Аутор Тема: Занимљиви топоними  (Прочитано 12722 пута)

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4445
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #100 послато: новембар 27, 2017, 11:24:34 поподне »
Можда Муровац има неке везе и са латинском речју за зид - murus, muri.  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7488
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #101 послато: новембар 28, 2017, 08:32:19 поподне »
Да наставим...

Лубнице – у дефтеру из 1485. године, уписано као Луменица (по Вукчевићу - Ломеница, што је тешко данас разлучити, јер се у арапском оба ова гласа пишу истим знаком - ꝯ; код Дашића и као - Лумница, Ламеница; по Пешикану - Лумница), што већина аутора који су тумачили овој топоним, сматра погрешним уписом турског пописивача. По Премовићу, назив долази највероватније по „лубовима“ – јелове или смрчове коре којима су покриване куће. Ово објашњење прихвата већина аутора. Марко Обрадовић истиче занимљиву претпоставку да је ранији назив овог села био Љубљенац, што је сада назив једног од заселака Лубница, што уопште не звучи као немогуће објашњење. Ипак, мене копка овај турски запис – Луменица и питање може ли имати везе с мушким именом Лум(-о). С друге стране, постоји руско женско име - Луменица, а колико видим по мрежи, и презиме у Албанији. Ломеница би било најлакша за разјашњење, вероватно назив по „изломљеном“ („ломном“) рељефу. У Топлици постоји село под називом Лумница.

Шудикова - према неким мишљењима (која немају потврду у изворима) назив манастира потиче од немачког Sanctus Jacobus - Свети Јаков, у изговору изобличено у Шудикова (Сут Јaков - Сут-иков – Шутиков – Шудиков-а), по аналогији на топонимске облике у Приоморју изведене од светитељских имена: Сутоморе, Супетар, Сутиван, Суторман, Сушћепан, итд. Губеринић назив мананстира изводи из назива некадашњег насеља Шудик-село (данашња Доња Мала, засела села Будимља, дакле уз сами манастир), што има логике, јер данашњи називи манастира у нашим областима су већином у ствари називи оближњих локалитета (топоними, ороними и др) који су пренети и на сам манастир (нпр. Жича, Студеница, Сопоћани, Јазак, Крушедол, Хопово, Острог, Калудра, Дуга, Дајбабе, Ораховица, итд), што је вероватно и овде био случај. Објашњење за етимологију назива Шудик-село, Губеринић налази у средњевековној функцији - судије, као место где седи судија (судик), а ово брани и тиме што су суседни локалитети Кљачинке (данас Клачинке), према старој речи за заклетву - кљатва, дакле могуће место где су спровођени судски поступци. Ту је затим и топоним Бранич, као могућа средњевековна фортификација (тврђава Будим-ља), а опет у вези са важним седиштима у Будимљи - саборног манастира, судијског седишта, итд. Село Шудик је, под тим називом, постојало и средином 17. века, с обзиром да је тако наведено у Шудиковском поменику.
Ове Клачинке би можда, језички, могле имати везе са клаком (кречом). 

Маште – у дефтеру из 1485. године, уписано као Мачта. У дефтеру из 1582/83. године, као Мачиште, а у Шудиковаском поменику из средине 17. века као - Мачте. Овај запис из дефтера с краја 16. века највероватније разјашњава ствар око порекла овог топонима. По свој прилици, село је назив добило по обавези становништва да израђује мачеве, истог значења као и Мачаре / Мачари, којих има у нашим крајевима на више места.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7488
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #102 послато: новембар 28, 2017, 08:37:03 поподне »
Мени најзанимљивији и, можда не на први поглед, али - најзагонетнији топоним (пре свега због Будина и могуће везе топонима с њима):

Будимља

Према  неким мишљењима (Милица Грковић, нпр) овај топоним је највероватније настао од личног имена Будим(-ир, или сл), у смислу Будимов / -ова / -ово град, жупа, село и др.

Други (Лома, нпр) допуштају и другу могућност, да је топоним изведен од глагола бῨдити, у смислу - бити будан, бдити, чувати нешто, стражарити (глагол звучи одговарајуће у овом смислу, јер је у жупи Будимљи био утврђени град, а и из ње је контролисана важна саобраћајница између Горњег и Средњег Полимља).

Постоје мишљења и да назив Будимља има везе са словенским племеном Будина, које се можда овде насеило у раном средњем веку. Њих је заиста могло бити, и то у оном првом таласу словенских насељавања у Илирик, у другој половини 6. века.

Конструкција је могуће настала од основе Будим, што би био назив тврђаве (на Будимском Грацу) и додатка -ѩ (ја), који одређује жупу у којој је град, попут Породим - Породимља, Некудим - Некудимља, тако и Будим - Будимља, односно: БоудимЬ - Боудимѩ, касније у изговору - Будимља (Боудимлѩ), како је забележено у двема хрисовуљама краља Милутина - Бањској и Хиландарској. Осим овог облика, у записима 14. и 15. века, Будимља се јавља и у облицима БудимЬ и Будимна. Најранији помен жупе Будимље је везује се за време зетског краља Михаила (око 1050 - 1080. године).

„Имена мјеста са основом Будин, или Будим су бројна. Тако поред имена Будимља, на простору бивше Југославије имамо: Будим, Будим војводински, Будихни, Будимци, Будина, опет Будимци, Будимлић, Будинарци, Будимирци, Будињак, Будиншчак, Будиншчина, Будимлија итд“ (Губеринић).

Да ли би неки данашњи Срби / Црногорци могли бити потомци Будина, и да ли их, можда, треба тражити у некој грани CTS10228 или некој грани R1a (а имамо је као представнике најстаријих родова нпр. у Кучима, Братоножићима и Зети и њиховим исељеницима, као и у неким крајевима КиМ)?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7488
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #103 послато: новембар 28, 2017, 08:38:49 поподне »
Пешца - Вешовић, Барјактаровић и Премовић су мишљења да назив села долази по пешчарима којег има доста у подручју села. Међутим, у дефтеру из 1485. године, село је записано као - Печаца (или у дословној транскрипцији - Бечача), а да се ради о Пешцима указује да је село уписано заједно с Лугом (данашњим Доњим Лугама; Пешца и Доње Луге су села једно наспрам другом преко Лима). У арапском писму нема ознака за гласове „П“ и „Ц“, тако да је турски писар уписао слова која су најближа називу села, те је Пешиканово тумачење (Печаца) сасвим одговарајуће. С друге стране, глас и слово „Ш“ постоји и у турском и у арапском језику и писму, тако да чуди да није уписано „Бешача“. Да ли овај детаљ указује да назив Пешца није изведен од реци пешчар, већ од старијег облика - Печаца? Топоним Печаца (Печатца?) можда је изведен од речи печат, па могу да се конструишу разна тумачења, нпр. да је то било место које је имало задужење да израђује печатнике, или да је место имало неки посебан статус са писменом и печатом о томе, или нешто треће...?

Миоче - чест топоним у нашим крајевима, тако Миоче код Прибоја, у Пиви, Боки (код Херцег Новог), у Славонској Подравини, итд. Вероватно од старијег Михоче, што би могло бити по презимену неког рода (Михочи, Михочевићи, односно - Миочи, Миочевићи) или имену неког кнеза или властелина - Михоч, које је име било прилично често у средњем веку, нарочито у Херцеговини, Босни и Дубровнику.

Жари - „... бројни топоними Жар и изведенице од Жар. Те ониме можемо сврстати у две семантичке категорије. У једној се налазе топоними чији је наставак повезан са давним процесом крчења шума путем паљења, горења, тако да је временом ишчезао и мотив њиховог настанка и значење. Данас су то опет шуме, ливаде, њиве. У другој се налазе топоними, ороними, мотивисани радњом глагола жарити „загревати“. Налазе се на осунчаним местима која сунце жари, на припеци; они су семантички еквивалент апелативима жар, жара ,летња врућина'“ (Звездана Павловић). 

Кути – општесловенски топоним; насеља под називом Кути, Кута, Куте има широм ЦГ, у значењу – угао, са три стране затворен, заштићен, издвојен, скрајнут део неког подручја. „Наше објашњење потврђује и географски положај села и конфигурација терена: Кута су окружена са свих страна планинским падинама, осим дела јужне стране, а y селу се јасно издвајају две увале, два угла“ (Маројевић).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7488
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #104 послато: новембар 28, 2017, 08:41:00 поподне »
Сва ова тумачења топонима које је задао Вољен од Бога, нашао сам у следећим изворима:

„Будимља у Скадарском дефтеру из 1485. године“ – Маријан Премовић
„Ороними Србије“ – Звездана Павловић
„Убикација неких топонима у Васојевићима“ – Божидар Зоњић
„Постанак топонима Кута“ – Радмило Маројевић
„Микротопонимија требињске Ластве“ - Јасна Хаџимејлић
„Топонимија Бањске хрисовуље“ – Александар Лома
"Турцизми у српскохрватском-хрватскосрпском језику" – А. Шкаљић
„Етнички процеси и етничка структура становништва Новог Пазара“ – Ејуп Мушовић
„Срби у Будиму“ – Душан Поповић
„Русалије“ – Љубица Јанковић
„Српскохрватска географска имена на –ина, мн. ·ине: преглед типова и проблеми класификације“ – Александар Лома
„Антропогеографски проблеми Балканског полуострва“ – Јован Цвијић
„Ускочка топонимија“ – Милија Станић
„Средњовековни баштински поседи Хумског епархиског властелинсктва“ – Рад. Ивановић
„Зетско – хумско – рашка имена на почетку турскога доба“ – Митар Пешикан
„О старости Срба на Балкану“ – Радомир Губеринић
„Трговиште (XIV и XV век)“ – Богумил Храбак
„Насеља и становништво области Бранковића 1455. године“ – Милош Мацура
„Словени и Албанци до XII века у светлу топономастике“ – Александар Лома
„Санџак Пожега 1579. године“ – Стјепан Сршан
„Књига о Мацурама“ – Вујанић, Јерковић, Кртинић, Маринковић
„Горански говор“ – Радивоје Младеновић
„Кучи, Братоножићи, Пипери“ – Јован Ердељановић
„Народна енциклопедија СХС“ – Станоје Станојевић
„Српски презименик“ – Велимир Михаиловић
„Ибарски Колашин“ – Милисав Лутовац
„Етимолошки речник српског језика“
„О чему нам сведоче географска имена Горњег Полимља“ – Мирко Барјактаровић
„Врхбосна и Дубровчани 1470 – 1520“ – Богумил Храбак
„Речник имена Бањског, Дечанског и Призренског властелинства у XIV веку“ – Милица Грковић
„Поријекло и родослов Обрадовића из Лубница“ - Марко Обрадовић
„Бихор и Плав 1485. године“ - Божидар Вукчевић
„Рани слојеви хришћанских топонима на старосрпском тлу“ - Александар Лома
„Будимља“ - Радомир Губеринић
„Васојевићи од помена до 1860. године“ - Миомир Дашић
„Племе Васојевићи“ - Радослав Јагош Вешовић
„Из српске историје средњег века“ - Михаило Динић
„Имена у Дечанским хрисовуљама“ - Милица Грковић
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4445
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #105 послато: новембар 28, 2017, 08:50:10 поподне »
Помен Будина је у Херодотовој "Историји", која је настала у 5. веку п.н.е. Можда имају предачке везе са Словенима, у смислу оног балтословенског становништва које се још увек није рашчланило на посебне балтске и словенске гране, али тешко да се њихово име очувало малтене више од 1000 година и то у виду неког словенског племена. По Херодотовом опису ("живе иза Сармата") најпре би се помислило на Балтословене, али он помиње и да они држе припитомљене ирвасе и да живе номадским начином живота, што више асоцира на нека угрофинска племена. Мислим да је етимологија која Будимљу везује за глагол "бдити" далеко вероватнија.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7488
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #106 послато: новембар 28, 2017, 08:58:54 поподне »
тешко да се њихово име очувало малтене више од 1000 година и то у виду неког словенског племена.

Право збориш, али звучи егзотично и занимљиво за истраживање  ;)

што више асоцира на нека угрофинска племена.

Можда имају везе с нашим N2 !?  :D
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4445
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #107 послато: новембар 28, 2017, 09:06:05 поподне »
Можда имају везе с нашим N2 !?  :D

Можда.  ;) Кочкановљев Биг Ипсилон ће, надам се, мало размрсити ствари у вези са мистериозном N2.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1165
  • G2a-L42>YSC33
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #108 послато: новембар 28, 2017, 09:29:26 поподне »
Кочкановљев Биг Ипсилон ће, надам се, мало размрсити ствари у вези са мистериозном N2.

Мало одосмо ван теме али морам питати пошто сам пропустио ово, наручен је Биг Ипсилон за Кокчанова? Ако је тако нека је са срећом, надам се да ће помоћи у разрешавању мистерије зване N2-P189.2. :)
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4445
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #109 послато: новембар 28, 2017, 10:11:57 поподне »
Мало одосмо ван теме али морам питати пошто сам пропустио ово, наручен је Биг Ипсилон за Кокчанова? Ако је тако нека је са срећом, надам се да ће помоћи у разрешавању мистерије зване N2-P189.2. :)

Јесте, наручен је, имам дојаву од Узија.  ;)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 453
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #110 послато: новембар 29, 2017, 09:40:52 пре подне »

Миоче - чест топоним у нашим крајевима, тако Миоче код Прибоја, у Пиви, Боки (код Херцег Новог), у Славонској Подравини, итд. Вероватно од старијег Михоче, што би могло бити по презимену неког рода (Михочи, Михочевићи, односно - Миочи, Миочевићи) или имену неког кнеза или властелина - Михоч, које је име било прилично често у средњем веку, нарочито у Херцеговини, Босни и Дубровнику.

Михољдан је у ранеје доба била крстна слава посвећана арханђелу Михаилу или по народному Михаљу. У приморју, поготова на Стону и тој околини а звучи више као о, то они реку не "боли ме глава", но "буљи ме глова", а тако од Михал и Михаљдан, начинише Михољдан. После раскола цркве једни су почели славити по грчскому коледару арханђеловдан, а у Приморју остало Михољдан више по католичкому бројању. Успостављањем нове србске цркве, овај дан би приписан св. Киријаку, но у народу је оста прилепљен назив Михољдан.
Када се кто зваше Михаил од мила га називаше Миха, доцнеје у говору Мија, а одтуда и Мијат, који даде почетак имену Мијатовић.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7488
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #111 послато: децембар 01, 2017, 11:26:52 поподне »
Говорећи о топонимима Горњег и Средњег Полимља, незаобилазни топоним је и Брсково, средњевековна жупа, град, трг и рудник сребра.

Сматра се да је трг заснован око 1240. године, као и рудник, а да је утврђење постојало и раније (поуздано у време владавине краља Стефана Првовенчаног), док жупа под тим називом (Брсково или Брсковска жупа) постоји напоредо са утврђењем, односно, да је утврђење подигнуто да надзире важну саобраћајницу и да је назив понело по жупи. Рудник и трг су замрли крајем 14. века, због турских упада, а млетачки документ из 1433. године Брсково назива напуштени местом. Међутим, рудник ће бити обновљен за неко време током турске власти у 16. веку.

Што се тиче порекла назива Брсково, мишљења су подељена.

Неки (Томовић, Чремошник) назив везују за саске рударе које је ту средином 15. века населио краљ Урош, и за област Брајсгау (Breisgau) на тромеђи Немачке, Француске и Швајцарске, одакле су, наводно, дошли ти рудари и собом донели завичајни топоним.



У млетачком запису из 1360. године, Брсково се наводи као Brescoa (у другим и – Brescoua, Brescova), што се теже може довести у везу с Breisgau, а врло је блиско облику Брсково, или је, можда, у међувремену, немачки назив сасвим посрбљен, те је изгубио своју немачку звучност.

Стојановић топоним Брсково изводи од речи (хидронима) брзак, а на истом правцу су и неки други аутори, док Губеринић износи претпоставку да назив Брсково има везе с речицом Брзавом, на којој се, по његовој претпоставци, рудник налазио (Брзава – Брзково).

С обзиром да је назив жупе Брсково (знатно?) старији од рудника, мала је вероватноћа да су овај топоним донели немачки рудари.

У Бањској хрисовуљи краља Милутина, наводи се као Бьрзьковь. Лома, поређења ради, наводи и следеће топониме у словенским земљама – Brzkov у Чешкој и Barzkowice у Пољској, као и руско презиме Борзков.

Коначно, прочитах и једну смелу претпоставку по којој би топоним жупе Брсково могао имати везе с Брсјацима, као Брсјаково (-а), временом упрошћено у – Брсково.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7488
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #112 послато: децембар 12, 2017, 03:45:49 поподне »
Још мало топонима...

Саш (Пештер, Пива, Подунавље) - опште прихваћено мишљење (Пешикан, Лома, Павловић, Цицмил-Реметић, итд) је да топоним долази по Сасима, који су се од средине 13. века почели досељавати у Србију ради бављења рударством. Истог порекла су и Сасе у источној Босни, Сашка река (притока Ибра) и Шашка река (притока Дунава). Према мишљењу Ломе, етноним Сас после неког времена, крајем средњег века, све мање значи етничку, а више одредницу о занимању (Сас - сас, рудар, попут Влах - влах, сточар). У средњевековним изворима топоним се наводи у облику СашЬ, а у Крушевском поменику и као СЬшЬ. Пешикан из дефтера 1477/78. године чита - Сиш, што указује да је у основи у топониму био полуглас Ь (СЬшЬ).

Сандаљ (код Ваљева) - има ли везе са Сандаљем Хранићем? „Откуда је име селу, то нико не уме да убјасни. Сваки држи да је донето са стране и то да је донето из Босне, а да ли је оно породично презиме или име тамошњег села, не зна се. Једино се зна да је ово селанце одавно познато по овим општим именом.“ Презиме Сандаљ постоји код Срба у Босни (Градишка, Дервента, са славама Аранђеловдан и Ђурђевдан).

Својдруг (Соколска нахија) - ово село се раније звало Војдруг (по неким мишљењима, постоји и прелазни облику - Војтрук), а касније се уобичајио необичан назив који подсећа на кованицу присвојне заменице и именице друг. У облику Својдруг помиње се у Рачанском поменику из 1616. године.

Севојно (Ужице) - можда иста конструкција као у топониму Седобро - од сие и војно, нешто као Војно Село или Виницка (Војницка)?

Седобро (Полимље) - од старих србских речи сие (сје) и добро, сведобро („Географска енциклопедија Србије“). Под тим називом записано од турских пописивача у дефтеру из 1477. године.

Секурич (Левач) - влашки назив? Дефтер из 1595/96. Секурича. Народ каже да је село добило име по селу Секурич на Косову (Ситница) одакле су се доселили оснивачи села. Иначе, село које је прославила Зорица из Секурича и син Драган, кад јој пева „Зорице, Зоруле“.

Семегњево (Златибор) - назив изведен од старог словенског личног имена Семигњев (СемигневЬ). Одговара украјинском топониму Семигинiв. Народско решење: „У доба Проклете Јерине сејали су неколико година неко семе које “није издавало“ (није ницало), те су говорило да је то “семе гњево“, отуда име села Семегњево.“

Семедраж (Таково) - словенска именска основа Сем -и, -е; имена Семан, Семидраг, Семимисл, Семирад, Семислав)- и наставка - драг (Милица Грковић). Под овим називом у дефтеру из 1528. године.

Сеновити Рид (околина Лесковца) - сликовито, са малим призвуком мистичног

Сеча Река (Косјерић) - у дефтеру из 1528. године уписано као - Сјеча Ријека. Занимљиво је да у овом крају почетком 16. века имамо чисту ијекавштину и то у оба речи овог топонима (као и у топонимима косјерићког краја - Субјел, Бјелоперица, Бјелотићи, итд), док нпр. у Црној Гори у исто време (дефтери из 1521. и 1523. ) наилазимо на екавицу, нпр. Река (касније Ријека Црнојевића). Код села протиче речица под називом Сјечица, па је можда и село по њој добило име.

Сечањ (Банат) - и још мноштво топонима који имају у основи сеч-, што долази од глагола сећи, у два значења: сеча = крчевина, лаз, раскрчена земља настала сечом шуме, или од хладноће - сече. У случају банатског Сечња, можда и од ветра који сече кроз равницу.
Сви називи Сечња у последњих 3 столећа: 1717 Sechun, 1723 Seczan, 1853 Szécsán, 1878 Torontál-Szécsány, 1911 Torontálszécsány, 1922 Сечањ, 1943 Petersheim. Можда онај најстарији - Сечун крије и неки други корен овог назива?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Нина Јакшић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 16
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #113 послато: децембар 27, 2017, 03:28:19 пре подне »
За реч Берил сам писао на овој теми:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=183.msg59420#msg59420

"Постоји и село Балта Бериловац код Књажевца, са очито источнороманским топонимом (и примесом раноалбанског-трачког), а ова реч "берил" се јавља код још неких топонима у јужном и југоисточном делу Србије."; ако је тачна горе постављена хипотеза, реч "берил" има везе са албанском речју за лакат, bërryl...

Да додам:
У самом селу назив села је много једноставније објашњен: село се налази на последњој равници пре него почне  јак успон кроз шуме према врховима Старе планине. Зато су се ту ловци окупљали и одатле кретали у лов. Збориште или зборилиште је синоним, али, у том наречју (З)Бериловац је "тамо где се зберу". Балта, наравно, метатеза од Блата, Блатна. Кад кише почну да лију и спушта се вода низ планину, на том месту (пошто је прва равница) свакако се направи велика површина блата.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4445
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #114 послато: децембар 27, 2017, 02:00:46 поподне »
Да додам:
У самом селу назив села је много једноставније објашњен: село се налази на последњој равници пре него почне  јак успон кроз шуме према врховима Старе планине. Зато су се ту ловци окупљали и одатле кретали у лов. Збориште или зборилиште је синоним, али, у том наречју (З)Бериловац је "тамо где се зберу". Балта, наравно, метатеза од Блата, Блатна. Кад кише почну да лију и спушта се вода низ планину, на том месту (пошто је прва равница) свакако се направи велика површина блата.

Ово је прави пример народне етимологије, када се услед промене језика или одласка старог/доласка новог становништва заборави првобитно значење топонима, па се онда мештани "досете" неког оригиналног начина да објасне његово значење.  :) Добар пример народне етимологије је дао Небо за Семегњево:

Семегњево (Златибор) - назив изведен од старог словенског личног имена Семигњев (СемигневЬ). Одговара украјинском топониму Семигинiв. Народско решење: „У доба Проклете Јерине сејали су неколико година неко семе које “није издавало“ (није ницало), те су говорило да је то “семе гњево“, отуда име села Семегњево.“
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Нина Јакшић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 16
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #115 послато: април 16, 2018, 10:38:08 поподне »
Обиље топонима и микротопонима  са Старе планине, пиротски део
http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0554-1956/2017/0554-19561742171Z.pdf



Ван мреже Азот

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 256
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #116 послато: мај 02, 2018, 11:38:54 поподне »
Док сам гледала гоогле мапе налетих у Албанији на топоним Балабан  ( Ballaban). Познато ми је да то српско презиме, па се изненадих називом

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1202
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #117 послато: мај 02, 2018, 11:55:58 поподне »
Док сам гледала гоогле мапе налетих у Албанији на топоним Балабан  ( Ballaban). Познато ми је да то српско презиме, па се изненадих називом

Хрвати кажу да је њихово-

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7488
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #118 послато: мај 02, 2018, 11:56:56 поподне »
Док сам гледала гоогле мапе налетих у Албанији на топоним Балабан  ( Ballaban). Познато ми је да то српско презиме, па се изненадих називом

Имаш и село Балабани у Зети, код Голубоваца, јужно од Подгорице.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1232
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #119 послато: мај 03, 2018, 08:58:20 пре подне »
БАЛАБАН

Породица у Перасту, где су дошли из Црне Горе у XVIII веку; у селу Бинач у Србији; у Варошкој Ријеци, Зборишту, Горњој Гати и Теочаку у Босанској Крајини; у Хрватској најбројније у околини Јастребарског и Вировитице.
Презиме je идентично са турским апелативом балабан у значењу крупан, незграпан човек, као и са личним именом Балабан које je као турско забележено још у XV веку. Познато je у македонском, бугарском и румунском ономастичком систему. Анализирајући познату народну песму „Женидба Душанова" Душан Костић у студији тврди да се познати Балачко војвода раније звао Балабан Турчин који се прочуо као војсковођа султана Мурата I и био на Косову 1389. године. Уп. презиме Балабановац, и део села Рапча у Србији, Балабанић, породица на острву Рабу, пореклом из Олиба, одакле су дошли у XVIII веку; према полису становништва Хрватске 1948. године највише у околини Ђакова.

Извор: Српски презименик, др Велимир Михајловић