Аутор Тема: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору  (Прочитано 4532 пута)

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3474
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #60 послато: јануар 12, 2019, 04:38:34 пре подне »
Назив за католике приморја и Босне од стране Срба је био некад универзалан - Латини:
"Bože mili, čuda velikoga! Kada slavni Srpski knez Lazare Posla zeta Miloš-Obilića U Latine da kupi harače: Latini ga divno dočekaše, I gospodskom časti ugostiše, Pa ga vode pred bijelu crkvu, Pred bijelu crkvu Dimitriju.."
"Кад се жени српски цар Стјепане,
надалеко запроси ђевојку,
у Леђану, граду латинскоме,
у латинског краља Мијаила..."
Tek kaсније је почело поистовећивање свих католика са Хрватима. Западни Балкан је вероватно једино подручје у Европи,  где је вероисповест = нација, поред Фландрије и Холандије, где су по верској основи раздвојени Холанђани на Холанђане (протестанте) и Фламанце у Белгији (католике)


« Последња измена: јануар 12, 2019, 04:49:12 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9029
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #61 послато: јануар 12, 2019, 08:37:22 пре подне »
Bosna je samo jedna mala oblast koja se nalazi između Sarajeva i Travnika. To je bila nekadašnja stara i prava oblast bosna. Samo oni Srbi koji su sa tih prostora, se mogu nazivati po teritorijalnom smislu "bosanci". A svi drugi Srbi se ne mogu nikako nazivati bosancima.

Није баш тако једноставно. Ово је када би гледали уско, по неким средњовековним границама. Мада се то у данашњици не примењује тако лако. На пример, када се кроз историју помињу сеобе Личана, Далматинаца, Банијаца и осталих Крајишника са, или ка простору западне Босне, каже се "дошли из Босне", "одселили у Босну" и сл.

Друга ствар, границе држава се мењају, то је сасвим нормална ствар. Као што се и Србија од доба Немање променила и проширила границе. У супротном би данас само за оне са простора Рашке, Херцеговине и северне Црне Горе могли рећи да су Срби, док би остали били некакви Моравци, Тимочани, Браничевци, Босанци, Далматинци, итд, што није реално.

Ван мреже Азот

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 270
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #62 послато: јануар 12, 2019, 09:05:27 пре подне »
Апсурдност свих тих подела је приказана код Топ листе надреалиста , не могу да поставим клип, али ево линка
https://youtu.be/DztrX5dXmxU

Ван мреже Андрић

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 237
  • I2-PH908
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #63 послато: јануар 12, 2019, 11:57:04 пре подне »
Bosna kao oblast je tek se širila kad su došli Osmanlije i Austrougari.A zna se šta je original Bosnia.
"Народност ми Србинска, Ум и душа славјанска." - Петар II Петровић Његош

Ван мреже Змијање

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 44
  • I2-PH908
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #64 послато: јануар 12, 2019, 12:02:59 поподне »
Nije problem bosna kao oblast, već naziv bosanac nije u redu,
pošto se time želi reći da su Srbi iz bosne isto kao muslimani. Oni žele da što manje srpsko bude.
"Ко се стиди свог поријекла, вазда рћa довијека!" - Петар II Петровић Његош

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
  • I1 P109
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #65 послато: јануар 12, 2019, 01:34:48 поподне »
Назив за католике приморја и Босне од стране Срба је био некад универзалан - Латини:
"Bože mili, čuda velikoga! Kada slavni Srpski knez Lazare Posla zeta Miloš-Obilića U Latine da kupi harače: Latini ga divno dočekaše, I gospodskom časti ugostiše, Pa ga vode pred bijelu crkvu, Pred bijelu crkvu Dimitriju.."
"Кад се жени српски цар Стјепане,
надалеко запроси ђевојку,
у Леђану, граду латинскоме,
у латинског краља Мијаила..."
Tek kaсније је почело поистовећивање свих католика са Хрватима. Западни Балкан је вероватно једино подручје у Европи,  где је вероисповест = нација, поред Фландрије и Холандије, где су по верској основи раздвојени Холанђани на Холанђане (протестанте) и Фламанце у Белгији (католике)
Белгија је традиционално већински католичка земља, а подела на Фламанце и Валонце није верска него језичка - Германи и Романи. Холанђани су традиционално били подељени између католицизма (југ) и протестантизма (централни и северни део земље) али су сви један народ, уз мањи проценат Фризијаца и Немаца. Мислим да је та подела вера=нација карактеристична једино за наш део Европе али и то је производ 20. века.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3474
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #66 послато: јануар 12, 2019, 01:48:11 поподне »
Белгија је традиционално већински католичка земља, а подела на Фламанце и Валонце није верска него језичка - Германи и Романи. Холанђани су традиционално били подељени између католицизма (југ) и протестантизма (централни и северни део земље) али су сви један народ, уз мањи проценат Фризијаца и Немаца. Мислим да је та подела вера=нација карактеристична једино за наш део Европе али и то је производ 20. века.
Да, у оквиру Белгије, Фламанци и Валонци су етнички  различити али верски су католици, док сами Фламанци су практично "католички Холанђани", па се ту десила подела у оквиру једног народа по верској основи...Ако би језички гледали, Белгија је састављена од француског и холандског дела, док је холандски корпус подељен у две државе , по верској основи...а наш балкански случај је можда и у светским оквирима јединствен
« Последња измена: јануар 12, 2019, 01:56:38 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1039
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #67 послато: април 30, 2019, 05:41:22 поподне »
Ово може бити занимљиво, иако не припада баш теми јер се ради о локалним називима Срба који се разликују од краја до краја уз доста често шаљиву конотацију па и погрдан карактер.

Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже Азот

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 270
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #68 послато: април 30, 2019, 07:37:17 поподне »
За многе називе уопште нисам чула.
Најинтересантније ми је за ирвасе и гргече  :)

Ван мреже Скардус

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 80
  • I2а1а-М26/L-158
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #69 послато: април 30, 2019, 07:43:13 поподне »
Ево нешто са југа КиМ.
Србе Сиринићке Жупе Срби из Средачке Жупе зову Шопови. Срби Сиринићке Жупе муслимане Средачке Жупе зову Торбеши. Торбеши себе зову Нашинци и много ређе Турци.
Албанце су Срби одувек звали Арнаути а погрдно - Гоље.
Албанци Србе зову Шкав или Шкавел а жене Шкије.
Католике Срби зову Латинима.

Ван мреже Дервента

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 133
  • I2-PH908-FT16449
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #70 послато: април 30, 2019, 08:39:31 поподне »
Дакле разлика између Рољана (Kрајишника) и Ћоћана (Посаваца, Озренаца, Мајевичана, итд.)  :)

<a href="https://www.youtube.com/v/DeHy-ksYBNY" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/DeHy-ksYBNY</a>
« Последња измена: април 30, 2019, 09:50:01 поподне Небојша »

Ван мреже Brđanin

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 229
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #71 послато: мај 01, 2019, 11:49:58 пре подне »
Ово може бити занимљиво, иако не припада баш теми јер се ради о локалним називима Срба који се разликују од краја до краја уз доста често шаљиву конотацију па и погрдан карактер.


Није баш најтачније што се тиче ЦГ 😂
Ирваси су сви са сјевера од кањона Мораче па горе (руменило због промјене климе када се оде на приморје), Гушаљи су само Бјелопољци (недостатак јода у воду је код њих у појединим случајевима изазивао ту неку "гушу")
"Брђани" се користи само од стране самих Брђана да би се разликовали од Староцрногораца.
Што се тиче Лацмана на југу, то су сви латинофили, па чак и они на Цетињу, остатак Црногораца воли да их напомене на њихову опсесију Италијом

Ван мреже Brđanin

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 229
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #72 послато: мај 01, 2019, 11:55:05 пре подне »
Ево нешто са југа КиМ.
Србе Сиринићке Жупе Срби из Средачке Жупе зову Шопови. Срби Сиринићке Жупе муслимане Средачке Жупе зову Торбеши. Торбеши себе зову Нашинци и много ређе Турци.
Албанце су Срби одувек звали Арнаути а погрдно - Гоље.
Албанци Србе зову Шкав или Шкавел а жене Шкије.
Католике Срби зову Латинима.

https://en.m.wikipedia.org/wiki/Shkije

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7740
  • I2a S17250 A1328
Што се тиче Лацмана на југу, то су сви латинофили, па чак и они на Цетињу, остатак Црногораца воли да их напомене на њихову опсесију Италијом

Изворно, овај назив се користио за римокатолике у Боки и Приморју ЦГ, а данас има и ову политичку конотацију коју наводиш.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Одисеј

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 637
Подјела на сјевер и југ Црне Горе нема логике ни са једног становишта. Занимљиво је како Колашинце сматрају сјеверњацима, а Никшићане не (они су посебна категорија, не убрајају их ни у јужњаке ни у сјеверњаке). Никшићка општина је сјеверније позиционирана од неколико "сјеверњачких" општина.
Реалнија би била подјела на сјеверозападну и југоисточну половину. Та би подјела макар имала језикословно упориште.

У Црној Гори се, што је исто апсурдно, сви сјеверњаци сматрају "сељачинама" који саде паприку и изводе краве на испашу у 4 сата ујутро, макар се радило о староградским муслиманским породицама које вјековима живе у урбаној средини и баве се занатима. Док се, с друге стране, ниједан сељак (пољопривредник) из подгоричке општине не сматра сељаком, већ "Староподгоричанином", иако су прави Подгоричани само староградски муслимани, док су сви остали досељени управо из руралних и кршевитих области. :D

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1310
Подјела на сјевер и југ Црне Горе нема логике ни са једног становишта. Занимљиво је како Колашинце сматрају сјеверњацима, а Никшићане не (они су посебна категорија, не убрајају их ни у јужњаке ни у сјеверњаке). Никшићка општина је сјеверније позиционирана од неколико "сјеверњачких" општина.
Реалнија би била подјела на сјеверозападну и југоисточну половину. Та би подјела макар имала језикословно упориште.

У Црној Гори се, што је исто апсурдно, сви сјеверњаци сматрају "сељачинама" који саде паприку и изводе краве на испашу у 4 сата ујутро, макар се радило о староградским муслиманским породицама које вјековима живе у урбаној средини и баве се занатима. Док се, с друге стране, ниједан сељак (пољопривредник) из подгоричке општине не сматра сељаком, већ "Староподгоричанином", иако су прави Подгоричани само староградски муслимани, док су сви остали досељени управо из руралних и кршевитих области. :D
Имају они Цикотићи, чини ми се Зећани, и њих Подгоричани сматрају сељачинама

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7740
  • I2a S17250 A1328
Имају они Цикотићи, чини ми се Зећани, и њих Подгоричани сматрају сељачинама

Цикоте или Цикотићи су више језички појам и односи се на Зећане, укључујући и Подгоричане, који имају неки свој посебан говор, који другим Црногорцима није баш нарочито милозвучан.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7740
  • I2a S17250 A1328
Подјела на сјевер и југ Црне Горе нема логике ни са једног становишта. Занимљиво је како Колашинце сматрају сјеверњацима, а Никшићане не (они су посебна категорија, не убрајају их ни у јужњаке ни у сјеверњаке). Никшићка општина је сјеверније позиционирана од неколико "сјеверњачких" општина.
Реалнија би била подјела на сјеверозападну и југоисточну половину. Та би подјела макар имала језикословно упориште.

Подела Сјевер / Југ ЦГ има поприлично историјског основа. Никшић спада у Сјевер, али, опет, као други по величини град и поприлично урбана средина, он не повлачи ту негативну "ирваску" конотацију Сјевера.

Та граница би се могла повући оном познатом Међом Вука Манитога, која полази од Рисна, па иде преко Рудина, тачно где је граница Старе Херцеговине (Грахово, Риђани) и Старе Црне Горе (Цуце), иде на Никшић, али јужно од њега, преко Острога и Маганика правцем југоисток, на кањон Мораче, тако да Ровца остају северно, а Пипери јужно, и спушта се на Медун у Кучима.

Ова линија заиста има и своје историјско упориште. Све северније од ње у позном средњем веку је било у саставу Рашке / Србије, Босне или Херцеговине, док се јужне области могу сматрати средњевековном Зетом, односно каснијом Црном Гором.

Становништво је било под различитим културним и политичким утицајима, што је, свакако, оставило траг. Јужне области су биле изложене дуготрајном млетачком утицају, а северне су више очувале средњевековни словенски карактер.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7740
  • I2a S17250 A1328
Нешто овако, отприлике:

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Brđanin

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 229
Одлично запажање Небо, такође мислим да и све да нема историјске подлоге ова подјела на сјевер и југ је за данашње вријеме и те како важна тако да ју је немогуће игнорисати. Додао бих да је Црна Гора једно велико село, тако да су покушаји ових тотално модерних велеграђана из Подгорице да се дистанцирају од ирваса миграната са сјевера више него смијешни