Аутор Тема: Локализми у говору далматинских Срба  (Прочитано 8434 пута)

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3110
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #20 послато: април 02, 2018, 11:20:17 поподне »
Све ми је познато осим лојтре (мердевине), код мене се говорило шкале за мердевине. 
Чак и ја кажем шкале, тешко да сам 20 пута у животу рекао мердевине.
У Шумадији се каже "лотре"

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #21 послато: април 02, 2018, 11:25:05 поподне »
палента = пура = качамак, кукурузно брашно
гра', грах = пасуљ

Било је одређених разлика од села до села.
У неким селима говорило палента а у неким пура. У Плавну се говорило пура а не палента. Палента се говорило у Буковици и доле јужније око Книна.
У Радљевцу се за звиждати говорило швикати и ћукати, а у Плавну само ћукати.
Онда у Радљевцу се говорило баса за ситни сир, а у Плавну база.

Ван мреже Азот

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 256
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #22 послато: април 02, 2018, 11:30:58 поподне »

 
Одакле су ти познате ове речи?  Јесу ли се неке користиле у твом крају?
Тешко питање  :D
Пробаћу да одговорим  :)
Нешто ми је можда из књига или ТВ-а
Имам мешовито порекло, а имала сам у прилике својој околини да чујем и говор југа, и Баната и осталих крајева. ( малтене цела СФРЈ)
Неке је користила моја бака (Словакиња)

 
 
ура (сат),  мислила сам да је германизам од Uhr( једна старија комшиница лалинка
  шкатула (кутија) знам за шкатуљу  ( словачки
праска (виноградска бресква),  бараска као бресква (словачки)
лумбрела (кишобран), амбрел  мислила сам да је француског порекла користе га Словаци, а користе и празољ (што би уствари требало да се користи за сунцобран пара сол)

   шпигло (огледало) од немачког шпигел


 ,  боца (флаша), овде ми флаша делује као германизам. Мислим да се свуда у Србији користи и боца и флаша
 јакета (јакна), жакет ово ме асоцира на енглеску или француску реч, као неку врсту сакоа јакне
 каприц (инат),  не знам одакле (стављаћу звездице где не не знам *)
   ћапити (отети) узети украсти и ово сам мислила да сви користе  :)
цукар (шећер),   цукор као бомбона или шећер  и за ови сам мислила да је германизам, у Војводини широко распрострањен израз
 шифуњер (ормар), шифоњер то су ми синоними исто у Војводини..
    кукумар (краставац) ово је из латинског,  манит (луд), 
  шкриња (мртвачки сандук),  као кутија или сандук
шпиода (зихернадла), чиода *
  пршут (шунка), *
 клапа (група), *
 клапац (момак),  хлапец дечак (словачки)
  тинта (мастило),  то су ми синоними, мада пре кажем мастило

чава (ковани ексер), чавле *
   шкакљати (голицати) (исто слов.
вареника (млеко),*
   мадрац (душек),  мислила сам да је то основа кревета на који се ставља душек  Топлица
гњити (трулити),  * исто користим као синониме ( гњила јабука)
свирала (фрула),  Топлица
зарука (веридба),. *
  кар (свађа),  прекор Македонија
   ћаћа (отац),  Мислим да сам то од  чула од људи из Босне
тежак (сељак) *, 
вериге (ланац који држи лонац за кување на огњишту), Топлица
 шпарати (штедети), Словаци чини ми се да је германизам
 шпица (коштица), Црна Гора
 шкиљити (гледати стиснутих очију), .* ножице (маказе) ножњице Словаци
 шиба (мотка од прута), Ово ми има значењр прута, али савитљивог попут бичс
 ћук (сова),  Мала врста сове је ћук
 скоруп (кајмак),  познат ми је израз али га не користим
пирити (дувати), дувати али лагано Топлица
 крамп (будак),  реч крамп чешће користим
здјела (шерпа), чинија  *
мрква (шаргарепа),  Словаци
базати (бесциљно лутати),  *
авлија (двориште),  Војводина
лупеж (лопов) или лош човек *
  шњуре (петрле), шнир *
 губица (усна) као уста, *
 лабрња (усна) *
пенџер (прозор), Топлица
 тувити (памтити),  *
каца (башва за кисељење купуса),  *диванити (говорити),   Војводина
шкодити (сметати), често користим, док је код Словака то у смислу штете
  астал (сто),  Војводина
пила (тестера),  Словаци
земан (време),  Македонија
  зрак (ваздух),  *
  огуглати (навићи се на муку),  мислим да је широко распрострањена реч
  пекмез (џем),  (Словаци користе и љеквар што мислим да је мађарска реч)
  шпинат (спанаћ),  (словачки)
штаваљ (зеље),  неки користе тај назив

Ван мреже Душан

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 140
  • I2a1b-PH908
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #23 послато: април 02, 2018, 11:33:04 поподне »
Било је одређених разлика од села до села.
У неким селима говорило палента а у неким пура. У Плавну се говорило пура а не палента. Палента се говорило у Буковици и доле јужније око Книна.
У Радљевцу се за звиждати говорило швикати и ћукати, а у Плавну само ћукати.
Онда у Радљевцу се говорило баса за ситни сир, а у Плавну база.

Код мене у кући и дан-данас кажемо палента за кукурузно брашно.

Један друг ми је родом из Добропољаца између Кистања и Бенковца. У његовом месту се исто говорило пура, као и код тебе.


Ван мреже Азот

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 256
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #24 послато: април 02, 2018, 11:36:02 поподне »
Интересује ме како кажете за "предмет којим оштрите оловку" и за део бицикла којим скрећете.

Намерно нисам ставила ни један назив јер сам до сада чула разноразне варијанте

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #25 послато: април 02, 2018, 11:43:04 поподне »
Интересује ме како кажете за "предмет којим оштрите оловку" и за део бицикла којим скрећете.

Намерно нисам ставила ни један назив јер сам до сада чула разноразне варијанте

За предмет којим се оштри оловка моја мајка каже шиљило.  Ја говорим зарезивач, јер сам тако научио у школи. 

Део бицикла којим се скреће је волан.

Ван мреже Азот

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 256
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #26 послато: април 02, 2018, 11:48:48 поподне »
Ја кажем резач
И корман  ;)
А било је варијанти шилило, зарезаља, зарезач

А за корман исто волан, управљач

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #27 послато: април 03, 2018, 12:03:11 пре подне »
Код мене у кући и дан-данас кажемо палента за кукурузно брашно.

Један друг ми је родом из Добропољаца између Кистања и Бенковца. У његовом месту се исто говорило пура, као и код тебе.

Код мене у кући се и дан данас понекад спрема пура.  И то углавном уз кисели купус, дивљач или сатараш.
Пура или палента добро иде са јањећим печењем.
У принципу пура/палента може да замени хлеб код скоро свих јела, једино не иде баш уз пасуљ.
Проблем са пуром/палентом је што је добра само док је врућа, чим се охлади то више није то.   

Ван мреже Душан

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 140
  • I2a1b-PH908
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #28 послато: април 03, 2018, 12:12:30 пре подне »
Код мене у кући се и дан данас понекад спрема пура.  И то углавном уз кисели купус, дивљач или сатараш.
Пура или палента добро иде са јањећим печењем.
У принципу пура/палента може да замени хлеб код скоро свих јела, једино не иде баш уз пасуљ.
Проблем са пуром/палентом је што је добра само док је врућа, чим се охлади то више није то.

Ја сам одрастао на њој.  :)
Једем је са вареником (обичним млеком) или јогуртом, за доручак или вечеру.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #29 послато: април 03, 2018, 12:48:24 пре подне »
Ја сам одрастао на њој.  :)
Једем је са вареником (обичним млеком) или јогуртом, за доручак или вечеру.

Ја је не волим са вареником зато што ми та комбинација има помало слаткаст укус.
Али волим је са киселим млеком. Врућа пура са киселим млеком је 100 пута боље него хлеб са киселим млеком.  ;)

mladjo

  • Гост
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #30 послато: април 03, 2018, 01:51:53 пре подне »
Ја сам одрастао на њој.  :)
Једем је са вареником (обичним млеком) или јогуртом, за доручак или вечеру.


Не знам какав је случај у остатку подриња, у мом селу када се каже ”вареника” мисли се на варену ракију, за млијеко први сам пут чуо на овом форума да се користи израз вереника и смислу варено млијеко.
Надам се да нисам погријешно схватио термин.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #31 послато: април 03, 2018, 02:00:42 пре подне »

Не знам какав је случај у остатку подриња, у мом селу када се каже ”вареника” мисли се на варену ракију, за млијеко први сам пут чуо на овом форума да се користи израз вереника и смислу варено млијеко.
Надам се да нисам погријешно схватио термин.

Ето ја први пут чујем да се за варену ракију каже "вареника."  :)

Вареника је слатко млеко у крајишким крајевима, али такође и у Старој Херцеговини. 
У Далмацији се млијеко односило само на кисело млеко.   
   

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 452
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #32 послато: април 03, 2018, 03:51:38 пре подне »

Не знам какав је случај у остатку подриња, у мом селу када се каже ”вареника” мисли се на варену ракију, за млијеко први сам пут чуо на овом форума да се користи израз вереника и смислу варено млијеко.
Надам се да нисам погријешно схватио термин.

варити је словенска реч за туђицу кухати; упореди с врети, врућ, варјача, вариво. У русском се кухар назива повар а вареники су јело из малих јастучића од тијеста пуњених сладком вишњом и проварених, што ће рећ, прокуханих.

Све ми је познато осим лојтре (мердевине), код мене се говорило шкале за мердевине. 
Чак и ја кажем шкале, тешко да сам 20 пута у животу рекао мердевине.



Чудно да нитко не вели љестве. У нас су знали рећи и басамак и мердевине и лојтре. Срби или љестве или басамак, муслимани мардевине а лојтре кажу зидари и мајстори за оне модрне алуминијске љестве.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #33 послато: април 03, 2018, 03:59:09 пре подне »
Чудно да нитко не вели љестве. У нас су знали рећи и басамак и мердевине и лојтре. Срби или љестве или басамак, муслимани мардевине а лојтре кажу зидари и мајстори за оне модрне алуминијске љестве.

У мом крају је било само шкале.

Душанова баба је из Голубића Обровачког а то је део Далмације (Буковице) који се додирује са Ликом. Можда су у том крају реч лојтре узели од Личана.
« Последња измена: април 03, 2018, 04:01:59 пре подне Свевлад »

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #34 послато: април 03, 2018, 02:46:49 поподне »
шијун (олуја са кишом), шкурија (мотка за стоку), пашта (тестенина), ушум (ковитласт ветар), бендати (поштовати, ценити),  привида (утвара),  бикан (плав, светле косе),  зор (зашто),  прибленут (блесав),  варица (врста јела - од зрневља),  варићак (дрвена посуда за брашно),  винтати (лагати),  зањ (за њега),  подањ (под њега),  јербо (јер),  кужан (заразан),  сукно (платно од вуне),  аљина/аљинац (одевни предмет од сукна),  шиљеже (зрелије јагње),  вели (каже),  шканавет (ладица),  пљесањ (буђ),  платица (даска на којој лежи покојник),  шака бака (бубамара),  парип (коњ),  ошкопица (дрчан),  тукати (притерати нешто нечем да се сударе),  појата (кућа за сено),  цуг (екс),  шкија (лош дуван),  кротимице (кад се иде у групи без реда),  жера (жар),  благо (овце),  чесница (божићни колач),  шпајз (остава),  бојџија (човек склон тучи),  цурик (команда коњу назад),  шакет (папирна кеса),  чагаљ (шакал),  уш (вашка),  отквитати (одрадити, завршити),  пилица (млада кокошка),  менђуле (врста стеге),  отресит (вешт, способан),  од пунта (успешно, иде му поса од пунта - посао му иде успешно)
« Последња измена: април 03, 2018, 02:48:22 поподне Свевлад »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4430
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #35 послато: април 03, 2018, 03:02:25 поподне »
шијун (олуја са кишом), шкурија (мотка за стоку), пашта (тестенина), ушум (ковитласт ветар), бендати (поштовати, ценити),  привида (утвара),  бикан (плав, светле косе),  зор (зашто),  прибленут (блесав),  варица (врста јела - од зрневља),  варићак (дрвена посуда за брашно),  винтати (лагати),  зањ (за њега),  подањ (под њега),  јербо (јер),  кужан (заразан),  сукно (платно од вуне),  аљина/аљинац (одевни предмет од сукна),  шиљеже (зрелије јагње),  вели (каже),  шканавет (ладица),  пљесањ (буђ),  платица (даска на којој лежи покојник),  шака бака (бубамара),  парип (коњ),  ошкопица (дрчан),  тукати (притерати нешто нечем да се сударе),  појата (кућа за сено),  цуг (екс),  шкија (лош дуван),  кротимице (кад се иде у групи без реда),  жера (жар),  благо (овце),  чесница (божићни колач),  шпајз (остава),  бојџија (човек склон тучи),  цурик (команда коњу назад),  шакет (папирна кеса),  чагаљ (шакал),  уш (вашка),  отквитати (одрадити, завршити),  пилица (млада кокошка),  менђуле (врста стеге),  отресит (вешт, способан),  од пунта (успешно, иде му поса од пунта - посао му иде успешно)

Цурик је немачка реч, значи "назад", "натраг".
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #36 послато: април 03, 2018, 05:44:09 поподне »
Цурик је немачка реч, значи "назад", "натраг".

Шпајз и цуг су исто германизми.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #37 послато: април 03, 2018, 07:22:49 поподне »
шикуција (бараба),  миракуле (ђаконије, посластице),  постоле (ципеле),  пријеснац (јело од кукурузног брашна, јаја и сира), балин (метална куглица), кантуналић (мањи ормар), оберак (наслага земље), енга (младожењина сестра),  капитан (поглавар села),  луња (кратка летња киша),  бришкуле (карташка игра са картама "Талијанкама"), љумати (незграпно ходати), изврштина (посебно), намастир (манастир), ошинути (јако ударити), парати (цепати), шударић (марамица),  пропира (гране или ситна дрва/клипице за паљење ватре), ђутуре (одока),  сворцати (навалити),  тишљар (стoлар),  тргање (берба винограда), крепати (умрети),  наврнути (калемити),  шевар (трска), напако (наопако),  увор (креста),  сикера (секира),  сикирица (мала секира),  бућа (врста џемпера),  буце (чизме),  фешта (прослава),  траље (страва за ношење терета),  немере (не може),  драча (багрем)
« Последња измена: април 03, 2018, 07:28:09 поподне Свевлад »

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #38 послато: април 05, 2018, 11:04:06 поподне »
вилаш (ован, а може бити и дрчна особа),  питура (фарба), питурати (фарбати), жеже (пржи, пече, сунце жеже - сунце пече/јако греје),  звиздан (велика врућина),  шкобацање (нагло трзање ногом од стране стоке), бадиљ (метална лопата),  врагометан (за све и на све спреман), натрашке (уназад), креденац (кухињски ормар),  дроб (стомак), штумак (стомак), вундуц (талог од кафе), тоћ (талог),  ћоћка (каша),  вуштан (сукња),  лабање (кад свиње халапљиво једу), мркање (парење оваца),  љупати (разбијати орах и вадити језгро),  неотице (случајно, ненамерно),  ој,ое (дозивање),  повезача (врста мараме),  пртено (танко), ровити (дубоко копати), прцољак (мален), млин (воденица),  успиша (умишљена жена), шибаст (шарен),  бјенити (јагњити),  ђорати (мењати), патањци (стопала),  артија (папир),  мисија (велики камен, стена),  прти (бриши, бегај),  шкогрљати (звецкати),  двога (двоје),  граорина (слама од јарог гра тј. пасуља),  дангуба (губљење времена),  блања (струг за дрво),  знаш му за вај (знаш какав је)

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1199
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #39 послато: април 06, 2018, 09:57:42 пре подне »
вилаш (ован, а може бити и дрчна особа)

Вилаш је во са великим роговима, које подсећају на виле. Ован никако не може имати рогове сличне вилама.