Аутор Тема: Како заменити стране речи србскима  (Прочитано 2422 пута)

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 452
  • I-S17250>Y4882>A1328
Како заменити стране речи србскима
« послато: новембар 05, 2017, 10:32:50 поподне »
Када би србски језик био дрвом, стаблом би била словенска граматика, а лишћем словенске речи. Данас гране ломе и лишће с овога дрва кида олуја глобализације.



На Пореклу се негује кирилично писмо. Но зашто? Зашто не умешати у њега латинске, арабске или друге знаке? Разлог није потребно наводити, јер је јасан као бело сунце.
Али прионути за кирилицу а листву свога дрва туђом речју накитити, а паке увенуће свога листа не жалити, није ли лицемерје?
Црноризац Храбар напоминаје да је мудрац Константин, у пострижењу прозван Кирил за словенске речи писмо саздао, а не за туђе.
Ако поштујете кирилицу, писмо које је саздао Кирил, онда њом словенске речи пишите и поштујте, а која реч је туђа, а ви је латинским писмом запишите, пак видите колико је то благовидно.

Где су наши корени? Не губите везу с дрвом! Јер како месец подиже и спушћа плиму и осеку, тако језик утиче на дух и мисао.



Задаћом ове теме је:
-Објединити податке о етимологији и разделити речи на исконне словенске и инојезичне.
-Разрадити домаће термине уместо неоправданих инојезичних позајмица, укључујући ред интернационализама.

Оваково раздељење лексичскога фонда дозволити ће упознати се с родним, словенским речеобразним механизмом. То је циљ ове теме. Зато предлажите:
а) коју год туђу реч;
б) дефиницију њена значења и могућ пут до србскога језика;
в) предлог одговарајуће речи са словенском основом у њеном србском облику. Словенски речеобразни механизам је гибак, тако да се могу образовати речи из познатих елемената језика.

« Последња измена: новембар 05, 2017, 10:35:11 поподне сунце »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4430
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #1 послато: новембар 05, 2017, 10:41:17 поподне »
Ово ме подсећа на оно што су Хрвати желели да постигну са својим "новоговором".  :) Најизразитији пример из вица - олук=околокућно водопишало.  ;D
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Етнолог
  • ******
  • Поруке: 2233
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #2 послато: новембар 05, 2017, 10:58:59 поподне »
Ово ме подсећа на оно што су Хрвати желели да постигну са својим "новоговором".  :) Најизразитији пример из вица - олук=околокућно водопишало.  ;D

И ја сам одмах помислио на новоговор ;D. Мада је мени ипак непобедив околотрбушни панталодржач.
Kамене рабъ и госодинъ

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6726
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #3 послато: новембар 05, 2017, 11:06:16 поподне »
Ако су српски и хрватски један језик, онда можемо само да захвалимо суседима на обогаћивању нашег језика новим речима, јер они свакако воде рачуна и о изворности. Занимљиво, понекад кад се узму стари српски часописи из 19. века, виде се преузета или поново измишљена решења за неке речи, које су у последњих век и по били заменили неки страни термини.

Ван мреже Одисеј

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 621
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #4 послато: новембар 05, 2017, 11:19:13 поподне »
Хрвати чак чувају боље изворни српски одраз палатализованог Т' у ријечима ОПЋИНА и СВЕЋЕНИК. Ми смо ту преузели црквенословенске дублете са групом ШТ.

Ван мреже Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Етнолог
  • ******
  • Поруке: 2233
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #5 послато: новембар 05, 2017, 11:21:28 поподне »
Има заиста неких сасвим пристојних "решења" која су увели Хрвати за туђице. На пример изборник уместо селектор ми се увек чинило прикладним.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 452
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #6 послато: новембар 05, 2017, 11:24:16 поподне »
При том желим напоменнути, да некоја наша словенска браћа, имају завидан нагон за коришћењем словенских основа, но некада бива да су њихови новокови лишени словенскога духа, те представљају тек калку (истражите што је то), која има страни дух, но словенски облик.
Наш циљ треба бити ковати речи по словенску духу и облику.

Ево једнога примера калкирања:
Ми имамо реч схватити, схватати и она се осећа као домаћа, али заправо она је маскирани уљез, реч словенскога облика но настала по латинском узору и речеобразном механизму. Реч је калкирана из латинскога comprehendere;(con lat. - с;prehendere lat. -хватати). Исти образовни механизам има и лат. реч capere која исто значи хватати. Од ње потиче нем. kapieren, a од тога срб. хрв. капирати.) Дух латинскога језика (с)хвата значења, но дух словенске језика (раз)умева значења. Зато је схватати калка, а разумети словенска реч.

Реч признати осећа се словенском речју, но заправо је она ушла у употребу из русских књига и русске речи признать. Сама русска владајућа класа сковала је ову реч по узору на немачску реч anerkennen (an-при, (er)kennen - знати), а Немци су је сковали по латинском узору agnoscere (ad-при; gnoscere -знати). А по словенском духу признати се говорило исповести, исповедати, исповест. Када се исповеда у цркви, ту се заправо само признају (греси), а вероисповест је само признање вер Цариграда или Рима.



Ван мреже Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Етнолог
  • ******
  • Поруке: 2233
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #7 послато: новембар 05, 2017, 11:46:20 поподне »
Језик је жива ствар и не може се уређивати на силу или барем врло тешко. Није баш ни да Хрватима иде успешно са њиховим новоговором. Иако се труде, у свакодневном говору тешко или никако се не прихватају нове кованице па макар оне биле и са словенском основом и у духу хрватског језика. Мислим да би се слично десило и код нас.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Одисеј

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 621
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #8 послато: новембар 06, 2017, 12:10:58 пре подне »
Језик је жива ствар и не може се уређивати на силу или барем врло тешко. Није баш ни да Хрватима иде успешно са њиховим новоговором. Иако се труде, у свакодневном говору тешко или никако се не прихватају нове кованице па макар оне биле и са словенском основом и у духу хрватског језика. Мислим да би се слично десило и код нас.

Панично покушавају измијенити штокавски стандард што више и тиме доказати да хрватски и српски нису исти језик, а имају једноставно рјешење - стандардизовати неки чакавски или кајкавски дијалект који се највише разликује од српског. Зашто силовати штокавицу, која је заједничка Србима и Хрватима, а можеш креирати стандард на онову дијалеката којима говоре само Хрвати, а које Срби не разумију? Нек стандардизују бедњански кајкавски, у том дијалекту су малтене сви вокали ланчано мутирали један у други (Е је прешло у А, А у О, па зато умјесто ЖЕНА имамо ЖАНО), па га не разумију ни други кајкавци, а камоли Срби.  :D

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 452
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #9 послато: новембар 06, 2017, 12:23:40 пре подне »
Како неке од вас није срамота! Дам вам достојанствену тему у руке, а ви од ње за 5 минута начините спрдњу и место за трачање о суседним народима. Стидите се оних који сваки пут изразе неку благородну мисао, јер они су прави пријатељи и добродетељи свога народа и чловечанства. А који сте добродетељи, који сте решили не тратити време на хуљење других, но остављате поруке на корист и пољзу већини читатеља и сународника, вама хвала и част за ваше благоразумље и мудрост, јер ви сте предивни људи, који своје предке чините дичнима.

За оне друге, слепце при здравим очима, зар није довољно подвући и зацрнити!
Цитат
Оваково раздељење лексичскога фонда дозволити ће упознати се с родним, словенским речеобразним механизмом. То је циљ ове теме. Зато предлажите:
а) коју год туђу реч;
б) дефиницију њена значења и могућ пут до србскога језика;
в) предлог одговарајуће речи са словенском основом у њеном србском облику.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3110
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #10 послато: новембар 06, 2017, 12:38:15 пре подне »
Која је поента? Питање језика није нешто што се на силу дешава, него то је спонтани процес...Епске песма предака које величају борбу против Турака, обилују турцизмима ...једино у смислу да будемо креативни, па да се мало "играмо"
« Последња измена: новембар 06, 2017, 12:40:43 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3110
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #11 послато: новембар 06, 2017, 12:57:06 пре подне »
Која је поента? Питање језика није нешто што се на силу дешава, него то је спонтани процес...Епске песма предака које величају борбу против Турака, обилују турцизмима ...једино у смислу да будемо креативни, па да се мало "играмо"
Eво, већ сам навео неколико речи "поента, спонтани, процес, епски", а да нисам трепнуо :) Али то је тако

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 452
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #12 послато: новембар 06, 2017, 01:44:12 пре подне »
affekt - страст. (гр. патија). Lat. afficere - узбудити, надражити, раздражити. Народне речи су страст, узбуђеност, љутња, раздражење. У стоичском разумевању евдемониа (блаженство)  достиживо је само када ниједан аффект не омета спокојство душе. Стоички идеал је бесстрашће (апатија), слобода од страсти.

акција - из act < agtum < agere; деја, дејање, поступање, чињење
акт - дело, посупак, чин
активан - 1. дејан, дејит (узор - племенит, змајевит...); дружствено активан, политичски активан; 2. живахан - водити активан живот
активист - дејица, дејалица (узор - убијца, спавалица)
реактиван - 1. уздејит, усчиннут; 2. одзиван, одкличан
реакција - уздејање; противодејање; 2. одклик, одазов, одвет
агирати - дејствовати
аффинитет - склоност
амбиција - ревност;
амбициозан - реван
алтернатива - странпутица, споредан пут; странпутица је стаза поред главнога пута, која води до истога циља. Суседи воле казати иначица - што би био дослован превод у латинском духу, но наша народна реч је странпутица.
аналог - поклапање - структруре истих функција, но несродне пореклом.
аппроксимација - приближење
актуалан - текући, савремени
актуалност - савременност
археологија - постоји словенски корен  ветхи, који одговара грчкому архе- који у словенских језика означава нешто толико старо, да се распада, нпр. ветха одећа, ветхе књиге, за разлику од придева древни, који означава нешто толико старо да ник жив не памти то и само то је веројатно исчезо. Ветхи је сродан с литавским предевом vetušas истога значења, с латинским придевом vetus / стар, од кога потиче и реч veteran - старешина, даље са санкскритском речју vatsah - година, те грчском речју etos - година. Зато предлажем археологија - ветхонаука или ветхословље
баланс - по узору на немачску реч Gleichgewicht у чешском настала калка rovnovaha, при чем rovno значи једнако. По узору на чешски у Загребу настаје реч равнотежа, која постаје југословенски интернационализам. Сама немачска реч је калка од латинскога equi-librium ( equi - једнак, liber - тег, теж). Французска реч balance баланс потиче од касно латинске речи LIBRA BILANX ( BI - два; LANX-скала - судић на крацима ваге). Латинска вага назива се кантар, ова реч употребљава се у Далмацији. Турска вага назива се теразије. Вага је немачска реч - Wage. Русска реч је "веси" од корена вешати, а србска реч је тег или теж. Зато је баланс просто равнотежа.
еффект -  ex [из] fect < factum [дело, чин]; 1. последица или исход дела или чина. Твоја стална критика има еффект да никто више не жели с тобом радити. Јест еффект последица или исход, но у словенском духу је рећи не "име последицу или исход" но се ова мисао изражава глаголом "чини да, твори да".
еффективан - успешан, благодејан
епископ ( епи - над; скопос - онај који гледа, зри) - надзорник
епизода - заправо еписода - првотно коментар између песама у грчској трагедији; касније - време током којега се одигра један догађај; нпр. животна еписода - животна догодовштина или животни догађај.
инстензиван - напет, силан, снажан
интензитет - напетост, напор, силина, снага
конфессија - исповест
конфузија - забуна, помута, заблуда
консистенција - саставитост
контакт - 1 дотицај, додир; 2. веза нпр. остати у контакту - остати у вези
контејнер - спремник, спремиште
контроверзан - противан (мишљење, полазиште, стајалиште)
конвергентан - близак, сходан;
дивергентан - далек, расходан;
контаст - супротност
контрацепција - протузачеће
контрола - 1. провера; 2. управљање; 3. јарам, иго
конверзација - беседа
конвертирати - превратити, обратити
конвертација - преврт, обрт (новца)
конвулзија - трзај
концентрат - сгустнуће, сгустина; течност из које се испари већи удео воде, да би у њој остала већа густина садржеће се субстанце
концентрирати - сгустити, сгустнути
проблем - 1. невоља, бреме; 2. питање, упрос





Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 452
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #13 послато: новембар 06, 2017, 02:49:39 пре подне »
Која је поента? Питање језика није нешто што се на силу дешава, него то је спонтани процес...Епске песма предака које величају борбу против Турака, обилују турцизмима ...једино у смислу да будемо креативни, па да се мало "играмо"
Ево ти једна парадигма. Нађи уљеза!
Која је поанта утилизације кирилице или било које варијанте респекта етничке традиције без минимализације аффинитета к утилизацији интернационализмима и алтернативним формама експресије информације сем традиционалне словенске? Без сваке поанте је било која негативна реакција на дискусију о потенцијалној рехабилитацијској реформи већ трансформираних лексемних форми које се де факто нису морале трансформирати кроз историју јер су егзистирале функционалне домицилне форме. Можеш игнорирати овакав пројект систематичне лингвистичке ревизије лексема разних сфера и континуирано фурати илузију да лабрњаш српским језиком, јер и да сам ово све нашкрабао латинским ти би укапирао.

Джаба ти кирилица, можеш је одмах понудит французима.
Кескé поант д`утилизасјóн ду кирилик о ун отр вариáнт ду респект д`етник традисиóн сен минимализасијóн д´аффинитé ад интернасионлисм ед а форме д експресион алтернатиф ексепт ду традисионал славик...

А нама халал вера и баш нам је заман ћеиф и шећерлама док смо за 50. година награбили се ове језичке јапије и херавих адета са западног' дуњалука више но што смо за 500 година у турчина. Ал каурски инсан је хајван најжешћи, баталио би хаман и свој језик, да га ни лигвистички хећим не море више умерачит.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3110
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #14 послато: новембар 06, 2017, 09:15:08 пре подне »
Ево ти једна парадигма. Нађи уљеза!
Која је поанта утилизације кирилице или било које варијанте респекта етничке традиције без минимализације аффинитета к утилизацији интернационализмима и алтернативним формама експресије информације сем традиционалне словенске? Без сваке поанте је било која негативна реакција на дискусију о потенцијалној рехабилитацијској реформи већ трансформираних лексемних форми које се де факто нису морале трансформирати кроз историју јер су егзистирале функционалне домицилне форме. Можеш игнорирати овакав пројект систематичне лингвистичке ревизије лексема разних сфера и континуирано фурати илузију да лабрњаш српским језиком, јер и да сам ово све нашкрабао латинским ти би укапирао.

Джаба ти кирилица, можеш је одмах понудит французима.
Кескé поант д`утилизасјóн ду кирилик о ун отр вариáнт ду респект д`етник традисиóн сен минимализасијóн д´аффинитé ад интернасионлисм ед а форме д експресион алтернатиф ексепт ду традисионал славик...

А нама халал вера и баш нам је заман ћеиф и шећерлама док смо за 50. година награбили се ове језичке јапије и херавих адета са западног' дуњалука више но што смо за 500 година у турчина. Ал каурски инсан је хајван најжешћи, баталио би хаман и свој језик, да га ни лигвистички хећим не море више умерачит.
Oвај први текст ми личи кад неко хоће да испадне паметан, а има га и на телевизији , напр. у културном дневнику при критици неког концерта,књижевног дела, представе или изложбе слика   :D ...мада би био занимљив дијалог између поборника првог и овог трећег (оријенталног) начина   ;D
« Последња измена: новембар 06, 2017, 09:17:23 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 466
  • I2-Y56203
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #15 послато: новембар 06, 2017, 09:18:27 пре подне »
Oвај први текст ми личи кад неко хоће да испадне паметан, а има га и на телевизији , напр. у културном дневнику при критици неког концерта,књижевног дела, представе или изложбе слика   :D ...мада би био занимљив дијалог између поборника првог и овог трећег (оријенталног) начина   ;D
Први би победио у некој квазинаучној расправи, а орјенталиста би га разнео у некој расправи која се тиче спремања пекмеза и бурека :)

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 660
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #16 послато: новембар 06, 2017, 10:52:17 пре подне »
Ма о чему причате кад нам се за кратко вријеме удомаћила ријеч "ХОСПИТАЛИЗОВАН" и сви је на сав глас користе.
Ово је већи проблем. У једној фирми (а да је само у њој) из Београда која има представништво и у Реп. Српској, за све позиције у предузећу користе енглеске ријечи, па тако кажу за:
Достављача-Деливери драјвер
Продавача-Приселинг
Шеф(ни ово није наша ријеч) возног парка-Тим лидер деливери драјвер...

А кад сам пријатеља из Хрватске питао да ли се код њих тако говори, он ми рече да је држава забранила кориштење туђих ријечи.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4430
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #17 послато: новембар 06, 2017, 11:47:13 пре подне »
епископ ( епи - над; скопос - онај који гледа, зри) - надзорник

За епископа нам не треба измишљање нове речи, већ имамо једну из наше прошлости, а потиче из народног говора - стројник, назив за епископа у Цркви босанској.  ;) Исто тако би патријарха могли да преименујемо у дједа, игумана у госта, а свештенике или презвитере у старце;D

археологија - постоји словенски корен  ветхи, који одговара грчкому архе- који у словенских језика означава нешто толико старо, да се распада, нпр. ветха одећа, ветхе књиге, за разлику од придева древни, који означава нешто толико старо да ник жив не памти то и само то је веројатно исчезо. Ветхи је сродан с литавским предевом vetušas истога значења, с латинским придевом vetus / стар, од кога потиче и реч veteran - старешина, даље са санкскритском речју vatsah - година, те грчском речју etos - година. Зато предлажем археологија - ветхонаука или ветхословље

Ово је победа!  ;D Замислим лица својих колега и професора када би чули ову "новореч" и сваки пут се насмејем. Хвала ти, сунце, улепшао си ми дан.  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7483
  • I2a S17250 A1328
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #18 послато: новембар 06, 2017, 12:17:06 поподне »
За епископа нам не треба измишљање нове речи, већ имамо једну из наше прошлости, а потиче из народног говора - стројник, назив за епископа у Цркви босанској.  ;) Исто тако би патријарха могли да преименујемо у дједа, игумана у госта, а свештенике или презвитере у старце;D

За епископе, митрополите и слична висока црквена звања имамо ми широко укорењену србску реч - владика.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7483
  • I2a S17250 A1328
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #19 послато: новембар 06, 2017, 12:24:41 поподне »
Свештеник је већ наша реч, а у ословљавању - отац. Ја и иначе не користим и не волим реч - поп.
Игуман се у нашој цркви званично назива старешина или настојатељ (манастира).
За старије монахе виших чинова (архимандрити, схи-монаси и сл) се каже и старац.
Патриарх = поглавар (Цркве).

Дакле, имамо ми доста народних назива за црквене чинове и звања.

Једино не знам како бисмо назвали монахе. И монах и калуђер су стране речи. Па и стара - сложеница црноризац, има у себи реч страног порекла.

Исто важи за манастире. Мени лично се допада реч - самостан, али је исувише коришћена од стране западних нам суседа РК вере, па подсећа (да не кажем - асоцира) на ту верску установу.   
« Последња измена: новембар 06, 2017, 01:39:13 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6726
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #20 послато: новембар 07, 2017, 02:26:05 поподне »
Добро, људи, сунце је поставио легитимну тему, ми смо се огласили својим првим импресијама, а сада бих замолио све учеснике дискусије да се држе циљева теме које је сунце написао у уводној поруци. Хвала на разумевању. 8)

Ван мреже на Црвeњском путу

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 514
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #21 послато: фебруар 16, 2018, 07:21:05 пре подне »
affekt - страст. (гр. патија). Lat. afficere - узбудити, надражити, раздражити. Народне речи су страст, узбуђеност, љутња, раздражење. У стоичском разумевању евдемониа (блаженство)  достиживо је само када ниједан аффект не омета спокојство душе. Стоички идеал је бесстрашће (апатија), слобода од страсти.

акција - из act < agtum < agere; деја, дејање, поступање, чињење
акт - дело, посупак, чин
активан - 1. дејан, дејит (узор - племенит, змајевит...); дружствено активан, политичски активан; 2. живахан - водити активан живот
активист - дејица, дејалица (узор - убијца, спавалица)
реактиван - 1. уздејит, усчиннут; 2. одзиван, одкличан
реакција - уздејање; противодејање; 2. одклик, одазов, одвет
агирати - дејствовати
аффинитет - склоност
амбиција - ревност;
амбициозан - реван
алтернатива - странпутица, споредан пут; странпутица је стаза поред главнога пута, која води до истога циља. Суседи воле казати иначица - што би био дослован превод у латинском духу, но наша народна реч је странпутица.
аналог - поклапање - структруре истих функција, но несродне пореклом.
аппроксимација - приближење
актуалан - текући, савремени
актуалност - савременност
археологија - постоји словенски корен  ветхи, који одговара грчкому архе- који у словенских језика означава нешто толико старо, да се распада, нпр. ветха одећа, ветхе књиге, за разлику од придева древни, који означава нешто толико старо да ник жив не памти то и само то је веројатно исчезо. Ветхи је сродан с литавским предевом vetušas истога значења, с латинским придевом vetus / стар, од кога потиче и реч veteran - старешина, даље са санкскритском речју vatsah - година, те грчском речју etos - година. Зато предлажем археологија - ветхонаука или ветхословље
баланс - по узору на немачску реч Gleichgewicht у чешском настала калка rovnovaha, при чем rovno значи једнако. По узору на чешски у Загребу настаје реч равнотежа, која постаје југословенски интернационализам. Сама немачска реч је калка од латинскога equi-librium ( equi - једнак, liber - тег, теж). Французска реч balance баланс потиче од касно латинске речи LIBRA BILANX ( BI - два; LANX-скала - судић на крацима ваге). Латинска вага назива се кантар, ова реч употребљава се у Далмацији. Турска вага назива се теразије. Вага је немачска реч - Wage. Русска реч је "веси" од корена вешати, а србска реч је тег или теж. Зато је баланс просто равнотежа.
еффект -  ex [из] fect < factum [дело, чин]; 1. последица или исход дела или чина. Твоја стална критика има еффект да никто више не жели с тобом радити. Јест еффект последица или исход, но у словенском духу је рећи не "име последицу или исход" но се ова мисао изражава глаголом "чини да, твори да".
еффективан - успешан, благодејан
епископ ( епи - над; скопос - онај који гледа, зри) - надзорник
епизода - заправо еписода - првотно коментар између песама у грчској трагедији; касније - време током којега се одигра један догађај; нпр. животна еписода - животна догодовштина или животни догађај.
инстензиван - напет, силан, снажан
интензитет - напетост, напор, силина, снага
конфессија - исповест
конфузија - забуна, помута, заблуда
консистенција - саставитост
контакт - 1 дотицај, додир; 2. веза нпр. остати у контакту - остати у вези
контејнер - спремник, спремиште
контроверзан - противан (мишљење, полазиште, стајалиште)
конвергентан - близак, сходан;
дивергентан - далек, расходан;
контаст - супротност
контрацепција - протузачеће
контрола - 1. провера; 2. управљање; 3. јарам, иго
конверзација - беседа
конвертирати - превратити, обратити
конвертација - преврт, обрт (новца)
конвулзија - трзај
концентрат - сгустнуће, сгустина; течност из које се испари већи удео воде, да би у њој остала већа густина садржеће се субстанце
концентрирати - сгустити, сгустнути
проблем - 1. невоља, бреме; 2. питање, упрос

b]археологија[/b] - постоји словенски корен  ветхи, који одговара грчкому архе- који у словенских језика означава нешто толико старо, да се распада, нпр. ветха одећа, ветхе књиге, за разлику од придева древни, који означава нешто толико старо да ник жив не памти то и само то је веројатно исчезо. Ветхи је сродан с литавским предевом vetušas истога значења, с латинским придевом vetus / стар, од кога потиче и реч veteran - старешина, даље са санкскритском речју vatsah - година, те грчском речју etos - година. Зато предлажем археологија - ветхонаука или ветхословље

Постоји словенски корен  ветхи, који одговара грчкому архе- који у словенских језика означава нешто толико старо!

Хм!

А зашто не древно-логија (древно-словље)  или прадавно-логија (прадавно-словље)?

Давнина (озраз "од давнина") - Прадавнина

Ван мреже на Црвeњском путу

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 514
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #22 послато: фебруар 16, 2018, 08:59:00 пре подне »
Словенски корен  ветхи, који одговара грчкому архе- који у словенских језика означава нешто толико старо, да се распада.

Придев древни, који означава нешто толико старо да нико жив не памти то и само то је веројатно исчезло.

 :)Зашто  древно-логија (древно-словље)  или прадавно-логија (прадавно-словље), а не ветхо-логија или ветхо-словље? 

Реч ветх (ина) од корена ветх- се изгубила као жива реч у срп (б) ском језику!

Мада, сад запажам да дух језика ипак живи у неким иразима или речима!  :o

Авет (авет-иња)! Да ли је дошло од а-ветх?
Шта је авет? Утвара, приказа?!Припада ли свету живих или мртвих? Грешим ли ја то?

У којим би још речима данашњице могло да се скрива то ветх-?

Шта се крије иза речи ветар? Нека природна давна (која је постојала пре нас) и стална сила!

Али, одакле је нама дошла реч ветар?

Шта кажe Тамара Лујак о тој речи?

afirmator.org/tamara-lujak-vetrovi-medu-nama/

Reč vetar nastala je od staroslovenske reči větrъ.
U staroengleskom glasi vind (wind), staronemačkom vendas (wendas), što odgovara današnjim izrazima u: holandskom vind (wind), nemačkom vind (wind), švedskom vind, latinskom ventus, ruskom veter, poljskom vjatr (wiatr), bugarskom vjatr (вятър).

Pretpostavlja se da reč potiče od proto-indoevropske reči ve (hweh) što znači duvati (tako na engleskom imamo, recimo, izraz za vreme: weather). Kaže se još: vetrić, vetrušak, vetrušina…

Vetrenjak (duša pokojnika ili nekakvo natprirodno biće koje predvodi gradobitne oblake)...

Речи древност и прадавно (ст) су живе још увек!
Дакле древно-логија (древно-словље)  или прадавно-логија (прадавно-словље)!

А којом речи да заменимо реч "катедра" за древно-словље  или прадавно-словље? Одсек или оделење за  древно-словље  или прадавно-словље!!??

Покори нас језички ова латиница!

Ван мреже Хреља

  • Гост
  • *
  • Поруке: 11
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #23 послато: фебруар 16, 2018, 10:04:05 поподне »
Једино не знам како бисмо назвали монахе.

Монах је инок.

На пример https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%98%D0%BD%D0%BE%D0%BA_%D0%B8%D0%B7_%D0%94%D0%B0%D0%BB%D1%88%D0%B5

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 452
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #24 послато: фебруар 17, 2018, 04:41:13 пре подне »
Монах је инок.

На пример https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%98%D0%BD%D0%BE%D0%BA_%D0%B8%D0%B7_%D0%94%D0%B0%D0%BB%D1%88%D0%B5

Називало се највише црнац или црноризац јер носи црну ризу или хаљину, а инок значи "другојачиј" или сажето "другачији" као и ријеч "ини, ина, ино" или "иначе" - на други начин.
Лијепо си то нашао.

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 452
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #25 послато: фебруар 17, 2018, 06:50:52 пре подне »
Словенски корен  ветхи, који одговара грчкому архе- који у словенских језика означава нешто толико старо, да се распада.

Реч ветх (ина) од корена ветх- се изгубила као жива реч у срп (б) ском језику!

Мада, сад запажам да дух језика ипак живи у неким иразима или речима!  :o

У којим би још речима данашњице могло да се скрива то ветх-?

Како неће изгубити када живимо у доба идиократије, гдје нам дјеца по пет стотин пута на дан кажу лајковат, јутуб, субскрајб, тамзап, оукеј, фак, њуз, геј, гејм овер, хед шот,  а од домаћих ријечи знају "појест, попит, попишат..." и неких 500 најосновнијих ријечи укључујући турцизме. Није тако за све и не мора тако бити за већину, али постоји нека склоност к тому.
Што се тиче ријеч "вехт" она је у Вуковом рјечнику сасвим нормална ријеч и стари завјет се говорило "ветхи завјет".



Авет (авет-иња)! Да ли је дошло од а-ветх?
Шта је авет? Утвара, приказа?!Припада ли свету живих или мртвих? Грешим ли ја то?

Авет значи утвара, привиђење, сабласт. У Крајини нема те ријечи, освјем што су је чули у гдје-којем филму из Србије. Авет је турска ријеч у истом значењу, а сами Турци имају је од Араба, но у арабском афет значи несрећа или лош предзнак.

Шта се крије иза речи ветар? Нека природна давна (која је постојала пре нас) и стална сила!

Али, одакле је нама дошла реч ветар?

Шта кажe Тамара Лујак о тој речи?

afirmator.org/tamara-lujak-vetrovi-medu-nama/

Reč vetar nastala je od staroslovenske reči větrъ.
U staroengleskom glasi vind (wind), staronemačkom vendas (wendas), što odgovara današnjim izrazima u: holandskom vind (wind), nemačkom vind (wind), švedskom vind, latinskom ventus, ruskom veter, poljskom vjatr (wiatr), bugarskom vjatr (вятър).

Pretpostavlja se da reč potiče od proto-indoevropske reči ve (hweh) što znači duvati (tako na engleskom imamo, recimo, izraz za vreme: weather). Kaže se još: vetrić, vetrušak, vetrušina…

Vetrenjak (duša pokojnika ili nekakvo natprirodno biće koje predvodi gradobitne oblake)...

Коријен ријечи вјетар јер вејати. Вјетр је исто што и вејатељ, онај који веје. Словјени су замишљали вјетар двојако. Један вјетар био је благи љетњи, добри повјетарац који су називали именом Погода, јер он годи људима. А други вјетар су називали непогода, невријеме, позвизд или вихор. То је олуја или онај вјетар који звижди. Ту непогоду или позвизда замишњали су као огромнога змаја, који је толико огроман да му се под тежким тамним облаком види само реп у облику ковитлаца, а над облаком му је глава коју нико није видио, јер чим је неко види претвори се у камен.  Ово чудовиште у вријеме турскога јарма назвали су по турски аждахом или халом. Постојали су људи, које су називали змајевитим људима, стухаћима ( од ријечи стихија) или вјетровњацима, за које се вјеровало да су дводушници, синови самога змаја, који је оплођавао младе дјевојке спушћајући су с небеса у обличију младића јунака. Када пријети олуја и град да побије усјеве, вјетровњак би легао или сјео у медитацију и уснуо тијелом, а душом би потекао под облаке да се бије против аждахе или хале, да је протјера преко горе у друго село. То су остатци старога вјеровања и тај зао дух је кључни образ цијелога вјероуређења (система религије) предхришћанских Словјена. Ето одатле ти вјетар или вејатељ.

А којом речи да заменимо реч "катедра" за древно-словље  или прадавно-словље? Одсек или оделење за  древно-словље  или прадавно-словље!!??

Катедра је грчка ријеч καθέδρα  и означава сједалиште, сједиште, столицу или кресло трон у античном прадавном смислу мјесто с којега оратори бесједатељи бесједе. Ту ријеч имамо јер је у хришћанству она означавала мјесто гдје је сјео или укријепио се епископ старјешина, владике, поглавица и то мјесто служи символом знаменом његове власти или старјешинства. У католика ћеш чути да кажу катедрала еклесија, што је главна црква или трон сједиште њихова бискупа. На сличан начин у русском се главни град назива столица. Касније је ријеч катедра бити пренесена у органе или организацију универзитета устројство свеучилишта, да означи сједиште представитеља сродних дисциплина учаба.
Ужасно је како се непотребно усвајају ријечи из разних језика за разне прилике а у суштини значе сасвим исто. Нпр. из њемачкога војнога уређења (система) узели су генералштаб и команда, али за потребе школства каже се катедра, за потребе органа власти узели су ријеч институт, а за потребе сједишта каквога краља или цара узели су трон. Све ово означава просто сједиште, столицу, кресло која носи смисао "мјесто владања".  Ми не треба да преводимо ријечи са другога језика дословно ако то није угодно нашему језику, но требамо основавши нешто додијелити тому име по сврси (функцији) и смислу постојања. Зато и катедра универзитета не мора бити сједиште или кресло, но је угодно рећи и оддјењење или раздјел, како и у англијском се каже департмент, јер то паше функцији подоба сврси. Генералштаб ваља рећи - сједиште војностарјејшинства, а команда је заповједничство или заповједатељство. Када смо већ код војноуређења, није на одмет рећи да се војна база може називати војно утврђење или војноукрепљење или крепиште, јер је ту сва кријепост цјелокупне војске. Тако су и у средњем вјеку војну базу називала тврђава, крепост или укрепљење.

Ван мреже на Црвeњском путу

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 514
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #26 послато: фебруар 17, 2018, 02:56:57 поподне »
Како неће изгубити када живимо у доба идиократије, гдје нам дјеца по пет стотин пута на дан кажу лајковат, јутуб, субскрајб, тамзап, оукеј, фак, њуз, геј, гејм овер, хед шот,  а од домаћих ријечи знају "појест, попит, попишат..." и неких 500 најосновнијих ријечи укључујући турцизме. Није тако за све и не мора тако бити за већину, али постоји нека склоност к тому.
Што се тиче ријеч "вехт" она је у Вуковом рјечнику сасвим нормална ријеч и стари завјет се говорило "ветхи завјет".



Авет значи утвара, привиђење, сабласт. У Крајини нема те ријечи, освјем што су је чули у гдје-којем филму из Србије. Авет је турска ријеч у истом значењу, а сами Турци имају је од Араба, но у арабском афет значи несрећа или лош предзнак.

Коријен ријечи вјетар јер вејати. Вјетр је исто што и вејатељ, онај који веје. Словјени су замишљали вјетар двојако. Један вјетар био је благи љетњи, добри повјетарац који су називали именом Погода, јер он годи људима. А други вјетар су називали непогода, невријеме, позвизд или вихор. То је олуја или онај вјетар који звижди. Ту непогоду или позвизда замишњали су као огромнога змаја, који је толико огроман да му се под тежким тамним облаком види само реп у облику ковитлаца, а над облаком му је глава коју нико није видио, јер чим је неко види претвори се у камен.  Ово чудовиште у вријеме турскога јарма назвали су по турски аждахом или халом. Постојали су људи, које су називали змајевитим људима, стухаћима ( од ријечи стихија) или вјетровњацима, за које се вјеровало да су дводушници, синови самога змаја, који је оплођавао младе дјевојке спушћајући су с небеса у обличију младића јунака. Када пријети олуја и град да побије усјеве, вјетровњак би легао или сјео у медитацију и уснуо тијелом, а душом би потекао под облаке да се бије против аждахе или хале, да је протјера преко горе у друго село. То су остатци старога вјеровања и тај зао дух је кључни образ цијелога вјероуређења (система религије) предхришћанских Словјена. Ето одатле ти вјетар или вејатељ.

Катедра је грчка ријеч καθέδρα  и означава сједалиште, сједиште, столицу или кресло трон у античном прадавном смислу мјесто с којега оратори бесједатељи бесједе. Ту ријеч имамо јер је у хришћанству она означавала мјесто гдје је сјео или укријепио се епископ старјешина, владике, поглавица и то мјесто служи символом знаменом његове власти или старјешинства. У католика ћеш чути да кажу катедрала еклесија, што је главна црква или трон сједиште њихова бискупа. На сличан начин у русском се главни град назива столица. Касније је ријеч катедра бити пренесена у органе или организацију универзитета устројство свеучилишта, да означи сједиште представитеља сродних дисциплина учаба.
Ужасно је како се непотребно усвајају ријечи из разних језика за разне прилике а у суштини значе сасвим исто. Нпр. из њемачкога војнога уређења (система) узели су генералштаб и команда, али за потребе школства каже се катедра, за потребе органа власти узели су ријеч институт, а за потребе сједишта каквога краља или цара узели су трон. Све ово означава просто сједиште, столицу, кресло која носи смисао "мјесто владања".  Ми не треба да преводимо ријечи са другога језика дословно ако то није угодно нашему језику, но требамо основавши нешто додијелити тому име по сврси (функцији) и смислу постојања. Зато и катедра универзитета не мора бити сједиште или кресло, но је угодно рећи и оддјењење или раздјел, како и у англијском се каже департмент, јер то паше функцији подоба сврси. Генералштаб ваља рећи - сједиште војностарјејшинства, а команда је заповједничство или заповједатељство. Када смо већ код војноуређења, није на одмет рећи да се војна база може називати војно утврђење или војноукрепљење или крепиште, јер је ту сва кријепост цјелокупне војске. Тако су и у средњем вјеку војну базу називала тврђава, крепост или укрепљење.

Сунце, дивно!

Поучно!

Корисно!

Благодарим!
 
:)


Ван мреже Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Етнолог
  • ******
  • Поруке: 2233
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #27 послато: фебруар 17, 2018, 10:13:07 поподне »
Како неће изгубити када живимо у доба идиократије, гдје нам дјеца по пет стотин пута на дан кажу лајковат, јутуб...

Шта фали Јутубу или Јутјубу? Како би смо га другачије звали кад му је такво име?
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 452
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #28 послато: фебруар 18, 2018, 05:54:31 пре подне »
Шта фали Јутубу или Јутјубу? Како би смо га другачије звали кад му је такво име?

Све је уреду с Јутјубом и бессмислено га је звати другојачије. Но ти се постарај из цијеле сурутке исциједити сирац бита онога о чем писах.

Ван мреже Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Етнолог
  • ******
  • Поруке: 2233
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #29 послато: фебруар 18, 2018, 12:18:25 поподне »
Све је уреду с Јутјубом и бессмислено га је звати другојачије. Но ти се постарај из цијеле сурутке исциједити сирац бита онога о чем писах.

Шта си писао, писао си. Радије не бих коментарисао а кога занима нека чита и циједи. Него ми упаде у очи овај ничим заслужени напад на Јутјуб.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 452
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #30 послато: фебруар 18, 2018, 03:44:09 поподне »
Шта си писао, писао си. Радије не бих коментарисао а кога занима нека чита и циједи. Него ми упаде у очи овај ничим заслужени напад на Јутјуб.

Не изазивај, бога ти! Није ти нико напао јутјуб, него сам јасно-прејасно изразио забринутост о очигледној склоности србске младежи, да не умије јасно изражавати мисли ни на једном језику. Ништо ти немам против јутјуба, но изражавам жаљење, да такав дар користе за утрату времена и бесплодне спрдње, те да га мало тко користи у свеху обогаћења своје културе или учење из добрих примјера широм простране планете. И благомислене ријечи и најплеменитије старање могу с оне стране нечијих очију бити виђене вражијим дјелом ако личност није обучена узрењу контекста и смисла.

Ван мреже Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Етнолог
  • ******
  • Поруке: 2233
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #31 послато: фебруар 18, 2018, 04:06:09 поподне »
Не изазивај, бога ти! Није ти нико напао јутјуб, него сам јасно-прејасно изразио забринутост о очигледној склоности србске младежи, да не умије јасно изражавати мисли ни на једном језику. Ништо ти немам против јутјуба, но изражавам жаљење, да такав дар користе за утрату времена и бесплодне спрдње, те да га мало тко користи у свеху обогаћења своје културе или учење из добрих примјера широм простране планете. И благомислене ријечи и најплеменитије старање могу с оне стране нечијих очију бити виђене вражијим дјелом ако личност није обучена узрењу контекста и смисла.

Нисам ни мислио да си у буквалном смислу "напао Јутјуб". Уопште ми није била намера да те провоцирам, већ сам само приметио да си његово име без разлога сврстао међу остале накарадне туђице. Али видим да ти то радиш јер си одмах био спреман да ме посаветујеш о чему треба да се старам, шта треба да радим и цедим. Како сам ти и написао, мене ова тематика не занима превише јер сматрам да нема смисла враћати се на језик од пре хиљаду година, чији је покушај реконструкције у твом тумачењу у најмању руку упитан. Но свакако ми је драго да има људи који о томе воде рачуна и чувају наше изворне речи, граматику, изреке... Посебно ми се свиђа она "докон поп и јариће крсти".
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже на Црвeњском путу

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 514
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #32 послато: фебруар 18, 2018, 04:45:14 поподне »
 :o
Дошао нам у госте 2013.године рођак из Америке!
Па препричао догађај који га је запањио (непријатно изненадио) и врло узнемирио у отаџбини!
Обишао је, одмах по доласку, рођену сестру и њену породицу, те тако и заноћио код њих у кући и преспавао!
Она беше врло побожна, за разлику од брата!
Ипак,  веома се изненадио када његова сестра у више наврата и током различитих пригода узвикиваше усрдно:Слава и хвала Господу, прекрстивши се!

Набројао је у којим је то приликама све било!

Када га је угледала на вратима!
Ја рекох да је то стога што га види после 10 година, од радости!

Сваки пут када би започели и завршавали обед!
Ја рекох да је то стога што је веома побожна и да тако и треба чинити!

Рођак онда рече да је то чинила и сваки пут када отвори и затвори прозор, и да "докони поп и јариће крсти"! И како је "нагрдио" сестру због тога!

Ја, мудро (тако ми се чинило), оћутах будући да знадох да му је сестра вредна жена, у сваком случају вреднија од њега! А да ја лично нисам неки велики молитвеник! Па стадох себе преиспитивати и корити због тога!

Осим тога, нешто ме копкало? Шта је тог рођака тако дубоко узнемирило у захваљивању његове сестре Богу у њеном дому у више наврата, у којем је он био добродошао гост?
 
::)
Будимо благодарни Господу и једни другима на труду који улажемо на добробит свију нас, посебно ако нас то трудољубље ни на који начин угрожава!

Наш срб(п)ски језик нема никога до нас који га не само говоримо, зато што смо њему научени од родитеља наших, него што га и волимо!

И  ради смо знати штогод и о прошлости његовој!

Ако устреба и одбранити га, па и од сопственог незнања, непознавања и немара!