Аутор Тема: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору  (Прочитано 3446 пута)

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4423
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Приметио сам да постоји више назива/надимака којима су се у прошлости (можда и данас) међусобно ословљавали православци, католици и муслимани на простору данашње Хрватске и БиХ. Осврнућу се нарочито на међусобна ословљавања православаца и католика. Уобичајено, неутрално ословљавање, без погрдног/подругљивог призвука је било Латини или кршћани за католике и Грци (Грко-источњаци) и (х)ришћани за православце (последично томе, Турци за муслимане). Ови називи су врло јасни, али су зато много занимљивији погрдни/подругљиви називи које су међусобно себи надевали: православци су католике звали Буњевцима и Шокцима, а католици православне (Х)Ркаћима, Кудровима и Реповима. Постоји више тумачења порекла ових назива. За назив Буњевци се обично сматра да потиче од реке Буне која се јужно од Мостара улива у Неретву, мада та етимологија није општеприхваћена. Назив Шокци је још конфузнији и у литератури се он повезује са именом панонског племена Succi из времена антике и планином Succus око које су живели (негде у Славонији); та етимологија је врло натегнута, због огромног временског распона који дели Шокце и Сукце као и због чињенице да су се Шокци тек у 16. или 17. веку доселили у Славонију из Босне, па није логично да би носили име по неком племену које је у Славонији живело у гвозденом добу и антици (вероватно поборници ове етимологије Шокце доживљавају као стариначко католичко становништво Славоније, али пошто је тај назив био раширен у Далмацији и Босни од 17. до 19/20. века и очигледно је одатле донет на славонски простор, ова етимологија не стоји). По мени је логичнија друга веза, да је назив Шокац потекао од католичког начина крштавања целом шаком (Шакци-Шокци). Ово има смисла када се проуче међусобне увреде које су размењивали католици и православци - католици су православне звали "смрдокрст", "ристо" и "рикаћ", псовали су им "коку њихову" и "шантави крст" (кљасти, непотпуни крст), док су православци узвраћали са "шокац" и "буњевац" и псовањем "лопате његове" и папе у Риму; кока је значила "три прста са којима се крсти ришћанин" а лопата "пет прста с којима се крсти католик"; поред "коке", подругљив назив за крштавање са три прста је био "мачја нога", а честе су расправе биле и о разликама у постовима и о томе "како су постови постали". С обзиром на горепоменуто, може се рећи да је најчешћи подругљив назив за православце био Ркаћи или Хркаћи, што се најчешће изводи од етнонима Грк (почетно Г је касније у народном говору замењено са Х или је потпуно испуштено), мада има и другачијих тумачења. За надимке Кудрови и Репови ми је непознат контекст.

Поред ових међуконфесионалних назива/надимака, занимљив је и назив Шкутори, којима се обично називају католички Далматинци или Херцеговци западно од Неретве. У Скоковом етимолошком речнику за тај назив стоји да је погрдан и да значи "страни радници", али ми је остало нејасно из ког језика је потекао. На интернету сам пронашао да тако католички Херцеговци називају Далматинце који су ближе обали, а да је контраувреда на ову Влах или Морлак (назив који острвљани и они из приобаља имају за пастире из залеђа); с друге стране, они који живе уз Неретву или на њеној левој обали Шкуторима називају све западне Херцеговце. Било би добро разјаснити овај надимак, јер ми верзија коју сам негде прочитао (наводно од италијанског назива за Скадар, Скутари) делује потпуно бесмислено.

hrcak.srce.hr/file/119505
Чињеницама против самоувереног незнања.

симо

  • Гост
Неки од тих називи су били традиционални и дубоко укоријењени, али се пред оним другим нису користили у нормалном опхођењу. Приликом сукоба свакако.

Посебно су интересантне предрасуде и називи који су проистицали из претежне хране оних других. Тако су муслимани често Србе повезивали са свињетином, отуд и глагол "закрмчити се", а није ријетко да су именом ове животиње називали и саме Србе. Насупрот томе, Срби су често знали истицати смрад лоја, којег су муслимани обилато користили у исхрани.

Што се тиче назива три вјере у Босанској Крајини, како су се називали они други, све до данас су опстала три назива: Влах, Шокац и Турчин. За муслиманске жене Срби су често користили и назив була.

 

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7468
  • I2a S17250 A1328
За назив Шокци, најверодостојније ми звучи Скарићево тумачење:

Владислав Скарић етноним Шокац објашњава пореклом од саских рудара:

"Име Шокац изводи од Sachse, тј. Саса, саских рудара.
Настало је у Босни, гдје је било тих саских рудара, а одатле је емиграцијама пренесено у Славонију и даље у сјеверне крајеве."

(Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, Београд, XII, 1932)

У источној Славонији, одакле је моја својта по мајци, Шокац је синоним за католика, без обзира на националност. Иначе, скоро сви они (мислим на моје сроднике) пореклом су из Босне.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1299
Хрвати источне Херцеговине такође називају Хрвате из западне Херцеговце Шкуторима.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6719
  • I1 P109 FGC22045
У источној Славонији, одакле је моја својта по мајци, Шокац је синоним за католика, без обзира на националност. Иначе, скоро сви они (мислим на моје сроднике) пореклом су из Босне.

Да, то сам и ја закључио истражујући порекло Шокаца, то је све дошло из Босне, безмало у последњих +300 година. У Хрватској постоји нека потреба да се они етаблирају као староседеоци и повежу са панонским племеном Succi, што је на нивоу деретићевских теорија. Посебни јесу, мени су врло интересантни, али то су ништа друго до босански католици.

И од свих тих тумачења, највероватније ми делује управо оно, шака-шакци-Шокци.

Елем, што се тиче Шкуторије, то сам својевремено негде читао, и нашао да би могло имати смисла та нека веза са Скадром, али заборавих где сам то читао. Гледајући сада мало у пДб-у видех да се под Шкуторима код нас сматрало прилично што шта, Далматинци, Талијани, Албанци. У речнику српскохрватског књ. језика за шкутора се каже да је то страни радник, обично се мислећи на Далматинца.

Кад помену симо да се католици крсте лопатом, сетих се приче мога деда, који је био учесником устанка у добојском крају. Тамо негде, под неким каменом, говор је држао бивши официр краљеве војске, који је пред окупљеним народом, својим земљацима, и старим учитељом, рекао "Нећемо се ваљда лопатом крстити". :)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7468
  • I2a S17250 A1328
Што се Шкутора тиче, има и она верзија по којој је тај назив изведен од италијанског scutere, што значи нешто необично, чудно, страно (?).

Лично, с обзиром да не видим треће решење, веза назива Шкутори са Скадром ми не звучи тако лоше. Не треба занемарити талас избеглица из Скадарске области (тада већински католичке вероисповести) управо у млетачку Далмацију крајем 15. века.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4423
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Што се Шкутора тиче, има и она верзија по којој је тај назив изведен од италијанског scutere, што значи нешто необично, чудно, страно (?).

Лично, с обзиром да не видим треће решење, веза назива Шкутори са Скадром ми не звучи тако лоше. Не треба занемарити талас избеглица из Скадарске области (тада већински католичке вероисповести) управо у млетачку Далмацију крајем 15. века.

Ово за scutere (чудно, необично) ми досад делује најприближније решењу, нарочито имајући у виду значење "страни радник". Сад само то треба довести у контекст - зашто су Херцеговци Далматинце (и с друге стране источни западне Херцеговце) називали шкуторима (када су хтели да их увреде)? Можда у смислу да су они странци, Италијани, туђински радници (можда морнари)? То ми је дефинитивно један од најнеобичнијих погрдних надимака на које сам до сада наишао.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6719
  • I1 P109 FGC22045
Иначе, у мом крају, муслимане су стари углавном звали Турцима, католике Шокцима, данас мање... углавном су сви прешли на савремени политички коректни дискурс. ::)

Него, занимљиву ствар сам запазио још раније на топографским картама б-х из времена а-у, где су сва српско-муслиманска верски подељена насеља убележена као српска и турска (нпр. овде), док се за данашња муслиманско-хрватска верски подељена насеља користио назив турска и католичка (нпр. овде).

Иако је овде измешано све и свашта, ипак то су били називи места онако како су их њихови становници сами "крстили". Муслимани су себе сматрали Турцима, а данашњи Хрвати су у то време свој идентитет једино видели кроз призму своје вере, они су били босански католици. Православно становништво се сматрало Србима. За оно време, једино су муслимани умишљали да су нешто друго, данас би се рекло да само Срби још нису почели умишљају да су нешто треће. ;D

Сад само то треба довести у контекст - зашто су Херцеговци Далматинце (и с друге стране источни западне Херцеговце) називали шкуторима (када су хтели да их увреде)?

Тим, по свему судећи, придошлицама, тај назив се очигледно није свидео, а ови су га стога још више користили. Назив сам по себи не мора бити увредљив... у Барањи кад Србе назову Рацима, они се вређају... или кад нама Србима из Босне неко каже Босанац... Имао сам прилике да сведочим невиђеним реакцијама, најмирнијих људи на свету, на ову провокацију. ;D

Али то је ваљда тај одбрамбени механизам који се активира чим се наслути неко претапање у неку фиктивну категорију. :)

На мрежи Грк

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 659
Што се Шкутора тиче, има и она верзија по којој је тај назив изведен од италијанског scutere, што значи нешто необично, чудно, страно (?).

Лично, с обзиром да не видим треће решење, веза назива Шкутори са Скадром ми не звучи тако лоше. Не треба занемарити талас избеглица из Скадарске области (тада већински католичке вероисповести) управо у млетачку Далмацију крајем 15. века.
Док сам живио у Мостару Шкуторима смо звали све становнике Западне Херцеговине, односно оне западно од Мостара (Широки Бријег, Читлук, Посушије, Груде...). Наравно кад би рекао неком Шкуторе, мислио би на његову шкртост.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3517
  • I2-PH908>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Док сам живио у Мостару Шкуторима смо звали све становнике Западне Херцеговине, односно оне западно од Мостара (Широки Бријег, Читлук, Посушије, Груде...). Наравно кад би рекао неком Шкуторе, мислио би на његову шкртост.

Нeгдe caм пpoчитao дa шкутop имa знaчeњe иcтo штo и бpђaнин...

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1062
  • I1 P109
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #10 послато: јул 08, 2017, 11:46:34 пре подне »
Нeгдe caм пpoчитao дa шкутop имa знaчeњe иcтo штo и бpђaнин...
И ја сам негде читаоп нешто слично. Наводно су Млечани шкуторима звали све оне који нису живели крај мора, него у унутрашњости, по брдима.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 450
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #11 послато: август 18, 2017, 08:25:42 поподне »
И ја сам негде читаоп нешто слично. Наводно су Млечани шкуторима звали све оне који нису живели крај мора, него у унутрашњости, по брдима.

У старом Захумљу католици пољани или житосејице тако наричу католике брђане који су сточари, тер их верују бити потомки католичских Арбанас.
Мостарци тврде да су највећи шкутори они из Љубушскога, Посушја и Широкога. Није немогуће је да је реч о приселицах из отоманскога санджака, сиреч области, Скутари.
Да је то макар могуће, ако ли не и веродостојно, показује чињеница да су арбанашске насеобине достизале залеђе Котора.

Јиричек спомиње дубровачско хранилиште старин у којих се тврди како су 1278 Арбанаси опленили неку дубровачску дружину путовавшу из Брскова на Тари, у Котор:
"23 септембра 1278 изјавили су, пред судом дубровачским, Dimitrius de Меnçе и Vitagna de Cerna:""Nos veniebamus de Brescova in Catarum""..., ""et omnes eramus in custodia Catarinorum, quiadominus rех (србски краљ) mittebat nos Catarum, quando eramus capti, et eundo sic venerunt Albanenses et assaliverunt nos, et ego dictus Dimitrius fui captus"". 
Ка овому тврди да је пак сеоба Арбанас на југ, у Тесалију и Епир, подтакнута освајењем овех области Душаном.
Тада се Душан, бивши мудрим владарем, лукаво користио непријатељскими односи међу арбанашскими планинскими пастири и грчскими архонати и грађани.

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 982
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #12 послато: септембар 07, 2017, 03:24:56 поподне »
Нисам знао где да поставим следеће о Буњевцима ,Шокцима и Крашованима па реко можда је најбоље да поставим овде.



У питању је необјављена грађа Јована Ердељановића и може се наћи у САНУ у Београду под описом Порекло становништва чини ми се,а шифра је Е-451-52.Само сам ово сликао и то је у опису порекла народа на простору Војводине,такође на пар страница описује Буњевце и Шокце,углавном бавећи се пореклом њиховог имена.За Шокце наводи да се тако зову због уоптребе целе шаке приликом крштења ,али наводи занимљив податак да је можда реч настала од речи ускок ( ускок-скокац мислим да је била промена која је по Ердељановићу довела до речи Шокац).
« Последња измена: септембар 07, 2017, 03:29:32 поподне Делија »
Смрти нема,има сеоба !

симо

  • Гост
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #13 послато: септембар 07, 2017, 03:29:33 поподне »
Нисам знао где да поставим следеће о Буњевцима ,Шокцима и Крашованима па реко можда је најбоље да поставим овде.

У објављеним студијама Ердељановић није двојио да су Буњевци Срби. Видимо да је и у овом рукопису тако, гдје наводи ове три групе становништва: Буњевце, Шокце и Крашоване као католичке Србе.

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 982
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #14 послато: септембар 07, 2017, 03:34:39 поподне »
У објављеним студијама Ердељановић није двојио да су Буњевци Срби. Видимо да је и у овом рукопису тако, гдје наводи ове три групе становништва: Буњевце, Шокце и Крашоване као католичке Србе.

За  Крашоване и Буњевце сам већ чуоо да су Срби католичке вероисповести у питању,ал су Шокци углавном представљани као Хрвати,негде и као посебан ентитет.
Овде се такође види и нешто интересантно а то су Банатаски Бугари.Чуо сам за тзв. Туринске Бугаре који су у Банату од 8.века ал не бих знао ништа шире ни о првима ни о другима.
Смрти нема,има сеоба !

симо

  • Гост
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #15 послато: септембар 07, 2017, 03:41:35 поподне »
За  Крашоване и Буњевце сам већ чуоо да су Срби католичке вероисповести у питању,ал су Шокци углавном представљани као Хрвати,негде и као посебан ентитет.
Овде се такође види и нешто интересантно а то су Банатаски Бугари.Чуо сам за тзв. Туринске Бугаре који су у Банату од 8.века ал не бих знао ништа шире ни о првима ни о другима.

Ови Банатски Бугари су махом били припадници секте Павликијана-Павлићана, која се покатоличила у неком моменту. Мислим да се и зову Палћени.

Ван мреже Одисеј

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 621
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #16 послато: септембар 07, 2017, 05:39:25 поподне »
Било би занимљиво генетски тестирати Јањевце. Чак и најрадикалнији хрватски националисти сумњају у њихово словенско поријекло и сматрају да се ради о србојезичним католичким Албанцима измијешаним са Србима.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3517
  • I2-PH908>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #17 послато: септембар 07, 2017, 05:49:10 поподне »
Било би занимљиво генетски тестирати Јањевце. Чак и најрадикалнији хрватски националисти сумњају у њихово словенско поријекло и сматрају да се ради о србојезичним католичким Албанцима измијешаним са Србима.

Имa ту и пoтoмaкa cтapиx Дубpoвчaнa и Caca, aли и Apбaнaca кaтoликa. Taкo у Jaњeву имa пopoдицa Гaши кojи ce изjaшњaвajу Xpвaтимa, aли и Koлићa и Гуcнићa,  кojи ce cпoмињу у Tpeпчи 1585. O Jaњeвцимa je пиcao Уpoшeвић. У "Књизи o Kocoву" имa дocтa o њимa. To je у тeшким вpeмeнимa билa кaтoличкa oaзa, кoja je oкупљaлa cвe кaтoликe из oкpужeњa.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3102
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #18 послато: септембар 07, 2017, 05:55:15 поподне »
Било би занимљиво генетски тестирати Јањевце. Чак и најрадикалнији хрватски националисти сумњају у њихово словенско поријекло и сматрају да се ради о србојезичним католичким Албанцима измијешаним са Србима.
Мислим да их Хрвати сматрају Хрватима са Косова, можда и уче тако у школама...Пре бих рекао да можда узак научни круг сматра да Јањевци нису Хрвати...Оно што сам сазнао "из прве руке", од колеге из Крапине, је да их Загорци и Загрепчани баш и не воле...Каже како је то један јако затворен свет у који не можеш да уђеш (јањевачка заједница у Загребу и другим местима), држе се између себе, вуку једни друге, и важе за људе "незгодне нарави"...цитирам њега
« Последња измена: септембар 07, 2017, 06:02:49 поподне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3102
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #19 послато: септембар 07, 2017, 06:12:30 поподне »
Било би занимљиво генетски тестирати Јањевце. Чак и најрадикалнији хрватски националисти сумњају у њихово словенско поријекло и сматрају да се ради о србојезичним католичким Албанцима измијешаним са Србима.
Без обзира што се ради о једној изолованој католичкој заједници, верујем да су генетски хетерогени...али ме занима шта доминира код њих
« Последња измена: септембар 07, 2017, 06:15:43 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #20 послато: новембар 09, 2018, 05:06:36 поподне »
Далматински Срби су своје комшије католичке вере раније звали Буњевцима, а не Хрватима.  Спомињао већ ово на некој другој теми.

Од старијих људи из мог краја сам чуо да је назив за католике/Хрвате из приморја некад био Шкољари. 


Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6719
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #21 послато: новембар 09, 2018, 05:39:33 поподне »
Направих мали упоредни преглед назива насеља са конфесионалним одредницама Босне и Херцеговине, према попису из 1910. године.



Извор: Sparc.Core.hu

Дакле, на почетку 20. века и после више од две деценије аустроугарске владавине у Босни и Херцеговини, већина насеља која спадају у ову проблематику карактеришу се као српска, турска и католичка. У ретким изузецима, задржана је класификација из турског времена, где је подела вршена према придевима муслимански и хришћански, где је ово друго обухватало и православно и римокатоличко, а који су до 1910. године сачувани само у неколико примера српских и муслиманских села.

На попису је забележено и једно село са придевом цигански, смештено поред истоименог муслиманског села.

Код дела села која која се деле по овом принципу, до 1910. године та одредница је остала само у једном селу, док је у другом више није било, тј. била је замењена тада или још раније неким другим придевом, или је уместо тога остало само основно име села.

Два села, једно српско и једно турско, на овом попису нису имали свог пара, ни у коме блиском облику.

Оно што ми изгледа занимљиво, јесте употреба придева српски у контексту конфесионалног, а у време када је Босна и Херцеговина под јурисдикцијом Цариградске патријаршије (1766-1920).

Ван мреже markoandric

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 40
  • Мркоњићанин
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #22 послато: јануар 11, 2019, 08:56:19 поподне »
U mom kraju ima značenje kao pod a), mada samo 60+ ljude sam čula da koriste tu reč.
Znači Simonići su se doselili ili iz Srema ili iz Banata.
Ne zvuči podrugljivo nadimak, neutralna geografska oznaka.
Ako je žarkovačkom rodu porodični nadimak bio "Prečani", još su prošli odlično.  :)

Da li postoji primer u izvorima od pre 21. veka da su u Srbiji Bosanci, Slavonci, Hercegovci ili Dalamatinci nazivani Prečanima? Kada i gde su prvi put zabeleženi pod tim nazivom?
Članak, roman, dokument, objašnjenje u rečniku, bilo šta?

Bila bih veoma iznenađena da se pojavi dokaz toga.

Kao pravo, "bosanci" ne postoje niti će ikada postojati. Mi Srbi, iz tzv."bosne" smo oduvijek bili Srbi pravoslavci a nikad "bosanci". Kao drugo, izraz "bosanac" se svakako može samo koristiti u teritorijalnom smislu a nikako u etničkom, mada je to velika uvreda za mene, nema veze da li je mišljeno u etničkom ili teritorijalnom smislu.
« Последња измена: јануар 11, 2019, 10:10:46 поподне Amicus »

Ван мреже Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Етнолог
  • ******
  • Поруке: 2229
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #23 послато: јануар 11, 2019, 09:18:27 поподне »
Kao pravo, "bosanci" ne postoje niti će ikada postojati. Mi Srbi, iz tzv."bosne" smo oduvijek bili Srbi pravoslavci a nikad "bosanci". Kao drugo, izraz "bosanac" se svakako može samo koristiti u teritorijalnom smislu a nikako u etničkom, mada je to velika uvreda za mene, nema veze da li je mišljeno u etničkom ili teritorijalnom smislu.

Ја то не разумем. Зар би неки Србин Херцеговац, Шумадинац или Сремац требао да се увреди ако га неко тако назове? Ја "порастем" кад ми неко каже да сам Херцеговац.
« Последња измена: јануар 11, 2019, 09:23:58 поподне Ojler »
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1163
  • G2a-L42>YSC33
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #24 послато: јануар 11, 2019, 09:38:57 поподне »
Става сам да је срамотно модерно српско квази-родољубиво одрицање од термина који имају везе са Босном. Они који су ''патентирали'' ту будалаштину вероватно ни сами свесни нису колико тиме штете чине српству и историји српског народа у Босни, тиме директно дајући за право другима да се диче босанским именом и кривотворе историјске чињенице. Почевши од мењања имена насељених места до тога да назив ''босански Срби'', ''Босанац'' и сл. сматрају увредом. Морам признати да сам и сам у прошлости имао сличан став, међутим он је у потпуности неутемељен и наноси огромну штету између осталог и управо онима који су га измислили. Нисам приметио да се Срби из Херцеговине увреде када их неко назове Херцеговцима, напротив, док је назив ''Босанац'' веома непожељан без икаквог разлога.

Баш ме занима каква је аргументација оних који се јеже тог термина када се нпр. спомене часопис Босанска вила, или када пак велике ''патриоте'' чују да се један од корпуса ЈВуО звао босанско-крајишки корпус.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Етнолог
  • ******
  • Поруке: 2229
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #25 послато: јануар 11, 2019, 09:55:37 поподне »
Става сам да је срамотно модерно српско квази-родољубиво одрицање од термина који имају везе са Босном. Они који су ''патентирали'' ту будалаштину вероватно ни сами свесни нису колико тиме штете чине српству и историји српског народа у Босни, тиме директно дајући за право другима да се диче босанским именом и кривотворе историјске чињенице. Почевши од мењања имена насељених места до тога да назив ''босански Срби'', ''Босанац'' и сл. сматрају увредом. Морам признати да сам и сам у прошлости имао сличан став, међутим он је у потпуности неутемељен и наноси огромну штету између осталог и управо онима који су га измислили. Нисам приметио да се Срби из Херцеговине увреде када их неко назове Херцеговцима, напротив, док је назив ''Босанац'' веома непожељан без икаквог разлога.

Баш ме занима каква је аргументација оних који се јеже тог термина када се нпр. спомене часопис Босанска вила, или када пак велике ''патриоте'' чују да се један од корпуса ЈВуО звао босанско-крајишки корпус.

Управо тако. Олако се одричемо онога што је исто толико наше колико и суседних народа (ако не и више), чим неко за тим посегне. Тако се већина Срба сад гнуша и симбола љиљана а немају појма да нам стоје на државном грбу. До пре 30 година било је сасвим нормално за Србина из Босне рећи да је Босанац и нико око тога није правио питање. Сада одједном постаде табу. Тако смо исто радили и са Македонијом па сад више ником не пада на памет да Србина из Македоније назове Македонцем, а сазнање да је и то некада била српска земља је скоро заборављено. То се сада дешава са Црном Гором, Косовом... И тако полако истискујемо прво из језика оно што је било наше, па онда из срца, а на крају и из сећања...
« Последња измена: јануар 11, 2019, 09:58:21 поподне Ojler »
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже markoandric

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 40
  • Мркоњићанин
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #26 послато: јануар 11, 2019, 09:59:54 поподне »
Велика је увреда за мене, пошто је он рекао да су Срби из "Босне" босанци у етничком смислу и мислио с тиме ставити Србе под исти кош као муслимане.
А Срби из бањалучке Крајине и други простора данашње "Босне" свакако не могу бити ни у територијалном смислу босанци, пошто се права некадашња област "Босна" налазила између Сарајева и Травника. Ми Срби, из бањалучке Крајине, се можемо у територијалном смислу само називати "Доњокрајцима" или "Змијањцима" а другачије никако.

Ван мреже markoandric

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 40
  • Мркоњићанин
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #27 послато: јануар 11, 2019, 10:13:51 поподне »
Pardon, ne on već ona.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 835
  • I2-Z16982
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #28 послато: јануар 11, 2019, 10:17:15 поподне »
До пре 30 година било је сасвим нормално за Србина из Босне рећи да је Босанац и нико око тога није правио питање. Сада одједном постаде табу.

Није тако. Надам се да ћете ви, који уопште нисте упознати са стањем на терену, прекинути да солите другима памет.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6719
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #29 послато: јануар 11, 2019, 10:32:44 поподне »
Питање је сложено, не дајте се одмах у ватру, нико није сасвим у праву, али ни сасвим у криву.

Ван мреже Лука

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 166
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #30 послато: јануар 11, 2019, 10:33:50 поподне »
Није тако. Надам се да ћете ви, који уопште нисте упознати са стањем на терену, прекинути да солите другима памет.

Мој деда са мајчине стране, који је рођен и одрастао у тадашњој СР Босни и Херцеговини, иако је Србин и по оцу и по мајци, никада се за свога живота увредио није када га неко назове Босанцем. Исто је и са остатком његове родбине одатле. Е сад, зашто то некима смета, а некима не, мени није сасвим јасно, само наводим пример некога ко је са тог поднебља односно некога ко је провео одређени део свог живота на том поднебљу.

Ван мреже Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Етнолог
  • ******
  • Поруке: 2229
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #31 послато: јануар 11, 2019, 10:39:28 поподне »
Није тако. Надам се да ћете ви, који уопште нисте упознати са стањем на терену, прекинути да солите другима памет.

Само кад си ти у све упознат. Једино изгледа ниси упознат са пристојним разговором.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Филип Андрић

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 208
  • Србин Змијањац, Крајишник
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #32 послато: јануар 11, 2019, 11:06:04 поподне »
Dobro ipak ima svako svoje mišljenje o tome.Nekome smeta, nekome ne smeta.Naprimjer meni smeta a drugi kako ko.
"Ко се стиди свог поријекла, вазда рђа довијека"

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8785
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #33 послато: јануар 11, 2019, 11:20:07 поподне »
У потпуности разумем Србе из Републике Српске данас, који се одричу тог имена. Имена, које у протеклих неколико деценија за њих значи искључиво нешто негативно. У том смислу за њих постоји једна једина идентификација, она са Србима, Србијом (колико год немало логике некад ово друго).. Али то не мења чињеницу да се много пре појаве муслимана у Босни тај назив користио за Србе пореклом из тих крајева. Пада ми нпр. на памет 14. век и одреди Босанаца под Влатком Вуковићем у Косовском боју. Да ли их треба идентификовати са муслиманима, како рече неко горе?

Што се тиче идентификације Крајишких Срба (западна Босна), не треба ићи тако далеко са терминима Доњокрајци, ипак је то мало даља историја. Термин Крајишник је сасвим на месту, а ни Босанац за многе не би било далеко од логичног решења, будући да су ти крајеви последњих неколико стотина година саставни део Босне (невезано за то ко је био на власти).

Нажалост, ово питање остаје болна тачка, и тај термин ће се свакако угасити временом код Срба. Генерације које буду долазиле, неће имати никаког осећаја по том питању. Посебно ако узмемо у обзир да локалкни политирачи у РС бурно реагују на помен истог и дају му префикс нечег нечистог, нечасног..

Углавном, једна од многих несрећа која је задесила овај наш народ. Није ни прва, а ни последња вероватно.


Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4423
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #34 послато: јануар 11, 2019, 11:28:58 поподне »
Из мог искуства, највише се вређају људи који су били припадници ВРС и који су ратовали против Армије БиХ. У тој чињеници лежи и разлог вређања, јер су придев "босански" повезали искључиво са муслиманима. Међутим, ово сам приметио само код неких Срба из Републике Српске. Срби родом из села која припадају Федерацији (нпр. возућки крај) и даље користе израз "идем у Босну" када обилазе стари крај и уопште немају никакав негативан предзнак према појмовима "Босна" и "босански". Мислим да је "озлоглашеност" тог термина код Срба из РС почела за време рата али се нарочито појачала након рата, када се РС борила да не буде асимилована у унитарну БиХ. Свеједно, мислим да је врло кратковидо препуштати тај наш стари назив муслиманима јер они то и желе како би у потпуности заокружили обележја своје новонастале нације. Слична, али мало другачија ствар је са појмом "Црна Гора" и "црногорски".
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6719
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #35 послато: јануар 11, 2019, 11:38:10 поподне »
Оно је попримило негативан контекст од тренутка кад се јавила претња да се Срби у Босни и Херцеговини подведу под босанско име као националну одредницу. Они у том смислу нису били заинтересовани за Босну и свако гурање у ту причу појачавало је отпор. Нажалост, то је отишло до те мере, да је данас све што има предзнак босанског, у старту прецртано - три пута. А да којим случајем није тако, ситуација би била вероватно као и са Црном Гором, и њима прети исто то, да Црногорац постане негативна одредница.

Ван мреже Филип Андрић

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 208
  • Србин Змијањац, Крајишник
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #36 послато: јануар 11, 2019, 11:51:40 поподне »
Bilo su sastavni dio Bosne, ali zapadna Bosna nikad nije bila dio prave oblast Bosna koja se prostire od Sarajeva do Travnika.Trebali bi se zvati Donjokrajci i Zmijanjci i Krajišnici kako ko.
"Ко се стиди свог поријекла, вазда рђа довијека"

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3102
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #37 послато: јануар 11, 2019, 11:54:46 поподне »
Пре успостављања термина Бошњак као националне одреднице, не верујем да су се људи бунили. Изједначавање територијалне одреднице са националном је произвео негацију код људи који нису муслимани. И Црногорац није била национална одредница раније ( није значио националну, него територијалну одредницу)
« Последња измена: јануар 11, 2019, 11:57:33 поподне ДушанВучко »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4423
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #38 послато: јануар 11, 2019, 11:58:41 поподне »
Bilo su sastavni dio Bosne, ali zapadna Bosna nikad nije bila dio prave oblast Bosna koja se prostire od Sarajeva do Travnika.Trebali bi se zvati Donjokrajci i Zmijanjci i Krajišnici kako ko.

То уситњавање обласног имена је исто последица недавних догађаја и политике, слично као што се данас поједини Срби из Црне Горе идентификују са мањим локалним целинама (нпр. Стара Херцеговина, Брда, итд.) уместо са "озлоглашеном" Црном Гором коју су "преотели" монтенегрини-милогорци; принцип је - све је боље осим Босне/ЦГ. Мислим да то доводи до својеврсног бесмисла али је због политике или боље речено - геополитике дошло до лажног одабирања "или си наш или си њихов", нажалост поново на штету Срба и њихове историје.
« Последња измена: јануар 12, 2019, 12:00:50 пре подне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Филип Андрић

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 208
  • Србин Змијањац, Крајишник
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #39 послато: јануар 11, 2019, 11:59:46 поподне »
To je samo teritorijalni naziv i nije na štetu nikoga (nisam primjetio dosad).
« Последња измена: јануар 12, 2019, 12:02:28 пре подне Филип Андрић »
"Ко се стиди свог поријекла, вазда рђа довијека"

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3102
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #40 послато: јануар 12, 2019, 12:07:14 пре подне »
To je samo teritorijalni naziv i nije na štetu nikoga.
Наравно, али добија други контекст после догађаја који су били. За мене лично, сваки назив за било ког Србина са простора Балкана има и ону територијалну одредницу која је везана за крај одакле долази, и тако је било...Србин Шумадинац, Лала, Херцеговац, Босанац, Црногорац, Косовац, Крајишник...Изједначавање територијалне и националне припадности је произвело негирање код оних из тих области који себе нису сматрали делом нације која носи име по области у којој живе...Као што и Албанац из Македоније неће за себе да каже да је Македонац, иако живи у Македонији, области где је православни живаљ раније добио националну одредницу по територијалној ...И онда се произвело стање да муслимани из Македоније (не Турци и Албанци) су данас Бошњаци, док Срби из Босне више не желе да буду Босанци, иако су из Босне, за разлику од Бошњака у Македонији
« Последња измена: јануар 12, 2019, 12:15:56 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Филип Андрић

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 208
  • Србин Змијањац, Крајишник
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #41 послато: јануар 12, 2019, 12:13:43 пре подне »
Teritorijalna odrednica ipak uopšte toliko nije ni bitna nego vjera,nacija i jezik.Vjera je čak najbitnija.
"Ко се стиди свог поријекла, вазда рђа довијека"

На мрежи Грк

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 659
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #42 послато: јануар 12, 2019, 12:19:24 пре подне »
Становници Републике Српске, коју Срби једино прихватају, јер су насилно 1995 угурани у БиХ, са становништвом који их је до јуче истребљивало, живе у регијама. Те регије су Крајина, Посавина, Брчко Дистрикт, Семберија, Подриње, Романија и Источна Херцеговина. Нигдје не пише Босна.
Босна и Босанци су били одувјек до 92, године. Сад су Срби из Српске.
Једино ми Херцеговци, некад Захумљани или Травуњани, данас Срби из Српске, смо одувјек били Херцеговци, па и данас смо, али источни. :)

Ван мреже Филип Андрић

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 208
  • Србин Змијањац, Крајишник
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #43 послато: јануар 12, 2019, 12:21:45 пре подне »
Slažem se sa tvojim mišljenjem :).Pojam Bosna postoji već duže ali pojam Bosanci ne odavno.
« Последња измена: јануар 12, 2019, 12:23:59 пре подне Филип Андрић »
"Ко се стиди свог поријекла, вазда рђа довијека"

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3102
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #44 послато: јануар 12, 2019, 12:23:07 пре подне »
Teritorijalna odrednica ipak uopšte toliko nije ni bitna nego vjera,nacija i jezik.Vjera je čak najbitnija.
Управо онима који су оснивали нације према називу територија је била битна територијална одредница и после је настала реакција...

Ван мреже Филип Андрић

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 208
  • Србин Змијањац, Крајишник
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #45 послато: јануар 12, 2019, 12:25:32 пре подне »
Osnivali nacije prema nazivu teritorija?
"Ко се стиди свог поријекла, вазда рђа довијека"

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3102
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #46 послато: јануар 12, 2019, 12:27:04 пре подне »
Osnivali nacije prema nazivu teritorija?
Неко ће се љутити, али да :) Црна Гора, Македонија, Босна...три примера
« Последња измена: јануар 12, 2019, 12:30:08 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Филип Андрић

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 208
  • Србин Змијањац, Крајишник
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #47 послато: јануар 12, 2019, 12:29:42 пре подне »
Naljutiću se ne šalim se :).Bosna je uredu ali Bosanac.
"Ко се стиди свог поријекла, вазда рђа довијека"

Ван мреже markoandric

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 40
  • Мркоњићанин
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #48 послато: јануар 12, 2019, 12:31:54 пре подне »
Bosna je samo jedna mala oblast koja se nalazi između Sarajeva i Travnika. To je bila nekadašnja stara i prava oblast bosna. Samo oni Srbi koji su sa tih prostora, se mogu nazivati po teritorijalnom smislu "bosanci". A svi drugi Srbi se ne mogu nikako nazivati bosancima.

На мрежи Грк

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 659
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #49 послато: јануар 12, 2019, 12:32:10 пре подне »
Неко ће се љутити, али да :) Црна Гора, Македонија, Босна...три примера
Косово-Косовари

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3102
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #50 послато: јануар 12, 2019, 12:35:04 пре подне »
Naljutiću se ne šalim se :).Bosna je uredu ali Bosanac.
Хтео сам да кажем да су називи тих територија старији од назива нација које данас по њима носе име, што значи да су добили називе по територији

Ван мреже Филип Андрић

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 208
  • Србин Змијањац, Крајишник
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #51 послато: јануар 12, 2019, 12:36:56 пре подне »
Jest svakako.
"Ко се стиди свог поријекла, вазда рђа довијека"

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3102
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #52 послато: јануар 12, 2019, 12:41:14 пре подне »
Косово-Косовари
Али не постоји косовска нација, тамо су Срби, Албанци...

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4423
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #53 послато: јануар 12, 2019, 12:44:10 пре подне »
Bosna je samo jedna mala oblast koja se nalazi između Sarajeva i Travnika. To je bila nekadašnja stara i prava oblast bosna. Samo oni Srbi koji su sa tih prostora, se mogu nazivati po teritorijalnom smislu "bosanci". A svi drugi Srbi se ne mogu nikako nazivati bosancima.

То је само Босна у ужем, раносредњовековном смислу. Босна бана Кулина је већ обухватала ширу територију:



Шири појам Босне је постојао и за време Османлија и за време Аустроугарске и до 90-тих година 20. века је био одомаћен код припадника све три конфесије.



Негирање Босне или њено "смањивање" на што мању, раносредњовековну територију је ствар политике, а не ствар историјске науке. Врло сличан пример је опет Црна Гора и њено "смањивање" на област четири нахије, тј. Стару Црну Гору.
« Последња измена: јануар 12, 2019, 12:46:07 пре подне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3102
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #54 послато: јануар 12, 2019, 12:44:47 пре подне »
Није ово на Балкану једини пример, имамо и у Чешкој, област Моравску, где постоје неке тежње да им се призна статус нације, наравно мањина је у питању, у Моравској живе Чеси. То је тежња ка већој децентрализацији произвела, али нема неко веће упориште
« Последња измена: јануар 12, 2019, 12:51:03 пре подне ДушанВучко »

На мрежи Грк

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 659
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #55 послато: јануар 12, 2019, 12:48:05 пре подне »
Али не постоји косовска нација, тамо су Срби, Албанци...

Тачно, али уклапа се у твоју теорију.
Једино за сад Херцеговци источни, немају те географске национално-сепаратистичке намјере.

Ван мреже Филип Андрић

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 208
  • Србин Змијањац, Крајишник
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #56 послато: јануар 12, 2019, 12:53:39 пре подне »
А рецими од када су већ били звани Босанцима.Од којег вијека?Тек се појављује у 19.вијеку прије не.Овдје пише оригинал Босниа.Bosna nije obuhvatala uvijek isti prostor ali prava Bosna je tamo.
« Последња измена: јануар 12, 2019, 12:58:14 пре подне Филип Андрић »
"Ко се стиди свог поријекла, вазда рђа довијека"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4423
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #57 послато: јануар 12, 2019, 12:58:04 пре подне »
А рецими од када су већ били звани Босанцима.Од којег вијека?Тек се појављује у 19.вијеку прије не.Овдје пише оригинал Босниа.

Звали су се Бошњанима, у смислу припадности Бановини и каснијој Краљевини Босни.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Филип Андрић

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 208
  • Србин Змијањац, Крајишник
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #58 послато: јануар 12, 2019, 12:58:40 пре подне »
A oni imaju veze sa Bosancima ili?Kad se pominju?Ako imaju veze što nemaju isti naziv naprimjer?
« Последња измена: јануар 12, 2019, 01:01:04 пре подне Филип Андрић »
"Ко се стиди свог поријекла, вазда рђа довијека"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4423
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #59 послато: јануар 12, 2019, 01:08:26 пре подне »
A oni imaju veze sa Bosancima ili?Kad se pominju?Ako imaju veze što nemaju isti naziv naprimjer?

"Босанац" је новији и регионални назив док је "Бошњани" архаичнији назив који се користио за становнике средњовековне Босне, исто као што се назив "Рашани" користио за становнике средњовековне Рашке која је израсла у немањићку државу; и једни и други су свакако били део средњовековних Срба.
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3102
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #60 послато: јануар 12, 2019, 04:38:34 пре подне »
Назив за католике приморја и Босне од стране Срба је био некад универзалан - Латини:
"Bože mili, čuda velikoga! Kada slavni Srpski knez Lazare Posla zeta Miloš-Obilića U Latine da kupi harače: Latini ga divno dočekaše, I gospodskom časti ugostiše, Pa ga vode pred bijelu crkvu, Pred bijelu crkvu Dimitriju.."
"Кад се жени српски цар Стјепане,
надалеко запроси ђевојку,
у Леђану, граду латинскоме,
у латинског краља Мијаила..."
Tek kaсније је почело поистовећивање свих католика са Хрватима. Западни Балкан је вероватно једино подручје у Европи,  где је вероисповест = нација, поред Фландрије и Холандије, где су по верској основи раздвојени Холанђани на Холанђане (протестанте) и Фламанце у Белгији (католике)


« Последња измена: јануар 12, 2019, 04:49:12 пре подне ДушанВучко »

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8785
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #61 послато: јануар 12, 2019, 08:37:22 пре подне »
Bosna je samo jedna mala oblast koja se nalazi između Sarajeva i Travnika. To je bila nekadašnja stara i prava oblast bosna. Samo oni Srbi koji su sa tih prostora, se mogu nazivati po teritorijalnom smislu "bosanci". A svi drugi Srbi se ne mogu nikako nazivati bosancima.

Није баш тако једноставно. Ово је када би гледали уско, по неким средњовековним границама. Мада се то у данашњици не примењује тако лако. На пример, када се кроз историју помињу сеобе Личана, Далматинаца, Банијаца и осталих Крајишника са, или ка простору западне Босне, каже се "дошли из Босне", "одселили у Босну" и сл.

Друга ствар, границе држава се мењају, то је сасвим нормална ствар. Као што се и Србија од доба Немање променила и проширила границе. У супротном би данас само за оне са простора Рашке, Херцеговине и северне Црне Горе могли рећи да су Срби, док би остали били некакви Моравци, Тимочани, Браничевци, Босанци, Далматинци, итд, што није реално.

Ван мреже Азот

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 255
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #62 послато: јануар 12, 2019, 09:05:27 пре подне »
Апсурдност свих тих подела је приказана код Топ листе надреалиста , не могу да поставим клип, али ево линка
https://youtu.be/DztrX5dXmxU

Ван мреже Филип Андрић

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 208
  • Србин Змијањац, Крајишник
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #63 послато: јануар 12, 2019, 11:57:04 пре подне »
Bosna kao oblast je tek se širila kad su došli Osmanlije i Austrougari.A zna se šta je original Bosnia.
"Ко се стиди свог поријекла, вазда рђа довијека"

Ван мреже markoandric

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 40
  • Мркоњићанин
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #64 послато: јануар 12, 2019, 12:02:59 поподне »
Nije problem bosna kao oblast, već naziv bosanac nije u redu,
pošto se time želi reći da su Srbi iz bosne isto kao muslimani. Oni žele da što manje srpsko bude.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1062
  • I1 P109
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #65 послато: јануар 12, 2019, 01:34:48 поподне »
Назив за католике приморја и Босне од стране Срба је био некад универзалан - Латини:
"Bože mili, čuda velikoga! Kada slavni Srpski knez Lazare Posla zeta Miloš-Obilića U Latine da kupi harače: Latini ga divno dočekaše, I gospodskom časti ugostiše, Pa ga vode pred bijelu crkvu, Pred bijelu crkvu Dimitriju.."
"Кад се жени српски цар Стјепане,
надалеко запроси ђевојку,
у Леђану, граду латинскоме,
у латинског краља Мијаила..."
Tek kaсније је почело поистовећивање свих католика са Хрватима. Западни Балкан је вероватно једино подручје у Европи,  где је вероисповест = нација, поред Фландрије и Холандије, где су по верској основи раздвојени Холанђани на Холанђане (протестанте) и Фламанце у Белгији (католике)
Белгија је традиционално већински католичка земља, а подела на Фламанце и Валонце није верска него језичка - Германи и Романи. Холанђани су традиционално били подељени између католицизма (југ) и протестантизма (централни и северни део земље) али су сви један народ, уз мањи проценат Фризијаца и Немаца. Мислим да је та подела вера=нација карактеристична једино за наш део Европе али и то је производ 20. века.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3102
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #66 послато: јануар 12, 2019, 01:48:11 поподне »
Белгија је традиционално већински католичка земља, а подела на Фламанце и Валонце није верска него језичка - Германи и Романи. Холанђани су традиционално били подељени између католицизма (југ) и протестантизма (централни и северни део земље) али су сви један народ, уз мањи проценат Фризијаца и Немаца. Мислим да је та подела вера=нација карактеристична једино за наш део Европе али и то је производ 20. века.
Да, у оквиру Белгије, Фламанци и Валонци су етнички  различити али верски су католици, док сами Фламанци су практично "католички Холанђани", па се ту десила подела у оквиру једног народа по верској основи...Ако би језички гледали, Белгија је састављена од француског и холандског дела, док је холандски корпус подељен у две државе , по верској основи...а наш балкански случај је можда и у светским оквирима јединствен
« Последња измена: јануар 12, 2019, 01:56:38 поподне ДушанВучко »

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 982
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #67 послато: април 30, 2019, 05:41:22 поподне »
Ово може бити занимљиво, иако не припада баш теми јер се ради о локалним називима Срба који се разликују од краја до краја уз доста често шаљиву конотацију па и погрдан карактер.

Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже Азот

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 255
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #68 послато: април 30, 2019, 07:37:17 поподне »
За многе називе уопште нисам чула.
Најинтересантније ми је за ирвасе и гргече  :)

Ван мреже Скардус

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 66
  • I2а1а-М26/L-158
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #69 послато: април 30, 2019, 07:43:13 поподне »
Ево нешто са југа КиМ.
Србе Сиринићке Жупе Срби из Средачке Жупе зову Шопови. Срби Сиринићке Жупе муслимане Средачке Жупе зову Торбеши. Торбеши себе зову Нашинци и много ређе Турци.
Албанце су Срби одувек звали Арнаути а погрдно - Гоље.
Албанци Србе зову Шкав или Шкавел а жене Шкије.
Католике Срби зову Латинима.

Ван мреже Дервента

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 128
  • I2-PH908
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #70 послато: април 30, 2019, 08:39:31 поподне »
Дакле разлика између Рољана (Kрајишника) и Ћоћана (Посаваца, Озренаца, Мајевичана, итд.)  :)

<a href="https://www.youtube.com/v/DeHy-ksYBNY" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/DeHy-ksYBNY</a>
« Последња измена: април 30, 2019, 09:50:01 поподне Небојша »

Ван мреже Brđanin

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 228
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #71 послато: мај 01, 2019, 11:49:58 пре подне »
Ово може бити занимљиво, иако не припада баш теми јер се ради о локалним називима Срба који се разликују од краја до краја уз доста често шаљиву конотацију па и погрдан карактер.


Није баш најтачније што се тиче ЦГ 😂
Ирваси су сви са сјевера од кањона Мораче па горе (руменило због промјене климе када се оде на приморје), Гушаљи су само Бјелопољци (недостатак јода у воду је код њих у појединим случајевима изазивао ту неку "гушу")
"Брђани" се користи само од стране самих Брђана да би се разликовали од Староцрногораца.
Што се тиче Лацмана на југу, то су сви латинофили, па чак и они на Цетињу, остатак Црногораца воли да их напомене на њихову опсесију Италијом

Ван мреже Brđanin

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 228
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #72 послато: мај 01, 2019, 11:55:05 пре подне »
Ево нешто са југа КиМ.
Србе Сиринићке Жупе Срби из Средачке Жупе зову Шопови. Срби Сиринићке Жупе муслимане Средачке Жупе зову Торбеши. Торбеши себе зову Нашинци и много ређе Турци.
Албанце су Срби одувек звали Арнаути а погрдно - Гоље.
Албанци Србе зову Шкав или Шкавел а жене Шкије.
Католике Срби зову Латинима.

https://en.m.wikipedia.org/wiki/Shkije

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7468
  • I2a S17250 A1328
Што се тиче Лацмана на југу, то су сви латинофили, па чак и они на Цетињу, остатак Црногораца воли да их напомене на њихову опсесију Италијом

Изворно, овај назив се користио за римокатолике у Боки и Приморју ЦГ, а данас има и ову политичку конотацију коју наводиш.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Одисеј

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 621
Подјела на сјевер и југ Црне Горе нема логике ни са једног становишта. Занимљиво је како Колашинце сматрају сјеверњацима, а Никшићане не (они су посебна категорија, не убрајају их ни у јужњаке ни у сјеверњаке). Никшићка општина је сјеверније позиционирана од неколико "сјеверњачких" општина.
Реалнија би била подјела на сјеверозападну и југоисточну половину. Та би подјела макар имала језикословно упориште.

У Црној Гори се, што је исто апсурдно, сви сјеверњаци сматрају "сељачинама" који саде паприку и изводе краве на испашу у 4 сата ујутро, макар се радило о староградским муслиманским породицама које вјековима живе у урбаној средини и баве се занатима. Док се, с друге стране, ниједан сељак (пољопривредник) из подгоричке општине не сматра сељаком, већ "Староподгоричанином", иако су прави Подгоричани само староградски муслимани, док су сви остали досељени управо из руралних и кршевитих области. :D

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1299
Подјела на сјевер и југ Црне Горе нема логике ни са једног становишта. Занимљиво је како Колашинце сматрају сјеверњацима, а Никшићане не (они су посебна категорија, не убрајају их ни у јужњаке ни у сјеверњаке). Никшићка општина је сјеверније позиционирана од неколико "сјеверњачких" општина.
Реалнија би била подјела на сјеверозападну и југоисточну половину. Та би подјела макар имала језикословно упориште.

У Црној Гори се, што је исто апсурдно, сви сјеверњаци сматрају "сељачинама" који саде паприку и изводе краве на испашу у 4 сата ујутро, макар се радило о староградским муслиманским породицама које вјековима живе у урбаној средини и баве се занатима. Док се, с друге стране, ниједан сељак (пољопривредник) из подгоричке општине не сматра сељаком, већ "Староподгоричанином", иако су прави Подгоричани само староградски муслимани, док су сви остали досељени управо из руралних и кршевитих области. :D
Имају они Цикотићи, чини ми се Зећани, и њих Подгоричани сматрају сељачинама

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7468
  • I2a S17250 A1328
Имају они Цикотићи, чини ми се Зећани, и њих Подгоричани сматрају сељачинама

Цикоте или Цикотићи су више језички појам и односи се на Зећане, укључујући и Подгоричане, који имају неки свој посебан говор, који другим Црногорцима није баш нарочито милозвучан.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7468
  • I2a S17250 A1328
Подјела на сјевер и југ Црне Горе нема логике ни са једног становишта. Занимљиво је како Колашинце сматрају сјеверњацима, а Никшићане не (они су посебна категорија, не убрајају их ни у јужњаке ни у сјеверњаке). Никшићка општина је сјеверније позиционирана од неколико "сјеверњачких" општина.
Реалнија би била подјела на сјеверозападну и југоисточну половину. Та би подјела макар имала језикословно упориште.

Подела Сјевер / Југ ЦГ има поприлично историјског основа. Никшић спада у Сјевер, али, опет, као други по величини град и поприлично урбана средина, он не повлачи ту негативну "ирваску" конотацију Сјевера.

Та граница би се могла повући оном познатом Међом Вука Манитога, која полази од Рисна, па иде преко Рудина, тачно где је граница Старе Херцеговине (Грахово, Риђани) и Старе Црне Горе (Цуце), иде на Никшић, али јужно од њега, преко Острога и Маганика правцем југоисток, на кањон Мораче, тако да Ровца остају северно, а Пипери јужно, и спушта се на Медун у Кучима.

Ова линија заиста има и своје историјско упориште. Све северније од ње у позном средњем веку је било у саставу Рашке / Србије, Босне или Херцеговине, док се јужне области могу сматрати средњевековном Зетом, односно каснијом Црном Гором.

Становништво је било под различитим културним и политичким утицајима, што је, свакако, оставило траг. Јужне области су биле изложене дуготрајном млетачком утицају, а северне су више очувале средњевековни словенски карактер.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7468
  • I2a S17250 A1328
Нешто овако, отприлике:

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Brđanin

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 228
Одлично запажање Небо, такође мислим да и све да нема историјске подлоге ова подјела на сјевер и југ је за данашње вријеме и те како важна тако да ју је немогуће игнорисати. Додао бих да је Црна Гора једно велико село, тако да су покушаји ових тотално модерних велеграђана из Подгорице да се дистанцирају од ирваса миграната са сјевера више него смијешни

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6719
  • I1 P109 FGC22045
Направих мали упоредни преглед назива насеља са конфесионалним одредницама Босне и Херцеговине, према попису из 1910. године.

https://i.postimg.cc/zJT3mz8Z/19.jpg

Извор: Sparc.Core.hu

Дакле, на почетку 20. века и после више од две деценије аустроугарске владавине у Босни и Херцеговини, већина насеља која спадају у ову проблематику карактеришу се као српска, турска и католичка. У ретким изузецима, задржана је класификација из турског времена, где је подела вршена према придевима муслимански и хришћански, где је ово друго обухватало и православно и римокатоличко, а који су до 1910. године сачувани само у неколико примера српских и муслиманских села.

На попису је забележено и једно село са придевом цигански, смештено поред истоименог муслиманског села.

Код дела села која која се деле по овом принципу, до 1910. године та одредница је остала само у једном селу, док је у другом више није било, тј. била је замењена тада или још раније неким другим придевом, или је уместо тога остало само основно име села.

Два села, једно српско и једно турско, на овом попису нису имали свог пара, ни у коме блиском облику.

Оно што ми изгледа занимљиво, јесте употреба придева српски у контексту конфесионалног, а у време када је Босна и Херцеговина под јурисдикцијом Цариградске патријаршије (1766-1920).

Можда сад мало излазим из оквира теме, али тиче се овде написаног, тј. како су неки од ових назива са простора Босне и Херцеговине промењени за време Независне Државе Хрватске, и као такви остали до данас.



Зелиња Србска -> Зелиња Средња
Леденице Католичке -> Леденице Горње
Леденице Турске -> Леденице Долње

Календеровци Србски -> Календеровци Горњи
Календеровци Турски -> Календеровци Долњи

Грабска Турска -> Грабска Горња
Грабска Србска -> Грабска Долња
Сухо Поље Турско -> Сухо Поље Горње
Сухо Поље Србско -> Сухо Поље Долње

итд.

Питписао министар Др. Артуковић

На сајту sistory.si доступне су све ове књиге, а ради лакшег сналажења, регистре за све књиге имате у "стварним казалима", које опет имате на сваких десет књига, а овде се може погледати како изгледа за првих десет...

Дакле, ово је пример како су међуконфесионални називи брисани, како би се премостиле међуконфесионалне баријере у циљу изградње заједничког идентитета.