Аутор Тема: "Српско-хрватски језик"  (Прочитано 7480 пута)

Ван мреже Одисеј

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 627
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #80 послато: децембар 09, 2017, 09:36:00 поподне »
И Срби су некад користили речи као што су тисућа, обитељ, зрак, слап, мрква повијест итд.  У повељама цара Душана пише тисућа а не хиљада, хиљаду смо узели од Грка.  Тачно је да ниједан Хрват из Далмације никад неће рећи тисућа него иљада.

Без обзира што су речи повијест, тисућа, обитељ и др. старе српске речи, оне се данас воде и сматрају хрватским, и улазе у ткз. "босански" и "црногорски" језик из хрватског језика.

Још је смјешније чути Пазарце кад користе те кроатизме. Још умјесто "празник" кажу "благдан", а не знају да Хрвати (и Срби такође) користе тај термин само за вјерске празнике. Како ће сад бити кад се је кроатизирани босански стандард увео у санџачке школе, па кад неки пазарски ђак каже оцу: "Бабо, мољим те да ми идућег тједна купиш она два пластична зракомлата што љету на даљински".  :D  :D

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #81 послато: децембар 09, 2017, 09:51:22 поподне »
Још је смјешније чути Пазарце кад користе те кроатизме. Још умјесто "празник" кажу "благдан", а не знају да Хрвати (и Срби такође) користе тај термин само за вјерске празнике. Како ће сад бити кад се је кроатизирани босански стандард увео у санџачке школе, па кад неки пазарски ђак каже оцу: "Бабо, мољим те да ми идућег тједна купиш она два пластична зракомлата што љету на даљински".  :D  :D

Ха, ха, ха добра фора!  ;D

Санџаклије из ткз. "Источног Санџака" стварно кажу љ уместо л исто као Шиптари, то сам први пут уочио као сам први пут био у Новом Пазару 2006. године.  Ипак они имају 70% шиптарске генетике, а она народна каже да крв није вода.  :D

Што се тиче продора кроатизама у ткз. "босански" језик то се ради преко медија и школског система међутим многим Муслиманима из Босне није то баш драго, колико сам ја приметио.  С друге стране национални Црногорци (милогорци) одушевљено конзумирају све што долази од Хрвата и из Хрватске па тако и језик.  Нажалост хрватска култура и језик имају плодно тло и у Србији, приметио сам и овде све већи број новокроатизама.       
« Последња измена: децембар 09, 2017, 09:53:06 поподне Свевлад »

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1055
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #82 послато: децембар 09, 2017, 09:53:06 поподне »
СПЦ правилно за монашку заиедницу употрбљава израз - обитељ (у заиедници обитавати) за разлику од - породице, иасним и недвомисленим исказом агнатског – когнатског сродства (крвног).
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7488
  • I2a S17250 A1328
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #83 послато: децембар 10, 2017, 12:06:59 пре подне »
СПЦ правилно за монашку заиедницу употрбљава израз - обитељ (у заиедници обитавати) за разлику од - породице, иасним и недвомисленим исказом агнатског – когнатског сродства (крвног).

Ово је добро тумачење. Породица је изведена из речи род, а обитељ из заједничког живота - обитавања. Нису садржински исте. Тако да је хрватска верзија овде, очито, неправилна.

С друге стране, скидам им капу као чуварима неких старих србских речи, које су код нас, на жалост, заборављене или се ретко употребљавају, попут поменутих: тисућа, пов(иј)ест, зрак (ваздух), затим и: стол(љ)еће, сус(ј)ед, стожер, час(т)ник, жлица (ожица, ложица), хлаче, итд.
« Последња измена: децембар 10, 2017, 12:12:51 пре подне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7488
  • I2a S17250 A1328
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #84 послато: децембар 10, 2017, 12:11:57 пре подне »
Ako kažemo sveća zašto ne bismo i svećennik?

Рећи свећа и свештеник нису баш за поређење.
Свећа је именица изведена од глагола светлети (светлити) у којој је дошло до јотовања, док је именица свештеник изведена од глагола (о)свештати, а даље од придева свештен или освештан, и нема везе са светлошћу и светљењем, већ са светошћу.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1232
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #85 послато: децембар 10, 2017, 06:05:42 пре подне »
http://www.nspm.rs/kulturna-politika/hrvatski-jezicki-purizam-i-srpski-paradoksi.html?alphabet=l

Одличан текст (још из 2015. године), само када би још био без једне слике. Кад прочитате текст, обавезно погледајте и пристигле коментаре (222) у доњем десном углу. А и обично, ми Срби смо олако спремни да прихватамо туђице (данас су то англицизми), а заборављамо наше изворне речи.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4445
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #86 послато: децембар 10, 2017, 01:13:28 поподне »
http://www.nspm.rs/kulturna-politika/hrvatski-jezicki-purizam-i-srpski-paradoksi.html?alphabet=l

Одличан текст (још из 2015. године), само када би још био без једне слике. Кад прочитате текст, обавезно погледајте и пристигле коментаре (222) у доњем десном углу. А и обично, ми Срби смо олако спремни да прихватамо туђице (данас су то англицизми), а заборављамо наше изворне речи.

Видим да вам је тешко пало у овом тексту прозивање срб-аутохтонистичког "свезналца"-дилетанта Слободана Јарчевића.  ;)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 453
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #87 послато: децембар 10, 2017, 03:28:05 поподне »
Рећи свећа и свештеник нису баш за поређење.
Свећа је именица изведена од глагола светлети (светлити) у којој је дошло до јотовања, док је именица свештеник изведена од глагола (о)свештати, а даље од придева свештен или освештан, и нема везе са светлошћу и светљењем, већ са светошћу.

Небо, ја сам ијекавац и мени је познато да је један корен от речи свијет а други од свет, што ће рећи прасловенски свѣт- а други свѧт-

svět < kvet >  šviẽt- (lit.), c̨vēt- (sank.), spet- (iran.), hveit- (ger.), vitrus (lat.)... означава бел или светал
(из истога корена је и květ, cvět (slo.) - првотно значење "боја" као и данас у русском.
svent < svent >  šveñt (lit.), c̨vānt (sank.), spent- (iran.), sanct- (lat.)

Оно у чем сам предочавао уподобање (параллелу) је да се оба корена окончавају гласом -т-.
У развићу србскога језика из прасловенскога тј се слило у ћ, као и дј у ђ, док у бугарском тј и дј произвели су шт и жд.
Тако је у срб. světja > свијећа, а у бугарском свешта.
А svętiti > svętjen > свећен > свећенник, а у бугарском светити > свештен > свештенник

Реч свештен, свештенник су у србском језику уљез (без каковога гнуснога (негативнога) сачувства, јер уљез је просто који уљезе, улази) из црковнословенскога језика, књиге којега су се писале у Преславу и Охриду. Но завичајно србско слово било би свећен, свећенник.
Јоште један пример бугароцрквенословенских уљеза и првородно србских речи је нпр. реч штипати - чепати, уштинути - ученути, обшти - обћи, васкрс - ускрс, мошти од речи мошт - моћ (првобитно се односило на кости које чине чудеса, дају моћ), штит ( < гер. sküt > Schütz нем.) и штитити - србски нема овај германизам но се служио словенском речју бран и бранити.

Наши одјеци тј и дј који звуче ћ и ђ су једна предтеча западнословенскима ц и з, те источнословенским ч и ж јере они реку свеца и меза, свеча и межа где ми речемо свећа и међа, те је наш начин првотан и веома древан (архаичан) и ја као србин, дичећи се или не дичећи, примам то таковим и не препушћам своје речи другима стидећи се истих, а дичећи се туђима.

Исто тако обрати пажњу на то да речем препушћати а не препуштати. Зашто тако речем?
Како се тј превраћа у ћ, тако се оно превраћа када је пред њим с.
пустити - пустјен > пусћен > пушћен, а превраћати стј у шт (пуштен) је опет бугарски уљез. Јест шт нашло пут у стандартни језик, али шћ се говори у народу које куда и не видим зашто би оно што је старије и доследношћу правилније било погрешно.
Сада ово пишем не теби лично, а онима којима дојде у главу нелепа мисао.
Ја никому не забрањам волети бугарско, али нећу ни трпети, да се на ме искоса гледа када волим и чтим првородно (оригинално) и исходно србско и ако је оно близко хрватскому, тако је и нека је. То што се дешавало задњега века не може и не треба оспорити тисућу и петсат година близости, као што се ни ради те близости не треба замжурити на дешавања задњега века.
« Последња измена: децембар 10, 2017, 03:34:42 поподне сунце »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8796
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #88 послато: децембар 10, 2017, 05:18:16 поподне »
Сада ово пишем не теби лично, а онима којима дојде у главу нелепа мисао.
Ја никому не забрањам волети бугарско, али нећу ни трпети, да се на ме искоса гледа када волим и чтим првородно (оригинално) и исходно србско и ако је оно близко хрватскому, тако је и нека је. То што се дешавало задњега века не може и не треба оспорити тисућу и петсат година близости, као што се ни ради те близости не треба замжурити на дешавања задњега века.

Ево га опет. Зар ти није јасно да нико такође неће трпети да његов српски језик (какав је такав је) зовеш бугарским? То је у истој равни као када би већина Срба језик којим ти говориш звала хрватским, зато што данас 90% Хрвата говори тако. Слажеш се да то није на месту.

Језик је нешто што не бираш, нешто што добијеш по рођењу, као и породицу, па га стога тако и браниш. Као што рече Небо, можемо да скидамо капу онима који се служе тим старим изговором, све док не етикетирају, "прозивају" и омаловажавају језик којим се служе остали (могу слободно рећи 99% Срба). А ти управо то радиш.

Стара прича, вазда осећате угорженим, а уствари ви нападате. Ово није лични блог и не треба се срдити толико уколико неко реагује негодовањем на отворене прозивке које су упућене практично највећем делу српске популације.

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1508
  • E-V13>Z5017>Z19851
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #89 послато: децембар 10, 2017, 06:10:06 поподне »
Ево га опет. Зар ти није јасно да нико такође неће трпети да његов српски језик (какав је такав је) зовеш бугарским? То је у истој равни као када би већина Срба језик којим ти говориш звала хрватским, зато што данас 90% Хрвата говори тако. Слажеш се да то није на месту.

Језик је нешто што не бираш, нешто што добијеш по рођењу, као и породицу, па га стога тако и браниш. Као што рече Небо, можемо да скидамо капу онима који се служе тим старим изговором, све док не етикетирају, "прозивају" и омаловажавају језик којим се служе остали (могу слободно рећи 99% Срба). А ти управо то радиш.

Стара прича, вазда осећате угорженим, а уствари ви нападате. Ово није лични блог и не треба се срдити толико уколико неко реагује негодовањем на отворене прозивке које су упућене практично највећем делу српске популације.

Јавих се само да потпишем ово.  :)
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 453
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #90 послато: децембар 10, 2017, 11:13:56 поподне »
Небоjша, имали смо једну мисаону нит за коју ти очигледно хајеш као за лањски снег. Било би добро да почнеш хајат', а зашто, објаснити ћу ниже.

Рећи свећа и свештеник нису баш за поређење.
Свећа је именица изведена од глагола светлети (светлити) у којој је дошло до јотовања, док је именица свештеник изведена од глагола (о)свештати, а даље од придева свештен или освештан, и нема везе са светлошћу и светљењем, већ са светошћу.

Ја ћу уљудно обазрети се на тобом представљен проблем.
Ево га опет. Зар ти није јасно да нико такође неће трпети да његов српски језик (какав је такав је) зовеш бугарским?

Често бива, да људи хврку (проблем) виде где је нема. Ако мирно прочиташ оно што сам написао и постараш се разумети, уверавам те да ћеш увидети, да ниједном речју не назвах језик којим се служе срби бугарским. Ако тврдиш да назвах, наведи ми те речи!
Након што упоредном анализом показах :
а) зашто се речи обћи, обћина, свећенник по начелу закономерности не треба сматрати или како ви волите рећи "етикетирати" несрбскима (како се подругљиво чињаше у теми митоманија, када ове речи употребљаваше Зукорлић),
те
б) зашто се речи свештен, свештенник, штит, штипати идр. треба сматрати речима бугарскима које се користе у србском језику ( како што можемо и рећи да су компјутер, ајфон, смартфон, менаджер итд. речи енглезске које се користе у србском језику ).

У овом ходу мисли (контексту) рекох, да
Цитат
Ја никому не забрањам волети бугарско
.

Рекавши волети хтех изразити мисао коју би неки изразили речју преферирати. Ја, ето, иако савршенно владам немачким не волим уплитати немачке речи у србски језик, као ни обратно, те зато употребих реч "волети", која исконно значи баш - преферирати, а како се она и данас користи у пољском.
Wolisz brunetki czy blondynki? Do you prefer brunettes or blondes? Извор: https://en.wiktionary.org/wiki/wole%C4%87

Рекавши бугарско, не каних тврдити да срби говоре бугарским језиком, но се обазирах на предходни ход мисли и речи позајмице из бугарскога језика које се користе у србском језику, те речју "бугарско" мислих "бугаризме".
Моја намера беше исказати, да нека је свима на вољу ( < волети ) користити се словенскима речима бугарскога узора (стила), али да начелно (принципиално) треба бити свестан тога, да су висше поменуте речи усвојене из бугарскога (тачније црквенословенскога језика бугарскога царства) и да је тим људима који се свестно одлуче за такав стил неправично и лицемерно качити за врат разне погрде ( за савременнике - прозивати и етикетирати) оним људима који ради својих начела (принципа) висше воле (преферирају) употребити реч из србскога првоисточника, неголи ону из иностраннога.

Цитат
Језик је нешто што не бираш, нешто што добијеш по рођењу, као и породицу, па га стога тако и браниш. Као што рече Небо, можемо да скидамо капу онима који се служе тим старим изговором, све док не етикетирају, "прозивају" и омаловажавају језик којим се служе остали (могу слободно рећи 99% Срба). А ти управо то радиш.

Надам се да је овим подробним разложењем мојих мисли, моје предходно писање постало разумљивије теби и онима којима се причини оно чега нигда није било и који ми приписаше оно што нигда не тврдих.

Цитат
Стара прича, вазда осећате угорженим, а уствари ви нападате. Ово није лични блог и не треба се срдити толико уколико неко реагује негодовањем на отворене прозивке које су упућене практично највећем делу српске популације.

Ја не знам кога имаш увиду када кажеш "ви". Предпостављам, да си имао несугласица с одређеним људима, но убеђавам те мој прошли прилог не представља напад ни на једну једину особу а камо-ли на веће делове србскога живља. Покушај боље разумети моје намере и ослободити се склоности ассоциирати мене с било којим сабрањима (групама) људи.
Ја не знам никога ко се стара следити мојима истоветна начела и ово творим зато јер по природи волим доследност, правилност и уређеност. Зато не волим мешати језике. Определио сам се за то да је извор из којега црпим речи словенско врело и мио ми је сваки словенски корен, а узор (стил, шаблон) по којему обликујем те речи је србски и не видим потребу да посежем за нечим ван ових оквира, ако имам способност и домисливост изразити мисли тварју из споменутога врела ( но не смогнем ли, онда сам принуђен посегнути за другим врелом).  Језик је за ткаљу плетиво или ткиво, а за сликара боја којима један плете, а други слика своје мисли и своје доживљење света. Ја мним да је једина разлика међу мном и том великом већином других људи који користе исто врело, исте плетиво и ткиво, да ја умем плодородније (ефицијентније) искористити то што ми врело нуди. И нема ту бољега и горега, достојнијега србина и мање достојна србина, јере није ово натицање, а једини циљ је користити способност говора, који је предиван дар природе и човечијега развића, у сврху размењења мисли, да би нам мисле не морале чамити у глави.
То је моје разумење језика и оно што тврдим и нека је на знање онима којима се у глави узроде клице и сумње о мојим намерама.






« Последња измена: децембар 10, 2017, 11:22:44 поподне сунце »

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1508
  • E-V13>Z5017>Z19851
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #91 послато: децембар 11, 2017, 03:52:30 поподне »
Небоjша, имали смо једну мисаону нит за коју ти очигледно хајеш као за лањски снег. Било би добро да почнеш хајат', а зашто, објаснити ћу ниже.

Ја ћу уљудно обазрети се на тобом представљен проблем.
Често бива, да људи хврку (проблем) виде где је нема. Ако мирно прочиташ оно што сам написао и постараш се разумети, уверавам те да ћеш увидети, да ниједном речју не назвах језик којим се служе срби бугарским. Ако тврдиш да назвах, наведи ми те речи!
Након што упоредном анализом показах :
а) зашто се речи обћи, обћина, свећенник по начелу закономерности не треба сматрати или како ви волите рећи "етикетирати" несрбскима (како се подругљиво чињаше у теми митоманија, када ове речи употребљаваше Зукорлић),
те
б) зашто се речи свештен, свештенник, штит, штипати идр. треба сматрати речима бугарскима које се користе у србском језику ( како што можемо и рећи да су компјутер, ајфон, смартфон, менаджер итд. речи енглезске које се користе у србском језику ).

У овом ходу мисли (контексту) рекох, да .

Рекавши волети хтех изразити мисао коју би неки изразили речју преферирати. Ја, ето, иако савршенно владам немачким не волим уплитати немачке речи у србски језик, као ни обратно, те зато употребих реч "волети", која исконно значи баш - преферирати, а како се она и данас користи у пољском.
Wolisz brunetki czy blondynki? Do you prefer brunettes or blondes? Извор: https://en.wiktionary.org/wiki/wole%C4%87

Рекавши бугарско, не каних тврдити да срби говоре бугарским језиком, но се обазирах на предходни ход мисли и речи позајмице из бугарскога језика које се користе у србском језику, те речју "бугарско" мислих "бугаризме".
Моја намера беше исказати, да нека је свима на вољу ( < волети ) користити се словенскима речима бугарскога узора (стила), али да начелно (принципиално) треба бити свестан тога, да су висше поменуте речи усвојене из бугарскога (тачније црквенословенскога језика бугарскога царства) и да је тим људима који се свестно одлуче за такав стил неправично и лицемерно качити за врат разне погрде ( за савременнике - прозивати и етикетирати) оним људима који ради својих начела (принципа) висше воле (преферирају) употребити реч из србскога првоисточника, неголи ону из иностраннога.

Надам се да је овим подробним разложењем мојих мисли, моје предходно писање постало разумљивије теби и онима којима се причини оно чега нигда није било и који ми приписаше оно што нигда не тврдих.

Ја не знам кога имаш увиду када кажеш "ви". Предпостављам, да си имао несугласица с одређеним људима, но убеђавам те мој прошли прилог не представља напад ни на једну једину особу а камо-ли на веће делове србскога живља. Покушај боље разумети моје намере и ослободити се склоности ассоциирати мене с било којим сабрањима (групама) људи.
Ја не знам никога ко се стара следити мојима истоветна начела и ово творим зато јер по природи волим доследност, правилност и уређеност. Зато не волим мешати језике. Определио сам се за то да је извор из којега црпим речи словенско врело и мио ми је сваки словенски корен, а узор (стил, шаблон) по којему обликујем те речи је србски и не видим потребу да посежем за нечим ван ових оквира, ако имам способност и домисливост изразити мисли тварју из споменутога врела ( но не смогнем ли, онда сам принуђен посегнути за другим врелом).  Језик је за ткаљу плетиво или ткиво, а за сликара боја којима један плете, а други слика своје мисли и своје доживљење света. Ја мним да је једина разлика међу мном и том великом већином других људи који користе исто врело, исте плетиво и ткиво, да ја умем плодородније (ефицијентније) искористити то што ми врело нуди. И нема ту бољега и горега, достојнијега србина и мање достојна србина, јере није ово натицање, а једини циљ је користити способност говора, који је предиван дар природе и човечијега развића, у сврху размењења мисли, да би нам мисле не морале чамити у глави.
То је моје разумење језика и оно што тврдим и нека је на знање онима којима се у глави узроде клице и сумње о мојим намерама.



Сунце, ево једног добронамерног савета.
Највероватније нико неће прочитати ово што си написао. Веома је дугачко и написано тешко разумљивим језиком. Уколико пишеш ради себе, онда у реду, али уколико пишеш да би неко то написано и прочитао, узми у обзир ово што ти написах.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 453
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #92 послато: децембар 11, 2017, 07:47:39 поподне »
Сунце, ево једног добронамерног савета.
Највероватније нико неће прочитати ово што си написао. Веома је дугачко и написано тешко разумљивим језиком. Уколико пишеш ради себе, онда у реду, али уколико пишеш да би неко то написано и прочитао, узми у обзир ово што ти написах.

Хвала за добронамеран савет, Бакс.
Земљу краси сунце, а човека труд.



Ван мреже гаша

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 62
  • I1-M227
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #93 послато: децембар 11, 2017, 11:15:15 поподне »
Драги Сунце,врло радо читам твоје објаве и доста корисног и занимљивог сам из њих дознао. Настави са својим трудом и надаље и гаји своју особеност...Уздравље!!!

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 586
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #94 послато: децембар 13, 2017, 01:59:48 поподне »
Имаш подршку и од Тимара.
Много тога кориснога може се научити од тебе.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3131
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #95 послато: април 02, 2018, 07:29:40 поподне »
Може ли неко да објасни тренд увођења поштапалица и неких речи које се до јуче код нас нису користиле? Као напр. "свако мало" ( код нас до пре неку годину се није користило, нисам ни знао шта значи док нисам прогуглао, а увелико узима замах , у урбаним срединама), што би зачило "с времена на време" ...То се већ користи на телевизији, као и реч "разина" , што сам јуче чуо у вестима на РТСу  ::)
« Последња измена: април 02, 2018, 07:36:46 поподне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3131
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #96 послато: април 02, 2018, 08:07:55 поподне »
Може ли неко да објасни тренд увођења поштапалица и неких речи које се до јуче код нас нису користиле? Као напр. "свако мало" ( код нас до пре неку годину се није користило, нисам ни знао шта значи док нисам прогуглао, а увелико узима замах , у урбаним срединама), што би зачило "с времена на време" ...То се већ користи на телевизији, као и реч "разина" , што сам јуче чуо у вестима на РТСу  ::)
Добро, нема шта да се објашњава, можда је помодарство, утицај медија...само знам да сам за "свако мало" чуо пре десетак година од Хрвата које познајем и питао се шта значи, а ево , сада и код нас... а иако ми имамо "с времена на време", "често", "понекад", "повремено", почело је и код нас...Мање ми смета "нон стоп" него "свако мало", шта да радим  :)
« Последња измена: април 02, 2018, 08:09:26 поподне ДушанВучко »

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 453
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #97 послато: април 02, 2018, 10:50:54 поподне »
Може ли неко да објасни тренд увођења поштапалица и неких речи које се до јуче код нас нису користиле? Као напр. "свако мало" ( код нас до пре неку годину се није користило, нисам ни знао шта значи док нисам прогуглао, а увелико узима замах , у урбаним срединама), што би зачило "с времена на време" ...То се већ користи на телевизији, као и реч "разина" , што сам јуче чуо у вестима на РТСу  ::)

Свако мало није поштапалица но идиом.
С времена на време je калка с њемачкога von Zeit zu Zeit, from time to time. Уобће би ваљало рећи "понекада, пођеђе ".
Свако мало је за ме нормалан израз и не значи исто што понекада него има коннотацију учесталога понављања вршења, више као "сваки час".
Разина је ријеч Шулека. Ја се служим ријечима степен, праг, равањ јер ни ниво није боље од разине.
« Последња измена: април 02, 2018, 10:56:24 поподне сунце »