Аутор Тема: Занимљиви топоними  (Прочитано 15464 пута)

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #80 послато: октобар 29, 2017, 09:57:52 поподне »
Словен(ин)+ски - словенски
Словенац+ски - словеначски
Словак + ски - словачски



Završio sam i ja ipak neke škole pa me nema potrebe ispravljati kad nisam u krivu.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 654
  • shí shì qiú shì
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #81 послато: новембар 02, 2017, 10:48:18 пре подне »

Рожанство (Златибор) - да ли долази од старе србске речи за Божић (Рождество, Рожаство, Рожанство) или од нечег што има везе са роговима, нечим рожнатим... Село се не помиње у турским дефтерима 16. века, па је могуће да су га засновали досељеници из 17. века (Радибрат са Дурмитора, од којег је велико братство Радибратовића) и дали му тај назив. Иначе, код села постоје остаци неке средњевековне утврде (коју народ, наравно, зове „Јеринин град“, па је могуће да је у претурско доба ту било неко насеље, али се не зна ког назива.


Највероватније је село раније било пописивано као "Рожанско" и да је то било старије име села

(Ахмет Аличић - Турски катастарски пописи неких подручја Западне Србије 15 и 16 век књ 1. стр 83)

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1096
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #82 послато: новембар 10, 2017, 10:36:48 пре подне »
Комарница (притока Пиве) и

Комарштица / Комарача /Комарска река  (притока Лима) у основи имаиу келтску реч за притоку > comar (=confluence), тако да ие мало вероватно да ови хидроними етимолошки (како се обично мисли ) од комараца потичу. (Исто тврде и за словачки град - Комарно (Camarum) кои се налази на ушћу двеу река, located at the confluence of the Danube (rom. Ister) and Váh rivers. Иначее и тамо обитаваше келтска племена.

У средњем веку у области Дробњака до Старог Влаха се користио етник - Comarani., ние за искључити, да су носиоци презимена - Комар, управо старином из тих предела.





« Последња измена: новембар 10, 2017, 10:39:29 пре подне Сол »
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 182
  • R1b-PF7562
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #83 послато: новембар 10, 2017, 10:59:22 пре подне »
Комарница (притока Пиве) и

Комарштица / Комарача /Комарска река  (притока Лима) у основи имаиу келтску реч за притоку > comar (=confluence), тако да ие мало вероватно да ови хидроними етимолошки (како се обично мисли ) од комараца потичу. (Исто тврде и за словачки град - Комарно (Camarum) кои се налази на ушћу двеу река, located at the confluence of the Danube (rom. Ister) and Váh rivers. Иначее и тамо обитаваше келтска племена.

У средњем веку у области Дробњака до Старог Влаха се користио етник - Comarani., ние за искључити, да су носиоци презимена - Комар, управо старином из тих предела.
Постоји и село Комарани у општини Нова Варош.
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже radon

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 556

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1096
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #85 послато: новембар 16, 2017, 07:05:18 поподне »
Панос (брдо у Пиви),

обично се сматра, да ие име добило по грчком богу природе - Пану. Међутим на келтском Pennos /Penn  = глава /head . Многи ороними динарског краиолика носе у себи - глава / главица.

Магуде

легендарно првобитно место насељавања Бранила и Руђа. На келтском mag/magos = field /поље

Леутар (брдо)

келтски: leu = bright/ white бело/светло &  tarr/torr = hill / брдо, Леутар у пола словенизованом облику има двоинике - Леово Брдо и Левер Тара.



« Последња измена: новембар 16, 2017, 07:12:23 поподне Сол »
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7744
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #86 послато: новембар 16, 2017, 09:30:43 поподне »
Леутар (брдо)

келтски: leu = bright/ white бело/светло &  tarr/torr = hill / брдо, Леутар у пола словенизованом облику има двоинике - Леово Брдо и Левер Тара.

Ја нађох ово:

Леотар: од грчке речи leios - светао, у облику компаратива, leioteros - светлији.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7744
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #87 послато: новембар 16, 2017, 09:52:37 поподне »
Левер Тара.

За реч "левер" у речнику србског језика пише да означава војника са царском платом, дакле човека коме је војна служба занимање.

Сами Дурмиторци за Левер Тару дају објашњење да је назив добила по неферима, у турско време плаћеним стражарима на сталној служби (дакле, не дербенџије, већ професионални војници) који су чували важне путеве и мостове (какав је случај на Тари). Отуд и назив Нефер Тара, а касније промењен у Левер Тара. Искрено, не знам којег је порекла та рач - левер.

"LEVER TARA – selo dobilo ime po stražarima Leverima (Neferima), koji su tu stolovali".
https://durmitor.wordpress.com/info/toponimi/

"Na rijeci Tari je straža čuvala prelaze i gazove. Vojnici i stražari su se nazivali neferi. Otuda i naziv lokaliteta Nefer Tara. Taj naziv se vremenom izmijenio u Lever Taru i tako se i danas zove selo naspram Pirlitora".
http://www.slobodnarijec.me/durmitorske-legende-1-braca-vojvode-momcila/

С друге стране, с обзиром да је у Левер Тари постојало насеље још у античко доба (познати остаци светилишта божанства Митре), ни келтска етимологија није искључена, а ни грчка или латинска.
« Последња измена: новембар 16, 2017, 09:55:29 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1096
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #88 послато: новембар 16, 2017, 11:18:45 поподне »
Пинд / Пиндос (гора)

иужнобалкански Пинд/Пиндос има имењака келтског порекла на северозападу Шпание (Галициа) - Monte Pindo.

The term Pindo has its origin in the language most likely Celtic: Binn dubh (Mt. dark, dark top). The name Pindo may arise from the dialect of Gaelic Celtic spoken in the area before the Romanization of Gallaecia.


https://en.wikipedia.org/wiki/Mount_Pindo
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже zdravko

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 13
Одг: Левер Тара
« Одговор #89 послато: новембар 16, 2017, 11:55:38 поподне »
Данашње село Левер Тара се поред садашње територије простирало на територији Ђурђевић Таре,Глибаћа и до Добриловине,а са друге стране је обухватало и села Глибаћи ,Ограђеница-све до Босне.Уобичајено је било да се цео тај простор зове Левери.Најездом турака ,српски живаљ се склањао у Шаранце,а леверски простор су населили турско -муслиманске породице,а највише муслимана Ђурђевића и постао је назив  Ђурђевић Тара,који и данас постоји ,а у селу нема ниједног муслимана.У Левер Тари и данас има неколико муслиманских породица.
Да се ради о старом насељеном селу говори песма -Женидба војводе Момчила,где се каже : " и четрдесет од града Левера.."У неком родослову (мислим Богуновића ), се каже да су на том простору Немањићи имали своје летњиковце.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1096
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #90 послато: новембар 19, 2017, 08:28:31 поподне »
Пирни До (Пива)

Пирлитор (замак и брдо)

Пирот


на келтском / латинском крушка = peren /pirus. Иначе у Пиви има топонима именом Крушка и Крушево. Наводно старо име Пирота беше -Пирлитор (непроверено)

https://mapcarta.com/18732342

https://sr.wikipedia.org/wiki/Пирлитор


СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже zdravko

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 13
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #91 послато: новембар 19, 2017, 11:55:48 поподне »
 На мапи је приближно тачно означена локација Пирлитора.То је место које више припада Дробњаку или нека граница са Пивом.То је једна висораван на домаку Жабљака.Причали су пре 30-ак година да се још познају зидине куле,замка војводе Момчила.Налази се на старом караванском путу од Дубровника ка Лиму-Пријепољу.Тај крај добро познајем јер ми је деда по мајци из тог краја.
 Прочитао сам у необјављеним списима Лубурића да је војвода Момчило зауставио једно крдо од 300 волова ,које је краљ Вукашин био наменио за дубровачко тржиште, и наплатио пролаз,царину.Иначе ту је на неколико километара прелаз преко реке Таре и увек су нечије царине биле,углавном турске,угарске,раније бугарске...Краљ Вукашин да би му се осветио реши да му преотме жену,коју је предходно подмитио да изда свог мужа - војводу Момчила.Пошто је реализовао план,увидео је да је убио великог јунака,јаког,развијеног човека,те је рекао  његовој жени :"кад си издала оваквог јунака ,издаћеш и мене..."Па легенда даље каже да је оженио његову жену.
 Иначе у том крају има назива , места која говоре о присуству Мрњачевића на тим просторима,највише Краљевић Марка.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4711
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #92 послато: новембар 20, 2017, 12:00:52 пре подне »
У вези Пирлитора:

Можда су ти Морлаци који се помињу половином 14. века исти они који су оставили топониме у Старој Херцеговини, нпр. Дурмитор и Пирлитор, као и неке топониме у западној Србији о којима је писао Александар Лома. По њиховом облику, очигледно је да ови топоними потичу из источнобалканског романског, и да не представљају језик романских староседелаца ових динарских области (условно речено Крича), који је по сачуваним и реконструисаним топонимима био ближи далматороманском; могуће је да су ови топоними једини траг неке средњовековне влашке сеобе ка западу (у 13-14 веку?) или са простора Космета или са простора југоисточне Србије, која највероватније представља средиште источнороманског Urheimat-а на Балкану; ово би била последња већа миграција Влаха из ове области пре њихове потпуне словенизације у касном средњем веку.

Пирот, с друге стране, вероватно потиче од средњовековног грчког (византијског) превода његовог античког латинског назива Turres - Кула или Куле, на грчком πύργος.
« Последња измена: новембар 20, 2017, 12:03:59 пре подне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7744
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #93 послато: новембар 27, 2017, 08:46:54 поподне »
Јако би ми био занимљив ономастички приступ топонимима у Горњем Полимљу и Брдима. Надам се да ће нам Симо и Сунце једном приуштити то задовољство. Занимљивих топонима је јако пуно а међу њима су: Годочеље, Годуша, Годијево, Годово, Пороче, Калачице, Палочак, Краље, Труница До, Гусаре, Гуснице, Љешница, Бор, Трепча, Виницка, Поде, Црвљевине, Црвско, Црниш, Попрад, Колашин, Ржаница, Улотина, Мурино, Муровац, Лубнице, Шудикова, Маште, Будимља, Пешца, Миоче, Жари, Кути итд..

Позив за тумачење ових топонима упућен је Симу и Сунцу, али, ево, бићу слободан да напишем по неки ред о овоме, на основу података из расположиве литературе.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7744
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #94 послато: новембар 27, 2017, 08:49:21 поподне »
Ево неких тумачења:

Годочеље - изведен од словенске основе „год“ – време, као и оно што је добро, корисно, пријатно (уГОДно); празник (Звездана Павловић), исто и топоними: Годун, Годуша, Годовина, Годојевина, Годошевина, Годеч, Годечево, Годово, Годијево, Годљево (раније Годелева), Годачица, итд. Општесловенски.

Пороче – Цвијић ово село наводи као – Пороч. Не знам баш географију петњичког краја, али – да ли би Пороче могло имати везе с неким другим топонимом попут Рочи, Роци, Рокци, или сл?

Калачице – топоним је можда изведен од презимена или занимања – калач; ово би могао бити турцизам од – калхана – топионица, а калач (калхач) би могао бити топионичар. Постоји и друга верзија, по којој је калач турцизам који значи – граничар (Лутовац). Презиме Калач срећемо и код једног Србина у Будиму почетком 18. века. Има мишљења да реч калач долази од речи к'лач – нож, кратка сабља, по чему и народни плес у призренском крају и Македонији.

Палочак – овај топоним јавља се и у Херцеговини (Требиње); постоји село Палоч у Босни (на Врбасу); ту је и презиме – Палочевић (Косово 1912. године); упечатљив је наставак –оч, типичан за ЦГ и Малесију, као у именима Ракоч, Бракоч, Бакоч, Лекоч, Никоч, Перкоч, итд. Пал би могло доћи од имена Павле (албански, али и мађарски, словачки). Опет, у источно јужнословенским говорима – палочка значи врста секире. Коначно, руски – палка, палочник = штап. По свему судећи, можда ипак општесловенска реч.

Краље – не треба посебно коментарисати. Типичан (нарочито у Горњем Полимљу) наставак –е, уместо очекиваног –и код топонима изведених од властитих (презименских) и заједничких именица у множини, као код Копљаре уместо Копљари, Бастахе, уместо Бастаси, Ћетковиће уместо Ћетковићи, Дапсиће уместо Дапсићи. Тако и овде – Краље уместо Краљи. Презиме Краљ налазимо на више места у нашем етничком подручју. Мада, може бити и другачијег порекла, не од презимена, већ од места које је било краљевски посед – житељи = краљеви људи.

Труница До – можда има неке везе са презименом Трунић (ово презиме постоји у Зети)?

Гусаре – и много других топонима истог корена, нпр. Гусарица на Мокрој, катун Шекулараца. Према Вебстеровом речнику, гусар је србска реч, изведена од новолатинске речи cursarius. Гусарити = крстарити, од овога је изведен и назив за лако наоружане брзе коњанике – хусаре.

Гуснице – паралела са топонимом Гусиње: Гусино (Дечанска повеља), „уп. руски хидроним Гусиньiй, Гусиная, Гусиное, укр. Гусинець, Гусинка“, итд. Рекло би се – општесловенски корен топонима.

Љешница (ЛѢшница) – не треба посебно коментарисати. Општесловенско лес = дрво, а тако и – дрво лешника. Мноштво топонима изведених од ове основе, а навешћу тек неколикоистоветних овом заданом – чувена Јадранска Љешница (чувена по борбама у Првом србском устанку, у Јадру), село Љешница у Звижду (Пожаревац), затим речица Љешница у Босни код Дервенте, а коначно и локалитет Љешница у Тушињи, средишту дробњачких Церовића.

Бор – не треба коментарисати.

Трепча – у турском дефтеру из 1485. године, уписано као Требча. Не треба посебно коментарисати, писали смо на више тема о корену овог и сличних топонима. Трѣбьча. Треба је жртва, требиште место где се одиграва обред приношења жртве. Има велики број топонима како код нас тако и код свих словенских народа са овим основом Трѣб-. И још доста о овоме на: https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=391.msg38072#msg38072

Виницка – у дефтеру из 1485. године, уписано као Војничка (или – Војницка). Јасан је корен, од речи војник – војничко село. Можда у најстаријој варијанти – Војна Вас. Постоји и Војно Село у Горњем Полимљу.

Поде (исто и Поди, Пода) – равно земљиште на речној тераси, као и другде у стрмовитом окружењу.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7744
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #95 послато: новембар 27, 2017, 08:54:56 поподне »
Црвљевине – по руди црвац, место где се та руда вади. „Црвац је минерал тетраедрита и настаје његовим разлагањем. Најбољи црвац добијан је од живе, као њен минерал оксид. Он је близанац цинабарида, ако не и сам цинабарид. Налазио се у ситним зрнима и у комплексној руди сребра и обојених метала, где је постојало цинабаридно сребро, олово па и бакар. У зони косовског, копаоничког и рашког рударства није било живе, али је било тетраедрита. Његова експлоатација почела је у Србији и Босни 30–их година XV века, а у трговини се појавио 1438. године, изузетно и коју годину раније али без значајнијих количина. Као рудни шут избациван је из воде плакаоница или потока приликом чишћења и дробљења руде. Кад је ушао у трговину одмах се јавио у већим количинама јер га је у шуту било дуже времена, таложеног као нузгредан производ... Употребљавао се за бојење вунених и особито свилених тканина, кад је била потребна јарка црвена боја која не би бледела на сунцу...“ (Храбак) Јасан је назив руде, по боји.

Црвско – исто као претходно.

Црниш – има више топонима у нашим крајевима са оваквом основом, нпр. Горња и Доња Црнишава и Црнишавска река у Левчу, затим локалитети (некада села) Црнишница и Црнишинци у Славонији, итд. Јасан словенски корен топонима.

Попрад – истог назива и насеље у Словачкој, Попрадник у дебарском крају, Попрат у Затријепчу у Зети (код Ердељановића – Попрад), Попратница код Бара, итд, а данас и у варијантама Папрат(и), Папратница, Папраћани, итд. Старословенски – порпорть = папрат.

Колашин – „...варошица Колашин, на ушћу реке Свињаче у Тару. То је нова варошица, али ту је постајала још од 17. века тврђавица са турском посадом, којом је управљао колази (педесетар), по коме се најпре то место прозвало Колашиновићи, па од тога и цео крај Колашин...“ (Народна енциклопедија СХС). Турски, овај колази је - kolagasi. Мени ово тумачење баш и није прихватљиво. „Француски конзул Hecquard наводи по традицији да је име Колашиновићи постало од личног имена Колаш, а од овога град Колашин на Тари. И заиста, помиње се име Колашиновићи у долини Таре пре него што је основан град Колашин, 1651 године“. (Лутовац) Митрополит Пајсије Колашиновић спомиње се  са тим презименом још 1645. године. Колаш је словенско име које Пешикан налази у изворима из позног средњег века. Коло је стара словенска реч, а колаш би могао бити и неки мајстор – колар. Колаш је презиме забележено у Дубровнику и Славонији, затим и Колашић у Славонији. Колаш је врста тканог прекривача - простирке у јужној Србији.

Ржаница – Ржаница се наводи још у Бањској повељи 1316. године (Рьжаница – данашња Горња Ржаница), затим у дефтеру из 1485. године (Доња Ржаница код Калудре). Од србске речи – раж. Место где се гаји раж. Тако и Ржана (Р'жана) у области Шекулара (такође се помиње у Бањској повељи, као и још два истоимена локалитета у Полимљу - Рьжана, као и Ржани поток, затим и Ржана код Корише и још једна код Звечана), Ржани до и Ржана главица у Старој Црној Гори, Ржаница у Топлици, Ражана код Косјерића, а и два села на југоистоку Србије – Ржана (Пољска и Височка) и још много топонима исте основе на нашем етничком простору. Код Руса – Ржаное, код Чеха – Rženy, итд.

Улотина - у дефтеру из 1485. Улутина. Иначе, никад нисам био начисто шта би овај топоним могао значити. Постоји онај народски придев – лотав = аљкав, неуредан, згужван, наборан, и од њега изведен глагол – улотити (се). Има ли то везе с топонимом Уллотина, не знам. Можда. С друге стране, имамо Лутово, које би могло бити истог језичког порекла као и Улотина. Писали смо о пореклу назива Лутово, од старослеовенског назива за липу:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=771.msg26750#msg26750
Могуће је да је и топоним Улотина истог порекла. У-лот, у липаку.

Мурино – ово је савремена верзија назива ове варошице, а стари, изворни назив је – Мурина. Мура је стара србска реч за блатиште, крај поред реке у којем је, услед сталних водених талога, земља влажна и блатњава. С обзиром на положај Мурине на равној луци уз Лим, сасвим вероватан је овакав корен овог топонима. Мурина би, у том смислу, било – повелико „блато“ уз реку (као подручја под називом „блато“ – мало, веље и др, уз Скадарско језеро). Барјактаровић, пак, у овом топониму види траг арбанашког присуства (можда због арбанашког племена - Morina). Опет, овај топоним би могао имати везе и с личним именом Мура или Муро, видети даље под – Муровац. Ту је и руско презиме Муринь и кварт Мурино у Петрограду (Санкт Петербург, бивши Лењинград у Русији). Мурина или муриња (mureana) је и врста рибе, морске, која улази у слатке воде. Међутим, варош Мурина је предалеко од мора да бисмо њен назив повезивали с овом рибом.

Муровац - Мура вас, Мурово село. Име Муро или Мура, иако на први поглед звучи турски, јавља се већ код Срба у 14. веку, у бањској, дечанској и призренској повељи, дакле пре било каквог турског присуства и нарочито не турског језичког утицаја. Могло би имати везе с латинским именом Maurus (Милица Грковић). Тако налазимо у то доба и презимена Мурић, Муровић, Мурковић. Надаље, „када се тепа мушком детету у Црној Гори, каже се – Муро“ (Звездана Павловић). Презиме Муровић у Врхбосни крајем 15. и почетком 16. века (србско – Драгић Муровић), исто презиме и у Ровцима, истоимени топоним у Буљарици у Паштровићима.

Наставиће се...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7744
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #96 послато: новембар 27, 2017, 08:56:08 поподне »
Изворе из којих сам извадио наведене податке написаћу након што обрадим све топониме које је Вољен од Бога назначио.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 478
  • I2-Y56203
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #97 послато: новембар 27, 2017, 09:07:42 поподне »
Мурино – ово је савремена верзија назива ове варошице, а стари, изворни назив је – Мурина. Мура је стара србска реч за блатиште, крај поред реке у којем је, услед сталних водених талога, земља влажна и блатњава. С обзиром на положај Мурине на равној луци уз Лим, сасвим вероватан је овакав корен овог топонима. Мурина би, у том смислу, било – повелико „блато“ уз реку (као подручја под називом „блато“ – мало, веље и др, уз Скадарско језеро). Барјактаровић, пак, у овом топониму види траг арбанашког присуства (можда због арбанашког племена - Morina). Опет, овај топоним би могао имати везе и с личним именом Мура или Муро, видети даље под – Муровац. Ту је и руско презиме Муринь и кварт Мурино у Петрограду (Санкт Петербург, бивши Лењинград у Русији). Мурина или муриња (mureana) је и врста рибе, морске, која улази у слатке воде. Међутим, варош Мурина је предалеко од мора да бисмо њен назив повезивали с овом рибом.
Ово је занимљиво из разлога што мислим да је та реч Мур, Мор, нека општеиндоевропска реч која означава смрт. На пример, на Немачком се мочвара каже Mohr, што је веома блиско овоме Мура. Изгледа да стари Индоевропљани нису никако волели мочваре :)

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4711
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #98 послато: новембар 27, 2017, 10:14:45 поподне »
Гуснице – паралела са топонимом Гусиње: Гусино (Дечанска повеља), „уп. руски хидроним Гусиньiй, Гусиная, Гусиное, укр. Гусинець, Гусинка“, итд. Рекло би се – општесловенски корен топонима.

Назив је уствари старословенски придевски облик gǫsinь од gǫsь, "гуска". Суфикс -ino је у вези са хидронимима, најчешће језерима.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
  • I1 P109
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #99 послато: новембар 27, 2017, 11:14:19 поподне »
Ово је занимљиво из разлога што мислим да је та реч Мур, Мор, нека општеиндоевропска реч која означава смрт. На пример, на Немачком се мочвара каже Mohr, што је веома блиско овоме Мура. Изгледа да стари Индоевропљани нису никако волели мочваре :)

На енглеском је мур (moor) врста мочваре, тј. подбарног земљишта на ком расте врес. Нешто слично барама и боровњацима на нашим планинама.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.