Аутор Тема: "Српско-хрватски језик"  (Прочитано 7462 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7468
  • I2a S17250 A1328
"Српско-хрватски језик"
« послато: јул 11, 2017, 03:43:29 поподне »
„Изворни хрватски је, како је то лингвистика 19. века јасно доказала, чакавски језик, јер су чакавци били и остали искључиво Хрвати. Срба чакаваца никада није било, као што готово није било ни Хрвата штокаваца. Али Хрвати тај свој аутохтони чакавски нису превели у књижевни (стандардни) језик, него су они, због ширих националних интереса, првенствено због похрваћења Срба католика а самим тим и припајања Хрватској територија на којима су они живели, за свој књижевни језик узели Вуков српски новоштокавски књижевни језик Бечким књижевним договором.

Тако су они свој чакавски оставили на нивоу дијалекта, а српском су на све начине за век и по покушавали одрећи српскост, најпре угуравајући у назив и своје име, тако да је српски постао једини двоимени језик на свету, а потом су, у наредној фази, из сложеничког назива само одстранили српско име, претварајући именом српски у чисти хрватски. Хрвати, дакле, имају свој језик, али то није овај који они зову хрватски. Овај књижевни хрватски само је преименовани српски књижевни језик.“

И има још лепих навода професора Милоша Ковачевића:

https://majaradoman.wordpress.com/2013/04/29/%d0%bc%d0%b8%d0%bb%d0%be%d1%88-%d0%ba%d0%be%d0%b2%d0%b0%d1%87%d0%b5%d0%b2%d0%b8%d1%9b-%d0%b8-%d1%81%d0%b0%d0%b2%d1%80%d0%b5%d0%bc%d0%b5%d0%bd%d0%b8-%d1%81%d1%80%d0%bf%d1%81%d0%ba%d0%b8-%d1%98%d0%b5/
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7468
  • I2a S17250 A1328
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 835
  • I2-Z16982
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #2 послато: јул 13, 2017, 02:01:46 поподне »
„Изворни хрватски је, како је то лингвистика 19. века јасно доказала, чакавски језик, јер су чакавци били и остали искључиво Хрвати. Срба чакаваца никада није било, као што готово није било ни Хрвата штокаваца.

И има још лепих навода професора Милоша Ковачевића:


Имао сам част да Милош Ковачевић, тада доцент и асистент Милоша Окуке на Филозофском факултету у Сарајеву буде мој професор на тадашњем предмету С-Х језик. Незаборавна поредавања; М. Окуку нисмо ни видјели до испита.

Међутим, у задње вријеме доста читам, како у Хрватској проскрибују "хрватске вуковце"; прије свега Сњежану Кордић и Предрага Матвејевића (обоје поријеклом или рођењем Херцеговци - Западна).

За почетак линк интервјуа Радосава Катичића гдје "лудује" да Срби нису штокавци:

http://www.matica.hr/vijenac/427/srpski-jezik-nije-stokavski-1754/

Па онда, једна врста одговора Сњежане Кордић (све сам разумио):

http://bib.irb.hr/datoteka/565691.Intervju_Vecernji_list.pdf

И на крају, опет од С. Кордић "Transkribirani govor Predraga Matvejeviöa objavljuje se uz njegovu suglasnost."

http://bib.irb.hr/datoteka/639043.KOZMOPOLIT_O_JEZIKU.PDF

гдје посебно истичем ово поглавље:

"Prepravljaanie prošosti
Jedan pozitivni kozmopolitizam, koji se nalazi uzmite u Hrvatskoj, u koju su došli ljudi sa strane kao Sto je August Šenoa, kao Sto je Ljudevit Gaj, kao što je Strossmayer koji osniva u Zagrebu Jugoslavensku akademiju, a u Srbiji je tada Srpska, u Sloveniji je Slovenska, dakle ide tako daleko. Osim toga, tko hoće ozbiljno da se bavi poviješću, mora priznati, Srbi su imali svoju državu i mučili su se intelektualci sa svojom državom. Jugoslavensku ideju su smislili Hrvati, napravili su je, neću reć sad, hrvatski nacionalisti da to kažem. Sve to su povijesne činjenice. Hrvati su tražili taj jezik zajednički. Cijela jedna povijest
se tu prekriva, mijenja se."

Нема много да се чита!
« Последња измена: јул 13, 2017, 02:14:45 поподне Amicus »

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 586
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #3 послато: јул 13, 2017, 05:08:40 поподне »
Цитат
http://bib.irb.hr/datoteka/639043.KOZMOPOLIT_O_JEZIKU.PDF

гдје посебно истичем ово поглавље:

"Prepravljaanie prošosti
Jedan pozitivni kozmopolitizam, koji se nalazi uzmite u Hrvatskoj, u koju su došli ljudi sa strane kao Sto je August Šenoa, kao Sto je Ljudevit Gaj, kao što je Strossmayer koji osniva u Zagrebu Jugoslavensku akademiju, a u Srbiji je tada Srpska, u Sloveniji je Slovenska, dakle ide tako daleko. Osim toga, tko hoće ozbiljno da se bavi poviješću, mora priznati, Srbi su imali svoju državu i mučili su se intelektualci sa svojom državom. Jugoslovensku ideju su smislili hrvati, napravili su je, neću reć sad, hrvatski nacionalisti da to kažem. Sve to su povijesne činjenice. Hrvati su tražili taj jezik zajednički. Cijela jedna povijest
se tu prekriva, mijenja se."

Нема много да се чита!
Само да се зна, ако то носталгичаре ове наше несреће и занима.

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 450
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #4 послато: јул 15, 2017, 02:22:19 пре подне »
„Изворни хрватски је, како је то лингвистика 19. века јасно доказала, чакавски језик, јер су чакавци били и остали искључиво Хрвати. Срба чакаваца никада није било, као што готово није било ни Хрвата штокаваца. ...
Хрвати, дакле, имају свој језик, али то није овај који они зову хрватски. Овај књижевни хрватски само је преименовани српски књижевни језик.“

Замислимо, некай сиiе писаниiе чате нека особа неупозната са сiакими спори о древностих и пишимо-ре не губеще то из вида.
Първа неоспорима очигледност iе, да вси чакавци су хървати; друга неоспорима очигледност iе, да данас-ка не вси хървати су чакавци;
Твърдиш ли, како у прошасти никако-ре не може бити иначе, него да усiакий кто бе хърват, тем самим бе и чакавац?
Ако да, онда:
а. iере веруiеш, да iе уобще iедну народу немогуще имети него iедин iезик или говор;
б. iере имаш некий другий указ на ки се опире тобов вишепоменнуто?

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1508
  • E-V13>Z5017>Z19851
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #5 послато: јул 15, 2017, 12:19:06 поподне »
Замислимо, некай сиiе писаниiе чате нека особа неупозната са сiакими спори о древностих и пишимо-ре не губеще то из вида.
Първа неоспорима очигледност iе, да вси чакавци су хървати; друга неоспорима очигледност iе, да данас-ка не вси хървати су чакавци;
Твърдиш ли, како у прошасти никако-ре не може бити иначе, него да усiакий кто бе хърват, тем самим бе и чакавац?
Ако да, онда:
а. iере веруiеш, да iе уобще iедну народу немогуще имети него iедин iезик или говор;
б. iере имаш некий другий указ на ки се опире тобов вишепоменнуто?

Извини, али који је ово језик?
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Етнолог
  • ******
  • Поруке: 2229
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #6 послато: јул 15, 2017, 01:24:38 поподне »
Извини, али који је ово језик?
Тежња повратку прасловенском  ;D
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 450
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #7 послато: јул 15, 2017, 01:25:38 поподне »
Извини, али који је ово језик?

А како ти изгледа? Валiа да ie оний у ком се нie рицало чарап, диван, олук и кашик, но бечва, ложа, жлеб и лжица [ожица].

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1508
  • E-V13>Z5017>Z19851
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #8 послато: јул 15, 2017, 01:42:56 поподне »
А како ти изгледа? Валiа да ie оний у ком се нie рицало чарап, диван, олук и кашик, но бечва, ложа, жлеб и лжица [ожица].

Не разумем.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4423
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #9 послато: јул 15, 2017, 06:05:45 поподне »
Не разумем.

Па како ти није јасно, то је несумњиво славјаносербски!  ;)
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3102
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #10 послато: јул 15, 2017, 06:20:24 поподне »
Има неки лингвиста што покушава да направи јединствен словенски језик,који би био разумљив свима (нешто као словенски есперанто)...сунце не воли турцизме :)

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4423
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #11 послато: јул 15, 2017, 06:21:40 поподне »
Има неки лингвиста што покушава да направи јединствен словенски језик,који би био разумљив свима (нешто као словенски есперанто)...сунце не воли турцизме :)

И онда је отишао у другу крајност...
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3102
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #12 послато: јул 15, 2017, 06:24:28 поподне »
И онда је отишао у другу крајност...
Да...ирационалан страх
« Последња измена: јул 15, 2017, 06:28:06 поподне ДушанВучко »

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8785
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #13 послато: јул 15, 2017, 06:25:53 поподне »
Има неки лингвиста што покушава да направи јединствен словенски језик,који би био разумљив свима (нешто као словенски есперанто)...сунце не воли турцизме :)

Е у то име:

<a href="https://www.youtube.com/v/qY5R6ElSq6I" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/qY5R6ElSq6I</a>

:)

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3102
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #14 послато: јул 15, 2017, 06:29:13 поподне »
Е у то име:

<a href="https://www.youtube.com/v/qY5R6ElSq6I" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/qY5R6ElSq6I</a>

:)
То :)
« Последња измена: јул 15, 2017, 06:33:04 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7468
  • I2a S17250 A1328
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #15 послато: јул 15, 2017, 09:26:30 поподне »
Ни ја не волим турцизме, нити било које туђице, и углавном их не користим (осим кад у србском нема речи која сасвим одговара ономе што хоћу да речем), али, морам то истаћи, не да не разумем, него не схватам шта је наш саговорник Сунце хтео рећи оним што је написао.

Ако сам добро схватио, срж приче је да не морају сви прави Хрвати бити чакавци. Ја мислим да јесу, и да је чакавски изворни језик Хрвата (и да се не ради о наречју, него о језику за себе).

С друге стране, неко може бити прави Хрват (и пореклом из чакавског говорног подручја), а бити рођен нпр. у Аустрији или Бачкој. Он ће говорити другим језиком, не хрватским (чакавским), него немачким или србским. Ако гледамо из тог угла, Сунце је у праву.
Не знам да ли је то било оно што је хтео рећи. 
« Последња измена: јул 15, 2017, 09:39:33 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3102
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #16 послато: јул 15, 2017, 10:18:41 поподне »
Туђице су нормалне, незнам зашто би турцизми били посебно етикетирани у односу на хунгаризме,германизме...црни Енглези би преполовили језик кад би се трудили да избаце речи француског порекла,а французи се својски труде да избегавају енглески,који је овакав захваљујући француском

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3102
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #17 послато: јул 15, 2017, 10:23:28 поподне »
На крају,ако гледамо на то да је изворни хрватски - чакавски ,шта је онда данашњи званичан хрватски? Туђица? :) ништа провокативно
« Последња измена: јул 15, 2017, 10:30:29 поподне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3102
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #18 послато: јул 15, 2017, 10:35:53 поподне »
Ако је избор нације,вере,нешто што се у тренутку може донети, језик не може...декретом се може неки језик назвати како год,али говор се не мења декретом,барем у тренутку не...

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 450
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #19 послато: јул 16, 2017, 02:16:35 пре подне »
Dragi i dobri ljudi Srbi,

neka mi prosti koji se osėtio neprijatno dok čitaše moja prediduća pisanja [komentare]
Njih sastavljah po uzoru na narodni i u 13. i 14. stoljeću živi jezik Srb [Srba].
(Za nevėglase [ignorantne]: ne bė [nije bio] to ni praslovėnski, ni crkovnoslovėnski, ni nėka mėšavina srbskoga i russkoga koju nazivaju slavjanoserbskim, no ono u što se bė [je bio] razvio jezik srbskoga kolėna slovėnskoga naroda do iga [kontrole] prėvelikoga i prėmoćnoga otomanskoga sultanstva [sultanata] nad narodami ovėh krajev)[narodima ovih krajeva].
Takodje pisah pismom i pravopisom [ortografijom] koje učennici prepodobnoga Metodija satvoriše [kreiraše] u zemlji bugarskoj, prilagodivši pismo i pravopis Grk [Grkā] slovėnskoj rėči i glasovom [glasovima].
Ne hotėh nikomu učiniti neprijatnosti, niti izazivati nelagodu. Pisah tako, ne jere [jer] tėm [tim, tijem] načinom hotėh pokazati kako sam umnėj [umniji] ili veličastvenėj drugih, no tek jere osėćam počtovanje [poštovanje] prėd svojimi prėdki [svojim predcima] i njihovom jeziku. Turski ne mrzim, no se divim i jeziku i baštinė [kulturi] osobito altajskih narod [narodā]. Ne mrzim ni nėmačski, ni latinski, ni grčski, ni ugarski, te ovėmi i mnogimi drugimi [ ovijem i mnogijem drugijem] vladam, ali iz ljubve [ljubavi] k svojemu rodu ne volėm [volim] variti od njih "bosanski lonac", no najvolėm [preferiram] držati ih odvojeno vsjakoga [svakoga] za sebe, čista i dostojna počtovanja.

Daleko od toga da komu godė [god] namećem načine i pravila. Sloboda je najveće ljudsko dostojinstvo, a tako i sloboda govora. Komu to daje blagostanje neka sa vsėmi slobodami [svijem slobodama] upotrebljava strane rėči. Počtujući tu slobodu i pravo na dostojinstvo, zar ne bi bilo pravedno da oni koji osėćaju da im je duh slovėnski, ne budu primorani propisami [propisima] upotrebljavati strane reči, tzv. kalke i mėšavine, no da im se prėdstavi izbor da umėsto njih upotrebljavaju tėm stranim izrazom [izrazima] odgovarajuće slovėnske i iskonno srbske rėči i pojmove? Srbi po raznim krajevom [krajevima] sahranili [sačuvali] su stare srbske rėči (tako se nėgdė ne traži kašik, čorap ili patik no se išću ožica, bėčva i crevlji). Onėm [onijem] koji reku:" jezik je živ i mjenja se i to treba prihvatiti" odgovaram da se on mėnja u onom pravcu u kojem ga napravlja sam govornik. Jezik je srėdstvo koje služi človėku za izraženje njegovih misli i osėćanja; slėdstvenno ako nėki od nas žele jezikom izraziti čistotu i počtovanje za svoj rod, to neka mi nėkto navede razloge zašto im to uskratiti! Da bi narod ili makar onaj svojega porėkla svėstan človėk imao izbor, sastaviti ću za njih rėčnik stranih reči s njimi odgovarajućimi slovėnskimi ili starosrbskimi rečmi, koji se gdėšto jošte upotrėbljavaju u narodu ili su isčezli pod igom [kontrolom] stranih vlasti u ovėh krajevėh [u ovijem krajevima].