Аутор Тема: Балто-Словенска језичка заједница, подела  (Прочитано 7636 пута)

Ван мреже Locked

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 193
Одг: Балто-Словенска језичка заједница, подела
« Одговор #40 послато: август 08, 2018, 03:48:04 поподне »
Да ли је онда најувјерлыивија теорија од Кордтланда и Дерксена, то јесте: Прото-језик и диоба на три бранше, Ист. Балтску, Зап. Балтску и Славенску.

Ако јесте, онда је прото-језик с правом назван "прото-Балто-Славенски", а не прото-Балтијски.

Ван мреже Locked

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 193
Одг: Балто-Словенска језичка заједница, подела
« Одговор #41 послато: август 12, 2018, 02:38:44 пре подне »
Наишао сам на оваj, недавно писани текст.
Искрен да будем, нисам га скроз ни схватио. Шта je поента аутора овде? Текст je   на руском.

http://lingvarium.org/eurasia/IE/balt.shtml

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 540
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Балто-Словенска језичка заједница, подела
« Одговор #42 послато: август 12, 2018, 10:21:03 пре подне »
Наишао сам на оваj, недавно писани текст.
Искрен да будем, нисам га скроз ни схватио. Шта je поента аутора овде? Текст je   на руском.

http://lingvarium.org/eurasia/IE/balt.shtml

Tvrdi, da BaltijskoSlověnski ne valja děliti na baltijski i slověnski, no da je obrazac razděljenja takav, da se je prajezik rasčlanio na središtnje (litavski, lětgolski, livski govori) i bočne (prusski, goledski, jatvežski, prapraslovenski) u 2. tisućlětju; početkom 1. tisućlětja bi se prapraslověnski oddělio i u nizu glasovnih proměna, ponajveće utišanjem krajnjih suglasnika, stvorio praslověnski. Dalje su se do 14. věka Goled i Jatvezi  utopili u istočne Slověne a Prusi u Poljake, Němce i Litavce. Iz središtnje skupine Lětgoli su poděljeni medju Litavcima i Livcima te se jedni utopili u jedne i druge.

Kada iz istočnih Slověna izdvojimo baltijske okrajke R1a i N,  to prilično podviže postotni uravanj I2a u istočnih Slověna.
« Последња измена: август 12, 2018, 10:27:22 пре подне сунце »

Ван мреже Locked

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 193
Одг: Балто-Словенска језичка заједница, подела
« Одговор #43 послато: август 13, 2018, 12:12:11 пре подне »
Tvrdi, da BaltijskoSlověnski ne valja děliti na baltijski i slověnski, no da je obrazac razděljenja takav, da se je prajezik rasčlanio na središtnje (litavski, lětgolski, livski govori) i bočne (prusski, goledski, jatvežski, prapraslovenski) u 2. tisućlětju; početkom 1. tisućlětja bi se prapraslověnski oddělio i u nizu glasovnih proměna, ponajveće utišanjem krajnjih suglasnika, stvorio praslověnski. Dalje su se do 14. věka Goled i Jatvezi  utopili u istočne Slověne a Prusi u Poljake, Němce i Litavce. Iz središtnje skupine Lětgoli su poděljeni medju Litavcima i Livcima te se jedni utopili u jedne i druge.

Kada iz istočnih Slověna izdvojimo baltijske okrajke R1a i N,  to prilično podviže postotni uravanj I2a u istočnih Slověna.

У овом раду (као и у још много радова) се поново користи терминологија: прасловенски = периферни Балтијски дијалект. Зашто у сваком научном раду "Балтијски" а не "Балто-Славенски" дијалект,  остат ће мистерија, макар за мене.

Ван мреже Locked

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 193
Одг: Балто-Словенска језичка заједница, подела
« Одговор #44 послато: август 16, 2018, 01:21:46 пре подне »
Преносим текст (упућен мени, са форума Балто-Славика) у којем Латвијац тврди да је прото-Славенски настао на бази западног Балтског: (текст је преведен са руског у оригиналу, надам се да ће се ова поента разумјети):

"And how do you like this scheme (it is real, not hypothetical) that the Balts (or Balto-Slavic) is like Italian languages? In which Latin is like some West-Baltic, and Romanesque, is it - as Slavic - all on the basis of this one zapadnobaltsky? The only difference is that the Italian languages ​​are all dead (except the secondary Romance languages), and the Balst ones are live, and Latin is fixed in writing, and the West-Baltic is not fixed and is now a dead language. How did the Latin overlap with the Illyrian and / or Thracian, various Celtic, Germanic languages ​​and possibly not in IE languages, forming a variety of Romance, and the West-Baltic overlapped on other substrates, having formed Slavic? Where is the weak point in this hypothesis?
 
Oss-Umbra = Baltic (East-Baltic)
 
Latino-Faliska = West-Baltic => Latin = a certain West-Baltic language unknown now => Slavic languages
but Prussian, Yotavyaz, Curonian and other languages ​​also leave the West Baltic.
 
 One way or another your theory as well as the theory of your authorities leads to the fact that the Slavic languages ​​are splits from the Baltic way imposing on excellent substrates. This is consistent with the fact that the population density and possible substrate and superstate phenomena in the Proto-Slavic region were higher than in the area of ​​refuge of the Baltic languages.
"

Да ли су ове његове тврдње иоле могуће у поређењу прото-Славенског са Латинским, и свеопште шта он тврди овдје?


Ван мреже Locked

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 193
Одг: Балто-Словенска језичка заједница, подела
« Одговор #45 послато: август 25, 2018, 12:46:55 пре подне »
Нама су етнички идентитети небитни при генетској класификацији језика.

Схватам. Али када се изнесе хипотеза да је "прото-словенски један иновативан балтички дијалект", (тј. када се та терминологија користи), Литванци и Летонци одмах замишљају већ формиран "Балтијски" етнос (који би укључивао Западни Балтијски, Источни Балтијски, и Словенски би ту био назван "јужни Балтијски"), по чијем би формулару, тзв. "Јужни Балтијски" еволуирао у прото-Словенски. Што би се некако грубо могло рећи; "Јужни Балтијски" + Ирански утјецај = прото-Славенски. Знам да то није баш тако у лингивстичком смислу, али у некој грубијој интерпретацији, испада ли то тако?

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3367
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Балто-Словенска језичка заједница, подела
« Одговор #46 послато: август 25, 2018, 12:59:28 пре подне »
Схватам. Али када се изнесе хипотеза да је "прото-словенски један иновативан балтички дијалект", (тј. када се та терминологија користи), Литванци и Летонци одмах замишљају већ формиран "Балтијски" етнос (који би укључивао Западни Балтијски, Источни Балтијски, и Словенски би ту био назван "јужни Балтијски"), по чијем би формулару, тзв. "Јужни Балтијски" еволуирао у прото-Словенски. Што би се некако грубо могло рећи; "Јужни Балтијски" + Ирански утјецај = прото-Славенски. Знам да то није баш тако у лингивстичком смислу, али у некој грубијој интерпретацији, испада ли то тако?
Да, по тој теорији би велико Литванци и Летонци могли да кажу да је прото-Словенски уствари Балтијски са "говорната маната" :) (ако полазе са те тачке, да то није равноправан Балтско-Словенски  процес, него да су они лингвистичко извориште)...Меру утицаја , ко је на кога извршио већи утицај, би можда био и однос у популацији , а ако би данашњи однос важио и онда, у том случају претпостављам да би већи утицај имала бројнија популација на ону мању, а то је вероватно већи утицај Прото-Словена на Балте, него обратно...
« Последња измена: август 25, 2018, 01:07:13 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Locked

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 193
Одг: Балто-Словенска језичка заједница, подела
« Одговор #47 послато: август 25, 2018, 01:30:55 пре подне »
Да, по тој теорији би велико Литванци и Летонци могли да кажу да је прото-Словенски уствари Балтијски са "говорната маната" :) (ако полазе са те тачке, да то није равноправан Балтско-Словенски  процес, него да су они лингвистичко извориште)...Меру утицаја , ко је на кога извршио већи утицај, би можда био и однос у популацији , а ако би данашњи однос важио и онда, у том случају претпостављам да би већи утицај имала бројнија популација на ону мању, а то је вероватно већи утицај Прото-Словена на Балте, него обратно...

Pa po toj teoriji bi ponovo ispalo ovako; Južni baltijski dijalekt bi dao korijene proto-Slavenskom (uz Iranski dodatak) i taj nastali prajezik bi kasnije asimilirao i zamjenio mnogobrojna istocna a i zapadnobaltska plemena.

Primjetio sam da na wikipediji (a i mnogim naucnim radovima) period 1500g. pr.n.e dijalekta prethodnika proto-Slavenskog nazivaju "pre-Slavic". Pa ako se vec tada ne moze pripisati Slavenima, da li to "pre-Slavic" oznacava "juzni baltijski". Mislim, ovo zaista uglavnom i jeste igranje sa terminologijom, ali u nekoj grubljoj interpretaciji izgleda mi da bi nekako i mogla ta faza prajezika biti nazvana "pra-Baltska".

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3367
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Балто-Словенска језичка заједница, подела
« Одговор #48 послато: август 25, 2018, 01:51:19 пре подне »
Pa po toj teoriji bi ponovo ispalo ovako; Južni baltijski dijalekt bi dao korijene proto-Slavenskom (uz Iranski dodatak) i taj nastali prajezik bi kasnije asimilirao i zamjenio mnogobrojna istocna a i zapadnobaltska plemena.

Primjetio sam da na wikipediji (a i mnogim naucnim radovima) period 1500g. pr.n.e dijalekta prethodnika proto-Slavenskog nazivaju "pre-Slavic". Pa ako se vec tada ne moze pripisati Slavenima, da li to "pre-Slavic" oznacava "juzni baltijski". Mislim, ovo zaista uglavnom i jeste igranje sa terminologijom, ali u nekoj grubljoj interpretaciji izgleda mi da bi nekako i mogla ta faza prajezika biti nazvana "pra-Baltska".
Ако се анализира терминологија, да постоји "pre-Slavic", али не користи се "pre-Baltic", по томе испада да је балтијски старији језик, а да се словенски формирао под већим утицајем Балтијског него обратно...Мени је опет то нелогично, јер иако су Балти били шире распострањени него данас, не могу да замислим да је Балта било више него Прото Словена, с обзиром на данашњи однос једних и других...Мања популација може да изврши језички утицај на већу у случају успостављања власти или државе, као што је то случај код Мађара, или конквистадора, али то је опет системски, а у то време, није било државног и административног система који би омогућио да мања популација доминантно утиче језички на већу...А пошто то није могуће, онда остају две опције: или су Прото Словени уствари део Балта, или су Прото Словени извршили већи утицај на Балте, али је сама терминологија, стављањем Балта на прво место у називу "Балто-Словенски", створила можда забуну, ко је ту извршио већи утицај и ко је извориште...
« Последња измена: август 25, 2018, 01:58:23 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Locked

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 193
Одг: Балто-Словенска језичка заједница, подела
« Одговор #49 послато: август 25, 2018, 10:55:59 пре подне »
Ако се анализира терминологија, да постоји "pre-Slavic", али не користи се "pre-Baltic", по томе испада да је балтијски старији језик, а да се словенски формирао под већим утицајем Балтијског него обратно...Мени је опет то нелогично, јер иако су Балти били шире распострањени него данас, не могу да замислим да је Балта било више него Прото Словена, с обзиром на данашњи однос једних и других...Мања популација може да изврши језички утицај на већу у случају успостављања власти или државе, као што је то случај код Мађара, или конквистадора, али то је опет системски, а у то време, није било државног и административног система који би омогућио да мања популација доминантно утиче језички на већу...А пошто то није могуће, онда остају две опције: или су Прото Словени уствари део Балта, или су Прото Словени извршили већи утицај на Балте, али је сама терминологија, стављањем Балта на прво место у називу "Балто-Словенски", створила можда забуну, ко је ту извршио већи утицај и ко је извориште...

Ma nije toliko ti bitno, da li to valja nazivati Balto-Slavenskim ili Slavensko-Baltskim koliko je uopšteno bitno formulirati sam naziv.Kada sam pitao F. Kortlandta o ovom slučaju, rekao je da sve zavisi od terminologije za treći dijalekt. Ako bi treći dijalekt, u početku, bio nazvan "Slavenski" onda bi i proto jezik dobio ime baltoslavenski, a ako bi preimenovao slsvenski u južni baltijski, onda bi i proto jezik bio preimenovan u proto-Baltijski.

Ван мреже Locked

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 193
Одг: Балто-Словенска језичка заједница, подела
« Одговор #50 послато: август 25, 2018, 05:04:25 поподне »
Некако би се можда овај спор могао поредити са прото-Нордијским. Нека ме неко исправи ако гријешим. Прото-Нордијски је настао из сјеверног дијалекта прото-германског. Да ли би онда назив германо-нордијски био исправан за прото-језик, или не. Мислим, није ово буквално и дословно. Прото-Славенски се касније разгранао на западно, источно и јужнославенске језике, док то код прото-Нордијског није био случај.

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 540
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Балто-Словенска језичка заједница, подела
« Одговор #51 послато: август 28, 2018, 04:52:12 пре подне »
Da ste urazuměli prědhodne iskaze mene i NikoleVuka, bilo bi vam jasno, da je i samo nazvanje Balti veoma sumnjivo s gledišta jezikovědstva. Najpravilněji izraz za pomenuti sveobjemni prajezik glasio bi Pralitavsko-Praletsko-Praprussko-Praslověnski ili Pra(LLPS). Sěm toga nema potrěbe svuda trpati rěč "proto", ako već imamo svoju rěč "pra-".
No zamislite, da ovom tačnošću želimo označiti tzv. PraIndoEvropski. Ma koncu bi ispalo "Pragermansko-PraLLPS-Prakeltsko-Pralatinsko-Prahelensko-Prajermensko-Praarjansko-Prahetitsko-Pra...n". Radi jednostavnosti uzme se prostorno prvi i prostorno zadnja čestica - prvobitno Prajezik svih naroda od Inda do Germana ili PraIndoGermanski, a kasněje směnjen na PraIndoEvropski zaradi fašističke "Germanije". Tako je i Balto-Slověnski tek "Manteltermin".
« Последња измена: август 28, 2018, 05:00:49 пре подне сунце »

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 540
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Балто-Словенска језичка заједница, подела
« Одговор #52 послато: август 28, 2018, 05:01:06 пре подне »

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 540
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Балто-Словенска језичка заједница, подела
« Одговор #53 послато: август 28, 2018, 07:01:52 пре подне »
Letski
Mūsu tēvs debesīs
Svētīts lai top tavs vārds
Lai nāk tava valstība
Tavs prāts lai notiek
kā debesīs, tā arī virs zemes
Mūsu dienišķo maizi dod mums šodien
Un piedod mums mūsu parādus
kā arī mēs piedodam saviem parādniekiem
Un ne ieved mūs kārdināšanā
bet atpestī mūs no ļauna
Jo tev pieder valstība
spēks un gods mūžīgi

Litavski
Tėve musu, kuris esi danguje,
teesie šventas tavo vardas,
teateinie tavo karalystė,
teesie tavo valia
kaip danguje, taip ir žemėje.
Kasdienes musu duonos duok mums šiandien
ir atleisk mums musu kaltes,
kaip ir mes atleidziame savo kaltininkams.
Ir nevesk musu i pagunda,
bet gelbek mus nuo pikto.

Nadravski prusski
Tieve musu, kursa tu essi debesisa,
Svints tiest tavs vards;
Akeik mums tva valstibe;
Tavas Prats buk kaip debesisa taibant viršu ziemes;
Musu dieniška Maj e duk mums ir šen dienan;
Atmesk mums musu griekus, kaip mes pametam musi pardokonteimus;
Ne te vede mus baidikle;
Bet te pasarge mus mi visa louna (pikta)

Prusski
Tā́ve Nū́sun kàs asei an dãngun,
Svińtints vī̃rst tvãjs èmens.
Perē̃is tvajā́ rī́ki
Tvãjs kvā̃its audā́seisin
na zèmei kā̃i an dãngun
Nū́sun dẽininan gẽitin dā́is nū́mans šandẽinan.
Ba atvē̃rpeis nū́mans nū́sun ā̃ušautins
kā̃i mès atvē̃rpimai nū́sun aušautenī́kamans
Ba ni vèdais mans en perbā̃ndan.
Sklā̃it isrankī̃s mans aza vãrgan.

Jatvežski
Tâve Nusun, kas esei en dangun.
Sventintas virst tvajas emenis.   
Pereit tvajâ rikê.   
Tvajas kvajtas audastsin   
kaigi en dangun, tît dîgi na zemien.   
Nûsun deininin geitin dais nûmas šandeinan.   
Be atverpeis nûmas nûsans aušautins,   
kai mes atverpimai nûsaimas aušautenîkamans.   
Be ni vedais mans en perbandasnan.   
Sklait izrankeis mans aza visan vargan.

daleki Praslověnski (moj prěvod)
atče našis is že essi na nebesi
da sventit sen imens tvaes
da priidet carstvas tvaes /valstiba tvaa
da bandet valia tvaa
aka na nebesi i na zemi
hlaibus našis visidini daj namus dine si
i atstavi namus dulguns našens
aka i mus atstaviajemus dulžininkamus našimis
i ne unvedi nas/nus un napastis / izkušenjes
nu izbavi nas/nus at lukava-ega

Ako i neki mne, da něje postojao prabaltski i da je praslověnski samo ogranak jugozapadnoga baltskoga, ja se ne slažem s těm i mnim, da svi baltski jezici děle mnogo veće rěčija medju sobom, nego praslověnski děli s bilo kojim od njih. Mnim da je se praslověnski oddelio dugo prědje će se baltski jezici sasvěm lagahno početi različavati  tvoreći jezični kontinuum. Iako prusski pokazuje něku naklonost k praslověnskom, to je posědica prusske arhaičnosti, tačnije letsko-litavskih novotvorina u kojima prusski něje učestvovao, te ostao sličněji ranějem stanju, kako i oddvojivšij se praslověnski. Opet prusski je, po oněh 800 rěči zabilěženih i-te-kako sličaněji litavskomu i letskomu, nego li praslověnskomu s kojim děli tek pokoji arhaizam izgubivšij se u litavskom ili letskom.

let. teve, lit. tieve, prus. tave, slov. atče (>otče)
let. musu, lit. musu, prus. nusun, slov. našis
let. tavs, lit. tavo, prus. tvajs, slov. tvais (tvoj)
let. debesis, lit. dangus, prus. dangus, slov. nebas (nebo)
let. vards, lit. vardas, prus. vardas/emenis, slov. imens (ime)
let. valstiba = slov. valstiba (vlastba); reči carstvo, karalyste (karlevstvas>kraljevstvo) i riki su tuđice.
let. ka, lit. kaip, prus. akaik, kai, akaiki; slov. aka (>jako), kaka (>kako)
let. šo-dien, lit. šia-dien, prus. šan-deinan; slov. dine-si (dnes')
let. un, lit. ir, prus. be, slov. i(n)
let. bet, lit. bet, prus. sklait, slov. nu

« Последња измена: август 28, 2018, 07:06:34 пре подне сунце »

Ван мреже Locked

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 193
Одг: Балто-Словенска језичка заједница, подела
« Одговор #54 послато: август 28, 2018, 04:18:10 поподне »
Da ste urazuměli prědhodne iskaze mene i NikoleVuka, bilo bi vam jasno, da je i samo nazvanje Balti veoma sumnjivo s gledišta jezikovědstva. Najpravilněji izraz za pomenuti sveobjemni prajezik glasio bi Pralitavsko-Praletsko-Praprussko-Praslověnski ili Pra(LLPS). Sěm toga nema potrěbe svuda trpati rěč "proto", ako već imamo svoju rěč "pra-".
No zamislite, da ovom tačnošću želimo označiti tzv. PraIndoEvropski. Ma koncu bi ispalo "Pragermansko-PraLLPS-Prakeltsko-Pralatinsko-Prahelensko-Prajermensko-Praarjansko-Prahetitsko-Pra...n". Radi jednostavnosti uzme se prostorno prvi i prostorno zadnja čestica - prvobitno Prajezik svih naroda od Inda do Germana ili PraIndoGermanski, a kasněje směnjen na PraIndoEvropski zaradi fašističke "Germanije". Tako je i Balto-Slověnski tek "Manteltermin".

Da, shvatam šta želite reći. Da je čitavo balto-slovensko područje bilo jedan jezički kontinuum, što je vjerovatno vrlo i moguće. Već sam to i naglasio na jednom ruskom forumu, da bi se jedan Letonac složio a zatim dodao, da ako je istina da je balto-slovenski bio jedan čitav lingvistički kontinuum, da bi to značilo da je "Slavenstvo ustvari kršćanstvo Balta", istina, naglasio je da to ne misli u bukvalnom smislu, niti jedan kroz jedan, ali da to jeste istina u nekom prenešenom značenju. Na bazi i osnovu čega je to zaključeno, ne znam.

Ван мреже Locked

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 193
Одг: Балто-Словенска језичка заједница, подела
« Одговор #55 послато: август 30, 2018, 11:11:25 поподне »
Kada bi se (otprilike) predak praslavenskog jasno urazlikovao od Baltijskih jezika? Je li to oko 1500-1300 g. pr.n.e ?

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 540
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Балто-Словенска језичка заједница, подела
« Одговор #56 послато: август 31, 2018, 04:53:26 пре подне »
Kada bi se (otprilike) predak praslavenskog jasno urazlikovao od Baltijskih jezika? Je li to oko 1500-1300 g. pr.n.e ?

По мојему мишљењу и 2000 г.п.н.е. 
Што дубље проучавах балтске језике то ми се више чињаше, да је близост преизвикана од стране словенских, нарочито совјетских језиковештаца. Да, балтски језици су од свих ИЕ језика најближи по најранијим гласовним промјенама уособенившим прасловенски унутар ИЕ језика; Да, истородан граматички устрој и неке коренске честице, али словесност балтских језика је преразличита, да се може говорити о том, да је прасловенски тек окрајак прабалтскога. Паче тога скоро све словесне сличности своде се на заједничку ИЕ словесност коју словенски увелико дели и с Германским, те велик словесни утицај источних словена на Балте за времена старе Руси, али она су пак млађа него старословенски словесни утицај на Финце, Кареле и Чуд (Естонце). Тек по који дио телеса, по која биљка, по која јестествена појава и неки глаголи су дио те сличности су дио те сличности.
Дом и алати се називају другачије, делови околице и природе, делови тела биљака и саме биљке називају се другачије осим брезе и папрати; водна словесност је сасвим друга сем речи за језеро; постоји тек нека сличност у назвањима животиња. Целокупан осјећај који ми изазива поредбено истраживање словесности (лексике) батлских и прасловенскога није, као да су балтски језици и прасловенски изродили се од једне матице, него као да су рођени од сасвим разних матица, но је у давној прошлости, пређе гласовних промена, међу њима се десио судар те су речи једнога проникле у други не по некој схеми наприклад ради трговине, културнога утицаја или орођења него баш "како пало, да пало". С друге стране судећи по граматичком устројству балтски и прасловенски су веома веома близки.
« Последња измена: август 31, 2018, 04:58:57 пре подне сунце »

Ван мреже Locked

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 193
Одг: Балто-Словенска језичка заједница, подела
« Одговор #57 послато: август 31, 2018, 11:04:06 пре подне »
Da li su, preci govorilaca zapadnog Baltijskog, istočnog Baltijskog i prapraslavenskog mogli imati ikakvu svijest o međusobnoj srodnosti? Na osnovu jezika? Makar u ranim počecima.

Ван мреже Locked

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 193
Одг: Балто-Словенска језичка заједница, подела
« Одговор #58 послато: септембар 08, 2018, 06:02:05 поподне »
<a href="https://www.youtube.com/v/aQ283N_ZdKY" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/aQ283N_ZdKY</a>

Како на овом видеу тумачите прото-Балто-Словенски језик?
Према овоме, примјетачно је да су постојале "бранше" Сјеверних и Јужних пра-Индо-Европских језика. Дуго времена су били сјеверно и између Црног и Каспијскога мора. Осим тога, парадоксално је да је тзв. "Јужна бранша" дуго времена била на Сјеверу (Сјевористоку) и налазила се на подручју Руске Федерације гдје данас живе Угро-Финске и Туркијске популације. Сјеверна грана се већ распала у прото-Итало-Келтски, прото-Германски и пра-Балто-Словенски. Сљедећи тренутак је да се Итало-Келтски и пра-Германски (не мјешајући се, већ бијавши близу једно другоме) селе на запад, док пра-Балто-Славени (и даље ближњи пра-Итало-Келтима и пра-Германима) настављају свој пут, настанивши се одмах поред будућег Јужног ИЕ језика. У исто вријеме, Иранци и Индо-Аријевци се крећу од истока, до источних крајева Волге. Оно што је примјетно је да су се, нека врста повезаних народа, очували у Сјеверном дијелу Каспије, и идентифицирани су као Кимерани (Cimmerians), и онда се наједном Скити појављују међу нјима. Пра Балто-Славени дуго времена ступају у контакт са неким (још не подијељеним) пра Индо-Европским језиком, али онда (као резултат Индо-Аријеваца) на подручју будућих Скита, Балто-Словени се дијеле на прабалте и праславене. Прабалти се селе на подручје данашнјег Балтика, док праславени остају близу Скита. Оно шта је такођер значајно је да се Скитски индо-европски језик ширио (према археолошким доказима и топонимима) према западу, баш до простора претпостављених праславена. Оно што је овде битно је да се Балто-Словени (који су се већ подијелили) не називају Балтима и Славенима (у овом редоследу) него прото-Балтима и прото-Славенима. Суштински из овога би било да Балто-Словени (као етнија) овде би били непостојећи, већ би само постојали преци (вјероватно и заједнички) прото-Балта и прото-Славена.

Како ви видите ово?

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 540
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Балто-Словенска језичка заједница, подела
« Одговор #59 послато: септембар 09, 2018, 06:24:53 пре подне »
Мислим, да је ово превише поједностављено и невјерно. Нема помена о илирском и тракијском, што је разумљиво јер су извори о овим језицима оскудни, но у исто вријеме, зашто год, намеће се кимерски, о којем је познато јоште мање него о илирском, а да не говорим о изумрлим језицима, којима су говорили предци дела Татара и Башкира, који на први поглед зачудо деле доста генетике с предсловенским Балканцима, понајвише Арбанасима и у виду хаплогрупа R1b-Z2103 и J2b2-L283. Исте су најдене у оставштини степске Јамне културе, из које су најверојатније потекли Илири. По вољи судбине древне језике и Илира и предака Татара прекрила је прашина таме и на њих никада више неће пасти ни трухно светлости.


Тамо где пише Прагермански треба писати Прагерманско-Прабалтословенски, јер прасловенски би могао првобитно бити западније на простору Пољске и спојен уз Прагерманску Јастров културу.  А тамо где је написано Прабалтословенски требало би бити да су Ирански језици од Днестра до Дона и границом степе до Поволжја.