Аутор Тема: Необична имена у повести Дробњачког племена  (Прочитано 3667 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7468
  • I2a S17250 A1328
Необична имена у повести Дробњачког племена
« послато: мај 02, 2018, 08:52:13 поподне »
Читајући литературу о Дробњацима, наилазио сам на необична имена и презимена у овом племену, па сад кад знамо и необичну хаплогрупу Дробњака, можда се корен тих имена може тражити у неком страном језику...

У дефтеру из 1477. године у нахији Комарница имамо шесторицу људи чије је име уписано као Ђурен, а у дробњачком предању имао легендарног Ђурјана Косовчића. Ристо ми је пре неког времена указао на скандинавско име Jørgen, које Швеђани изговарају као Јоерјен. Можда има неке везе...

Jørgen is a Danish, Norwegian, and Faroese masculine given name cognate to George.

А још кад додамо култ Светог Ђорђа међу Норманима и Дробњацима, може се ту свашта закључити.

Тако ми паде на памет да овде попишем сва необична дробњачка имена / презимена, па их можемо тумачити.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7468
  • I2a S17250 A1328
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #1 послато: мај 02, 2018, 09:02:39 поподне »
Презиме Балотић (16. век), свакако потиче од личног имена Балота. Према дробњачком предању, кнез Балота Иванов Калуђеровић живео је у другој половини 15. и почетком 16. века, и из Бањана преселио у Комарницу (Дубровско).
Балота – ит. ballotta „лопта, кугла; метак, зрно“ (Етимолошки речник српског језика).
Балоте су били и старо братство Очинића (Цетиње).
У рожајском крају постоји село Балотиће, засновано од истоименог малисорског братства, које потиче од претка ту досељеном из Климената, а који је био римокатолик.


На прелазу 15. у 16. век имамо дробњачког војводу Радосина Јунца, другим именом Дука. Дука на италијанском управо и значи - војвода, но откуд такво име Дробњацима?
Осим Дуке Јунца, у дробњачким родословима налазимо и Дука Абазовића (18. век) и Дуку Китаља (18-19. век)


Презиме Церовић. Звучи логично да је ово презиме изведено од личног имена Цер. Међутим, само име није баш уобичајено. Барем ја нисам нигде у литератури наишао на лично име - Цер. Да ли је неко сину дао име по дрвету (при чему, цер баш и није неко нарочито репрезентативно дрво, осим што може нарасти доста у висину, што је добар за огрев и што су његовим жиром храњене свиње), или то име Цер има неки другачији корен? Предање помиње топоним Церовица у Рудинама, по којем, наводно, Церовићи носе презиме. Међутим, да је презиме изведено од оваквог топонима, оно би гласило – Церов(и)чанин или слично, а не Церовић, који облик указује на патронимско презиме.

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7468
  • I2a S17250 A1328
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #2 послато: мај 02, 2018, 09:09:56 поподне »
Абазовић. Презиме се јавља у 16. веку. На арапском абаз значи - лав, или неко ко је намрштен, мрк. Једини закључак који ми се намеће је да је родоначелник ове гране овај надимак добио од Турака. С обзиром да је познато да су Дробњаци били у турској служби крајем 15. века, није искључено да је био заповедник неке војнучке јединице, те је тако прозван од Турака. Вероватно истог порекла је и презиме Сератлић: серхатлија, заповедник крајишке (граничне) војске.


Косорић. На први поглед звучи као да је основа женско име Косора, или, ако је при изговору дуги нагласак на последњем слогу, можда и од Косорија. У Словачкој постоји презиме Косорин, а у Далмацији Косора. Имамо и топоним Косор у Кучима. Ономастичар Драгољуб Петровић сматра да се село Косор „зове по косору за сечење листа. Ну сад се реч косор у Кучима већ не употребљава, него косијер". У Повељи цара Душана Хиландару, он дарује Карејској Ћелији, између осталог, и село Косорић у Хвосну (Метохији).


Косовчић. Предање везује ово презиме за Косовски бој, мада би се пре могло повезати са женским именом Косовка. Лубурић наводи како „у опису Косовског Боја, који је рађен у 18. веку по народном предању, међу српским војводама помињу се Ђурица и Живан Косиевчићи. Вероватно се овде мислило на дробњачког војводу Ђурјана...“
Презиме Косовчић се наводи у млетачком судском документу из 1791. године у Мокринама на северу Боке.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Brđanin

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 228
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #3 послато: мај 02, 2018, 09:13:34 поподне »
"Дука" је чест надимак у ЦГ, Небо. Најчешће скраћено од "Душан", али има и доста изузетака гдје тај надимак носе људи са тотално другачијим именом.

Ван мреже Азот

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 255
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #4 послато: мај 02, 2018, 11:23:30 поподне »
Ево сличних примера Јоргос је грчко име за Ђорђа, а Јурај је словачко за Ђуру. Ђорђе, Ђурађ , Ђурица, Ђурђија, Георгије то су све варијанте, можда их има још

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7468
  • I2a S17250 A1328
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #5 послато: мај 02, 2018, 11:26:50 поподне »
"Дука" је чест надимак у ЦГ, Небо. Најчешће скраћено од "Душан", али има и доста изузетака гдје тај надимак носе људи са тотално другачијим именом.

Јесте, земљаче, данас, можда и у случају Абазовића и Китаља.
Али ми нешто за 15. век такво објашњење не звучи реално. Нарочито јер је Јунац био војвода - duca.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7468
  • I2a S17250 A1328
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #6 послато: мај 02, 2018, 11:29:06 поподне »
Ево сличних примера Јоргос је грчко име за Ђорђа, а Јурај је словачко за Ђуру. Ђорђе, Ђурађ , Ђурица, Ђурђија, Георгије то су све варијанте, можда их има још

Све то стоји, него је код Ђурјана упечатљив наставак -јан, који не срећемо у тим верзијама имена Георгиос, а имамо га код Ђурјана, и ту највише подсећа на скандинавског Јоерјена.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1062
  • I1 P109
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #7 послато: мај 02, 2018, 11:36:39 поподне »
У дефтеру из 1477. године у нахији Комарница имамо шесторицу људи чије је име уписано као Ђурен, а у дробњачком предању имао легендарног Ђурјана Косовчића. Ристо ми је пре неког времена указао на скандинавско име Jørgen, које Швеђани изговарају као Јоерјен. Можда има неке везе...

Jørgen is a Danish, Norwegian, and Faroese masculine given name cognate to George.

А још кад додамо култ Светог Ђорђа међу Норманима и Дробњацима, може се ту свашта закључити.

Jørgen би на данском требало да се чита нешто као Дјаан, а на норвешком, ваљда на новом норвешком, као Јорген.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Азот

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 255
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #8 послато: мај 02, 2018, 11:48:26 поподне »
Nebo, изгледа да имаш право.
Када се у претраживачу укуца Јурјен има доста њих из Холандије, Данске...

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7468
  • I2a S17250 A1328
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #9 послато: мај 02, 2018, 11:55:11 поподне »
Jørgen би на данском требало да се чита нешто као Дјаан, а на норвешком, ваљда на новом норвешком, као Јорген.

Има ова шведска верзија, данашње име Göran / Jöran, које је верзија старијег имена Jørgen (Ђорђе), а које се чита (тешко је изговор написати нашим писмом) отприлике као Јоеран.

Рачунам да сви који прате фудбал знају ко је Sven-Göran Eriksson, или што би један наш старији спортски коментатор рекао - "Свен Горан Ериксон, судећи по средњем имену, - наше горе лист!"  :D
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7468
  • I2a S17250 A1328
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #10 послато: мај 03, 2018, 12:08:40 пре подне »
Орлибан: у дробњачком предању имамо Орлибана Косовчића.

Истовремено, и у предању цуцко-бјеличких родова („Орловића“) постоји име Орлибан, и оно се, према њиховом родослову, односи на војводу Рада Орловића из 15. века. Код „Орловића“ име се везује за планину Орлину и банску титулу (дакле, неко ко је господар Орлине или – из Орлине, а можда и сам тај назив – Орловићи, вуче корен из оронима Орлина; постоји и село Орлина западно од Никшића), а код Дробњака порекло овог имена није баш најјасније.

Лубурић наводи народно предање које дробњачког Орлибана смешта у 13. век (у време заснивања Манастира Морача), а код Караџића и Шибалића се помиње Орлибан Страхињин Косовчић у 16. веку (што звучи далеко реалније).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1062
  • I1 P109
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #11 послато: мај 03, 2018, 12:11:24 пре подне »
Има ова шведска верзија, данашње име Göran / Jöran, које је верзија старијег имена Jørgen (Ђорђе), а које се чита (тешко је изговор написати нашим писмом) отприлике као Јоеран.
Изгледа да и сами Норвежани имају више верзија овог имена, као што имају и три језика, фактички - Нови Норвешки, књижевни Норвешки и Риксмал, језик више класе из Осла. Каже ми отац, који је горе живео годинама и радио као морепловац, да се буквано на сваком дијалету другачије изговара.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7468
  • I2a S17250 A1328
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #12 послато: мај 03, 2018, 12:45:17 пре подне »
Дракул: влашко име, које у преводу значи – змај, од лат. draco (а у латински из старогрчког – дракон = змија).

Овог имена има и другде по нашим крајевима и, јасно, потиче од староседелаца Балкана. У случају Дробњака добија на значају и због старогерманске речи drako = змај, а и скандинавских ратних бродова дракара, а и они су назив добили по северногерманској речи drake = змај, у множини drakar.

Да се осврнем на порекло имена Ђурјан, - сад имамо и Ђорђа и змаја (аждаху) у овој дробњачкој причи!

Дробњачко предање памти неколико знаменитих људи који су носили ово име: Дракуле Косорић (13. век !?), Дракуле Мандић (16. век), Дракул Абазовић (17. век), Дракуле Кнежевић (17/18. век).

Ваља рећи да и суседни Никшићи имају једног знаменитог претка именом Дракул, војводу Дракула Никшића из 17. века, родоначелника требјешких Војводића.
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3102
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #13 послато: мај 03, 2018, 01:01:58 пре подне »
Дракул: влашко име, које у преводу значи – змај, од лат. draco (а у латински из старогрчког – дракон = змија).

Овог имена има и другде по нашим крајевима и, јасно, потиче од староседелаца Балкана. У случају Дробњака добија на значају и због старогерманске речи drako = змај, а и скандинавских ратних бродова дракара, а и они су назив добили по северногерманској речи drake = змај, у множини drakar.

Да се осврнем на порекло имена Ђурјан, - сад имамо и Ђорђа и змаја (аждаху) у овој дробњачкој причи!

Дробњачко предање памти неколико знаменитих људи који су носили ово име: Дракуле Косорић (13. век !?), Дракуле Мандић (16. век), Дракул Абазовић (17. век), Дракуле Кнежевић (17/18. век).

Ваља рећи да и суседни Никшићи имају једног знаменитог претка именом Дракул, војводу Дракула Никшића из 17. века, родоначелника требјешких Војводића.
Исланђани имају име Дреки
Icelandic name

Old Norse dreki = 'dragon'
dragon (runestone drawing)

https://www.nordicnames.de/wiki/Dreki

« Последња измена: мај 03, 2018, 01:08:15 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4423
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #14 послато: мај 03, 2018, 11:12:35 пре подне »
Занимљива тема, међутим скренуо бих пажњу на неколико ствари. Ако узмемо као највероватнији сценарио да је родоначелник Дробњака-Новљана био јужноиталијански Норманин, онда би било врло мало изгледно да је он уопште говорио старонордијским језиком, а камоли да је тај језик остао у употреби код његових потомака све до првих помињања дробњачког племена у историјским изворима током 14. и 15. века. Сицилијански и јужноиталијански Нормани потичу од насељеника из Нормандије у данашњој северној Француској, а не директно из Скандинавије. Преци Нормана из Нормандије заиста јесу били скандинавски Викинзи (и то највећим делом са подручја данашње Данске), али у периоду норманског освајања Сицилије и јужне Италије (цео 11. и већи део 12. века) они већ више од једног века не говоре старонордијским језиком својих предака, него нормандијским дијалектом старофранцуског језика. Након боравка у јужној Италији и мешања са локалним становништвом, није искључено да су неки од Нормана почели да говоре и неким од јужноиталијанских романских дијалеката, или да су се потпуно пребацили са старофранцуског на нпр. сицилијански, калабријски, апуљски, итд. У сваком случају, по овом сценарију је апсолутно немогуће очекивати присуство старонордијског језика код родоначелника Дробњака-Новљана, већ се треба концентрисати на нормандијски старофранцуски или неки од јужноиталијанских дијалеката.

Могућност да је матерњи језик родоначелника Дробњака-Новљана био старонордијски се повећава ако одбацимо повезивање са јужноиталијанским Норманима и претпоставимо да је он могао бити део Варјашке гарде из Цариграда. У Варјашку гарду, који су били лични телохранитељи византијског цара, су од краја 9. до последње трећине 11. века примани углавном Викинзи са подручја данашње Шведске или са простора Старог Руса, тј. Кијевске Русије (а они су опет пореклом били из Шведске). Штавише, изгледа да је највећи број гардиста био регрутован директно из Шведске, о чему сведоче бројни шведски рунски натписи из тог периода, па чак и посебан закон који је прописивао забрану наслеђивања имовине ако се корисник те имовине налази у "Грчкој" (Византији, тј. Цариграду), чија сврха је била да се заустави или смањи стопа емиграције младих ратника. Варјази у староруској држави су такође много дуже очували старонордијски језик од њихових нормандијских рођака, све до 11. века (судећи по личним именима и одређеним рунским натписима). Од краја 11. века, конкретно након норманског освајања Енглеске 1066. године под Вилијемом Освајачем (чији је матерњи језик био старофранцуски, као и код свих Нормана, отуд огроман утицај који је старофранцуски извршио на енглески језик), у Варјашку гарду престају да долазе Скандинавци већ се она попуњава Англосаксонцима, младим племићима који су због Вилијемовог освајања остали без имања (јер су била подељена норманским феудалцима), самим тим у Гарди више није доминантан старонордијски, већ староенглески језик. Дакле, по овом сценарију постоји много већа вероватноћа да је родоначелник Дробњака-Новљана заиста говорио старонордијским језиком.

Ипак, постоји ту још један моменат - да ли је реално очекивати да су потомци тог родоначелника заиста сачували његов матерњи језик (био то старофранцуски, неки јужноиталијански дијалекат или старонордијски) 2-3 века (ако претпоставимо да је родоначелник живео током 11. века), све до првих помена Дробњака у изворима током 14. и 15. века, а можда и касније? По мени, ово је врло мало вероватно; много је изгледније да су већ деца или унуци тог родоначелника прешли на старосрпски, језик средине у којој се нашао и језик којим је највероватније говорила његова тазбина. Овоме би у прилог говорила и велика прилагодљивост Нормана и Викинга, нарочито када су мањина окружена њима иностраним елементом; у том случају долази до релативно брзе асимилације, а изузетак и дуже задржавање предачког језика се дешава када постоји непрестани прилив нових досељеника из Скандинавије, као што је био случај у Енглеској или у Кијевској и Новгородској Русији. С друге стране, у Нормандији је у једном тренутку, уз допуштење француског краља, насељена једна већа група Викинга са обавезом да штите Француску од напада њихових рођака из Скандинавије; самим тим, они су били изоловани од своје сабраће и врло брзо су се уклопили у локално окружење, поставши фанатични католици и, касније, једни од главних учесника Првог крсташког похода. Исто важи и за јужноиталијанске Нормане.

https://en.wikipedia.org/wiki/Norman_conquest_of_southern_Italy
https://en.wikipedia.org/wiki/Varangian_Guard
https://en.wikipedia.org/wiki/Normans
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4423
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #15 послато: мај 03, 2018, 11:17:23 пре подне »
Исланђани имају име Дреки
Icelandic name

Old Norse dreki = 'dragon'
dragon (runestone drawing)

https://www.nordicnames.de/wiki/Dreki

Та реч је у старогермански ушла из латинског (од draco), док је у латинском то позајмљеница из старогрчког (δράκων).

From Middle English drake (“dragon; Satan”), from Old English draca (“dragon, sea monster, huge serpent”), from Proto-Germanic *drakô (“dragon”), from Latin dracō (“dragon”), from Ancient Greek δράκων (drákōn, “serpent, giant seafish”), from δρακεῖν (drakeîn), aorist active infinitive of δέρκομαι (dérkomai, “I see clearly”), from Proto-Indo-European *derk-. Compare Middle Dutch drake and German Drache.

https://en.wiktionary.org/wiki/drake#Etymology_2
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7468
  • I2a S17250 A1328
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #16 послато: мај 03, 2018, 05:57:04 поподне »
Џони, ја и нисам рекао да су имена која наводим у овој теми скандинавска, већ:

Читајући литературу о Дробњацима, наилазио сам на необична имена и презимена у овом племену, па сад кад знамо и необичну хаплогрупу Дробњака, можда се корен тих имена може тражити у неком страном језику...

Јасно је да су преци данашњих Дробњака у ово подручје дошли много давније од првих документованих записа о Дробњацима и да се тај ранији (германски / нормански) идентитет изгубио. Иначе не би већ 1477. године међу њима било толико словенских имена у дефтеру. С друге стране, има и необичних за ово поднебље. Не само ових из дробњачких родослова, него и из докумената (објавићу касније она необичнија из 1477-ме).

Није немогуће да су нека имена у родословљу просто остала, сталним понављањем типа - ђед-унук. Али су, у међувремену, изгубила своју изворну звучност, па је уместо Јурјен (или како год), остало Ђурјан или Ђурен. Осим код Дробњака, нисам нигде другде наишао на облик Ђурјан.

Поређења ради: неки Цинцар је дошао у Београд крајем 18. века. Отац му се звао Наум, што и није тако уобичајено име за крајњи север Балкана. Његово потомство се посрбљује, али он свом сину даје очево име, а његов унук свом сину, итд. И данас имаш неког Наума Марковића / Ђорђевића / Петровића, Србина из Београда, који носи то име и објашњава га Светим Наумом Охридским.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7468
  • I2a S17250 A1328
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #17 послато: мај 03, 2018, 06:00:07 поподне »
Та реч је у старогермански ушла из латинског (од draco), док је у латинском то позајмљеница из старогрчког (δράκων).

Неспорно:

Дракул: влашко име, које у преводу значи – змај, од лат. draco (а у латински из старогрчког – дракон = змија).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6719
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #18 послато: мај 03, 2018, 06:10:40 поподне »
Омакал. Да ли је домаћег или страног порекла?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7468
  • I2a S17250 A1328
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #19 послато: мај 03, 2018, 06:24:00 поподне »
Омакал. Да ли је домаћег или страног порекла?

Њега намеравах вечерас да поставим.

Ристо и ја смо, у шали, дошли до квазифранцуске конструкције - homme a calais, што би се читало - омакале, а у "преводу" (навoђеном на оно што нам одговара) - човек из Калеа. Кале (Calais) је град на северу Француске  ;)

Мени она предањска прича о умакању звучи потпуно бесмислено. Мислим да корен имена Омакал треба тражити негде друго...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6719
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #20 послато: мај 03, 2018, 06:43:49 поподне »
Њега намеравах вечерас да поставим.

Ристо и ја смо, у шали, дошли до квазифранцуске конструкције - homme a calais, што би се читало - омакале, а у "преводу" (навoђеном на оно што нам одговара) - човек из Калеа. Кале (Calais) је град на северу Француске  ;)

Мени она предањска прича о умакању звучи потпуно бесмислено. Мислим да корен имена Омакал треба тражити негде друго...

И мени та предањска прича звучи као и остале кад не знају шта је, онда повежу са оним што им је блиско, па у овом случају то испаде "умакање".

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1048
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #21 послато: мај 03, 2018, 08:18:38 поподне »
Гласовно, рунски надпис имена једног шведског ратника - u-auk је сличан Јаук(овић).

There are nearly 30 runic inscriptions that specifically mention Greece (ON Grikkland, GrikkaR, GrikkinaR "Greek-land"), meaning the powerful Byzantine Empire and the great city of Byzantium. The following table contains names of Swedish men named in runic inscriptions as (usually) having died in Greece, been in service or a unit leader in Greece, or having travelled to Greece. While undoubtedly some of those who went to Greece were traders, a number would have travelled there to become members of the prestigious Varangian Guard, a special unit in the Byzantine Army charged with the duty of protecting the Emperor.

https://www.s-gabriel.org/names/gunnvor/varangian/
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4423
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #22 послато: мај 03, 2018, 10:20:15 поподне »
Џони, ја и нисам рекао да су имена која наводим у овој теми скандинавска, већ:

Јасно је да су преци данашњих Дробњака у ово подручје дошли много давније од првих документованих записа о Дробњацима и да се тај ранији (германски / нормански) идентитет изгубио. Иначе не би већ 1477. године међу њима било толико словенских имена у дефтеру. С друге стране, има и необичних за ово поднебље. Не само ових из дробњачких родослова, него и из докумената (објавићу касније она необичнија из 1477-ме).

Није немогуће да су нека имена у родословљу просто остала, сталним понављањем типа - ђед-унук. Али су, у међувремену, изгубила своју изворну звучност, па је уместо Јурјен (или како год), остало Ђурјан или Ђурен. Осим код Дробњака, нисам нигде другде наишао на облик Ђурјан.

Поређења ради: неки Цинцар је дошао у Београд крајем 18. века. Отац му се звао Наум, што и није тако уобичајено име за крајњи север Балкана. Његово потомство се посрбљује, али он свом сину даје очево име, а његов унук свом сину, итд. И данас имаш неког Наума Марковића / Ђорђевића / Петровића, Србина из Београда, који носи то име и објашњава га Светим Наумом Охридским.

Јасно ми је око тога, него су Нормани били прилично асимиловани у француско средњовековно друштво и имали су типична франкофона хришћанска имена, зато је та веза Јорген-Ђурјан слаба, осим ако одбацимо норманско а прихватимо варјашко порекло родоначелника.  ;) С друге стране, ово Омакал - homme a Calais не звучи лоше, једино што је граматички правилно homme de Calais.  :) Та необична имена бих пре довео у везу са романским староседеоцима Балкана (и то поглавито источнороманским, какво је нпр. типично име Дракул), али не треба потпуно одбацити ни западноевропско хришћанско порекло неких од тих имена. Међутим, као што рекох, Викинзи су били врло прилагодљиви као мањина и брзо су прихватали језик и имена већине, доприносећи заузврат ревитализацији те већине у сваком смислу - популационом, ратничком и религијском. Због тога не верујем да би на дуже стазе очували своја имена у већинској српској средини, нарочито ако је у питању био само један човек (родоначелник).
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7468
  • I2a S17250 A1328
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7468
  • I2a S17250 A1328
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #24 послато: мај 03, 2018, 10:53:14 поподне »
С друге стране, ово Омакал - homme a Calais не звучи лоше, једино што је граматички правилно homme de Calais.  :)

Знам да није у складу са француском граматиком, него - мала довијања  :D
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7468
  • I2a S17250 A1328
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #25 послато: мај 03, 2018, 11:02:16 поподне »
Јасно ми је око тога, него су Нормани били прилично асимиловани у француско средњовековно друштво и имали су типична франкофона хришћанска имена,

Погледах мало овај чланак:

https://en.wikipedia.org/wiki/Norman_conquest_of_southern_Italy

Судећи по наведеном, Нормани 11. и 12. века, који су дошли у јужну Италију, имају мешовиту ономастику. Поред тих франкофоних хришћанских имена, има и чисто германских, попут:

Osmund, Robert, Gilbert, Ranulf, Rudolf, Harald, Roger, Herman, Drogo (! - један од змајева), итд.

Занимљиво име ломбардске принцезе: Gaitelgrima.
« Последња измена: мај 03, 2018, 11:29:41 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 450
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #26 послато: мај 04, 2018, 12:07:22 пре подне »
Како само људи воле стварати петљу нерешиве загонетке и измаштати решење, које у сваком погледу противречи сазнањима о Норманима, јер је управо за њих писано, да се жене само од својих и да где год да су задржавају свој језик дуго. Ја помишљам на то да jе предак Дробњака могао бити производ онога што је спочитавано Србима да им је учињено Турцима. Током посете ромејскога посаљства србскому двору, нормански заштитници ромејских велможа или василисе одлучили да се мало забаве с местнима лепотицама, како приликује Норманима. Из такве игре роди се један Новак, којега васпита мама Србкиња, можда и велможка, са својим племеном.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4423
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #27 послато: мај 04, 2018, 12:13:00 пре подне »
Погледах мало овај чланак:

https://en.wikipedia.org/wiki/Norman_conquest_of_southern_Italy

Судећи по наведеном, Нормани 11. и 12. века, који су дошли у јужну Италију, имају мешовиту ономастику. Поред тих франкофоних хришћанских имена, има и чисто германских, попут:

Osmund, Robert, Gilbert, Ranulf, Rudolf, Harald, Roger, Herman, Drogo (! - један од змајева), итд.

Занимљиво име ломбардске принцезе: Gaitelgrima.

Већину ових германских сачињавају уствари франачка имена (као што знамо, Франци су западногерманско племе, "романизовано" током раног средњег века). Изузетак је Ранулф, које потиче из старонордијског, као и Харалд, додуше у овом чланку се као Харалд помиње само Харалд Хардрада, норвешки краљ који није био Норманин, али свакако да има још норманских имена старонордијског порекла, поред Ранулфа. Ја сам више мислио на типична скандинавска имена као што су Свен, Рагнар па и Јорген, која нисам сретао код Нормана, барем не у том изворном, скандинавском облику. С друге стране, типична руска имена Олег и Игор су благо словенизоване верзије Хелгија и Ингвара, типичних викиншких имена. Зато сам и напоменуо да се код Варјага примећује знатно већи утицај старонордијског, који није био "дотакнут" франачким западногерманским именима (као што су Осмунд, Роберт, Гилберт, Рудолф, итд.).
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4423
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #28 послато: мај 04, 2018, 12:19:18 пре подне »
Како само људи воле стварати петљу нерешиве загонетке и измаштати решење, које у сваком погледу противречи сазнањима о Норманима, јер је управо за њих писано, да се жене само од својих и да где год да су задржавају свој језик дуго. Ја помишљам на то да jе предак Дробњака могао бити производ онога што је спочитавано Србима да им је учињено Турцима. Током посете ромејскога посаљства србскому двору, нормански заштитници ромејских велможа или василисе одлучили да се мало забаве с местнима лепотицама, како приликује Норманима. Из такве игре роди се један Новак, којега васпита мама Србкиња, можда и велможка, са својим племеном.

А који би то био језик? Старонордијски? Опште је позната ствар да су Нормани (ако мислимо на праве Нормане и не мешамо их са Викинзима) говорили старофранцуским језиком, односно његовом нормандијском варијантом.

На тај начин (силовање) су многи покушавали да објасне одређене необичне хаплогрупе, међутим то је најлакше и обично најнетачније решење, што се врло брзо покаже када се гледа целокупна слика. Ако ћемо тако гледати, онда и најбројнију I2a YP196 можемо повезати са неким "старогерманским силоватељима" над прасловенским женама. Мало озбиљности није наодмет.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7468
  • I2a S17250 A1328
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #29 послато: мај 04, 2018, 12:42:02 пре подне »
Већину ових германских сачињавају уствари франачка имена

Сва ова имена су старогерманска и не могу се повезивати само за Франке.
Можда су верзије неких од ових имена типичне за Франке (нпр. Roger, уместо старијег cеверногерманског Hrodgar), али су та имена општегерманска, заступљена како код Франака, тако и код Скандинаваца, Немаца, Англосаксонаца.

Заправо је Drogo од свих побројаних најтипичније франачко име, свакако под романским утицајем.

У сваком случају, можда су делом франкофона, а хришћанска нису ни у ком случају. Нека од ових имена су касније постала хришћанска захваљујући неким црквеним достојницима који су их носили, попут - Осмунд (енглески епископ који је проповедао хришћанство у Шведској у 11. веку).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 450
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #30 послато: мај 04, 2018, 04:03:23 пре подне »
А који би то био језик? Старонордијски? Опште је позната ствар да су Нормани (ако мислимо на праве Нормане и не мешамо их са Викинзима) говорили старофранцуским језиком, односно његовом нормандијском варијантом.

На тај начин (силовање) су многи покушавали да објасне одређене необичне хаплогрупе, међутим то је најлакше и обично најнетачније решење, што се врло брзо покаже када се гледа целокупна слика. Ако ћемо тако гледати, онда и најбројнију I2a YP196 можемо повезати са неким "старогерманским силоватељима" над прасловенским женама. Мало озбиљности није наодмет.


Поменух ли игде силовање?
Имах у виду то да је у средњем веку важило обичајем гостоприимства снабдети веома важне госте девојкама, које су често биле и од важна рода. Овакви чинови представљали су наду за те ситне велможе, да се ороде с неким важнијим родом. И пре него нетко почне изискивати указатеље на то, дајем на приклад самога василевса који је подавао своје кћери што Куманима, што Србима, што Русима и свима онима који су некада нападали а данас се диче двоглавим орлом Византа.
Само што, подметајућ кћи некому, некада попаднеш у мету а некада не, те ти кћи остане с ванбрачним чедом.

Мислим на у науци тзв. старонордијски језик, што је исто што и нормански или норски који се је протезао на копну до 1350 након чега се је растекао у множство говора, а на Исланду и Фарејима продужава постојати у једва ли измењеном облику и до данас.
У Косте Порфиророднога при описању путја из Варег (земље Варега) у Грке (земљу Грка) наводи како се слапи или прази на Дњепру називају по русски и по словенски, при чем језик варега се назива русски, а језик источних словена словенски.

Испис из русске летописи
Бѣ путь изъ варѧгъ въ греки . и изъ грекъ по днѣпру . и верхъ днѣпра волокъ до ловоти . [и] по ловоти внити в Илмерь ѡзеро великоє . из негоже ѡзера потечеть волховъ и вътечеть в озеро великоє нево . [и] того ѡзера внидеть оустьє в море варѧжьскоє . и по тому морю ити до рима а ѿ рима прити по томуже морю ко цр҃югороду а ѿ цр҃ѧгорода прити в понотъ морѧ в неже втечет днѣпръ рѣка.

Испис назвања днепарских прагова на русском или нордском
Ἐσσουπῆ (Ves uppi), Οὐλβορσί (Holmfors), Γελανδρί(Gellandi), Ἀειφόρ(Ei-forr), Βαρουφόρος(Brafors), Λεάντι(Leandi), Στρούκουν (Strykene).



Јоште имах у виду да су се русски вареги женили искључиво девојкама других руса или пловили у своју нордску домовину по своју жену и тако све до кршћења Руси, а к тому исто наводе и арабски путописци.

Како било да било, ја немам начина доказати, је ли било овако или онако, јесу ли Новљани потомци нордијца са нордијском свешћу или генетскога нордијца васпитанога у словенском духу. Своју мисао исказах с намерењем указати на то да је ваш спор полагахно преточио се у маштовито нагађање и само што није постао митологија. Што не знам, то не знам и нема смисла копати се у недоглед могућности, но се ваља уставити и установити где је граница безбедности. Безбедно је рећи, да су Новљани генетски потомци нордијаца, а све остало је маштовитост.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7468
  • I2a S17250 A1328
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #31 послато: мај 04, 2018, 08:11:47 пре подне »
Добро. Предалеко отиђосмо. Тема су необична имена у дробњачком родослову и документима и покушај да се растумачи њихова етимологија.
« Последња измена: мај 04, 2018, 08:14:25 пре подне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 450
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #32 послато: мај 04, 2018, 08:31:32 поподне »
Све то стоји, него је код Ђурјана упечатљив наставак -јан, који не срећемо у тим верзијама имена Георгиос, а имамо га код Ђурјана, и ту највише подсећа на скандинавског Јоерјена.

Staronordijski nema glas "dj". Primorski i srbski Djuradj je proizvod dugovječnih dodira s podnebljem dalmatoromana, jer oni kao i Italijani ili Francuzi bi izgovarali J palatalizovano kao Djordjo ili Žoržo. Grci kažu Jiorjios, a odatle Sloveni imaju Jurij ili Jure a Germani Jörjen. Što se tiče, kako kažeš, upečatljivoga, premda ne vidim tu upečatljivost dovjeska -an on besprijekorno može predstavljati semantičko projiciranje istoga dovjeska iz imena s oblikom Dragan, Goran, Milan itd. isto kao što Sergios, ne glasi u Srba Sergej a Srdjan, a zasvjedočeno je da je prvotno bilo Srdj, kako se reče "Sveti Srdj i Vlah".

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7468
  • I2a S17250 A1328
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #33 послато: мај 04, 2018, 08:47:47 поподне »
Нисам помињао наставак -ан, већ -јан. Именски наставак -ан постоји мање-више у свим европским језицима.

За Ђ у имену Ђурјан стоји што си написао. Сасвим сигурно није из неког од скандинавских језика. Но, целовита конструкција тог имена је неуобичајена за наш језик, а сличност по звучности са скандинавским именом постоји. Да је у питању име Ђуран или Ђурен (ово друго налазимо и у дефтеру из 1477), то не би било необично. Али, дробњачко предање изричито наводи - Ђурјан.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7468
  • I2a S17250 A1328
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #34 послато: мај 04, 2018, 08:56:21 поподне »
Зиндо: у дробњачком предању се помиње Зиндо Вукмировић (17. век), потомак Вукмира сина Ђурјана Косовчића, од кога су дробњачки Зиндовићи. Није ми познато значење имена – Зиндо.
Војвода Илија Зиндовић (18. век) имао је сина занимљивог имена – Бражило. Испрва сам мислио да је штампарска грешка и да је у питању име – Бранило. Међутим, и касније се код Лубурића изричито наводи – Бражило.

Данчул: у дробњачком предању имамо Данчула Косовчића. Но, ово име, вероватно влашке етимологије, није тако ретко и необично. Среће се у следећим крајевима:
 - Данчуловићи – старинци у Његушима (родоначелник Данчул је живео у 14. веку),
- име Данчул код средњевековних влаха Бобана,
- Митар Пешикан („Зетско-хумско–рашка имена на почетку турскога доба“) налази чак 14 људи са овим именом пописаних у турским документима из 1455. (Област Бранковића) и 1477. године (херцеговачки дефтер - двојица Данчула у Затарју),
- 1485. године у дефтеру за Скадарски санџак има један Данчул у селу Виницка у Горњем Полимљу,
- локалитет Данчуловина у Кртолима, који је добио назив по неком Данчулу (16. век),
- двојица Данчула у Пожешкој нахији 1528. године,
- двојица Данчула у Земунској нахији у пописима 1578-96. године.

Свакако је најзанимљивији Данчул Ђурђев, пописан у Комарничкој нахији 1477. године, у џемату Радивоја сина кнеза Херака. Према дробњачкој традицији, Данчул је био син војводе Ђурјана и од њега потичу Маловићи, Машићи, Мандићи, Павићевићи и Филотијевићи, а ранија презимена била су им Гргуревићи и Славујевићи (према Лубурићу).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4423
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #35 послато: мај 04, 2018, 09:13:01 поподне »

Данчул: у дробњачком предању имамо Данчула Косовчића. Но, ово име, вероватно влашке етимологије, није тако ретко и необично. Среће се у следећим крајевима:
 - Данчуловићи – старинци у Његушима (родоначелник Данчул је живео у 14. веку),
- име Данчул код средњевековних влаха Бобана,
- Митар Пешикан („Зетско-хумско–рашка имена на почетку турскога доба“) налази чак 14 људи са овим именом пописаних у турским документима из 1455. (Област Бранковића) и 1477. године (херцеговачки дефтер - двојица Данчула у Затарју),
- 1485. године у дефтеру за Скадарски санџак има један Данчул у селу Виницка у Горњем Полимљу,
- локалитет Данчуловина у Кртолима, који је добио назив по неком Данчулу (16. век),
- двојица Данчула у Пожешкој нахији 1528. године,
- двојица Данчула у Земунској нахији у пописима 1578-96. године.

Свакако је најзанимљивији Данчул Ђурђев, пописан у Комарничкој нахији 1477. године, у џемату Радивоја сина кнеза Херака. Према дробњачкој традицији, Данчул је био син војводе Ђурјана и од њега потичу Маловићи, Машићи, Мандићи, Павићевићи и Филотијевићи, а ранија презимена била су им Гргуревићи и Славујевићи (према Лубурићу).

Данчул је влашко (конкретније - источнороманско) име али са словенским кореном, односно основом - Данко, Данче+ул (источноромански наставак). Сличног постанка је и много раширеније име Радул, Радуле (Раде+ул). У Косовском Поморављу постоји топоним са словенским кореном и наставком -ор (такође источнороманским) - Станишор. Ово је свакако један од добрих доказа о двојезичности средњовековних Влаха.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 450
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #36 послато: мај 04, 2018, 09:13:41 поподне »
Нисам помињао наставак -ан, већ -јан. Именски наставак -ан постоји мање-више у свим европским језицима.

За Ђ у имену Ђурјан стоји што си написао. Сасвим сигурно није из неког од скандинавских језика. Но, целовита конструкција тог имена је неуобичајена за наш језик, а сличност по звучности са скандинавским именом постоји. Да је у питању име Ђуран или Ђурен (ово друго налазимо и у дефтеру из 1477), то не би било необично. Али, дробњачко предање изричито наводи - Ђурјан.

Јеси ли сасвим увjерен да се -ј- ваља приписат довјеску а не коријену? Узми си за узор име Јуриј, Јуријан, Јурај, Јурјан.
« Последња измена: мај 04, 2018, 09:15:39 поподне сунце »

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #37 послато: мај 04, 2018, 10:46:09 поподне »
Данчул је влашко (конкретније - источнороманско) име али са словенским кореном, односно основом - Данко, Данче+ул (источноромански наставак).

Zar ne bi korijen trebalo biti biblijsko ime Danijel?  Kao i ustalom kod imena Danko?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7468
  • I2a S17250 A1328
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #38 послато: мај 04, 2018, 11:02:59 поподне »
Јеси ли сасвим увjерен да се -ј- ваља приписат довјеску а не коријену? Узми си за узор име Јуриј, Јуријан, Јурај, Јурјан.

Није немогуће...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7468
  • I2a S17250 A1328
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #39 послато: мај 04, 2018, 11:04:23 поподне »
Сад једно необично име: у дробњачком родословљу помиње се Дрекало Абазовић (16-17. век). Име Дрекале налазимо само код Куча и, сложили смо се око тога раније, име је албанске етимологије: Ndre – Drekal = Андрија – Андријица.

Ово добија на значају кад се сетимо пријепољских Р109 муслимана, који листом имају предање о пореклу из Куча. Писано је доста о могућности да део Р109 заиста у Полимље долази из Куча, на теми о Дробњацима Новљанима Р109.

А као додатак иде и име из дефтера за Херцеговину (1477), где је у нахији Комарница, између осталих, у џемату Ивана Велимирова, пописан и извесни – Божидар Куч!

Осим Дрекала Абазовића, дробњачко предање бележи у 18. веку и човека именом Дрека Кнежевић. Вероватно је корен имена исти.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4423
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #40 послато: мај 04, 2018, 11:30:20 поподне »
Zar ne bi korijen trebalo biti biblijsko ime Danijel?  Kao i ustalom kod imena Danko?

Данко јесте вероватно од Данијел (мада је можда и од словенске именице "дан" - дневно дете, дете рођено током обданице), али овај влашки облик је директна изведеница од словенског Данко, или још прецизније Данче, односно није директно изведено од (вероватног) изворног хебрејског облика - Данијел (Данило).

По Милици Грковић ("Речник личних имена код Срба"), постојало је и име Дан (хебрејско - оправдао ме Бог, библијско име сина праоца Јакова) а Данило је грчка варијанта оригиналног хебрејског Данијел (Бог је мој судија). Међутим, уз име Данило стоји следећа напомена - "У народу се ово име везује за слов. реч дан, па обично ово име надјевају ономе дјетету које се дању роди (Ноћило, Поноћи, Зорило и Данило)". Надимци Дане и Дана могу бити од Данило, али и од Богдан, по Грковићки (знамо да је словенско име Богдан документовано и код средњовековних Влаха). Данче или Данча је од Дан(е)+че,ча, а Данчул је од Данч(а)+ул.
« Последња измена: мај 04, 2018, 11:43:34 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4423
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #41 послато: мај 05, 2018, 12:12:59 пре подне »
Сад једно необично име: у дробњачком родословљу помиње се Дрекало Абазовић (16-17. век). Име Дрекале налазимо само код Куча и, сложили смо се око тога раније, име је албанске етимологије: Ndre – Drekal = Андрија – Андријица.

Ово добија на значају кад се сетимо пријепољских Р109 муслимана, који листом имају предање о пореклу из Куча. Писано је доста о могућности да део Р109 заиста у Полимље долази из Куча, на теми о Дробњацима Новљанима Р109.

А као додатак иде и име из дефтера за Херцеговину (1477), где је у нахији Комарница, између осталих, у џемату Ивана Велимирова, пописан и извесни – Божидар Куч!

Осим Дрекала Абазовића, дробњачко предање бележи у 18. веку и човека именом Дрека Кнежевић. Вероватно је корен имена исти.

Милица Грковић изводи име Дрекале од Дрек(о)+але; име Дреко, опет, доводи у везу са митолошким бићем - дрекавцем ("Може бити да је заштитно име постало од дрекавац; у народу је постојало веровање да је дрекавац нека необична животиња која ноћу дречи по пољима и слути зло"). Занимљиво је да је податке о имену Дрекале добила из следећих области - Никшић и околина, Ровца и Цетиње и околина. За име Дреко, подаци потичу из следећих области - Јајце и околина, Травник и села на Влашићу, Рудо и околина, Коњиц, Невесиње и Дувно, Цетиње и околина и Бар и околина.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7468
  • I2a S17250 A1328
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #42 послато: мај 05, 2018, 12:22:52 пре подне »
Милица Грковић изводи име Дрекале од Дрек(о)+але; име Дреко, опет, доводи у везу са митолошким бићем - дрекавцем

Ко зна. Може бити и ово објашњење.
Аналогија вук - Вукале, дрек(авац) - Дрекале...
Ипак, објашњење за кучког Дрекала звучи веома основано (албански облик имена Андрија).
Није немогуће ни да је кучки Дрекале био узор за нека каснија имена.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7468
  • I2a S17250 A1328
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #43 послато: мај 14, 2018, 08:29:29 поподне »
Оташ и Одо, два на први поглед несловенска имена, која налазимо и другде у Црној Гори и Старој Херцеговини, па тако и међу Дробњацима, заправо су словенског порекла.

Оташ (Хоташ) нема везе с Хотима, већ долази од старијих словенских имена Хотило (према Звездани Павловић), односно Хотимир (Загорка Вавић Грос). Истог порекла је и Ото (Хото), и нема везе с немачким именом Otto (изведено од старијег германског скраћеног имена Audo, које је настало од сложених имена са префиксом aud-, што значи - богат). У том смислу, веома занимљиво и несрбски звучи име шекуларског капетана из балканских и Првог светског рата, именом – Ото Рмуш.
Занимљива верзија је име Хоташин (има га у херцеговачком дефтеру из 1477. године у селу Доња Близна).

Од ових имена изведена су не тако ретка презимена - Оташевић и Отовић.

У дробњачком родослову постоји Оташ Косорић (17. век).


Одо (Ходо) је име изведено од старијих словенских имена са основом ход- : Ходивој, Ходимир, Ходина, Ходислав, Ходиша, Ходој (Милица Грковић).

У Црној Гори постоји презиме Одовић код неколико несродних родова.

У дробњачком родослову налазимо Ода Грбовића (18. век).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7468
  • I2a S17250 A1328
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #44 послато: мај 14, 2018, 08:31:53 поподне »
Презиме Бендераћ, - данас су то дробњачки Павићевићи. Према дробњачком родослову, они су потомци војводе Ђурјана Косовчића. Занимљиво је да у Вилусима постоји род са истом комбинацијом презимена Павићевић/Бендераћ, а који потичу из Корјенића (Клобук). Једина разлика је у слави: дробњачки Бендераћи славе Савиндан, а вилушки Јовањдан.

Да ли дробњачки имају везе са корјенићким Бендераћима из Клобука?

У Пивској планини постоји локалитет Бендераћка Торина.
У Биограду код Невесиња постоји топоним (ливада) Бендераћуша.
Постоји презиме Бендер (херцеговачки Хрвати, као и на Корчули).
Бендер је и назив некадашње турске тврђаве на Доњем Дунаву.

У „Српском презименику“ (Велимир Михаиловић) презиме Бендер се (непоуздано) објашњава турцизмом bende, што значи - слуга.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7468
  • I2a S17250 A1328
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #45 послато: мај 20, 2018, 12:09:47 пре подне »
У дефтеру за Херцеговачки санџак из 1477. године, велика већина имена у нахији Комарница је словенске етимологије. Издвојићу она необична, која нису словенска или им је тешко утврдити порекло.

Два најчешћа из ове групе имена су Ђурен (6 пута), о којем је већ писано, и Паскаш (7 пута), о којем смо писали на теми „Ретко име“.

Ту је и име Херак (3 пута) које налазимо и у неким другим крајевима, али нарочито у Црној Гори и Херцеговини.
Значење и порекло овог имена су и даље тема за лингвисте. Основа би могла имати корен у германском hehr (старонордијски hárr, немачки herr) – племенит (у смислу племенитог порекла), господствен, а изведено од протогерманског hairaz – сед, у смислу мудрости и господства (noble).
Милица Грковић као могућност износи верзију да је име настало од старогрчког и латинског херос – јунак.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7468
  • I2a S17250 A1328
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #46 послато: мај 20, 2018, 09:51:40 поподне »
Од ретких имена у дефтеру из 1477. године, у Комарници налазимо и:

Урсул (Бранко син Урсула у џемату Данила Паскашевог; мада, није поуздано прочитано из изворника): старобалканско име од лат. Ursus – медвед.

Витас (у џемату Радослава Стјепанова, двојица људи именом Витас): постоји и верзија – Виташ, коју помиње Митар Пешикан; за ово име нисам нашао неко конкретно објашњење, али је веома могуће да долази по христијанизованој верзији имена словенског божанства Световида, поистовећеног са Светим мучеником Видом – Vitus.

Тохољ (Мијица син Тохољев, главар џемата, и у џемату Тохољ Бранков, можда Мијичин отац?): Загорка Вавић Грос ово име тумачи као словенску верзију грчког имена Теофил, што и не звучи баш убедљиво. Поготово што и име Тоља наводи као упрошћено од Тохољ, док за име Тоља постоји јасно објашњење етимологије од словенског толити и низа имена изведених од ове основе тол-, попут: Толимир, Толидруг, Толињег, Толиша, и др, а затим и краћих имена Толе, Тољ, Тоља, итд. У которском документу (Ковијанић) из 1333. године помиње се Бељослав син Тохслава са Кчева (који – Тохслав – је највероватније из братства Тољића, а можда и Тоља лично, са својим пуним именом). Ова основа тох- би требало да је истог порекла као и у имену Тохољ.

Брегун (Брегун син Обрада, у џемату Радивоја сина кнеза Херака): Пешикан ово име тумачи као верзију имена Прогон (према Пешикану – албанског). У Бачкој је у 19. веку забележено презиме Брегун у три места („Српски презименик“, Велимир Михаиловић).

Ђурсил: име које се пет пута наводи у дефтеру у нахији Комарница.

Каран, син Прла, у џемату Мијице сина Тохољева. Име је занимљиво кад знамо за род Карана / Карановића у Далмацији, Лици и Босанској Крајини, који су носиоци ХГ I1 P109.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1062
  • I1 P109
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #47 послато: мај 20, 2018, 10:00:21 поподне »
Витас (у џемату Радослава Стјепанова, двојица људи именом Витас): постоји и верзија – Виташ, коју помиње Митар Пешикан; за ово име нисам нашао неко конкретно објашњење, али је веома могуће да долази по христијанизованој верзији имена словенског божанства Световида, поистовећеног са Светим мучеником Видом – Vitus.
Витас се често јавља код Литванаца као име и као презиме. Пољска варијанта је Витолд.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7468
  • I2a S17250 A1328
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #48 послато: мај 20, 2018, 10:04:39 поподне »
Витас се често јавља код Литванаца као име и као презиме. Пољска варијанта је Витолд.

Код њих се сва имена и презимена завршавају на С  :)

Арвидас Сабонис, Шарунас Марчуљонис, Артурас Карнишовас, Шарунас Јасикевичиус и остала екипа из Жалгириса.

Верујем да је и код њих основа име Светог мученика Витуса.
« Последња измена: мај 20, 2018, 10:08:25 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1744
  • I2-Z17855*
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #49 послато: мај 20, 2018, 10:34:16 поподне »

Витас (у џемату Радослава Стјепанова, двојица људи именом Витас): постоји и верзија – Виташ, коју помиње Митар Пешикан; за ово име нисам нашао неко конкретно објашњење, али је веома могуће да долази по христијанизованој верзији имена словенског божанства Световида, поистовећеног са Светим мучеником Видом – Vitus.

Кремански Витаси испадоше баш И1 П109.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7468
  • I2a S17250 A1328
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #50 послато: мај 21, 2018, 12:45:11 поподне »
Презиме Кекер, огранак Гргуровића-Златнопојасовића.

Сами Кекери не знају по коме носе овакво презиме.

У литератури нисам нашао објашњење шта би могао бити корен презимена, нити његово значење. Једно објашњење је за род Кекеровића из Високе код Ариља. Наводно, кекер значи чуперак, па по тој нечијој особини и надимак, а од њега касније и презиме. Постоје надимци Кекера, Кекеран, Кекерица.

Ово дробњачко презиме није баш усамљено. Осим поменутих височких Кекеровића, постоје и:
Кекери у Подибру (Рибница, Ковачи), славе Јовањдан.
Кекерићи у Гокчаници.
Кекери-Обрадовићи у Добрачама код Ариља, славе Ђурђевдан, а у Добраче су дошли из нововарошког краја (слава и правац досељења би можда могли указати на везу са дробњачким Кекерима).
Кекеровићи у Корићанима код Травника, слава Свети Симеон Богопримац.
Кекеревци - род у селу Горњи Јеловац у Македонији (Горњи Полог), слава Света Петка.
Кекеровци - род у селу Доње Оризаре код Битоља, слава Никољдан.
Kekeri у Бирној Васи, општина Севница, Словенија.

Од топонима, у Пивској планини постоји више локалитета који имају предзнак „кекерски“, што можда указује да су дробњачки Кекери ту имали неке поседе, или су издизали стоку.
Постоје и Кекеринци, заселак села Мусуљ код Босилеграда на србско-бугарској граници.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1062
  • I1 P109
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #51 послато: мај 21, 2018, 01:20:34 поподне »
Презиме Кекер, огранак Гргуровића-Златнопојасовића.

Сами Кекери не знају по коме носе овакво презиме.

У литератури нисам нашао објашњење шта би могао бити корен презимена, нити његово значење. Једно објашњење је за род Кекеровића из Високе код Ариља. Наводно, кекер значи чуперак, па по тој нечијој особини и надимак, а од њега касније и презиме. Постоје надимци Кекера, Кекеран, Кекерица.

Ово дробњачко презиме није баш усамљено. Осим поменутих височких Кекеровића, постоје и:
Кекери у Подибру (Рибница, Ковачи), славе Јовањдан.
Кекерићи у Гокчаници.
Кекери-Обрадовићи у Добрачама код Ариља, славе Ђурђевдан, а у Добраче су дошли из нововарошког краја (слава и правац досељења би можда могли указати на везу са дробњачким Кекерима).
Кекеровићи у Корићанима код Травника, слава Свети Симеон Богопримац.
Кекеревци - род у селу Горњи Јеловац у Македонији (Горњи Полог), слава Света Петка.
Кекеровци - род у селу Доње Оризаре код Битоља, слава Никољдан.
Kekeri у Бирној Васи, општина Севница, Словенија.

Од топонима, у Пивској планини постоји више локалитета који имају предзнак „кекерски“, што можда указује да су дробњачки Кекери ту имали неке поседе, или су издизали стоку.
Постоје и Кекеринци, заселак села Мусуљ код Босилеграда на србско-бугарској граници.
Кекери су најближи сродници Шљиванчана. Лубурић наводи да су се они у 18. веку из Загуља (данас Мљетичак) преселили код својих рођака Шљиванчана. Кекери сами кажу да су огранак Шљиванчана. Лубурић је навео да им је презиме бар 200 година старо, што би значило да настанак презимена смешта у 1720-те. То не би било могуће ако су огранак Шљиванчана јер се они само тако презивају тек од почетка 19. века.
У сваком случају мени кекер, звучи као турцизам.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7468
  • I2a S17250 A1328
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #52 послато: мај 21, 2018, 04:04:57 поподне »
Презиме Саравеља.

Према предању, припадају Дробњацима - Новљанима. Род који је живео у Тушини, али их је нестало у Дробњаку. 1790. године, сви Саравеље су протерани преко Таре од стране Церовића и Ускока, због њихове сарадње с Турцима којима су помогли да убију војводу Рада Церовића.

Писали смо раније о овом необичном презимену, да ли има везе са презименом Serravalle из Катаније, или са плесом „Саравељи“ из Улциња, или нечим трећим...

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=472.msg9606#msg9606
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Азот

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 255
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #53 послато: мај 21, 2018, 07:04:48 поподне »
Кекер је стварно неуобичајно.
Нашла сам на интернету да се тако на индонежанском каже дурбин.
Чисто сумњам да би порекло презимена могло имати везе са тим.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7468
  • I2a S17250 A1328
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #54 послато: мај 21, 2018, 07:58:36 поподне »
Што'но написа Дробњак, и мени "кекер" најпре звучи као турцизам, нарочито због оног наставка -ер, а и због географског распореда овог презимена (а и топонима). Једини уљез у тој причи је словеначко презиме Кекер, али и оно може бити последица неких сеоба из почетног раздобља турске власти.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4423
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #55 послато: мај 21, 2018, 08:37:40 поподне »
Што'но написа Дробњак, и мени "кекер" најпре звучи као турцизам, нарочито због оног наставка -ер, а и због географског распореда овог презимена (а и топонима). Једини уљез у тој причи је словеначко презиме Кекер, али и оно може бити последица неких сеоба из почетног раздобља турске власти.

Има у тим крајевима, који нису били никад под Турцима, као што су Загорје и Словенија, неких занимљивих турцизама у презименима. Ја нпр. знам момка чији је деда из Загорја, мислим из села Марија Бистрица, а један од његових предака (не по директној мушкој линији) се презивао Хасан. Проверио сам на Акта Кроатика, и стварно постоји то презиме у Загорју и носе га искључиво Хрвати. Извињавам се на дигресији.  :)

https://actacroatica.com/hr/surname/Hasan/

Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7468
  • I2a S17250 A1328
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #56 послато: мај 22, 2018, 03:46:39 поподне »
Ти крајеви никада нису ушли у границе Османског царства, али су били такорећи одмах преко границе. Логично је да остане и неки језички и ономастички утицај из суседне области. А највероватније да су таква презимена дошла путем сеоба - од пребега из турске границе.

1606. године сењски војвода Петар Хасановић је ускочио са једним делом далматинског живља у Словинску Крајину. Међу насељеницима има презимена попут Делић, Јузбаша, Оторбаша, Оџић, Турковић, Хајдуковић, Халапа, Харамбашић, Харар, Хасановић, Шајновић, итд. (о овоме су писали Душан Кашић и Алекса Ивић)

Можда ти Хасани из Хрватске имају везе баш с овим ускочким Хасановићима...

Видим и овај текст који је поставио Воја:

" Из Црне Горе су: Бајчете, Ждрале, Обрадовићи, Бањани, и др. од Бањана; Балоте, Зорићи, Ракетићи, Дробњаци и др. од Дробњака; Басташићи, Девићи, Мургаши и др. од Васојевића; Коруге, Пурићи и др. од Колашина; Брдари, Проје, Кљајићи и др. од Бјелопавлића; Хераци, Хераковићи и др. од Његуша; те Мартиновићи, Радичевићи, Ђурашевићи, Хасановићи (од Роваца), Додоши и др."

НАЈСТАРИЈА СРПСКА НАСЕЉА ПО СЈЕВЕРНОЈ ХРВАТСКОЈ (ДО 1597. ГОД)

Радослав М. Грујић, ГЛАСНИК СРПСКОГ ГЕОГРАФСКОГ ДРУШТВА, Година 1.
Септембар 1912. год., Свеска 2.

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=609.40
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7468
  • I2a S17250 A1328
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #57 послато: мај 22, 2018, 04:05:01 поподне »
Презиме Лаушевић:

Род из братства Тепчана (огранак Раичевићи-Томићи, другим именом Беовљани).

Према већини извора, име Лауш је српска варијанта мађарског имена Лајош, које потиче од германског Лудвиг (Ludvig, од старогерманског  Chlodowig, што значи – славан у борби, аналогно словенском – Борислав). Ово име се јавља у каснијим облицима Lewis (енглески), Clovis (старофранцуски), Louis (француски), Ludwig (немачки), Alois, Aloysius (новолатински).

Најстарији помен имена Лауш је из 1356. године „године 1356. угарски краљ Лауш присилио бана Твртка, те му се морао сасвим подложити“ („Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини“, 1892).

1400. године: „Лаушь краль мађарски“ („Српски презименик“, др Велимир Михаиловић).

Име Лауш (Павлов) налазимо и код једног Србина из села Вучјак у Нахији Хоча у Призренском санџаку пописаног у турском дефтеру из 1571. године.

У записима из Манастира Добриловине, у кањону Таре, наводи се и извесни „Лауш Малешевић из Бистрице“, 1673. године.

Дакле, очито се ради о помодном имену, с обзиром на више познатих угарских владара који су носили ово име.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4423
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #58 послато: мај 22, 2018, 05:04:20 поподне »
Ти крајеви никада нису ушли у границе Османског царства, али су били такорећи одмах преко границе. Логично је да остане и неки језички и ономастички утицај из суседне области. А највероватније да су таква презимена дошла путем сеоба - од пребега из турске границе.

1606. године сењски војвода Петар Хасановић је ускочио са једним делом далматинског живља у Словинску Крајину. Међу насељеницима има презимена попут Делић, Јузбаша, Оторбаша, Оџић, Турковић, Хајдуковић, Халапа, Харамбашић, Харар, Хасановић, Шајновић, итд. (о овоме су писали Душан Кашић и Алекса Ивић)

Можда ти Хасани из Хрватске имају везе баш с овим ускочким Хасановићима...

Видим и овај текст који је поставио Воја:

" Из Црне Горе су: Бајчете, Ждрале, Обрадовићи, Бањани, и др. од Бањана; Балоте, Зорићи, Ракетићи, Дробњаци и др. од Дробњака; Басташићи, Девићи, Мургаши и др. од Васојевића; Коруге, Пурићи и др. од Колашина; Брдари, Проје, Кљајићи и др. од Бјелопавлића; Хераци, Хераковићи и др. од Његуша; те Мартиновићи, Радичевићи, Ђурашевићи, Хасановићи (од Роваца), Додоши и др."

НАЈСТАРИЈА СРПСКА НАСЕЉА ПО СЈЕВЕРНОЈ ХРВАТСКОЈ (ДО 1597. ГОД)

Радослав М. Грујић, ГЛАСНИК СРПСКОГ ГЕОГРАФСКОГ ДРУШТВА, Година 1.
Септембар 1912. год., Свеска 2.

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=609.40

Занимљиво, вероватно је онда у питању нека ускочка миграција. Нисам знао да су ускоци дошли и до Загорја, мислио сам да је крајња тачка био Жумберак.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 450
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #59 послато: октобар 08, 2018, 03:50:44 пре подне »
Сад једно необично име: у дробњачком родословљу помиње се Дрекало Абазовић (16-17. век). Име Дрекале налазимо само код Куча и, сложили смо се око тога раније, име је албанске етимологије: Ndre – Drekal = Андрија – Андријица.

Ово добија на значају кад се сетимо пријепољских Р109 муслимана, који листом имају предање о пореклу из Куча. Писано је доста о могућности да део Р109 заиста у Полимље долази из Куча, на теми о Дробњацима Новљанима Р109.

А као додатак иде и име из дефтера за Херцеговину (1477), где је у нахији Комарница, између осталих, у џемату Ивана Велимирова, пописан и извесни – Божидар Куч!

Осим Дрекала Абазовића, дробњачко предање бележи у 18. веку и човека именом Дрека Кнежевић. Вероватно је корен имена исти.

Наидох у старословенском речнику на реч дрекъл  или дрькъл ( "и прииде с ним народъ многъ с оружии и дрькьльми"); означава палицу, колац, батину или на огур-турк. тојага. Истога су корена и речи дркати, дрхтати, тргати (<дргати), дречати, дрека.
« Последња измена: октобар 08, 2018, 03:55:19 пре подне сунце »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3102
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #60 послато: октобар 08, 2018, 04:02:25 пре подне »
Наидох у старословенском речнику на реч дрекъл  или дрькъл ( "и прииде с ним народъ многъ с оружии и дрькьльми"); означава палицу, колац, батину или на огур-турк. тојага. Истога су корена и речи дркати, дрхтати, тргати (<дргати), дречати, дрека.
Пендрек значи батина или палица ...
« Последња измена: октобар 08, 2018, 04:11:38 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 450
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #61 послато: октобар 08, 2018, 02:23:53 поподне »
Пендрек значи батина или палица ...

Da, iako napominje na to, pendrek nema veze s tim korijenom, no je usvojena riječ od Švaba. Naime, policijsku gumenu palicu Švabe su associirali s lakricom (Lakritz) kojega južne Švabe nazivaju Bärendreck ( bukv. medvedji izmet; valjda s crne boje). Od toga Bär'ndreck (približan izgovir peandrek) austrougarski Srbi nazvali su policijsku crnu gumenu palicu.