Аутор Тема: Занимљиви топоними  (Прочитано 12700 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7483
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #20 послато: септембар 04, 2017, 04:27:15 поподне »
Чуо сам неке људе како мисле да назив области у Подрињу - Азбуковице, има везе с азбуком  :)

Азбуковица долази од "хас Буковица". Кад је овај крај постао хас, тј. царско добро, око 1460. године, они су хасу доделили име по тада највећем селу - Буковици.
Временом, постаде Азбуковица.

Питам се, у овом контексту, како ли је настао топоним Памбуковица (у Тамнави).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7483
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #21 послато: септембар 04, 2017, 04:28:56 поподне »
Жбевац (Пчиња)

Ждеглово (Јабланица) - „назив села Ждеглова остаје необјашњив. Ждеглово је несумњиво словенска реч, али какав јој је значај тек треба да се установи. Међу мештанима не постоји било каква легенда о томе“.

Железник (код Београда) - леп стари назив, који указује да је овде или у близини некад био рудник где је вађено и обрађивано железо. Железник је и данас индустријско предграђе Београда, са неколико великих фабрика, између осталих управо и железара. „Село је, веле, названо по томе, што се ту, где је сада село Железник, доносило на воловским колима железо, које је вађено у Правалији (Сремчица) још за време Римљана“.

Жлне (Књажевац) - село које својим називом пркоси гласовним променама у србском језику  :D

Жупањевац (Левач) - једно од најстаријих места у Левчу. Ту је био двор или тврђава која се помиње крајем 14. века, као место у којем често боравила србска властела, а 1398. године, ту је кнегиња Милица издала повељу светогорској Лаври Светог Атанасија. Сам назив упућује да је ту у ранијој прошлости столовао неки жупан. Порекло саме речи жупан је неразјашњено, има мишљења да је словенског или аварског или германског порекла.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7483
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #22 послато: септембар 04, 2017, 04:36:52 поподне »
Забрдњи Тоци и Црквени Тоци (Полимље) - у неким падежима, нпр. локативу, се каже Толаца, што значи да је основни облик овог топонима Толци, једнина Толац. Шта год то значило. У једном тексту о србском сликарску и живопису у време турске власти, нађох село Толац које је некад постојало не тако далеко: "...Рођен у селу Толац које се, како изгледа, налазило између Пријепоља и Пљеваља у Црној Гори,..." (говори се о Андрији Раичевићу, сликару из 17. века). С обзиром на положај како је назначено, биће да су то ови данашњи Тоци.

Завинограђе (Полимље) - иза винограда, у занимљивом облику.

Загужање (код Лесковца, Сурдулице)  ;D

Збојштица (Ужице) - помиње се у турским дефтерима из 16. века.

Звиздар (Тамнава) - икавица?

Звијезд (Полимље)

Злакуса (код Пожеге) - „Сам назив села потиче из времена турске владавине. Наиме, некадашњим римским путевима касније пролазили су турски каравани. На једној коси у атару села, караване су сачекивали Хајдуци и пресретали Турке па од те косе Турци зазираше те је и назваше Зла Коса. Временом је „о“ прешло у „у“ и остало је име села Злакуса“. Мени ова прича баш и не звучи убедљиво.

Злокуће (код Неготина) - 1491. и 1521. у турским дефтерима, записано је као Зокушан. До 1918. године, било је у саставу Бугарске, а од 1918. је у Србији, и тада добија име Александровац, по краљу А.К. Након успостављања комунистичке власти, враћено је име Злокуће, а од 1993. године, поново је Александровац.

Злоћудово (Јабланица) - „У селу постоји легенда да се први становника овог села звало Злоћудко, па и село које је  образовано на масту где се он први заселио назвало Злоћудово“. Да ли је Злоћудко или Злоћуд(е), свакако занимљив топоним.

Јелен До (Ужичка Црна Гора) - прелеп, сликовит назив, а кад се прође магистралом поред овог села, може се видети само језив призор каменолома и цементаре и прашина која лети на све стране...

Јунчевићи (Полимље, одмах до Звијезда) - патронимик од старог имена Јунац (може се наћи по средњевековним повељама и раним турским дефтерима).

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4430
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #23 послато: септембар 04, 2017, 05:36:04 поподне »
Два врло енигматична топонима су Пертате у лебанској општини и Кацабаћ у бојничкој општини. У литератури о тим селима ово пише:

"Име села.

Ни једно село Доње Јабланице, штавише и далеко од ширег региона Котлине, нема такво, готово енигматично име. Шта значеи Пертате? Чија је то реч? У коме периоду дуге историје је настала. Који је народ крстио ово село тим именом? Легенде нема. Наука нема одговор. Не зна се одакле потиче назив овог села." (Јован Јовановић, "Доња Јабланица")

"Ово село је за време Турака била касабица па је трансформацијом речи прерасло у Кацабић. Ова легенда није утемељена на историјским чињеницама. Наиме, у Пустој Реци није живео ниједна Турчин, нити је Кацабић икада била турска варошица. У Kацабићу су се крајем XVIII и почетком XIX века стали насељавати Албанци, али њихово насеље никада није прерасло у варошицу. Постоји друга легенда, обајшњивија за име овог села. У време када је сточарство, за које је Пуста Река имала много предности, било главно занимање нашег народа, пастири – Власи лутали су лети по пасиштима Радана и подпланинским теренима а зимовали у нижим, питомијим областима, где су стварали своје бачије за зимовање. Ту где је сада Кацабић, у скучној долини исток-запад, заштићеној од хладних ветрова, биле су пастирске бачије. Када су се људи почели овде стално настањивати, говорило се да се налази код самих бачија, на ондашњем говорном језику „код сам баћ“ из чега је произашло име села Кацабић.

Треће објашњење гласи: У селу је живео качар малог раста. Она је направио једну велику кацу и напунио је водом да провери да ли пушта воду. Попео се да види колико воде има у каци, преврнуо се и упао у њу, то јест бућнуо у њу. Уплашен и мокар не могавши да изађе из каце и поче да дозива у помоћ. Људи су чули запомагање али нису знали одакле долази – питав ши „Где си“? На то им је качар одговрио, уплашеним језиком довикивао: „Каца бућ! Каца Бућ“! Људи су се досетили његовом јаду и некако га из каце извадили. Од тада се село назвало Кацабаћ." (име села, међутим, није Кацабић већ Кацабаћ, прим. Н.В.) (Јован Јовановић: "Пуста Река")

Мени лично топоним Пертате делује као "искварена" верзија неког латинског назива, што с обзиром на историју и археологију овог краја (у непосредној близини је Царичин Град, који је највероватније Јустинијана Прима, подигнут у близини родног места Јустинијана I, метропола читавог Илирика током већег дела 6. века) уопште не звучи немогуће...
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6726
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #24 послато: септембар 04, 2017, 05:50:37 поподне »
Два врло енигматична топонима су Пертате...

"Име села.

Ни једно село Доње Јабланице, штавише и далеко од ширег региона Котлине, нема такво, готово енигматично име. Шта значеи Пертате? Чија је то реч? У коме периоду дуге историје је настала. Који је народ крстио ово село тим именом? Легенде нема. Наука нема одговор. Не зна се одакле потиче назив овог села." (Јован Јовановић, "Доња Јабланица")

Подсети ме на име једног некад српског села у мађарској жупанији Толни - Перкат. Насељено је Србима још у време турско. Сачувало се до данас у презимену Перкатлић, које носе неки Срби пореклом из Перката, а који су се одатле одселили вероватно крајем 17. века.

Али то није од помоћи да се нађе одговор на задато питање.

Могуће да је у питању неки преживели латински назив.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4430
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #25 послато: септембар 04, 2017, 06:14:35 поподне »
Још занимљивих топонима могућег романског порекла: села Нуглашица и Бојмунте у Ливањском пољу:

http://www.geonames.org/3194313/nuglasica.html
http://www.geonames.org/3203788/bojmunte.html

https://omlivanjska.com/2012/11/10/bojmunte/

"Neobično interesantno ime nosi selo Bojmunte, koje se nalazi na 29. kilometru asfaltnog puta od Livna za Bosansko Grahovo, nadovezujući se na Čelebić.

Josip Smodlaka, govoreći o imenima naselja na tlu Jugoslavije za koje se zna ili nagađa da su vlaškoga, rumunskog porijekla, napisao je: „Zaključit ću ovaj spisak čudnim imenom Bojmonti, koje nosi jedno selo u kotaru Livanjskom, u kome su svi žitelji danas zgoljni Srbi pravoslavci. Ovo mi je ime osobito zapelo za oko, zato što je ono očevidno korupcija romanskoga, odnosno italijanskog imena Bajamonte, koje susrećemo u istoriji Venecije, a koje je nosila i jedna čuvena građanska porodica Splitska. Poreklo ovog imena, utoliko mi je zagonetnije što isto prezime, pisano po italijansku „Bajamonti“, nose i neki zemljoradnici našega jezika u Splitu, za koje nisam mogao da utvrdim da li su im preci bili doseljenici Mlečani ili Vlasi Bojmonti iz Dinarskog krša“.

Starih potvrda za selo Bojmunte nema. Ne zna se kada se prvi put pominju kao naselja. Dvadesetak mještana ovog sela kazivali su  da je njihova zemlja ranije, „za turskog vakta“, bila vlasništvo porodice Delalića iz Livna te da su njihovi preci „još za Austrije“ zemlju dobili „munte“.

Moguće je da je naziv ovoga sela složenica izvedena od opšte riječi „boj“, rat i italijanske riječi „munta“, dražba, licitacija. Složenica bi, ako je ispravno ovo tumačenje, značila da je to selo ratnika, koji su za svoje ratne zasluge na držbi olako došli do posjeda zemlje. Usput, ime ovog sela je Bojmunte, a ne Bojmunti. U novije vrijeme statističari i pisari, iskrivljuju ime ovog sela pišući ga Bojmunti, s nastavkom „i“ na kraju. Bojmunte nisu, dakle, ni Bojmonti ni Bojmunti."
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 466
  • I2-Y56203
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #26 послато: септембар 04, 2017, 08:22:29 поподне »
Кад смо већ код Ливањског поља, тазбина ми је из села Губин. Само по себи име није нешто интересантно, али у Пољској на самој граници са Немачком, има град Губин, а са немачке стране границе има град Губен. Ја сам убеђен да Губин код Ливна као назив топонима, има сигурно неку везу са овим пољским Губином.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4430
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #27 послато: септембар 04, 2017, 08:53:05 поподне »
Кад смо већ код Ливањског поља, тазбина ми је из села Губин. Само по себи име није нешто интересантно, али у Пољској на самој граници са Немачком, има град Губин, а са немачке стране границе има град Губен. Ја сам убеђен да Губин код Ливна као назив топонима, има сигурно неку везу са овим пољским Губином.

Да, то је прилично сигуран старословенски топоним...занимљиво би било видети шта тачно значи.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 466
  • I2-Y56203
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #28 послато: септембар 04, 2017, 08:58:40 поподне »
Да, то је прилично сигуран старословенски топоним...занимљиво би било видети шта тачно значи.
Занимљиво је да тог топонима више нигде нема. Само на та два места.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4430
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #29 послато: септембар 04, 2017, 09:04:03 поподне »
Занимљиво је да тог топонима више нигде нема. Само на та два места.

Не баш. Јавља се и у Русији и Украјини:

http://www.geonames.org/search.html?q=gubin&country=
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 466
  • I2-Y56203
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #30 послато: септембар 04, 2017, 09:16:52 поподне »
Не баш. Јавља се и у Русији и Украјини:

http://www.geonames.org/search.html?q=gubin&country=
ја гледао на гоогле мапс, нисам нашао.Свака част :)

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3110
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #31 послато: септембар 05, 2017, 02:25:38 пре подне »
Гроцка, Врчин, Зајечар, Пирот, Врање, Текија, Ртањ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7483
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #32 послато: септембар 05, 2017, 05:37:44 поподне »
Казновиће (Стара Рашка) - старо село и стар назив: „Према историјским споменицима може се поуздано утврдити да је ово насеље врло старо и да је само име такође врло старо, јер га помиње Св. Сава у свом типику за манастир Студеницу. Ту се још види, да је у Казновићима постојала нека црква посвећена Св.Николи. Та црква је у то доба била врло чувена, јер је њен игуман учествовао, поред краља и свештених лица, у избору старешине (игумана) манастира Студенице“.

Камијево (Браничево) - не знам по коме је село добило назив, верујем да није по Алберу Камију  :)

Места са основом „киј“: Кијево (код Београда, код Баточине, на Косову, у источној Босни, у Далмацији код Книна, и др), Кијевац (Сурдулица), Кијевци (Пештер), Кијевчићи (испод Копаоника) - Киј је старо словенско име. Према традицији, стари руски град Кијев у Малорусији прозван је тако управо по свом заснивачу Кију (Кий), кнезу дњепровских Пољана. Само значење имена Руси овако тумаче: „Имя Кий исследователями возводится к славянским словам *kyjь, *kou-, *kov- в значении «посох, жезл, деревянный молот».“ (са руске википедије) Занимљивост невезана за ове топониме је да је Киј имао брата именом Шчек / Шћек, које име налазимо и у неким нашим крајевима (нпр. презиме Шћекић, старо братство Штеке / Штеци у Доњој Зети и Љешанској нахији). У повељи челнику Муси, Кијевци су по свој прилици родовско име, наводе се села у жупи Брвеник са називима: Киевци Полѩане, КиѥвцЬ СтрмолЬ, Попово Поле КиѥвцЬ. Видети детаљније о овим топонимама код Александра Ломе - „Топонимија Бањске хрисовуље“.

Кнић (Гружа) ?

Козник (Метохија, Пештер, тврђава) - старину топонима видимо према тврђави Козник која се налази изнад Расине, између Бруса и Александровца. Подигнута је у време кнеза Лазара, али је вероватно на том месту и раније постојало неко утврђење. Касније (1405) је деспот Стефан Лазаревић дао Козник и околна села на управу Радичу Поступовићу (Рајко од Расине и Облачић Раде из народне епике). За пештерско село Козник се каже: „О постанку имена постоје два предања: по једном, назив потиче од доминантног занимања становништва – гајењу коза, у време када је село настајало. По другом, назив потиче од планине Козник, на чијим су се падинама населили и искрчили шуму“. Можда назив тврђаве није истог порекла као назив села (по козама и козарству), можда би могао имати везе са основом кос (под неким углом) или коса (као космат, нпр. град на косматом - шумовитом брду, аналогија Космач, Космај), па Косник - Козник. Вероватније у смислу неприступачности на врлети где се само (диво)козе могу попети.

Коловрат (Полимље) - стари словенски етноним и симбол, који означава непрестано кретање твари и духа укруг: рођење - живот - смрт - поновно рођење, итд. Састоји се од речи „коло“ - круг и „врат“ - од глагола вртети. Зашто и када је насеље названо коловратом, и има ли то везе са старословенским симболом или коловратом као прибором (точак, чекрк, пресло) - ? Иначе, само насеље је веома старо и било је важан римски град у периоду од 2. до 5. века.
(хтедох да поставим слику коловрата, али боље не, да ме опет неко не прогласи неонацистом  ::)

Команице (Мионица) - „Команичани не знају ништа да причају о имену свога села. Ни сељаци суседних села, нарочито старији људи, почешће пута у говору изјасниће се да Команичани „нису наши“, него да су „неки други свет“, али ово не умеју да објасне“. Топонима са основом „ком“ има много код нас (Комови, Комани, и др), а и другде у словенском свету. У источној Словачкој постоји село Команице.

Комарева Хумка (Јужни Банат) - некадашњи назив данашњег Глогоњског Рита. Међутим, у катастарским књигама се још увек налази стари назив села и постоји као катастарска општина. Ко ли је био Комар који је ту сахрањен...

Комрен (код Ниша) - сматра се да је назив романског порекла. Иначе, села Горњи и Доњи Комрен постојала су у предтурско доба, а бележи их турски дефтер из 1498. године. Можда има етимолошке везе са топонимима Коморан (Горње Полимље), Комаран (Доње Полимље).

Костомлатица (Пчиња)

Кострошевци (Сурдулица) - већински бугарско село. Презиме Кострош је прилично заступљено у Словачкој.

Кострц (Косово) - етимологија му се можда може наћи у староруском костЬръ, а ово од старогрчког „кастрон“ или латинског „castrum“ који су рано ушли у словенске језике (А. Лома). Помиње се још у Бањској хрисовуљи краља Милутина 1316. године.

Котража (Шумадија, Драгачево, и другде) - вероватнио изведено од речи котар - насељено подручје око неког већег места (вароши, тврђаве). Котража испод Рудника, код Страгара, се у прошлости звала Добра Лука, од 18. века се устаљује назив Котражје, а у 19. веку - Котража. За драгачевску Котражу пише: „И само необично име села, о коме народ не зна никакво тумачење, и које је вероватно страног порекла, довољно показује, да Котража има давнашњи постанак, и могућно да је то име наследила од ранијег насеља, које је ту постојало“.

Коцељева (Тамнава) - ипак не носи име по средњевековном кнезу панонских Словена Коцељу (9. век), јер се Коцељева тако први пут назива тек у аустријском попису из 1737. године, а ранији назив овог места био је - Спасојевица. Према једној верзији, назив долази од биљке коцеља (кисељак), а према другој (вероватнијој) према неком сеоском кнезу именом Коцељ.

Краставче (Гаџин Хан)  :D

Кулич - село и средњевековна тврђава на ушћу Велике Мораве у Дунав. Тврђава је постојала још у римско доба, а садашњи назив је свакако из времена кад су њоме управљали Словени. 

Кумодраж (код Београда) - први пут се помиње у турском дефтеру из 1528. године. Ранији назив села био је - Куманово. Вероватно у етнониму Кумани треба тражити корен основе „кум“ у овом топониму. Ја сам раније мислио да то има везе с неком кумом  ;)

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7483
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #33 послато: септембар 06, 2017, 04:41:15 поподне »
Лапово (Лепеница) - „Не зна се поуздано како је Лапово добило своје име. Једни веле да се раван моравска на овом месту звала клапска, па је од те речи постала лапска а одатле лаповска. Други кажу да су Турци звали прве становнике овог насеља „лапови“ (разбојници) и да је током времена од тог назива постао назив овог насеља – Лапово“. Ово је, наравно, народно измишљање. У повељи кнегиње Милице из 1395. године помиње се посед под називом Хлапова Пољана. Дакле, назив је од личног имена Хлап (Хлапен, Хлапац). Хлапова Пољана је у то време била добро, а не насељено место. У турском дефтеру из 1476. године, ту се налази насеље које су Турци пописали као Жабари или Жабарци, а 1516. као - Липова. У аустријским документима из 18. века, место је записано као Лупова, а тек од 1788. године устаљује се - Лапово. Подаци су са странице Општине Лапово.

Лежимир (Фрушка Гора) - у папским документима из 1389. године, записано као Lecemer / Lecimer.

Леовић (код Љубовије) - од имена Лео? Можда корен треба тражити у истом корену топонима Леотар: од грчке речи leios - светао, у облику компаратива, leioteros - светлији.
 
Ликодра (Рађевина) ?

Лоњин (код Љубовије) ? Занимљиво село: до 1834. године ту су живели муслимани, а након њиховог пресељења у Босну, кнез Милош је ту населио Црногорце и Бокеље.

Луново Село (Златибор), Луњевац (код Смедерева), Луњевица (Рудник) - можда од личног имена Лун(е). Раније је постојало и име и презиме - Луњ, тако у Црмници братство Луњеви (једнина: Луњ), изумрли. Осим тога, постоји и придев луњав - пегав. Луњевица се под тим називом помиње у запису из 1597. године. Народ за топоним Луњевица каже: „И у селу и у околини име села се изговара као Луљњевица или Луњевице. Једно нарадно објашњење вели да је ту била велика шума и у њој се легле птице „луње“ па се по томе и село назвало“.

Љиг (Качер) - најранији запис топонима је из 17. века, у путопису Евлије Челебије, који је навео реку „Лиг“. Варошица је по реци и добила назив.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4430
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #34 послато: септембар 06, 2017, 05:08:26 поподне »
Љиг (Качер) - најранији запис топонима је из 17. века, у путопису Евлије Челебије, који је навео реку „Лиг“. Варошица је по реци и добила назив.

На једном мало сумњивом сајту се говори да овај топоним наводно потиче из келтског језика:

"I pored latinskog prepisa o izvorima i na geografskim kartama i u hronikama, običnom analizom, svaki će naći odgovarajuća imena, sinonime čak i za ta imena u našim rekama, od starina. Na primer: Liig, istim sa značenjem, keltskim, u našem Ljigu. U starovelškom je protumačen kao "utoka reke koja je blatna"."

http://losthistory.weebly.com/kelti.html
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7483
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #35 послато: септембар 07, 2017, 03:25:38 поподне »
Лоњин

Постоји на Банији река Лоња, село истог назива и познато Лоњско Поље.
Вероватно је корен ових и топонима Лоњин исти.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Тромеђа

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 200
  • R1a M458
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #36 послато: септембар 07, 2017, 05:25:36 поподне »

Коловрат (Полимље) - стари словенски етноним и симбол, који означава непрестано кретање твари и духа укруг: рођење - живот - смрт - поновно рођење, итд. Састоји се од речи „коло“ - круг и „врат“ - од глагола вртети. Зашто и када је насеље названо коловратом, и има ли то везе са старословенским симболом или коловратом као прибором (точак, чекрк, пресло) - ? Иначе, само насеље је веома старо и било је важан римски град у периоду од 2. до 5. века.


Мислим да се овако зове део Пријепоља. Јел тако?
"Добра земљо моја, лажу! Ко те воли данас, тај те воли, јер зна да си мати... " Милан Ракић

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7483
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #37 послато: септембар 09, 2017, 07:55:53 поподне »
Мислим да се овако зове део Пријепоља. Јел тако?

То је то место. Царина.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7483
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #38 послато: септембар 11, 2017, 04:28:12 поподне »
Магово (Топлица) - да ли по неком магу или човеку имена Маго?

Маћедонце (Јабланица)

Милорци (Тамнава) - овај навод Љубе Павловића („Антропогеографија ваљевске Тамнаве“) није ми баш најјаснији: „Српска имена села, која су постала од презимена разрођених породица, или мушких и женских имена и надимака су, између осталих, и село Милорци“. Можда је хтео да каже да су Милорци род по којима је село понело назив.

Милочај (код Краљева)

Миријево (код Београда) - за београдско Миријево се каже: „За име овога села постоји прича, да је постало по неком миру, који је закључен у време када су Турци владали Србијом“. Ипак, далеко је извеснија верзија за браничевско Миријево: „Предање говори о оснивачу села Мирији, односно постанка Миријева везује се за Јеринино доба, али сва је прилика да је ово предање нетачно те да је насеље млађе.“ Дакле, од личног имена Мирија.

Моровић (Срем) - стари назив Моровића био је Марот. Назив Моровић потиче из 14. века, по племићкој фамилија Моровић. У једној повељи са краја 13. века помиње се Стеван Моровић и његов син који је добио на поклон имања у Вуковској жупанији, а касније и покровитељство над бенедиктинским манастиром у Манђелосу. Тврђаву у Моровићу је највероватније саградио бан Јован Моровић 1332. године. У 14. веку Моровићи спадају у ред најугледније угарске властеле, а њихов замак добија назив по њима, премда још дуго постоје мапе на којима се јавља и као Марот. Вероватно је у питању чињеница да је Моровић дуго био посед, а Марот насељено место. Последњи Моровић умире 1504. године. Не знам за прве Моровиће, али у 15. веку они су ревносни римокатолици. Према неким изворима, Стеван Моровић је у Срем дошао „преко Босне“, што указује да је дошао негде из правца Далмације, Херцеговине или Црне Горе. Само презиме могло би бити од личног имена Моро. Код Италијана јавља се и као презиме. С друге стране, моро / морено значи и црномањаст (изведено од грчког - мавро).

Моштаница (код Београда, у Пчињи, на Козари, Банији, итд) - „Прича се да је ово село названо по неком спахији, који се звао Моштаница“ (Велика Моштаница). За Манастир Моштаница на Козари објашњење звучи боље: „Народно предање спомиње и рјечицу која тече поред манастира, а на којој су била 44 дрвена (брвната) мостића. Ти мостићи су били од пребачених оборених букових стабала. Управо и сад се код манастира, преко рјечице, налази такав мостић. Од ријечи мост, Мостаница, постао је назив за ријеку Моштаницу, а затим и за манастир“. Дакле, Моштаница би могла бити топоним везан за место где је нека река премошћена. Мада, може имати везе и са моштима, нарочито ако је манастир или храм у питању.

Мровска (Тамнава) - „Село Мровска зове се по томе што је народ у старо време много мро (умирао)“. Ово објашњење баш и не обећава много, биће да је у питању народно довијање. Чини се да да је у овом топониму дошло до неког сажимања гласова (можда - Моровска, и има везе са Моровићима?). Под овим називом помиње се у турском дефтеру из 1528. године.

Мургаш (Тамнава) - „Постоје називи села или заселака, пише Љуба Павловић, која опомињу на раније господаре тих области а што се тиче Мургаша претпоставља се да је тим просторима господарио некакав Мурга“. Постоји топоним Мургаш и у Црној Гори - врх (и катун) на Мокрој који одељује калудерску планину од Ругове, а и планина и село у Бугарској, као и село у Македонији. По свој прилици, у питању је влашки топоним. Мургаш је и назив за врсту птице. Мургасто (на македонском и бугарском - мургаво) значи и нешто тамно, потмуле сиво-мрке боје, или тамнопуто. Али, и овде се највероватније не ради о словенској речи, већ је она преузета из романо-влашког. У неким крајевима мургаш је назив за црни дуд. У Бачкој постоји род Мургашки, који имају предање о пореклу из Бугарске, и то из подручја планине Мургаш.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7483
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #39 послато: септембар 11, 2017, 04:30:25 поподне »
Невада (Куршумлија), Неваде (Г.Милановац) - пандан Алабан(м)и  :D
У документу из 1411. године наводи се како је мађарска војска упала у Србију, у намери да искористи слабост србске војске након Косовске и Никопољске битке, те су борбе вођене битке око тврђава Борач, Честин и Неваде. Ова војна акција вероватно се догодила 1397. године. Неваде су одолеле нападу, али до данас није поуздано утврђено где се налазила ова утврда. У мађарском документу, тврђава се наводи као Novady. Могући старији србски назив тврђаве је - Неводи. Постоје неки аргументи да је била управо на јужним странама Рудника (Велики Вис), више данашњег села Неваде. О убикацији Невада чланке је написало неколико аутора. Нпр. Сима Ћирковић:

https://www.scribd.com/doc/212878491/Sima-%C4%86irkovi%C4%87-Nevade-nepoznati-utvr%C4%91eni-grad-u-Srbiji
 
Негбина (Златар) - постоје мишљења да је назив илиро-влашког порекла. Видео сам и мишљење (Лома) да долази од исквареног Негнина, а ово од женског имена (Негна - са основном „нег“, као у именима Негован, Негослав, Негоје и сл). Ово име налазимо у једном дубровачком документу из 1280. године у којем се помиње слушкиња из Босне, именом Negna.

Непричава (Лајковац) - „Село је веома старо, а име је добило у средњем веку, када је било у оквиру дистрикта, који је имао исто име. У народу се прича да је некада била велика шума кроз коју се пролазило са страхопоштовањем, а пре проласка кроз њу говорило се да не треба причати те тако изазивати нечастиве, па је од „не причај“ остало Непричава“. Историјски извори и Александар Лома говоре другачије: Непричава је била средњевековна жупа са истоименим тргом (заснован у 14. веку) и угарском тврђавом с краја 14. и почетка 15. века (народ је, наравно, назива „Јеринин град“). У жупи су живели измешани Срби и Мађари. Старији назив жупе био је Непречава, а Лома га објашњава као ктрај кроз који се не може прећи (не-прек + настава (ј)ава), конкретно због брдског залеђа и реке Колубаре.
"Наша мука ваља за причешћа"