=lat
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 175
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #397 послато: мај 21, 2019, 10:36:51 пре подне »
Ето, пописах толике топониме, а нисам Троју  :D

"Tvrdnja da se grad Troja nalazio nadomak Beograda, na tromeđi podavalskih sela Rušanј, Ripanj i Lipovačke šume, koju je izneo istraživač Ilija Ogorelica, izazvali su brojne polemike u javnosti"

https://srbin.info/2018/05/21/rumuni-tvrde-u-srbije-se-nalazi-grad-stariji-od-troje-ceo-svet-traga-za-njim-mapa/?lang=lat

То даље значи да је на метеорским висинама у Жрнову Граду столовао Хефест лично... Зна се наиме да се на Авали копала свакојака руда, а оно оружје штоно га Хефест сакова Ахилеју, то је из тих рудника...

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7740
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #398 послато: мај 21, 2019, 10:40:41 пре подне »
Ја мислим да је Авала заправо пирамида, само се мало деформисала под зубом времена...  ;)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 175
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #399 послато: мај 21, 2019, 10:53:15 пре подне »
Ја мислим да је Авала заправо пирамида, само се мало деформисала под зубом времена...  ;)

Дашта. Није ваљда Мештровић безвезе дизајнирао оне фараонске гробове.
Идем колко сутра горе у печурке, можда нађем копито од оног тројанског парипа...
А неко би могао да скокне до Аде Циганл... упс, Аде равноправних грађанки и грађана H1a-M82 оријентације... Тамо сигурно лежи скелет оног Одисејевог кера што је липсао кад му се газда вратио после 20 лета скитања по осталим адама...
Нешто ми сад паде на памет да је Кирка сигурно живела на Крчединској ади, није чудо што и данас има толко мангулица тамо... То су сигурно потомци оних Одисејевих морнара што их је претварала у свиње.  8)
Требало би зато видети која су хаплогрупа.