Аутор Тема: "Српско-хрватски језик"  (Прочитано 7463 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7468
  • I2a S17250 A1328
"Српско-хрватски језик"
« послато: јул 11, 2017, 03:43:29 поподне »
„Изворни хрватски је, како је то лингвистика 19. века јасно доказала, чакавски језик, јер су чакавци били и остали искључиво Хрвати. Срба чакаваца никада није било, као што готово није било ни Хрвата штокаваца. Али Хрвати тај свој аутохтони чакавски нису превели у књижевни (стандардни) језик, него су они, због ширих националних интереса, првенствено због похрваћења Срба католика а самим тим и припајања Хрватској територија на којима су они живели, за свој књижевни језик узели Вуков српски новоштокавски књижевни језик Бечким књижевним договором.

Тако су они свој чакавски оставили на нивоу дијалекта, а српском су на све начине за век и по покушавали одрећи српскост, најпре угуравајући у назив и своје име, тако да је српски постао једини двоимени језик на свету, а потом су, у наредној фази, из сложеничког назива само одстранили српско име, претварајући именом српски у чисти хрватски. Хрвати, дакле, имају свој језик, али то није овај који они зову хрватски. Овај књижевни хрватски само је преименовани српски књижевни језик.“

И има још лепих навода професора Милоша Ковачевића:

https://majaradoman.wordpress.com/2013/04/29/%d0%bc%d0%b8%d0%bb%d0%be%d1%88-%d0%ba%d0%be%d0%b2%d0%b0%d1%87%d0%b5%d0%b2%d0%b8%d1%9b-%d0%b8-%d1%81%d0%b0%d0%b2%d1%80%d0%b5%d0%bc%d0%b5%d0%bd%d0%b8-%d1%81%d1%80%d0%bf%d1%81%d0%ba%d0%b8-%d1%98%d0%b5/
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7468
  • I2a S17250 A1328
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 835
  • I2-Z16982
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #2 послато: јул 13, 2017, 02:01:46 поподне »
„Изворни хрватски је, како је то лингвистика 19. века јасно доказала, чакавски језик, јер су чакавци били и остали искључиво Хрвати. Срба чакаваца никада није било, као што готово није било ни Хрвата штокаваца.

И има још лепих навода професора Милоша Ковачевића:


Имао сам част да Милош Ковачевић, тада доцент и асистент Милоша Окуке на Филозофском факултету у Сарајеву буде мој професор на тадашњем предмету С-Х језик. Незаборавна поредавања; М. Окуку нисмо ни видјели до испита.

Међутим, у задње вријеме доста читам, како у Хрватској проскрибују "хрватске вуковце"; прије свега Сњежану Кордић и Предрага Матвејевића (обоје поријеклом или рођењем Херцеговци - Западна).

За почетак линк интервјуа Радосава Катичића гдје "лудује" да Срби нису штокавци:

http://www.matica.hr/vijenac/427/srpski-jezik-nije-stokavski-1754/

Па онда, једна врста одговора Сњежане Кордић (све сам разумио):

http://bib.irb.hr/datoteka/565691.Intervju_Vecernji_list.pdf

И на крају, опет од С. Кордић "Transkribirani govor Predraga Matvejeviöa objavljuje se uz njegovu suglasnost."

http://bib.irb.hr/datoteka/639043.KOZMOPOLIT_O_JEZIKU.PDF

гдје посебно истичем ово поглавље:

"Prepravljaanie prošosti
Jedan pozitivni kozmopolitizam, koji se nalazi uzmite u Hrvatskoj, u koju su došli ljudi sa strane kao Sto je August Šenoa, kao Sto je Ljudevit Gaj, kao što je Strossmayer koji osniva u Zagrebu Jugoslavensku akademiju, a u Srbiji je tada Srpska, u Sloveniji je Slovenska, dakle ide tako daleko. Osim toga, tko hoće ozbiljno da se bavi poviješću, mora priznati, Srbi su imali svoju državu i mučili su se intelektualci sa svojom državom. Jugoslavensku ideju su smislili Hrvati, napravili su je, neću reć sad, hrvatski nacionalisti da to kažem. Sve to su povijesne činjenice. Hrvati su tražili taj jezik zajednički. Cijela jedna povijest
se tu prekriva, mijenja se."

Нема много да се чита!
« Последња измена: јул 13, 2017, 02:14:45 поподне Amicus »

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 586
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #3 послато: јул 13, 2017, 05:08:40 поподне »
Цитат
http://bib.irb.hr/datoteka/639043.KOZMOPOLIT_O_JEZIKU.PDF

гдје посебно истичем ово поглавље:

"Prepravljaanie prošosti
Jedan pozitivni kozmopolitizam, koji se nalazi uzmite u Hrvatskoj, u koju su došli ljudi sa strane kao Sto je August Šenoa, kao Sto je Ljudevit Gaj, kao što je Strossmayer koji osniva u Zagrebu Jugoslavensku akademiju, a u Srbiji je tada Srpska, u Sloveniji je Slovenska, dakle ide tako daleko. Osim toga, tko hoće ozbiljno da se bavi poviješću, mora priznati, Srbi su imali svoju državu i mučili su se intelektualci sa svojom državom. Jugoslovensku ideju su smislili hrvati, napravili su je, neću reć sad, hrvatski nacionalisti da to kažem. Sve to su povijesne činjenice. Hrvati su tražili taj jezik zajednički. Cijela jedna povijest
se tu prekriva, mijenja se."

Нема много да се чита!
Само да се зна, ако то носталгичаре ове наше несреће и занима.

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 450
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #4 послато: јул 15, 2017, 02:22:19 пре подне »
„Изворни хрватски је, како је то лингвистика 19. века јасно доказала, чакавски језик, јер су чакавци били и остали искључиво Хрвати. Срба чакаваца никада није било, као што готово није било ни Хрвата штокаваца. ...
Хрвати, дакле, имају свој језик, али то није овај који они зову хрватски. Овај књижевни хрватски само је преименовани српски књижевни језик.“

Замислимо, некай сиiе писаниiе чате нека особа неупозната са сiакими спори о древностих и пишимо-ре не губеще то из вида.
Първа неоспорима очигледност iе, да вси чакавци су хървати; друга неоспорима очигледност iе, да данас-ка не вси хървати су чакавци;
Твърдиш ли, како у прошасти никако-ре не може бити иначе, него да усiакий кто бе хърват, тем самим бе и чакавац?
Ако да, онда:
а. iере веруiеш, да iе уобще iедну народу немогуще имети него iедин iезик или говор;
б. iере имаш некий другий указ на ки се опире тобов вишепоменнуто?

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1508
  • E-V13>Z5017>Z19851
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #5 послато: јул 15, 2017, 12:19:06 поподне »
Замислимо, некай сиiе писаниiе чате нека особа неупозната са сiакими спори о древностих и пишимо-ре не губеще то из вида.
Първа неоспорима очигледност iе, да вси чакавци су хървати; друга неоспорима очигледност iе, да данас-ка не вси хървати су чакавци;
Твърдиш ли, како у прошасти никако-ре не може бити иначе, него да усiакий кто бе хърват, тем самим бе и чакавац?
Ако да, онда:
а. iере веруiеш, да iе уобще iедну народу немогуще имети него iедин iезик или говор;
б. iере имаш некий другий указ на ки се опире тобов вишепоменнуто?

Извини, али који је ово језик?
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Етнолог
  • ******
  • Поруке: 2229
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #6 послато: јул 15, 2017, 01:24:38 поподне »
Извини, али који је ово језик?
Тежња повратку прасловенском  ;D
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 450
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #7 послато: јул 15, 2017, 01:25:38 поподне »
Извини, али који је ово језик?

А како ти изгледа? Валiа да ie оний у ком се нie рицало чарап, диван, олук и кашик, но бечва, ложа, жлеб и лжица [ожица].

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1508
  • E-V13>Z5017>Z19851
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #8 послато: јул 15, 2017, 01:42:56 поподне »
А како ти изгледа? Валiа да ie оний у ком се нie рицало чарап, диван, олук и кашик, но бечва, ложа, жлеб и лжица [ожица].

Не разумем.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4423
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #9 послато: јул 15, 2017, 06:05:45 поподне »
Не разумем.

Па како ти није јасно, то је несумњиво славјаносербски!  ;)
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3102
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #10 послато: јул 15, 2017, 06:20:24 поподне »
Има неки лингвиста што покушава да направи јединствен словенски језик,који би био разумљив свима (нешто као словенски есперанто)...сунце не воли турцизме :)

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4423
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #11 послато: јул 15, 2017, 06:21:40 поподне »
Има неки лингвиста што покушава да направи јединствен словенски језик,који би био разумљив свима (нешто као словенски есперанто)...сунце не воли турцизме :)

И онда је отишао у другу крајност...
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3102
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #12 послато: јул 15, 2017, 06:24:28 поподне »
И онда је отишао у другу крајност...
Да...ирационалан страх
« Последња измена: јул 15, 2017, 06:28:06 поподне ДушанВучко »

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8785
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #13 послато: јул 15, 2017, 06:25:53 поподне »
Има неки лингвиста што покушава да направи јединствен словенски језик,који би био разумљив свима (нешто као словенски есперанто)...сунце не воли турцизме :)

Е у то име:

<a href="https://www.youtube.com/v/qY5R6ElSq6I" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/qY5R6ElSq6I</a>

:)

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3102
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #14 послато: јул 15, 2017, 06:29:13 поподне »
Е у то име:

<a href="https://www.youtube.com/v/qY5R6ElSq6I" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/qY5R6ElSq6I</a>

:)
То :)
« Последња измена: јул 15, 2017, 06:33:04 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7468
  • I2a S17250 A1328
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #15 послато: јул 15, 2017, 09:26:30 поподне »
Ни ја не волим турцизме, нити било које туђице, и углавном их не користим (осим кад у србском нема речи која сасвим одговара ономе што хоћу да речем), али, морам то истаћи, не да не разумем, него не схватам шта је наш саговорник Сунце хтео рећи оним што је написао.

Ако сам добро схватио, срж приче је да не морају сви прави Хрвати бити чакавци. Ја мислим да јесу, и да је чакавски изворни језик Хрвата (и да се не ради о наречју, него о језику за себе).

С друге стране, неко може бити прави Хрват (и пореклом из чакавског говорног подручја), а бити рођен нпр. у Аустрији или Бачкој. Он ће говорити другим језиком, не хрватским (чакавским), него немачким или србским. Ако гледамо из тог угла, Сунце је у праву.
Не знам да ли је то било оно што је хтео рећи. 
« Последња измена: јул 15, 2017, 09:39:33 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3102
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #16 послато: јул 15, 2017, 10:18:41 поподне »
Туђице су нормалне, незнам зашто би турцизми били посебно етикетирани у односу на хунгаризме,германизме...црни Енглези би преполовили језик кад би се трудили да избаце речи француског порекла,а французи се својски труде да избегавају енглески,који је овакав захваљујући француском

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3102
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #17 послато: јул 15, 2017, 10:23:28 поподне »
На крају,ако гледамо на то да је изворни хрватски - чакавски ,шта је онда данашњи званичан хрватски? Туђица? :) ништа провокативно
« Последња измена: јул 15, 2017, 10:30:29 поподне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3102
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #18 послато: јул 15, 2017, 10:35:53 поподне »
Ако је избор нације,вере,нешто што се у тренутку може донети, језик не може...декретом се може неки језик назвати како год,али говор се не мења декретом,барем у тренутку не...

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 450
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #19 послато: јул 16, 2017, 02:16:35 пре подне »
Dragi i dobri ljudi Srbi,

neka mi prosti koji se osėtio neprijatno dok čitaše moja prediduća pisanja [komentare]
Njih sastavljah po uzoru na narodni i u 13. i 14. stoljeću živi jezik Srb [Srba].
(Za nevėglase [ignorantne]: ne bė [nije bio] to ni praslovėnski, ni crkovnoslovėnski, ni nėka mėšavina srbskoga i russkoga koju nazivaju slavjanoserbskim, no ono u što se bė [je bio] razvio jezik srbskoga kolėna slovėnskoga naroda do iga [kontrole] prėvelikoga i prėmoćnoga otomanskoga sultanstva [sultanata] nad narodami ovėh krajev)[narodima ovih krajeva].
Takodje pisah pismom i pravopisom [ortografijom] koje učennici prepodobnoga Metodija satvoriše [kreiraše] u zemlji bugarskoj, prilagodivši pismo i pravopis Grk [Grkā] slovėnskoj rėči i glasovom [glasovima].
Ne hotėh nikomu učiniti neprijatnosti, niti izazivati nelagodu. Pisah tako, ne jere [jer] tėm [tim, tijem] načinom hotėh pokazati kako sam umnėj [umniji] ili veličastvenėj drugih, no tek jere osėćam počtovanje [poštovanje] prėd svojimi prėdki [svojim predcima] i njihovom jeziku. Turski ne mrzim, no se divim i jeziku i baštinė [kulturi] osobito altajskih narod [narodā]. Ne mrzim ni nėmačski, ni latinski, ni grčski, ni ugarski, te ovėmi i mnogimi drugimi [ ovijem i mnogijem drugijem] vladam, ali iz ljubve [ljubavi] k svojemu rodu ne volėm [volim] variti od njih "bosanski lonac", no najvolėm [preferiram] držati ih odvojeno vsjakoga [svakoga] za sebe, čista i dostojna počtovanja.

Daleko od toga da komu godė [god] namećem načine i pravila. Sloboda je najveće ljudsko dostojinstvo, a tako i sloboda govora. Komu to daje blagostanje neka sa vsėmi slobodami [svijem slobodama] upotrebljava strane rėči. Počtujući tu slobodu i pravo na dostojinstvo, zar ne bi bilo pravedno da oni koji osėćaju da im je duh slovėnski, ne budu primorani propisami [propisima] upotrebljavati strane reči, tzv. kalke i mėšavine, no da im se prėdstavi izbor da umėsto njih upotrebljavaju tėm stranim izrazom [izrazima] odgovarajuće slovėnske i iskonno srbske rėči i pojmove? Srbi po raznim krajevom [krajevima] sahranili [sačuvali] su stare srbske rėči (tako se nėgdė ne traži kašik, čorap ili patik no se išću ožica, bėčva i crevlji). Onėm [onijem] koji reku:" jezik je živ i mjenja se i to treba prihvatiti" odgovaram da se on mėnja u onom pravcu u kojem ga napravlja sam govornik. Jezik je srėdstvo koje služi človėku za izraženje njegovih misli i osėćanja; slėdstvenno ako nėki od nas žele jezikom izraziti čistotu i počtovanje za svoj rod, to neka mi nėkto navede razloge zašto im to uskratiti! Da bi narod ili makar onaj svojega porėkla svėstan človėk imao izbor, sastaviti ću za njih rėčnik stranih reči s njimi odgovarajućimi slovėnskimi ili starosrbskimi rečmi, koji se gdėšto jošte upotrėbljavaju u narodu ili su isčezli pod igom [kontrolom] stranih vlasti u ovėh krajevėh [u ovijem krajevima].

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3102
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #20 послато: јул 16, 2017, 03:03:51 пре подне »
Пиши и даље,мене је увек занимало како је звучао народни језик у средњем веку,а ако је то овако,онда сам изненађен што је много разумљивији него што сам очекивао...јел тај начин писања баш аутентичан народном говору?

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4423
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #21 послато: јул 16, 2017, 09:47:55 пре подне »
Нисам сигуран колико је ово што пише сунце права слика старосрпског, тј. говорног језика Срба током 13. и 14. века. Пре бих рекао да је то нека његова прилагођена верзија српскословенског, који се ипак донекле разликовао од овог првог. О томе је леп преглед дао Александар Лома на следећем линку:

http://www.aleksandarloma.com/PDF/Nastava/Stari_srpski_jezik.pdf

Укратко, разумљивији ми је правни део Милутинове Бањске хрисовуље, који је ближи тадашњем говорном језику од њеног уводног дела који је писан на класичном српскословенском. С друге стране, дао бих коментар на целу појаву писања старосрпског/српскословенског језика (односно неке верзије тог језика коју је сунце замислио) на форуму. Зашто не бисмо сви узели да пишемо старијим верзијама неког језика? На пример, мени се не свиђа како се енглески језик развијао од доласка Вилијама Освајача на Острво па надаље, и зато ћу ја сада писати искључиво на староенглеском односно англосаксонском; не свиђа ми се чињеница да су се из вулгарнолатинског, а не из књижевног латинског развили сви романски језици, па ћу сада уместо на француском, шпанском, италијанском, португалском или румунском да пишем на латинском Цицерона, Сенеке, Цезара и других писаца; или ми се не свиђа што шпански има позајмљенице из арапског језика, и зато ћу да их избегавам. Мислим да је то бесмислено и контрапродуктивно - које ви користи имате што ћете писати неком идеализованом старом верзијом одређеног језика ако вас нико живи (част изузецима) не разуме? Једини разлог који ја видим је храњење сопствене сујете - ја пишем "правим" језиком, а сви остали ми се прилагођавајте јер ви пишете "исквареном" верзијом тог језика; међутим, зар није једна од основних улога језика комуникација и међусобно разумевање, а не инсистирање на томе да вас мало ко разуме? Као решење видим, ако већ сунце не жели да пише као већина људи на овом форуму, да када пише том својом верзијом српскословенског у заградама поред појединих речи појасни која је то реч у савременом српском језику, као што је урадио у посту изнад; не мора да буде ироничан и да ставља у заграде позајмљенице (нпр. "ортографија" поред "правописа", или "игнорантне" уместо "незналице", или "преферирам" поред "највише волим"), јер за неке од тих позајмљеница постоји реч која то није и која се више употребљава у савременом српском језику од наведене позајмљенице.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Етнолог
  • ******
  • Поруке: 2229
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #22 послато: јул 16, 2017, 11:29:21 пре подне »
Нисам сигуран колико је ово што пише сунце права слика старосрпског, тј. говорног језика Срба током 13. и 14. века. Пре бих рекао да је то нека његова прилагођена верзија српскословенског, који се ипак донекле разликовао од овог првог. О томе је леп преглед дао Александар Лома на следећем линку:

http://www.aleksandarloma.com/PDF/Nastava/Stari_srpski_jezik.pdf

Укратко, разумљивији ми је правни део Милутинове Бањске хрисовуље, који је ближи тадашњем говорном језику од њеног уводног дела који је писан на класичном српскословенском. С друге стране, дао бих коментар на целу појаву писања старосрпског/српскословенског језика (односно неке верзије тог језика коју је сунце замислио) на форуму. Зашто не бисмо сви узели да пишемо старијим верзијама неког језика? На пример, мени се не свиђа како се енглески језик развијао од доласка Вилијама Освајача на Острво па надаље, и зато ћу ја сада писати искључиво на староенглеском односно англосаксонском; не свиђа ми се чињеница да су се из вулгарнолатинског, а не из књижевног латинског развили сви романски језици, па ћу сада уместо на француском, шпанском, италијанском, португалском или румунском да пишем на латинском Цицерона, Сенеке, Цезара и других писаца; или ми се не свиђа што шпански има позајмљенице из арапског језика, и зато ћу да их избегавам. Мислим да је то бесмислено и контрапродуктивно - које ви користи имате што ћете писати неком идеализованом старом верзијом одређеног језика ако вас нико живи (част изузецима) не разуме? Једини разлог који ја видим је храњење сопствене сујете - ја пишем "правим" језиком, а сви остали ми се прилагођавајте јер ви пишете "исквареном" верзијом тог језика; међутим, зар није једна од основних улога језика комуникација и међусобно разумевање, а не инсистирање на томе да вас мало ко разуме? Као решење видим, ако већ сунце не жели да пише као већина људи на овом форуму, да када пише том својом верзијом српскословенског у заградама поред појединих речи појасни која је то реч у савременом српском језику, као што је урадио у посту изнад; не мора да буде ироничан и да ставља у заграде позајмљенице (нпр. "ортографија" поред "правописа", или "игнорантне" уместо "незналице", или "преферирам" поред "највише волим"), јер за неке од тих позајмљеница постоји реч која то није и која се више употребљава у савременом српском језику од наведене позајмљенице.

Свака част Никола! Не свиђа нам се када се овде на форуму пише латиницом јер желимо да очувамо наше ћирилично писмо али је у реду да се пише некаквим разним варијантама и подваријантама (квази)српског.  Зна се шта је данас српска књижевна језичка норма и ваљда то треба да чувамо а не да свако сам процењује и одређује како треба говорити и писати. У том смислу оваква "писанија" ми нису ништа боља од локалних дијалеката који користе три падежа...
Kамене рабъ и госодинъ

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3102
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #23 послато: јул 16, 2017, 12:28:16 поподне »
Мени лично не смета ни латиница ни архаични начин писања,уколико је разумљив наравно, једино ми смета било какав облик наметања...што каже Никола,може и да се пише,па у загради објашњење за неку реч која се данас не користи...иначе,последњи пост сунца је написао на тај архаични начин,али латиницом и њега сам лакше прочитао (ваљда ми је лакше да читам "јer" него "иер")

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1508
  • E-V13>Z5017>Z19851
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #24 послато: јул 16, 2017, 12:29:48 поподне »
Мени је (логично) најразумљивији званични српски језик написан званичним српским писмом.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3102
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #25 послато: јул 16, 2017, 12:33:29 поподне »
Мени је (логично) најразумљивији званични српски језик написан званичним српским писмом.
Да ,мислим лакше је и оном што пише вероватно,а и нама :)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7468
  • I2a S17250 A1328
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #26 послато: јул 16, 2017, 04:23:33 поподне »
На крају,ако гледамо на то да је изворни хрватски - чакавски ,шта је онда данашњи званичан хрватски? Туђица? :) ништа провокативно

Данашњи званични "хрватски језик" који се користи у РХ је за те данашње Хрвате - туђица. Јер они данас говоре (понешто изопачен) србски језик.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7468
  • I2a S17250 A1328
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #27 послато: јул 16, 2017, 04:25:56 поподне »
Додуше, зависи којег порекла су ти данашњи Хрвати.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1508
  • E-V13>Z5017>Z19851
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #28 послато: јул 16, 2017, 04:27:48 поподне »
Данашњи званични "хрватски језик" који се користи у РХ је за те данашње Хрвате - туђица. Јер они данас говоре (понешто изопачен) србски језик.

Рекао бих да је он туђица оригиналним Хрватима.
А данашњим Хрватима и није баш, јер добар део њих и води порекло баш од људи којима је овај језик одувек био матерњи. Само пст.... није политички коректно говорити о томе.  :D
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1508
  • E-V13>Z5017>Z19851
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #29 послато: јул 16, 2017, 04:29:39 поподне »
Додуше, зависи којег порекла су ти данашњи Хрвати.

Баш то! :)
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7468
  • I2a S17250 A1328
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #30 послато: јул 16, 2017, 04:32:38 поподне »
мене је увек занимало како је звучао народни језик у средњем веку,

Има један поприличан број повеља из доба развијеног и позног средњег века писан на србском језику (Немањићи, Босна, Црнојевићи), али, што кажеш, мене јако занима како је звучао србски језик у раном средњем веку, па затим у време раних србских краљевина, у Захумљу, у Бодиново доба, у време Стефана Немање. Да ли бисмо га лако разумели? Верујем да бисмо.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7468
  • I2a S17250 A1328
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #31 послато: јул 16, 2017, 04:34:18 поподне »
А данашњим Хрватима и није баш, јер добар део њих и води порекло баш од људи којима је овај језик одувек био матерњи. Само пст.... није политички коректно говорити о томе.  :D

Што се мене тиче, познато је да ја нисам политички коректан тип  ;)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1508
  • E-V13>Z5017>Z19851
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #32 послато: јул 16, 2017, 04:37:10 поподне »
Има један поприличан број повеља из доба развијеног и позног средњег века писан на србском језику (Немањићи, Босна, Црнојевићи), али, што кажеш, мене јако занима како је звучао србски језик у раном средњем веку, па затим у време раних србских краљевина, у Захумљу, у Бодиново доба, у време Стефана Немање. Да ли бисмо га лако разумели? Верујем да бисмо.

Кажу лингвисти да је највероватније нагласак којим су причали тадашњи Срби подсећао највише на данашњи херцеговачки.

Па ето, Немањићи су највероватније говорили као Миљенко и Мањина.  ;D
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7468
  • I2a S17250 A1328
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #33 послато: јул 16, 2017, 04:55:05 поподне »
Па ето, Немањићи су највероватније говорили као Миљенко и Мањина.  ;D

А данас тако говоре наведена двојица припадника сусједног народа на запад:

<a href="https://www.youtube.com/v/BSxC4wocklU" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/BSxC4wocklU</a>
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4423
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #34 послато: јул 16, 2017, 04:59:46 поподне »
Има један поприличан број повеља из доба развијеног и позног средњег века писан на србском језику (Немањићи, Босна, Црнојевићи), али, што кажеш, мене јако занима како је звучао србски језик у раном средњем веку, па затим у време раних србских краљевина, у Захумљу, у Бодиново доба, у време Стефана Немање. Да ли бисмо га лако разумели? Верујем да бисмо.

Лома је дао пример, упоредни текст са акценатским знацима за причу "Зет у пуницама/Зет у плницах" на савременом српском и на средњовековном српском (старосрпском). Када покушам овде да га прекопирам, добију се неки хијероглифи, па ћу још једном поставити линк ка том раду. Кога не мрзи и зна да протумачи све те знакове за акценте, може да добије реконструкцију изговора старосрпског.  :) Мој другар је слушао ту причу на старосрпском и рекао ми је да га акценат највише подсећа на косовско-ресавски и зетско-јужнорашки, нешто између та два...

http://www.aleksandarloma.com/PDF/Nastava/Stari_srpski_jezik.pdf
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7468
  • I2a S17250 A1328
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #35 послато: јул 16, 2017, 05:04:00 поподне »
Одлично, Никола. Ломина писанија са задовољством проучавам!
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1062
  • I1 P109
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #36 послато: јул 16, 2017, 05:28:49 поподне »
акценат највише подсећа на косовско-ресавски и зетско-јужнорашки, нешто између та два...
Својевремено сам гледао неку емисију на РТС о историји српског језика и баш су напоменули да су у српском језику најстарији дијалекти управо ова два које си навео и да се врло вероватно њима или неким старијим дијалектом из кога су они произишли, служило у средњем и почетком новог века. Исто су напоменули да је екавица старија од ијекавице.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1508
  • E-V13>Z5017>Z19851
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #37 послато: јул 16, 2017, 05:59:21 поподне »
Својевремено сам гледао неку емисију на РТС о историји српског језика и баш су напоменули да су у српском језику најстарији дијалекти управо ова два које си навео и да се врло вероватно њима или неким старијим дијалектом из кога су они произишли, служило у средњем и почетком новог века. Исто су напоменули да је екавица старија од ијекавице.

На јужне дијалекте много су утицали балкански језици, па су у контактну с њима мењали акценте; одатле је настао ултракратки акценат.
« Последња измена: јул 16, 2017, 06:00:54 поподне Бакс »
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4423
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #38 послато: јул 16, 2017, 06:17:26 поподне »
На јужне дијалекте много су утицали балкански језици, па су у контактну с њима мењали акценте; одатле је настао ултракратки акценат.

То је Балканска лингвистичка унија, али то важи само за призренско-јужноморавске, сврљишко-заплањске и тимочко-лужничке говоре, које је Милош Окука сврстао у "средњоштокавске дијалекте". Зетско-рашки и косовско-ресавски су староштокавски и свакако по свом облику ближи старој акцентуацији, док су источнохерцеговачко-крајишки и шумадијско-војвођански најмлађи. Главна разлика у акцентологији је што новоштокавски говори имају четири акцентоване и две неакцентоване прозодеме, док староштокавски имају трочлани акценатски систем.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1508
  • E-V13>Z5017>Z19851
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #39 послато: јул 16, 2017, 07:05:12 поподне »
То је Балканска лингвистичка унија, али то важи само за призренско-јужноморавске, сврљишко-заплањске и тимочко-лужничке говоре, које је Милош Окука сврстао у "средњоштокавске дијалекте". Зетско-рашки и косовско-ресавски су староштокавски и свакако по свом облику ближи старој акцентуацији, док су источнохерцеговачко-крајишки и шумадијско-војвођански најмлађи. Главна разлика у акцентологији је што новоштокавски говори имају четири акцентоване и две неакцентоване прозодеме, док староштокавски имају трочлани акценатски систем.

Да, знам, али сам мислио да и косовско-ресавски ту спада. Може ли ми неко рећи како тачно звучи тај дијалекат? Је ли можда Драган Марковић Палма говори њиме?

А за зетско-рашки сам био убеђен да је најближи источно-херцеговачком.

 :)
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4423
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #40 послато: јул 16, 2017, 07:59:19 поподне »
Да, знам, али сам мислио да и косовско-ресавски ту спада. Може ли ми неко рећи како тачно звучи тај дијалекат? Је ли можда Драган Марковић Палма говори њиме?

А за зетско-рашки сам био убеђен да је најближи источно-херцеговачком.

 :)

Поддијалекти од косовско-ресавског су:
1.смедеревско-вршачки;
2.браничевско-великоморавски;
3.копаоничко-жупски и
4.косовско-метохијски.

По томе би и јагодински говор припадао овом дијалекту.  ;)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1062
  • I1 P109
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #41 послато: јул 16, 2017, 08:10:32 поподне »
Поддијалекти од косовско-ресавског су:
1.смедеревско-вршачки;
2.браничевско-великоморавски;
3.копаоничко-жупски и
4.косовско-метохијски.

По томе би и јагодински говор припадао овом дијалекту.  ;)
Тако је. Палма не говори чист косовско-ресавски, бар не пред камерама. Прави косовско-ресавски би био нпр. онај којим се говори у серији Радоша Бајића "Село гори". Глумица Олга Одановић која глуми Златану је најбоље "скинула" тај дијалекат од свих њих. И Драган Николић је добар, мада је њему мајка била из Јагодине, тако да се вероватно наслушао "моравског" током живота, па и није чудо.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7468
  • I2a S17250 A1328
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #42 послато: јул 16, 2017, 08:35:52 поподне »
Што се тиче серије "Село гори", кад је први пут приказивана (до сад смо се навикли), мени је најсмешније било наречје којим се у серији говори. Мислио сам да је то спрдња, намерно тако направљено да би било смешније, јер, ја никад нисам чуо такав говор. Онда, причам о томе с једним мојим кумом, који је родом из једног места код Трстеника, он каже - не да се тамо тако говори, него још горе  ;D
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1062
  • I1 P109
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #43 послато: јул 16, 2017, 08:59:28 поподне »
Што се тиче серије "Село гори", кад је први пут приказивана (до сад смо се навикли), мени је најсмешније било наречје којим се у серији говори. Мислио сам да је то спрдња, намерно тако направљено да би било смешније, јер, ја никад нисам чуо такав говор. Онда, причам о томе с једним мојим кумом, који је родом из једног места код Трстеника, он каже - не да се тамо тако говори, него још горе  ;D
:) Па у принципу то је тај говор који може да се чује у серији, мада постоје локалне варијанте од села до села. У градовима је дијалекат доста ублажен, док се у селима задржао чист, нарочито код старијих људи. Најблажи поддијалекат је смедеревско-вршачки, има мало блажу акцетуализацију и чини ми се да више користе падеже.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

симо

  • Гост
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #44 послато: јул 16, 2017, 09:12:16 поподне »
Поддијалекти од косовско-ресавског су:
1.смедеревско-вршачки;
2.браничевско-великоморавски;
3.копаоничко-жупски и
4.косовско-метохијски.

По томе би и јагодински говор припадао овом дијалекту.  ;)

Видим, читао се Окука.  ;)

Браничевско-великоморавски је прилично простран поддијалекат. Он обухвата говоре Трстеника (који су основ за говоре из серије Чешљање бабе), као и говоре око Јагодине, Ћуприје и Параћина, али обухвата и говоре источне Србије све до Неготинске крајине.

Иначе кад се већ повела прича о дијалектима и поддијалектима, мислим да је Окукина класификација (која се наслања на Ивићеву) прилично добра и мислим да би се приликом прављења разних статистика по хаплогрупама на форуму могле користити управо ове зоне дијалеката и поддијалеката као одређене етнографске цјелине, јер је ипак требало неко вријеме и заједнички миграциони и историјски процеси да би се неки дијалекат усталио на одређеном подручју, а самим тим и распоред хаплогрупа показао неке локалне специфичности.

Уосталом и методологија Ивице Тодоровића је урађено по принципу лингво-културних зона и мислим да је та методологија исправна.

Рецимо, кад раздвојите зетску и источнохерцеговачку (тј.западноцрногорску) зону тачно се види доминација несловенских хаплогрупа у зетској зони и онда читате код Окуке:

"Зетско-рашки дијалект се, за разлику од косовско-ресавског, развијао
на подручју које није било захваћено метанастазичким струјањима
и које је било под утицајем различитих култура и језика. Он је
доживио «највише несловенског утицаја, више него сви остали штокавски
говори» (Н. Богдановић/Ј. Марковић)."

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8785
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #45 послато: јул 16, 2017, 09:20:57 поподне »
Иначе кад се већ повела прича о дијалектима и поддијалектима, мислим да је Окукина класификација (која се наслања на Ивићеву) прилично добра и мислим да би се приликом прављења разних статистика по хаплогрупама на форуму могле користити управо ове зоне дијалеката и поддијалеката као одређене етнографске цјелине, јер је ипак требало неко вријеме и заједнички миграциони и историјски процеси да би се неки дијалекат усталио на одређеном подручју, а самим тим и распоред хаплогрупа показао неке локалне специфичности.

Уосталом и методологија Ивице Тодоровића је урађено по принципу лингво-културних зона и мислим да је та методологија исправна.

Дао си ми добру идеју. :)

Да ли би било ок правити статистику према овој мапи (мислим да је баш прављена на основу Ивића)


Мада и без статистике се види које хг где доминирају.

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1508
  • E-V13>Z5017>Z19851
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #46 послато: јул 16, 2017, 09:28:53 поподне »
Дао си ми добру идеју. :)

Да ли би било ок правити статистику према овој мапи (мислим да је баш прављена на основу Ивића)


Мада и без статистике се види које хг где доминирају.

Ова има и оне подгрупе које је Никола навео:

"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

симо

  • Гост
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #47 послато: јул 16, 2017, 09:32:00 поподне »
Дао си ми добру идеју. :)

Да ли би било ок правити статистику према овој мапи (мислим да је баш прављена на основу Ивића)

Мада и без статистике се види које хг где доминирају.

Да, ово је Ивићева карта, и Окукина је мање више иста, с тим да Окука издваја и још мање цјелине, поддијалекте. Тако, рецимо шумадијско-војвођански има неколико поддијалеката, међу којима је и руднички. Руднички поддијалекат рецимо има нешто виши проценат I1 хаплогрупе од српског просјека. Има још таквих примјера, који се могу извући након подробније анализе.

За почетак, кључно би било јасно разграничинити зоне. Ту има неких граничних подручја гдје то и није тако једноставно. Рецимо код Ивића, Лозница је у источнохерцеговачком дијалекту (сјеверозападносрбијански поддијалекат), а ријека Јадар је граница према шумадијско-војвођанским дијалектима, тј. поцерско-мачванским. Код Окуке је та граница нешто јужније од Лознице. Али то су углавном ситнија гранична питања.

Требало би можда отворити нову тему, гдје би се те зоне издефинисале. Мислим да би то било веома корисно у укупној анализи.

симо

  • Гост
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #48 послато: јул 16, 2017, 09:36:50 поподне »
Ова има и оне подгрупе које је Никола навео:



Карта није до краја детаљна. Недостају неки поддијалекти (белопаланачко-пиротски и власински нпр), а ни сам приказ на карти у неким дијеловима није тачан.

По мени је најбоље испратити Окукину књигу, и ићи детаљно од краја до краја. Рецимо на карти је приказано да Копаоничко-жупски прелази и на лијеву страну Мораве, што није тачно.. Чак је и Трстеник који је са десне старне Мораве у браничевско-великоморавским говорима, а не у копаоничко-жупским.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8785
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #49 послато: јул 16, 2017, 09:37:45 поподне »
Ова има и оне подгрупе које је Никола навео:



Бога ми, добрано га је изделио. Бојим се да се ови из Прибоја и Ужица неће разумети. :D

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3102
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #50 послато: јул 16, 2017, 09:52:51 поподне »
Бога ми, добрано га је изделио. Бојим се да се ови из Прибоја и Ужица неће разумети. :D
А у Крагујевцу се не разумеју,на тромеђи је :) Али је тачно ,нека приградска насеља причају рудничким,насеља са друге стране копоаоничко-жупским...Белошевац,на пар км од центра ,има говор као у Трстенику,који је на 60 км ваздушном линијом,ближи је њима ...на 7,8 км на запад од града,већ источно-херцеговачки

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1508
  • E-V13>Z5017>Z19851
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #51 послато: јул 16, 2017, 09:53:51 поподне »
Бога ми, добрано га је изделио. Бојим се да се ови из Прибоја и Ужица неће разумети. :D

А, рецимо, скоро читав Банат стављен у једну целину, иако ту има добрих разлика у говору.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3102
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #52 послато: јул 16, 2017, 10:02:21 поподне »
Што се тиче серије "Село гори", кад је први пут приказивана (до сад смо се навикли), мени је најсмешније било наречје којим се у серији говори. Мислио сам да је то спрдња, намерно тако направљено да би било смешније, јер, ја никад нисам чуо такав говор. Онда, причам о томе с једним мојим кумом, који је родом из једног места код Трстеника, он каже - не да се тамо тако говори, него још горе  ;D
Иначе,име тог села у серији је измишљено-"Петловац" а ради се о Медвеђи код Трстеника,одакле је мој отац,а и Радош Бајић...Ништа није искарикирано,тако причају,увек ми је било смешно кад сам као мали ишао у село,због говора,чак га многи у серији нису "скинули" до краја,што је логично јер нису сви глумци из тог краја...оно што је занимљиво да та Морава има специфичан акцент,иако нису близу,па није ни иста Морава,јако личи говор Велике Плане и Трстеника,па Јагодина,Варварин,баш специфичан моравски акцент,то "развлачење"
« Последња измена: јул 16, 2017, 10:07:04 поподне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3102
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #53 послато: јул 16, 2017, 10:16:40 поподне »
Кад кажу за неки предмет да стоји на свом месту :"нЕка ,нек ћуутИи" или "немОо да се кУупаш у МорАве " (велико слово је кад појачају па задрже то слово да спусте :)

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3517
  • I2-PH908>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #54 послато: јул 17, 2017, 12:17:35 пре подне »
А у Крагујевцу се не разумеју,на тромеђи је :) Али је тачно ,нека приградска насеља причају рудничким,насеља са друге стране копоаоничко-жупским...Белошевац,на пар км од центра ,има говор као у Трстенику,који је на 60 км ваздушном линијом,ближи је њима ...на 7,8 км на запад од града,већ источно-херцеговачки

Kaд cпoмeну Kpaгуjeвaц, ja caм пpимeтиo ту paзлику измeђу Шумapицa (к-p) и Дивocтинa (ш-в), двa cуceднa ceлa...

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3102
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #55 послато: јул 17, 2017, 12:32:02 пре подне »
Kaд cпoмeну Kpaгуjeвaц, ja caм пpимeтиo ту paзлику измeђу Шумapицa (к-p) и Дивocтинa (ш-в), двa cуceднa ceлa...
Крагујевачка општина је Србија у малом :) Малтене,сви дијалекти заступљени у Србији се налазе и овде
« Последња измена: јул 17, 2017, 12:33:58 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7468
  • I2a S17250 A1328
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #56 послато: јул 17, 2017, 12:35:01 пре подне »
чак га многи у серији нису "скинули" до краја,што је логично јер нису сви глумци из тог краја...

Мени је фасцинантно како су три БГ даме - Нада Блам, Олга Одановић и Љиљана Стјепановић добро скинуле тај говор. Као да су рођене и цео живот провеле уз Мораве  ;)
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3102
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #57 послато: јул 17, 2017, 12:50:35 пре подне »
Мени је фасцинантно како су три БГ даме - Нада Блам, Олга Одановић и Љиљана Стјепановић добро скинуле тај говор. Као да су рођене и цео живот провеле уз Мораве  ;)
Јесу ,али Олга је најближа чини ми се :) Њој је запало највеће бреме ,чини ми се ,оно "сиктерисање" и "кад набаци "квочку" на чело" :)

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 450
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #58 послато: јул 17, 2017, 02:16:43 пре подне »
Пиши и даље,мене је увек занимало како је звучао народни језик у средњем веку,а ако је то овако,онда сам изненађен што је много разумљивији него што сам очекивао...јел тај начин писања баш аутентичан народном говору?

Postoji jedan arabsko-persidsko-grčsko-srbski učbenik i rěčnik sa dvora sultana Bajazida II (1448-1512) koji služi izvorom za proučavanje srbskoga jezika te dobi. Dob zadnjega kralja Bosne Stěpana Tomaševića i Lazara Brankovića. Běše odkriven 1936 turkologom Ahmedom Caferoglu i prědstavljen ovako : "une des oeuvres fondamentales au point de vue de l'histoire des langues serbe at turque". Ovi izvor među Srbi [među Srbima] ne prima mnogo pažnje. Jedini ki [koji] ga ukratko spomenu bě [bi, beše] Pavle Ivić 1982, str. 525, ali ovi izvor ostaje do danas nepoznatim u srbskih akademskih krugoveh [ u srbskim akademskim krugovima].

Vsi četiri jezici [sva četiri jezika] napisani su pismom arabskim. Izgleda ovako:



Ovo je prěvod u latinično pismo [transliteracija]





Da bi se srbski i persidski zapisali, arabsko pismo je bilo dopunjeno dodatnimi znaki [dodatnim znacima]. Ovako se je polučilo pismo koje je blagodobnějše [bolje namenjeno] za pisanje srbskih glasov nego li tzv. kirilica, ka [koja] se upotrebljavala u to doba, sireć [odnosno] crkovnoslověnska kirilica.
Nesumnjivo je rěč o ekavskom govoru. Ako se i radi [iako se radi] o knjizě [o knjizi] ka propověda islam, u srbskom čtivu [tekstu] nema ni jedne turske rěči [turcizma]. Priměti se:
1. upotrěba starih padežnih nastavak u množině
    sedi s nami ( a ne s nama), budi dobar k robovom ( a ne k robovima), k ljudjem ( a ne k ljudima), u časoveh ( a ne
    u časovima )
2. črědovanje [alternacija] nastavak [nastavaka] -em i -u u prvom licu jednine.
    ja vidim i ja viđu, ja psujem i ja psuju, da se (ja) umiju, napoju se (ja) vode ... (danas je -u zadržanu samo u ja mogu, ja hoću i něgdě ja viđu)
3. upotrěba infinitiva na -ti ili -t, zadnje pogotovo u budućem vrěmenu i s "nemoj"
    učit ću, nemoj stojat
4. imal, dal, videl ... umesto imao, dao, video
5. vas, vsa, vse, vsi (a ne sav, sva, sve, svi)
6. kto (a ne ko ili tko)
7. odsutstvo kraćenja rěči
    G. mojega ( a ne mojeg), D. mojemu (a ne mojem), jere ( a ne jer), takodjere ( a ne takodjer), uobće česta upotrěba čestice -re istim obrazom [analogno], kako se danas upotrěblajva re u slovenačskom ili že u russkom. Takođe se ne krate rěči jučer ( a ne juče), večer ( a ne veče); jošte ( a ne još)
8. upotrěba rěči koje su danas věthe rěči [arhaizmi]: krsmati - kasniti, zadržati se u putu; rěč poznata da se upotrěbljava jošte u Dubrovniku i primorju; skornije - cipele (sama rěč cipele je mađarska cipellö), tako je i skornjar - obućar, vuhv - vrač, gatar, věrski vođ domorodačske věre; russki se kaže volhv.
9. upotrěba někih grčskih rěči (helenizama)
- makare ili makar ( istoznačna rěč bar(em) je turska reč bir(em) ), jevtin ( ovu rěč imaju i Turci danas (eftin), ali i oni su je uzeli od grk. evtinos), iljada


S počtovanjem vsem ki vole srbski jezik
« Последња измена: јул 17, 2017, 02:28:28 пре подне сунце »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3102
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #59 послато: јул 17, 2017, 03:05:38 пре подне »
Граматика је као у данашњем словачком и чешком језику,тј. изгледа да су ти језици претрпели мање промена од нашег: K otrokom (ka robovima) ,k 'ludom (ka ljudima), v chodinach (u casovima), s nami ( sa nama)
ja pujdu ( ja cu poci), ja miluju ( ja volim)
ja som mal ( ja sam imao), ja som videl (ja sam video)
kto (ko),k mojemu (ka mom)
« Последња измена: јул 17, 2017, 03:14:15 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1062
  • I1 P109
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #60 послато: јул 17, 2017, 09:58:21 пре подне »
Мени је фасцинантно како су три БГ даме - Нада Блам, Олга Одановић и Љиљана Стјепановић добро скинуле тај говор. Као да су рођене и цео живот провеле уз Мораве  ;)
Муж Олге Одановић, глумац Драган Петровић, је пореклом из левачког села Лоћике, тј. родитељи су му из тог села. Можда је "покупила" форе од свекра и свекрве  :)


Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 450
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #61 послато: децембар 09, 2017, 01:26:37 пре подне »
Морам похвалити Зукорлићеву словесност (елоквенцију). Заиста се труди где год може употребити словенску реч и много лепше изражава мисли него многе србске јавне личности.
Има и у нас, богу нека је хвала, словесних људи, но већином су црковници.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1038
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #62 послато: децембар 09, 2017, 07:51:48 пре подне »
 Погледах шта муфтија прича.  Нема  више оне  радикалне острашћености. Е сада је дио високе политичке номенклатуре  Србије. Друга пјесма.
 Питање од када се у Рашкој области, употребљавају ријечи уопће, опћина...  То је сада дио новоговора и код аутора који су завичајно поријеклом из Црне Горе, или пишу и стварају у Црној Гори. Чудне, зар не?

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #63 послато: децембар 09, 2017, 08:28:33 пре подне »
Погледах шта муфтија прича.  Нема  више оне  радикалне острашћености. Е сада је дио високе политичке номенклатуре  Србије. Друга пјесма.
 Питање од када се у Рашкој области, употребљавају ријечи уопће, опћина...  То је сада дио новоговора и код аутора који су завичајно поријеклом из Црне Горе, или пишу и стварају у Црној Гори. Чудне, зар не?

Рекао је и повијест, знам одавно да се међу босанским Муслиманима преко медија и школског система форсирају кроатизми, али ево сад видим да се тај процес одвија и међу Санџаклијама.




симо

  • Гост
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #64 послато: децембар 09, 2017, 09:24:31 пре подне »
Рекао је и повијест, знам одавно да се међу босанским Муслиманима преко медија и школског система форсирају кроатизми, али ево сад видим да се тај процес одвија и међу Санџаклијама.

Проблем је што се у новобосанском сарајевском, уопште не користи ријеч "повијест" већ "хисторија", тако да муфтија није добро прошао курс новобосанског.

Што се опће- опште тиче нико у Сарајеву прије рата, укључујући и Хрвате, није говорио опће или опћина. То су смислили у току и након рата.

Очигледно је бошњачка нација у фази формирања, па се ту могу опростити оваква лутања. Претпостављам да постоји и нешто као правопис босанског језика. Логично би било да се држе онога што тамо пише и да бар ту буду досљедни. Ако говориш опћина, онда говори и кахва.

Међутим, тешко ће то ићи, познати су покушаји у Републици Српској за вријеме рата да се уведе екавица. Једноставно није ишло. Мада ја лично нисам против таквих унификација на националном нивоу, вјерујем да су све регионалне тенденције, бар што се тиче српског народа, дугорочно штетне. Ако је сва Србија прихватила источнохерцеговачки новоштокавски као стандард, можда смо и ми ијекавци требали учинити тај уступак са екавицом.

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 450
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #65 послато: децембар 09, 2017, 09:39:32 пре подне »
Погледах шта муфтија прича.  Нема  више оне  радикалне острашћености. Е сада је дио високе политичке номенклатуре  Србије. Друга пјесма.
 Питање од када се у Рашкој области, употребљавају ријечи уопће, опћина...  То је сада дио новоговора и код аутора који су завичајно поријеклом из Црне Горе, или пишу и стварају у Црној Гори. Чудне, зар не?

A zašto ne? Reč općina,  pisano opkina javlja se u srbskim spisima srednjega veka.  Ć je pravilan odjek praslovenskoga tj u srbskom. Ako kažemo sveća zašto ne bismo i svećennik? To je zakonomerno,  skladno i dosledno.
 obći,  uobće,  obćina kao i tisuća,  gaće i bilo koja druga reč koja sadrži ć su srbske a reči koje sadrže št su bugarske. Oni bi rekli svešta,  sveštennik,  gašte,  tisušta... I mene su u školi učili sveštenik,  hiljada,  opšte,  no ja biram govoriti onako kako je prvotno srbski svećennik,  obćina,  tisuća a komu je milje bugarsko i jelinsko ne krivim ga,  njegovo pravo.
« Последња измена: децембар 09, 2017, 09:44:15 пре подне сунце »

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8785
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #66 послато: децембар 09, 2017, 09:54:58 пре подне »
Oni bi rekli svešta,  sveštennik,  gašte,  tisušta... I mene su u školi učili sveštenik,  hiljada,  opšte,  no ja biram govoriti onako kako je prvotno srbski svećennik,  obćina,  tisuća a komu je milje bugarsko i jelinsko ne krivim ga,  njegovo pravo.

Када се овако каже, испаде да 99% Срба намерно говори бугарски или "јелински", иако многи вероватно и не знају порекло тих изговора, већ говоре нормално, модерним српским језиком. Друго је то што осталих 1% сада измишља топлу воду, па говори тим старословенским и не знам којим већ језиком. Али као што рекосте, њихово право. ;)

Ван мреже Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Етнолог
  • ******
  • Поруке: 2229
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #67 послато: децембар 09, 2017, 10:32:46 пре подне »
Када се овако каже, испаде да 99% Срба намерно говори бугарски или "јелински", иако многи вероватно и не знају порекло тих изговора, већ говоре нормално, модерним српским језиком. Друго је то што осталих 1% сада измишља топлу воду, па говори тим старословенским и не знам којим већ језиком. Али као што рекосте, њихово право. ;)
Е вала баш...
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #68 послато: децембар 09, 2017, 10:53:00 пре подне »
Проблем је што се у новобосанском сарајевском, уопште не користи ријеч "повијест" већ "хисторија", тако да муфтија није добро прошао курс новобосанског.

Што се опће- опште тиче нико у Сарајеву прије рата, укључујући и Хрвате, није говорио опће или опћина. То су смислили у току и након рата.

Очигледно је бошњачка нација у фази формирања, па се ту могу опростити оваква лутања. Претпостављам да постоји и нешто као правопис босанског језика. Логично би било да се држе онога што тамо пише и да бар ту буду досљедни. Ако говориш опћина, онда говори и кахва.

Међутим, тешко ће то ићи, познати су покушаји у Републици Српској за вријеме рата да се уведе екавица. Једноставно није ишло. Мада ја лично нисам против таквих унификација на националном нивоу, вјерујем да су све регионалне тенденције, бар што се тиче српског народа, дугорочно штетне. Ако је сва Србија прихватила источнохерцеговачки новоштокавски као стандард, можда смо и ми ијекавци требали учинити тај уступак са екавицом.

Примећујем тренд кроатизације ткз. "босанског" језика.  Кад слушам сарајевске медије сваки пут приметим све већи број кроатизама у њиховом говору, срео сам неколико Муслимана из Босне који су ми то потврдили и рекли су да им то смета.  Кроатизми продиру и у црногорски говор (тешко ми је да кажем језик).  Бошњаци и Црногорци гледају у Хрвате као у неку врсту узора, зато што су Хрвати у највећој "милости" западних сила и иде им генерално боље него осталим југословенским народима изузев Словенаца.  Због тога се Црногорци и Бошњаци (који имају квази државе и још увек неизграђен национални идентитет) угледају на Хрвате.  Код Бошњака нешто мање али код Црногораца то обожавање Хрвата и свега хрватског и је добило велике размере. Данашњи национални Црногорци у заснивају свој идентитет на негацији свега српског, а та болест што време пролази све више напредује.  Не би ме чудило да једног дана национални Црногорци направе неки нови Јасеновац у којем ће да кољу остатке Срба у Црној Гори.  За сад на такву врсту радикализма су спремни само национални Црногорци из Старе Црне Горе поготово они са Цетиња, али настоје да својим усташко-дукљанским анти-српским екстремизмом затрују и остатак Црне Горе.  По степену мржње према Србима Цетиње се не разликује од Љубушког, Широког Бријега, Чапљине, Имотског, Дрниша итд. Тешка срца морам признати да је данас Стара Црна Гора једнако анти-српско проусташко гнездо као Западна Херцеговина и Далматинска Загора.  Против усташко-дукљанском милогорства и њихове анти-српске митоманије се треба борити свим средствима, а најјаче средство је истина која је на нашој страни.         
« Последња измена: децембар 09, 2017, 11:00:59 пре подне Свевлад »

Ван мреже dko

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 211
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #69 послато: децембар 09, 2017, 10:54:30 пре подне »
Међутим, тешко ће то ићи, познати су покушаји у Републици Српској за вријеме рата да се уведе екавица. Једноставно није ишло. Мада ја лично нисам против таквих унификација на националном нивоу, вјерујем да су све регионалне тенденције, бар што се тиче српског народа, дугорочно штетне. Ако је сва Србија прихватила источнохерцеговачки новоштокавски као стандард, можда смо и ми ијекавци требали учинити тај уступак са екавицом.

Симо, не слажем се дубински. Слажем се једино са овим 'једноставно није ишло'. У доба постмодернизма на Западу, када се званично цене и форсирају локализми, разлике, детаљи, не може Никола Кољевић да изађе са својим турбо-модернистичким планом за 19. век о унификацији српског језика кроз екавицу.
А ја разлике, детаље и локализме не ценим зато што су постмодерни, већ зато што су предмодерни, то јест кореспондирају са добом феудализма, и још ранијим устројствима, попут племенског. Пре револуција, пре демократија и пре усиљених унификација и нивелисања нормалних, природних разлика.

симо

  • Гост
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #70 послато: децембар 09, 2017, 11:37:03 пре подне »
Симо, не слажем се дубински. Слажем се једино са овим 'једноставно није ишло'. У доба постмодернизма на Западу, када се званично цене и форсирају локализми, разлике, детаљи, не може Никола Кољевић да изађе са својим турбо-модернистичким планом за 19. век о унификацији српског језика кроз екавицу.
А ја разлике, детаље и локализме не ценим зато што су постмодерни, већ зато што су предмодерни, то јест кореспондирају са добом феудализма, и још ранијим устројствима, попут племенског. Пре револуција, пре демократија и пре усиљених унификација и нивелисања нормалних, природних разлика.

Треба имати у виду да нису све унификације вјештачке, већ да и оне могу бити природне, а исто тако неке природне цјелине се могу поцијепати услијед разних узрока. Тако да не бих на те процесе гледао црно -бијело. Чињеница је да су ијекавски Срби из Републике Српске данас више него икад раније повезани са сународницима у Србији. Сем тога, сви они који су у 20. вијеку одселили у Србију, практично су већ екавци. То није била вјештачка унификација већ природна. Исто се десило нешто раније и са ијекавцима у југозападној Србији, и то не само са Србима већ и са муслиманима (сад ће их Зукорлић опет вратити на ијекавски). Исто тако природна цјелина српског народа која је постојала у средњем вијеку подијелила се по вјерској линији, 500 година су три вјерске заједнице живјеле паралеленим животом, слабо се мјешајући међусобно,а мјешајући се са околним народима исте вјере. Ту видимо да се једна природна цјелина поцијепала и формирала посебне идентитете, који су се стапали са другим идентитетима, али на другим основама.

Ја такође нисам да се праве вјештачки пројекти и да се неко сили да прича овако или онако, али данас на језик ширих слојева се може далеко више утицати преко медија него што је то раније био случај. Кроатизми продиру и у Бања Луку, преко хрватских серија, или превода цртаних филмова којих нпр. нема на српском већ их има на хрватском, па дјеца одмалена већ усвајају неке ријечи које су измишљене 90-тих у Хрватској. Значи неке врста унификације већ тече, неконтролисано. Зато јесам за један српски стандард, јер се досад сваки регионализам код нас претварао у сепаратизам.

И мени би било тешко да се одрекнем ијекавског, али подсјетићу да су неки велики писци, попут Иве Андрића или чак неки Срби католици из Далмације, пристали да се одрекну локалне варијанте језика и да усвоје екавски стандард и да стварају на њему.

Што се тиче овог пројекта екавизацију у Српској, нисма знао да је то била Кољевићева идеја, био сам некако увјерен да је то Караџић смислио.

Ван мреже dko

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 211
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #71 послато: децембар 09, 2017, 01:03:24 поподне »
Браћа Кољевић су задавали јаде муслиманским интелектуалцима у социјалистичком Сарајеву јер су инсистирали да пишу екавицом. То је био супер фазон, да се покаже Алији Исаковићу, Маку Диздару и провинцијалној прото-бошњачкој авангарди шта је истински културни аристократизам.

Али, то су Кољевићи могли да пласирају само као лични гест, и као нешто што је намењено рату елита, а временски претходи постмодернизму. Чињеница да је Никола Кољевић пропагирао екавицу као културну стратегију настајуће Републике Српске показује колико је био ван сваког политичког разумевања тренутка у коме живимо.

Иво Андрић и Далматинци попут Сиба Миличић и Тина Ујевића су примери модернистичког пројекта југославизма, који је у себи недрио неке духовне аутентичности али неупоредиво више усиљеног унификационизма, као што сви добро знамо.

Никакав српски стандард неће спречити, рецимо, ово преливање кроатизама кроз медије, које помињеш, нити било какав други језички утицај у медијима. То једино може да се избија клином, то јест медијским контра-ударом. Уосталом, хрватски урбани жаргон је, за разлику од званичне језичке политике, под јаким београдским утицајем, управо због медија. Увек је био, а и данас је то јасно.

Не бих се сложио са констатацијом да се (баш) сви српски локализми претварају у сепаратизме. Ево, управо РС са ијекавицом сведочи супротно, као што и сам констатујеш када кажеш да Срби у Бих и Срби у Србији никад нису били ближи.  Мислим да наша културна политика може да буде само јачање комплетне српске ризнице - свих дијалеката, сви варијетета, и бескомпромисно инсистирање на српском карактеру језика, ко год да га користи. У БиХ и Црној Гори бих инсистирао на не-признавању бошњачког и црногорског језика. Могу да прокламују своју нацију, називају је како хоће, али не могу да тврде да говоре другим језиком. То је, по мени, идеалан став за ово доба, баш зато што не делује конзистено модернистичком, тотализујућем светоназору. Уосталом, ја заиста сматрам да су Муслимани посебна нација, зато што сматрам да су посебна заједница, што је важнија и старија одредница од нације, и потпуно укорењена у реалности.
« Последња измена: децембар 09, 2017, 01:10:49 поподне dko »

симо

  • Гост
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #72 послато: децембар 09, 2017, 01:39:36 поподне »
Не бих се сложио са констатацијом да се (баш) сви српски локализми претварају у сепаратизме. Ево, управо РС са ијекавицом сведочи супротно, као што и сам констатујеш када кажеш да Срби у Бих и Срби у Србији никад нису били ближи.

То је тренутно стање, не знамо шта носи сутра. И црногорски локализам је са одобравањем гледан у васцијелом српству 19. вијека, Србима је чак био и симпатичан и бениган, као нека дјечја игра,а ето у шта се изроди. Од констатација типа: "Они Србијанци...", или "Они дођоши..." веома је кратак пут до "непремостивих разлика". Ту врсту инжињеринга смо имали прилике да гледамо. Управо масовна екавизација "дођоша" која се десила и која је још увијек у току,овакву опасност чини мање вјероватном.

Уједначавање унутар једне нације је природан процес. Он се дешава и на микро нивоу. Моји родитељи већ нису говорили како су говорили њихови родитељи у Крајини, а нису изашли ван ијекавског говора. Уколико се већ десила та промјена, посве природна на микро нивоу, зашто не би могла да се деси и на националном нивоу? Не кажем да је треба силом форсирати, али мислим да је треба подржавати уколико се природно већ дешава.


Ван мреже dko

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 211
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #73 послато: децембар 09, 2017, 02:15:11 поподне »
У случају Црне Горе применио бих категорије неопходно/довољно које често примењујем. Локализам у језику/обичајима јесте био неопходан али не и довољан да се ЦГ одвоји у року од 100 година. Апсолутно неопходна је била лична сујета и грандоманија Краља Николе, као и културна политика диктирана из Новог Сада, а прихваћена на Цетињу, о српској Спарти, коју су прихватали појединци из сваког српског племена како су она прилазила Цетињу, као ето, само смо се ми ослободили, а ви остали Срби нисте. То је онда значило колективну сујету и грандоманију, уз личну Краља Николе. Али, ни то није било довољно, већ је трећи неопходни чинилац био здружени фронт Аустро-угарске и католичке цркве који су Црну Гору као географски рубну српству и као делимично католичку (Бока) интелектуално обрлатили у року од 30-ак година...

У случају РС не видим никакво нездраво самохвалисање. Све је у границама нормале и само симпатичности а ла Драган Торбица. Да не причам о непостојању било каквог католичког уплива. На крају, Србима из РС Београд је свето место, а борба за РС је била са циљем присаједињења Србији, а не потенцирање једне фамилије са Цетиња и дивљење Српској Спарти, тј. самом себи, у случају Црногораца.

Зато, масовна екавизација дођоша не чини опасност од покондирености у правцу Црногораца мање вероватном, зато што таква опасност не постоји. Неопходна су сва три фактора која сам навео. Са друге стране, слажем се да је масовна екавизација дођоша природна, нико је не форсира. И то је потпуно нормално, зато што долазе у екавску средину.

Али, не треба подржавати тоталну унификацију на националном нивоу (ако је природна, кажеш) баш зато што није природна, и никада не може да буде природна, зато што нација није природна категорија, већ идеолошка. Да будем деликатанији: нација није природна категорија на начин на који је то језик, или локална заједница или народ. Ако се деси екавизација као у Војводини, деси се. Али, неће се десити у РС ни када би је неко форсирао.
« Последња измена: децембар 09, 2017, 02:21:55 поподне dko »

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #74 послато: децембар 09, 2017, 02:18:28 поподне »
То је тренутно стање, не знамо шта носи сутра. И црногорски локализам је са одобравањем гледан у васцијелом српству 19. вијека, Србима је чак био и симпатичан и бениган, као нека дјечја игра,а ето у шта се изроди. Од констатација типа: "Они Србијанци...", или "Они дођоши..." веома је кратак пут до "непремостивих разлика". Ту врсту инжињеринга смо имали прилике да гледамо. Управо масовна екавизација "дођоша" која се десила и која је још увијек у току,овакву опасност чини мање вјероватном.

Уједначавање унутар једне нације је природан процес. Он се дешава и на микро нивоу. Моји родитељи већ нису говорили како су говорили њихови родитељи у Крајини, а нису изашли ван ијекавског говора. Уколико се већ десила та промјена, посве природна на микро нивоу, зашто не би могла да се деси и на националном нивоу? Не кажем да је треба силом форсирати, али мислим да је треба подржавати уколико се природно већ дешава.

Моја баба и прабаба су имале у говору доста италијанизама, родитељи пуно мање, а ја користим тек понеки италијанизам. 
Нпр. никад у животу нисам рекао мердевине него кажем шкале, за славину кажем шпина, не кажем црни лук него капула, а за таван кажем шувит итд.  Те италијанизме и још неке (не могу сад да сетим свих) користим свакодневно.
Неке италијанизме користим понекад као што су граделе (роштиљ), мурва (дуд), шпаг (канап), шкуре (капци на прозорима), шњуре (пертле), спиза (храна), маренда (ужина) итд.

Записао сам преко 200 архаичних речи које сам чуо углавном од бабе, од тога су око 2/3 италијанизми. 

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1198
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #75 послато: децембар 09, 2017, 02:26:15 поподне »
Моја баба и прабаба су имале у говору доста италијанизама, родитељи пуно мање, а ја користим тек понеки италијанизам. 
Нпр. никад у животу нисам рекао мердевине него кажем шкале, за славину кажем шпина, не кажем црни лук него капула, а за таван кажем шувит итд.  Те италијанизме и још неке (не могу сад да сетим свих) користим свакодневно.
Неке италијанизме користим понекад као што су граделе (роштиљ), мурва (дуд), шпаг (канап), шкуре (капци на прозорима), шњуре (пертле), спиза (храна), маренда (ужина) итд.

Записао сам преко 200 архаичних речи које сам чуо углавном од бабе, од тога су око 2/3 италијанизми.

Сад си ми ударио по носталгији. Има ту још кариола, кацавида и још много. Мислим да је капула била пун погодак, да не размишљамо да ли је црни или бели лук. Овај други се звао једноставно лук.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #76 послато: децембар 09, 2017, 02:39:44 поподне »
Сад си ми ударио по носталгији. Има ту још кариола, кацавида и још много. Мислим да је капула била пун погодак, да не размишљамо да ли је црни или бели лук. Овај други се звао једноставно лук.

Помидора (парадајз), пијет (тањир), пињур (виљушка), броква (ексер), вунцут (тешке нарави), губица (усна), дота (мираз), шолде (паре), шуверин (шибица), шугаман (пешкир), шпорко (прљаво), маћа (болест), ћикара (шоља), швикати (звиждати), цукар (шећер), цигли (последњи), ћика (опушак), тука (ћурка), пржун (затвор), шесан (леп), шлапе (папуче), крпуша (крпељ)...  ;D

Ван мреже Одисеј

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 621
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #77 послато: децембар 09, 2017, 08:51:32 поподне »
Пов(иј)ест је стара словенска ријеч коју су Хрвати извукли из нафталина, као што су извукли и тисућу. Обије су користили и Срби и Хрвати, али их у народним говорима углавном није било у 19. вијеку. Ни данас ти ниједан Хрват из Далмације неће рећи "тисућа", него "иљада" или "миља". Проблем је што смо ми ти који форсирају грцизме тамо гдје је постојао словенски еквивалент.
Хрватски стандард је плански архаизиран, нпр. повратком неодређених облика придјева у косим падежима (видио сам висока човјека, треба помоћи добру човјеку), повратком именског предиката у инстументалу уз глагол БИТИ када се указује на неку функцију или привремену вриједност (био сам свједоком), форсирањем застарјелог предлога У (упркос истозвучности, он нема везе са локативним У, које потиче од ВЪ) у случајевима попут "у моје мајке" итд.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #78 послато: децембар 09, 2017, 09:11:56 поподне »
Пов(иј)ест је стара словенска ријеч коју су Хрвати извукли из нафталина, као што су извукли и тисућу. Обије су користили и Срби и Хрвати, али их у народним говорима углавном није било у 19. вијеку. Ни данас ти ниједан Хрват из Далмације неће рећи "тисућа", него "иљада" или "миља". Проблем је што смо ми ти који форсирају грцизме тамо гдје је постојао словенски еквивалент.
Хрватски стандард је плански архаизиран, нпр. повратком неодређених облика придјева у косим падежима (видио сам висока човјека, треба помоћи добру човјеку), повратком именског предиката у инстументалу уз глагол БИТИ када се указује на неку функцију или привремену вриједност (био сам свједоком), форсирањем застарјелог предлога У (упркос истозвучности, он нема везе са локативним У, које потиче од ВЪ) у случајевима попут "у моје мајке" итд.

И Срби су некад користили речи као што су тисућа, обитељ, зрак, слап, мрква повијест итд.  У повељама цара Душана пише тисућа а не хиљада, хиљаду смо узели од Грка.  Тачно је да ниједан Хрват из Далмације никад неће рећи тисућа него иљада.

Без обзира што су речи повијест, тисућа, обитељ и др. старе српске речи, оне се данас воде и сматрају хрватским, и улазе у ткз. "босански" и "црногорски" језик из хрватског језика. 

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1508
  • E-V13>Z5017>Z19851
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #79 послато: децембар 09, 2017, 09:19:05 поподне »
И Срби су некад користили речи као што су тисућа, обитељ, зрак, слап, мрква повијест итд.  У повељама цара Душана пише тисућа а не хиљада, хиљаду смо узели од Грка.  Тачно је да ниједан Хрват из Далмације никад неће рећи тисућа него иљада.

Без обзира што су речи повијест, тисућа, обитељ и др. старе српске речи, оне се данас воде и сматрају хрватским, и улазе у ткз. "босански" и "црногорски" језик из хрватског језика.

Чуо сам да на нашој екавици неки кажу "повест". Колико сам разумео из контекста, то представља неку духовнију верзију истрије. Дакле, не она сувопарна историја, него мало духовнија, можда и митоманскија. Али, ништа у негативном контексту.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Одисеј

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 621
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #80 послато: децембар 09, 2017, 09:36:00 поподне »
И Срби су некад користили речи као што су тисућа, обитељ, зрак, слап, мрква повијест итд.  У повељама цара Душана пише тисућа а не хиљада, хиљаду смо узели од Грка.  Тачно је да ниједан Хрват из Далмације никад неће рећи тисућа него иљада.

Без обзира што су речи повијест, тисућа, обитељ и др. старе српске речи, оне се данас воде и сматрају хрватским, и улазе у ткз. "босански" и "црногорски" језик из хрватског језика.

Још је смјешније чути Пазарце кад користе те кроатизме. Још умјесто "празник" кажу "благдан", а не знају да Хрвати (и Срби такође) користе тај термин само за вјерске празнике. Како ће сад бити кад се је кроатизирани босански стандард увео у санџачке школе, па кад неки пазарски ђак каже оцу: "Бабо, мољим те да ми идућег тједна купиш она два пластична зракомлата што љету на даљински".  :D  :D

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #81 послато: децембар 09, 2017, 09:51:22 поподне »
Још је смјешније чути Пазарце кад користе те кроатизме. Још умјесто "празник" кажу "благдан", а не знају да Хрвати (и Срби такође) користе тај термин само за вјерске празнике. Како ће сад бити кад се је кроатизирани босански стандард увео у санџачке школе, па кад неки пазарски ђак каже оцу: "Бабо, мољим те да ми идућег тједна купиш она два пластична зракомлата што љету на даљински".  :D  :D

Ха, ха, ха добра фора!  ;D

Санџаклије из ткз. "Источног Санџака" стварно кажу љ уместо л исто као Шиптари, то сам први пут уочио као сам први пут био у Новом Пазару 2006. године.  Ипак они имају 70% шиптарске генетике, а она народна каже да крв није вода.  :D

Што се тиче продора кроатизама у ткз. "босански" језик то се ради преко медија и школског система међутим многим Муслиманима из Босне није то баш драго, колико сам ја приметио.  С друге стране национални Црногорци (милогорци) одушевљено конзумирају све што долази од Хрвата и из Хрватске па тако и језик.  Нажалост хрватска култура и језик имају плодно тло и у Србији, приметио сам и овде све већи број новокроатизама.       
« Последња измена: децембар 09, 2017, 09:53:06 поподне Свевлад »

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1048
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #82 послато: децембар 09, 2017, 09:53:06 поподне »
СПЦ правилно за монашку заиедницу употрбљава израз - обитељ (у заиедници обитавати) за разлику од - породице, иасним и недвомисленим исказом агнатског – когнатског сродства (крвног).
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7468
  • I2a S17250 A1328
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #83 послато: децембар 10, 2017, 12:06:59 пре подне »
СПЦ правилно за монашку заиедницу употрбљава израз - обитељ (у заиедници обитавати) за разлику од - породице, иасним и недвомисленим исказом агнатског – когнатског сродства (крвног).

Ово је добро тумачење. Породица је изведена из речи род, а обитељ из заједничког живота - обитавања. Нису садржински исте. Тако да је хрватска верзија овде, очито, неправилна.

С друге стране, скидам им капу као чуварима неких старих србских речи, које су код нас, на жалост, заборављене или се ретко употребљавају, попут поменутих: тисућа, пов(иј)ест, зрак (ваздух), затим и: стол(љ)еће, сус(ј)ед, стожер, час(т)ник, жлица (ожица, ложица), хлаче, итд.
« Последња измена: децембар 10, 2017, 12:12:51 пре подне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7468
  • I2a S17250 A1328
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #84 послато: децембар 10, 2017, 12:11:57 пре подне »
Ako kažemo sveća zašto ne bismo i svećennik?

Рећи свећа и свештеник нису баш за поређење.
Свећа је именица изведена од глагола светлети (светлити) у којој је дошло до јотовања, док је именица свештеник изведена од глагола (о)свештати, а даље од придева свештен или освештан, и нема везе са светлошћу и светљењем, већ са светошћу.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1231
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #85 послато: децембар 10, 2017, 06:05:42 пре подне »
http://www.nspm.rs/kulturna-politika/hrvatski-jezicki-purizam-i-srpski-paradoksi.html?alphabet=l

Одличан текст (још из 2015. године), само када би још био без једне слике. Кад прочитате текст, обавезно погледајте и пристигле коментаре (222) у доњем десном углу. А и обично, ми Срби смо олако спремни да прихватамо туђице (данас су то англицизми), а заборављамо наше изворне речи.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4423
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #86 послато: децембар 10, 2017, 01:13:28 поподне »
http://www.nspm.rs/kulturna-politika/hrvatski-jezicki-purizam-i-srpski-paradoksi.html?alphabet=l

Одличан текст (још из 2015. године), само када би још био без једне слике. Кад прочитате текст, обавезно погледајте и пристигле коментаре (222) у доњем десном углу. А и обично, ми Срби смо олако спремни да прихватамо туђице (данас су то англицизми), а заборављамо наше изворне речи.

Видим да вам је тешко пало у овом тексту прозивање срб-аутохтонистичког "свезналца"-дилетанта Слободана Јарчевића.  ;)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 450
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #87 послато: децембар 10, 2017, 03:28:05 поподне »
Рећи свећа и свештеник нису баш за поређење.
Свећа је именица изведена од глагола светлети (светлити) у којој је дошло до јотовања, док је именица свештеник изведена од глагола (о)свештати, а даље од придева свештен или освештан, и нема везе са светлошћу и светљењем, већ са светошћу.

Небо, ја сам ијекавац и мени је познато да је један корен от речи свијет а други од свет, што ће рећи прасловенски свѣт- а други свѧт-

svět < kvet >  šviẽt- (lit.), c̨vēt- (sank.), spet- (iran.), hveit- (ger.), vitrus (lat.)... означава бел или светал
(из истога корена је и květ, cvět (slo.) - првотно значење "боја" као и данас у русском.
svent < svent >  šveñt (lit.), c̨vānt (sank.), spent- (iran.), sanct- (lat.)

Оно у чем сам предочавао уподобање (параллелу) је да се оба корена окончавају гласом -т-.
У развићу србскога језика из прасловенскога тј се слило у ћ, као и дј у ђ, док у бугарском тј и дј произвели су шт и жд.
Тако је у срб. světja > свијећа, а у бугарском свешта.
А svętiti > svętjen > свећен > свећенник, а у бугарском светити > свештен > свештенник

Реч свештен, свештенник су у србском језику уљез (без каковога гнуснога (негативнога) сачувства, јер уљез је просто који уљезе, улази) из црковнословенскога језика, књиге којега су се писале у Преславу и Охриду. Но завичајно србско слово било би свећен, свећенник.
Јоште један пример бугароцрквенословенских уљеза и првородно србских речи је нпр. реч штипати - чепати, уштинути - ученути, обшти - обћи, васкрс - ускрс, мошти од речи мошт - моћ (првобитно се односило на кости које чине чудеса, дају моћ), штит ( < гер. sküt > Schütz нем.) и штитити - србски нема овај германизам но се служио словенском речју бран и бранити.

Наши одјеци тј и дј који звуче ћ и ђ су једна предтеча западнословенскима ц и з, те источнословенским ч и ж јере они реку свеца и меза, свеча и межа где ми речемо свећа и међа, те је наш начин првотан и веома древан (архаичан) и ја као србин, дичећи се или не дичећи, примам то таковим и не препушћам своје речи другима стидећи се истих, а дичећи се туђима.

Исто тако обрати пажњу на то да речем препушћати а не препуштати. Зашто тако речем?
Како се тј превраћа у ћ, тако се оно превраћа када је пред њим с.
пустити - пустјен > пусћен > пушћен, а превраћати стј у шт (пуштен) је опет бугарски уљез. Јест шт нашло пут у стандартни језик, али шћ се говори у народу које куда и не видим зашто би оно што је старије и доследношћу правилније било погрешно.
Сада ово пишем не теби лично, а онима којима дојде у главу нелепа мисао.
Ја никому не забрањам волети бугарско, али нећу ни трпети, да се на ме искоса гледа када волим и чтим првородно (оригинално) и исходно србско и ако је оно близко хрватскому, тако је и нека је. То што се дешавало задњега века не може и не треба оспорити тисућу и петсат година близости, као што се ни ради те близости не треба замжурити на дешавања задњега века.
« Последња измена: децембар 10, 2017, 03:34:42 поподне сунце »

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8785
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #88 послато: децембар 10, 2017, 05:18:16 поподне »
Сада ово пишем не теби лично, а онима којима дојде у главу нелепа мисао.
Ја никому не забрањам волети бугарско, али нећу ни трпети, да се на ме искоса гледа када волим и чтим првородно (оригинално) и исходно србско и ако је оно близко хрватскому, тако је и нека је. То што се дешавало задњега века не може и не треба оспорити тисућу и петсат година близости, као што се ни ради те близости не треба замжурити на дешавања задњега века.

Ево га опет. Зар ти није јасно да нико такође неће трпети да његов српски језик (какав је такав је) зовеш бугарским? То је у истој равни као када би већина Срба језик којим ти говориш звала хрватским, зато што данас 90% Хрвата говори тако. Слажеш се да то није на месту.

Језик је нешто што не бираш, нешто што добијеш по рођењу, као и породицу, па га стога тако и браниш. Као што рече Небо, можемо да скидамо капу онима који се служе тим старим изговором, све док не етикетирају, "прозивају" и омаловажавају језик којим се служе остали (могу слободно рећи 99% Срба). А ти управо то радиш.

Стара прича, вазда осећате угорженим, а уствари ви нападате. Ово није лични блог и не треба се срдити толико уколико неко реагује негодовањем на отворене прозивке које су упућене практично највећем делу српске популације.

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1508
  • E-V13>Z5017>Z19851
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #89 послато: децембар 10, 2017, 06:10:06 поподне »
Ево га опет. Зар ти није јасно да нико такође неће трпети да његов српски језик (какав је такав је) зовеш бугарским? То је у истој равни као када би већина Срба језик којим ти говориш звала хрватским, зато што данас 90% Хрвата говори тако. Слажеш се да то није на месту.

Језик је нешто што не бираш, нешто што добијеш по рођењу, као и породицу, па га стога тако и браниш. Као што рече Небо, можемо да скидамо капу онима који се служе тим старим изговором, све док не етикетирају, "прозивају" и омаловажавају језик којим се служе остали (могу слободно рећи 99% Срба). А ти управо то радиш.

Стара прича, вазда осећате угорженим, а уствари ви нападате. Ово није лични блог и не треба се срдити толико уколико неко реагује негодовањем на отворене прозивке које су упућене практично највећем делу српске популације.

Јавих се само да потпишем ово.  :)
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 450
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #90 послато: децембар 10, 2017, 11:13:56 поподне »
Небоjша, имали смо једну мисаону нит за коју ти очигледно хајеш као за лањски снег. Било би добро да почнеш хајат', а зашто, објаснити ћу ниже.

Рећи свећа и свештеник нису баш за поређење.
Свећа је именица изведена од глагола светлети (светлити) у којој је дошло до јотовања, док је именица свештеник изведена од глагола (о)свештати, а даље од придева свештен или освештан, и нема везе са светлошћу и светљењем, већ са светошћу.

Ја ћу уљудно обазрети се на тобом представљен проблем.
Ево га опет. Зар ти није јасно да нико такође неће трпети да његов српски језик (какав је такав је) зовеш бугарским?

Често бива, да људи хврку (проблем) виде где је нема. Ако мирно прочиташ оно што сам написао и постараш се разумети, уверавам те да ћеш увидети, да ниједном речју не назвах језик којим се служе срби бугарским. Ако тврдиш да назвах, наведи ми те речи!
Након што упоредном анализом показах :
а) зашто се речи обћи, обћина, свећенник по начелу закономерности не треба сматрати или како ви волите рећи "етикетирати" несрбскима (како се подругљиво чињаше у теми митоманија, када ове речи употребљаваше Зукорлић),
те
б) зашто се речи свештен, свештенник, штит, штипати идр. треба сматрати речима бугарскима које се користе у србском језику ( како што можемо и рећи да су компјутер, ајфон, смартфон, менаджер итд. речи енглезске које се користе у србском језику ).

У овом ходу мисли (контексту) рекох, да
Цитат
Ја никому не забрањам волети бугарско
.

Рекавши волети хтех изразити мисао коју би неки изразили речју преферирати. Ја, ето, иако савршенно владам немачким не волим уплитати немачке речи у србски језик, као ни обратно, те зато употребих реч "волети", која исконно значи баш - преферирати, а како се она и данас користи у пољском.
Wolisz brunetki czy blondynki? Do you prefer brunettes or blondes? Извор: https://en.wiktionary.org/wiki/wole%C4%87

Рекавши бугарско, не каних тврдити да срби говоре бугарским језиком, но се обазирах на предходни ход мисли и речи позајмице из бугарскога језика које се користе у србском језику, те речју "бугарско" мислих "бугаризме".
Моја намера беше исказати, да нека је свима на вољу ( < волети ) користити се словенскима речима бугарскога узора (стила), али да начелно (принципиално) треба бити свестан тога, да су висше поменуте речи усвојене из бугарскога (тачније црквенословенскога језика бугарскога царства) и да је тим људима који се свестно одлуче за такав стил неправично и лицемерно качити за врат разне погрде ( за савременнике - прозивати и етикетирати) оним људима који ради својих начела (принципа) висше воле (преферирају) употребити реч из србскога првоисточника, неголи ону из иностраннога.

Цитат
Језик је нешто што не бираш, нешто што добијеш по рођењу, као и породицу, па га стога тако и браниш. Као што рече Небо, можемо да скидамо капу онима који се служе тим старим изговором, све док не етикетирају, "прозивају" и омаловажавају језик којим се служе остали (могу слободно рећи 99% Срба). А ти управо то радиш.

Надам се да је овим подробним разложењем мојих мисли, моје предходно писање постало разумљивије теби и онима којима се причини оно чега нигда није било и који ми приписаше оно што нигда не тврдих.

Цитат
Стара прича, вазда осећате угорженим, а уствари ви нападате. Ово није лични блог и не треба се срдити толико уколико неко реагује негодовањем на отворене прозивке које су упућене практично највећем делу српске популације.

Ја не знам кога имаш увиду када кажеш "ви". Предпостављам, да си имао несугласица с одређеним људима, но убеђавам те мој прошли прилог не представља напад ни на једну једину особу а камо-ли на веће делове србскога живља. Покушај боље разумети моје намере и ослободити се склоности ассоциирати мене с било којим сабрањима (групама) људи.
Ја не знам никога ко се стара следити мојима истоветна начела и ово творим зато јер по природи волим доследност, правилност и уређеност. Зато не волим мешати језике. Определио сам се за то да је извор из којега црпим речи словенско врело и мио ми је сваки словенски корен, а узор (стил, шаблон) по којему обликујем те речи је србски и не видим потребу да посежем за нечим ван ових оквира, ако имам способност и домисливост изразити мисли тварју из споменутога врела ( но не смогнем ли, онда сам принуђен посегнути за другим врелом).  Језик је за ткаљу плетиво или ткиво, а за сликара боја којима један плете, а други слика своје мисли и своје доживљење света. Ја мним да је једина разлика међу мном и том великом већином других људи који користе исто врело, исте плетиво и ткиво, да ја умем плодородније (ефицијентније) искористити то што ми врело нуди. И нема ту бољега и горега, достојнијега србина и мање достојна србина, јере није ово натицање, а једини циљ је користити способност говора, који је предиван дар природе и човечијега развића, у сврху размењења мисли, да би нам мисле не морале чамити у глави.
То је моје разумење језика и оно што тврдим и нека је на знање онима којима се у глави узроде клице и сумње о мојим намерама.






« Последња измена: децембар 10, 2017, 11:22:44 поподне сунце »

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1508
  • E-V13>Z5017>Z19851
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #91 послато: децембар 11, 2017, 03:52:30 поподне »
Небоjша, имали смо једну мисаону нит за коју ти очигледно хајеш као за лањски снег. Било би добро да почнеш хајат', а зашто, објаснити ћу ниже.

Ја ћу уљудно обазрети се на тобом представљен проблем.
Често бива, да људи хврку (проблем) виде где је нема. Ако мирно прочиташ оно што сам написао и постараш се разумети, уверавам те да ћеш увидети, да ниједном речју не назвах језик којим се служе срби бугарским. Ако тврдиш да назвах, наведи ми те речи!
Након што упоредном анализом показах :
а) зашто се речи обћи, обћина, свећенник по начелу закономерности не треба сматрати или како ви волите рећи "етикетирати" несрбскима (како се подругљиво чињаше у теми митоманија, када ове речи употребљаваше Зукорлић),
те
б) зашто се речи свештен, свештенник, штит, штипати идр. треба сматрати речима бугарскима које се користе у србском језику ( како што можемо и рећи да су компјутер, ајфон, смартфон, менаджер итд. речи енглезске које се користе у србском језику ).

У овом ходу мисли (контексту) рекох, да .

Рекавши волети хтех изразити мисао коју би неки изразили речју преферирати. Ја, ето, иако савршенно владам немачким не волим уплитати немачке речи у србски језик, као ни обратно, те зато употребих реч "волети", која исконно значи баш - преферирати, а како се она и данас користи у пољском.
Wolisz brunetki czy blondynki? Do you prefer brunettes or blondes? Извор: https://en.wiktionary.org/wiki/wole%C4%87

Рекавши бугарско, не каних тврдити да срби говоре бугарским језиком, но се обазирах на предходни ход мисли и речи позајмице из бугарскога језика које се користе у србском језику, те речју "бугарско" мислих "бугаризме".
Моја намера беше исказати, да нека је свима на вољу ( < волети ) користити се словенскима речима бугарскога узора (стила), али да начелно (принципиално) треба бити свестан тога, да су висше поменуте речи усвојене из бугарскога (тачније црквенословенскога језика бугарскога царства) и да је тим људима који се свестно одлуче за такав стил неправично и лицемерно качити за врат разне погрде ( за савременнике - прозивати и етикетирати) оним људима који ради својих начела (принципа) висше воле (преферирају) употребити реч из србскога првоисточника, неголи ону из иностраннога.

Надам се да је овим подробним разложењем мојих мисли, моје предходно писање постало разумљивије теби и онима којима се причини оно чега нигда није било и који ми приписаше оно што нигда не тврдих.

Ја не знам кога имаш увиду када кажеш "ви". Предпостављам, да си имао несугласица с одређеним људима, но убеђавам те мој прошли прилог не представља напад ни на једну једину особу а камо-ли на веће делове србскога живља. Покушај боље разумети моје намере и ослободити се склоности ассоциирати мене с било којим сабрањима (групама) људи.
Ја не знам никога ко се стара следити мојима истоветна начела и ово творим зато јер по природи волим доследност, правилност и уређеност. Зато не волим мешати језике. Определио сам се за то да је извор из којега црпим речи словенско врело и мио ми је сваки словенски корен, а узор (стил, шаблон) по којему обликујем те речи је србски и не видим потребу да посежем за нечим ван ових оквира, ако имам способност и домисливост изразити мисли тварју из споменутога врела ( но не смогнем ли, онда сам принуђен посегнути за другим врелом).  Језик је за ткаљу плетиво или ткиво, а за сликара боја којима један плете, а други слика своје мисли и своје доживљење света. Ја мним да је једина разлика међу мном и том великом већином других људи који користе исто врело, исте плетиво и ткиво, да ја умем плодородније (ефицијентније) искористити то што ми врело нуди. И нема ту бољега и горега, достојнијега србина и мање достојна србина, јере није ово натицање, а једини циљ је користити способност говора, који је предиван дар природе и човечијега развића, у сврху размењења мисли, да би нам мисле не морале чамити у глави.
То је моје разумење језика и оно што тврдим и нека је на знање онима којима се у глави узроде клице и сумње о мојим намерама.



Сунце, ево једног добронамерног савета.
Највероватније нико неће прочитати ово што си написао. Веома је дугачко и написано тешко разумљивим језиком. Уколико пишеш ради себе, онда у реду, али уколико пишеш да би неко то написано и прочитао, узми у обзир ово што ти написах.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 450
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #92 послато: децембар 11, 2017, 07:47:39 поподне »
Сунце, ево једног добронамерног савета.
Највероватније нико неће прочитати ово што си написао. Веома је дугачко и написано тешко разумљивим језиком. Уколико пишеш ради себе, онда у реду, али уколико пишеш да би неко то написано и прочитао, узми у обзир ово што ти написах.

Хвала за добронамеран савет, Бакс.
Земљу краси сунце, а човека труд.



Ван мреже гаша

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 62
  • I1-M227
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #93 послато: децембар 11, 2017, 11:15:15 поподне »
Драги Сунце,врло радо читам твоје објаве и доста корисног и занимљивог сам из њих дознао. Настави са својим трудом и надаље и гаји своју особеност...Уздравље!!!

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 586
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #94 послато: децембар 13, 2017, 01:59:48 поподне »
Имаш подршку и од Тимара.
Много тога кориснога може се научити од тебе.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3102
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #95 послато: април 02, 2018, 07:29:40 поподне »
Може ли неко да објасни тренд увођења поштапалица и неких речи које се до јуче код нас нису користиле? Као напр. "свако мало" ( код нас до пре неку годину се није користило, нисам ни знао шта значи док нисам прогуглао, а увелико узима замах , у урбаним срединама), што би зачило "с времена на време" ...То се већ користи на телевизији, као и реч "разина" , што сам јуче чуо у вестима на РТСу  ::)
« Последња измена: април 02, 2018, 07:36:46 поподне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3102
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #96 послато: април 02, 2018, 08:07:55 поподне »
Може ли неко да објасни тренд увођења поштапалица и неких речи које се до јуче код нас нису користиле? Као напр. "свако мало" ( код нас до пре неку годину се није користило, нисам ни знао шта значи док нисам прогуглао, а увелико узима замах , у урбаним срединама), што би зачило "с времена на време" ...То се већ користи на телевизији, као и реч "разина" , што сам јуче чуо у вестима на РТСу  ::)
Добро, нема шта да се објашњава, можда је помодарство, утицај медија...само знам да сам за "свако мало" чуо пре десетак година од Хрвата које познајем и питао се шта значи, а ево , сада и код нас... а иако ми имамо "с времена на време", "често", "понекад", "повремено", почело је и код нас...Мање ми смета "нон стоп" него "свако мало", шта да радим  :)
« Последња измена: април 02, 2018, 08:09:26 поподне ДушанВучко »

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 450
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #97 послато: април 02, 2018, 10:50:54 поподне »
Може ли неко да објасни тренд увођења поштапалица и неких речи које се до јуче код нас нису користиле? Као напр. "свако мало" ( код нас до пре неку годину се није користило, нисам ни знао шта значи док нисам прогуглао, а увелико узима замах , у урбаним срединама), што би зачило "с времена на време" ...То се већ користи на телевизији, као и реч "разина" , што сам јуче чуо у вестима на РТСу  ::)

Свако мало није поштапалица но идиом.
С времена на време je калка с њемачкога von Zeit zu Zeit, from time to time. Уобће би ваљало рећи "понекада, пођеђе ".
Свако мало је за ме нормалан израз и не значи исто што понекада него има коннотацију учесталога понављања вршења, више као "сваки час".
Разина је ријеч Шулека. Ја се служим ријечима степен, праг, равањ јер ни ниво није боље од разине.
« Последња измена: април 02, 2018, 10:56:24 поподне сунце »