Скорашње поруке

Странице: 1 ... 5 6 7 8 9 [10]
91
Православље / Одг: Хитон
« Последња порука Nebo послато јул 18, 2019, 04:24:22 поподне »
празник посвећен полагању хитона Господњег, који се празнује 10 јула.

Односно 23. јула по грегоријанском календару.

У нашем црквеном календару, овај празник се назива - Пренос часне ризе Господа нашег Исуса Христа.
92
Православље / Одг: Хитон
« Последња порука Nebo послато јул 18, 2019, 04:09:12 поподне »
У 12. веку, приликом освајачких упада туркијских и татарских племена у Грузију, у неколико наврата су освајачи покушавали да се домогну хитона, знајући да би за њега могли добити велики откуп, међутим, нека сила је успела сачувати кедар и ковчег неповређене (нешто слично кивоту у којем се налазе мошти Светог Симеона Мироточивог у Студеници). Но, када је почетком 15. века Тамерланова монголска војска похарала Грузију, нарочито су се окомили на хришћанске светиње. Пошто су страдали неки други градови и цркве у њима, из Мцхета је на време склоњено све црквено. Један побожни човек тада откопа Сидонијин гроб уплетен у кедрово корење и извади из њега хитон Господњи, а затим га предаде грузијском патриарху.

Када је монголска најезда прошла, грузијски цар Александар обнови цркву у Мцхету и у њу свечано положи хитон Господњи. Хитон је тада уграђен у један крст. Међутим, 1625. године, персијски шах Абас нападе и покори Грузију. Како би се осигурао од стране Русије, да би задобио пријатељство руског цара Михаила, он узе хитон и у златном ковчегу га посла руском цару као знак добре воље.

Руски патриарх Филарет, како би проверио да ли то заиста хитон Господњи, наложи да се, слично као што је учињено по проналаску Крста Господњег у Јерусалиму, хитон ставља на  болеснике и заиста се догодише небројена исцељења. Након тога, хитон је свечано положен у московску Успењску цркву, где се и данас налази. Тада је установљен и празник посвећен полагању хитона Господњег, који се празнује 10 јула.

Ето, та чудотворна кошуља, коју је на свом телу носио сам Господ Исус Христос, боравиће тих десетак дана у Београду.
93
Православље / Одг: Хитон
« Последња порука Nebo послато јул 18, 2019, 04:06:25 поподне »
Да бисмо имали представу о каквој се светињи ради, ево укратко приче о хитону Господњем.

Хитон је кратка, најчешће бела, вунена или ланена хаљина без рукава, која се у ранија времена носила на голо тело, а преко ње је опасаван појас. Реч долази из грчког језика.

Хитон у који је био обучен Господ Исус Христос на Велики Четвртак, када су га јеврејски свештеници лишили слободе, својом руком је изаткала Његова Мајка - Пресвета Богородица. Сјутрадан, на Велики Петак, након што је Христос разапет, римски војници су, према неписаном правилу, међу собом разделили све ствари које су затекли на осуђенику. На крају је остао још хитон. Како је он био недељив, осим да га исцепају на комаде, војници се договоре да бацају коцку за њега. Пророчко виђење овог догађаја имао је јеврејски цар Давид, које је записао у свом псалму: "разделише одећу Моју међу собом, и за доламу Моју бацише коцку" (Псалм 21).

У то време, на Кавказу у земљи Картвелијанског народа (каснија Грузија), у граду Мцхету живео је јеврејски свештеник Елиоз, који је ту послат да преводи Картвелијанце у јудаизам. У време кад је Христос проповедао по Светој земљи, Елиоза првосвештеник Ана (исти онај који је наредио хапшење Исуса) позове писмом да дође у Јерусалим да присуствује планираном погубљењу Исуса који по народу приповеда да је Месија. Елиоз је заиста присуствовао распећу Христовом. Неким случајем (или се то не може назвати - случајем), Елиоз виде како онај римски војник нуди хитон Распетога окупљеним људима на продају, и он га откупи.

Кад се вратио у Мцхет, показа хитон својој сестри Сидонији, која осети велико умиљење према хитону узе га и приви уз своје груди и на месту умре. Тело јој се тренутно тако укочило, да никако хитон нису могли извући из њеног посмртног загрљаја. На крају, Елиоз је сахрани све са хитоном. На месту где је Елиоз сахранио Сидонију, касније је никао кедар, временом пораставши у дивовско дрво, које су Картвелијанци нарочито поштовали, већина од њих ни не знајући тачно каква светиња је испод њега похрањена. Јер, да је на месту где је избио кедар била сахрањена Сидонија са хитоном знали су само чланови Елиозове породице и та се тајна преносила са колена на колено само у овој свештеничкој кући.

Почетком 4. века, једна група младих жена - хришћанки, склањала се са римске територије, јер су у јеку били прогони хришћана у режији злогласног Диоклецијана. Оне су чуле да у земљи Картвелији, иако њени житељи нису хришћани, влада мир и верска толеранција. Мислиле су се тамо склонити док не прођу верски прогони у Римском царству. Међутим, у Јерменији их је заробио злочестиви владар Тиридат и све погубио. Тада је заробљавање, игром случаја (?), избегла само једна девојка, именом Нина. Она је била родом из Кападокије и рођака Светог великомученика Георгија и потоњег патриарха јерусалимског Јувенала.

Нина се некако докопала картвелијанске земље и отишла у град Мцхет. Упутила се у царску палату и замолила за заштиту. Грузијски владар Мириан је лепо примио и дозволио да подигне себи једну кућицу на царском поседу. Боравећи у Мцхету, Нина је упознала јеврејског свештеника Авијатара, потомка оног свештеника Елиоза који је донео хитон у Мцхет, који јој је испричао повест о хитону.

Нина поче одлазити ноћу под онај кедар где се молила. Истовремено, ова млада жена поче чинити чуда силом Божјом, по чему се врло брзо прочула по целој земљи. Храбро је проповедала хришћанство и била је омиљена у Мцхету, нарочито од стране цара Мириана и његове жене, који су се на крају крстили, а њиховим примером пошла је и већина Картвелијанаца. Ова девица Нина се упокојила 335. године и канонизована је као Света равноапостолна Нина, просветитељка Грузије. Њеном заслугом је у Грузији нарочито заживео јак култ Светог великомученика Георгија, рођака Нининог. Према једној верзији, и сам западњачки назив за Грузију - Georgia долази управо због култа Светог Ђорђа. И код нас се по литератури може наћи назив Ђурђијанци за Грузине.

Још за Нининог живота, онај кедар је био посечен, јер је због своје величине и старости претио да се сруши на околне грађевине. Међутим остао је један велики пањ и испод земље корење које се омотало око ковчега са телом девице Сидоније и хитоном у њеним рукама. Међутим, на Нинину молбу, гроб није откопаван ни после њене смрти, јер се сматрало да би то било богохулно. Из пања временом поче да тече миомирисна течност која је имала исцелитељну моћ.
94
Православље / Хитон
« Последња порука Nebo послато јул 18, 2019, 04:05:05 поподне »
Од 22. јула до 2. августа у београдској цркви Рођења Светог Пророка Претече и Крститеља Јована, на међи Лабудовог и Петловог брда, боравиће хитон Господњи.

„Док хитон буде у Храму, свакодневно ће бити служена Света литургија са почетком у 8, те вечерња служба у 17, а током тих богослужења верници ће имати прилику да се поклоне великој светињи“.

https://srbin.info/pocetna/aktuelno/cudotvorna-svetinja-stize-u-srbiju-iz-rusije-hiton-je-deo-haljine-isusa-hrista/
95
Aрхеологија и археогенетика / Одг: Древни геноми из викиншког периода
« Последња порука НиколаВук послато јул 18, 2019, 01:46:28 поподне »
Пренећу Синишина занимљива запажања о хаплотиповима из горе поменутог рада:

"Свега два припадника Динарика, један на Готланду (налазиште Копарсвик) и други у Украјини(Чернигову). Први je СНП одређен као I2-CTS10228, a други као I2-YP196. Иако сам се понадао да би овај готландски могао бити старија веза која недостаје, чини ми се да се такође ради о Словену,а не о Викингу, јер аутосомално има јаку словенску компоненту, баш као и узорак у Чернигову. Осим тога, на истом налазишту у Готланду присутан је и један тестирани са словенском R1a-Z280>CTS1211 и са такође наглашеном словенском аутосомалном компоненетом. С обзиром да је то већ 10. вијек, није чудно да су неки Словени били присутни на Готланду."

"Има један I1-M227 (VK50). На истом налазишту у Готланду (Копарсвик) гдје је нађен и I2-CTS10228. Међутим, за разлику од  I2-CTS10228 (VK53), његова аутосомална генетика је изразито викиншка(шведска)."

"Да, с обзиром на аутосомални налаз тестираног М227, М227 је вјероватно повезана са Викинзима са простора Шведске. Колико сма на брзину видио Z63 није присутна у овом раду, што само иде у прилог томе да се ради о континенеталној германској I1. Међу Викинзима су присутне I2-L22 (нисам гледао ниже гране, вјероватзно доста отпада на P109) и I1-Z58."

"Има неких 6 P109. То је посљедњи СНП за ту грану. Сва шесторица тестираних,а има их од Данске, Исланда, Естоније, Британије имају јаку скандинавско-сјеверноатлантску компоненту. Дакле, ради се о аутентичним Викинзима. Чак и тај естонски узорак P109 из 9. вијека има веома мало угрофинске (око 10%) или словенске генетике (око 2%)."

"Постоје и три Ј2 хаплотипа. Иако су нађени у гробовима у Скандинавији, имају појачану јужноевропску (италијанску) компоненту, тако да се вјероватно ради о појединцима са југа који су на неки начин били уклопљени у викиншко друштво и који су се мијешали са Викинзима, што мијешана аутосомална генетика њихових потомака и показује. Нађене су Ј2а-L70 и Ј2а-М67. Као и једна основна Ј2 без нижих грана."

"Што се N хаплогрупе тиче, углавном се ради о грани VL29>L550. И аутосомално је код ових присутна наглашена угрофинска генетика, али је процес мијешања већ био одмакао."

"Ове L2, L1, Q1b вјероватно нису оригинално викиншког поријекла, јер сви имају солидне проценте јужњачке аутосомалне генетике."

"Занимљива ситуација са Е хаплогрупом. Присутна 2 узорка. Један са Готланда, Копарсвик, припада хаплогрупи Е-М123>L791. Дефинитивно није викиншког поријекла. Аутосомално, изразита словенска генетика. Послије видим на YFullu да постоји једна млада подграна  Е-М123>L791>Y6938 стара око 1300 година приутна скоро искључиво на просторима словенских земаља. Некако наслућујем да се ту углавном ради о Јеврејима. Али ово би био доказ њиховог раног доласка у ове крајеве и мијешња са Словенима.
Овај Копрсвик, Готланд је морао бити неко прилично живо мјесто, много различитих популација на малом простору. Евидентно присуство и Словена и Угрофина.

Друга Е је E-V13 из налазишта у Данској такође са појачаном јужњачком и словенском компонентом."

"G2a хаплогрупа је присутна кроз три узорка, при чему један од узорака припада нижој подграни G2a-L497>S2808. Ова подграна је кроз неке своје огранке приутна на подручју Скандинавије вејроватно још од Жељезног доба. Тако да не чуди да овај узорак има изразиту скандинавску генетику. И овја узорак је са Готланда."

"Код R1a свакако доминира R1а-Z284, међутим ни присуство словенско-балтских гран аније занемарљиво. Од R1a-Z280 приутни су: три Z92 и седам CТS1211 од којих тројица  CТS1211>CTS3402. Аутосомално, поред словенске генетике, присутна је и угрофинска и скандинавска генетика. Ово је донекле разумљиво јер је Z280 мијешана словенско-балтска хаплогрупа.

Хаплогрупа R1a-M458>L1029 je присутна на три узорка при чему једна узорак припада још специфичнијој источнословенској грани L1029>YP417 (приутна прилично и код нас). Иако су два од ових узорака са простора Украјине и Русије, и трећи узорак који из Данске показују јасно словенско невикиншко поријекло, гдје словенска аутосомална прелази 90%. Рекао бих да је иначе R1a-M458>L1029 иницијално најсловенскија хаплогрупа, ако таква постоји."

"Хаплогрупа Т је присутна код двојице тестираних кроз двије гране. Један је T-208 и аутосомално има јаку скандинавску и угрофинску генетику, док је други T-L446>CTS933 и има значајан удио јужњачке медитеранске генетике."

"У истраживању је на Исланду присутан и један R2a1b-Y8763. То је прилично источњачка грана, најприсутнија на подручју Индије, арпаских земаља. Има јаку аутосомалну генетику британских острва и није искључено да су британска острва, односно Римско царство били путања којом је његов предак стигао на сјеверозапад Европе."

"Што се тиче R1b доминира U106 мада има прилично и разних грана P312. Нисам претјерано проучавао R1b па нисам прегледао све те ниже гране. У сваком случају се ради о западној R1b.

Има додуше један источни R1b-Z2103>Z2109, али са преко 80% доминантном јужњачком медитеранском генетиком тако да је све јасно."
96
Hvala na tomee,stvarno nigde nisam mogao da nadjem koren...problem je sto imam 15 godina, ne znam jel smem sad da se testiram? Ako nista bar da ae dokopam te nusiceve knjige da procitam. Ako bilo ko zna bilo sta pisite molim vas. Ja sam kod nusica samo nasao da je u vucitrnu zive prota dqnilo danca frtunic. Kad bi imao naslov ili ga neko citirao puno bi znacilo... u stvari bilo koja informacija bi puno znacila

Што се тиче тестирања, мислим да није никакав проблем што си малолетан. Треба се само распитати код лабораторије. Ово ти је линк за њихов сајт па их можеш контактирати и питати:

www.dnk.rs
97
Народи и њихова генетика / Одг: Македонци
« Последња порука Небојша послато јул 18, 2019, 12:03:45 поподне »
Синиша је одрадио пресек за Македонце са овог истраживања. По подгранама то изгледа овако:

E-M35 (2) 1,94%
E-V12 (2) 1,94%
E-V13 (13) 12,62%
E-M81 (1) 0,97%
E-M123 (1) 0,97%
G1 (1) 0,97%
G2a-L497 (1) 0,97%
G2a-M406 (3) 2,91%
H-M82 (1) 0,97%
I1-M253 (2) 1,94%
I1-M253>P109 (2) 1,94%
I2-L233 (1) 0,97%
I2-M223 (1) 0,97%
I2-M26 (1) 0,97%
I2-YP196 (11) 10,68%
I2-YP196>PH908 (15) 14,56%
J1-M267 (3) 2,91%
J2a-M410 (3) 2,91%
J2a-M410>M92 (2) 1,94%
J2b-M241 (5) 4,85%
J2b-M205 (1) 0,97%
R1a-M458>A11460 (3) 2,91%
R1a-M458>L1029 (8 ) 7,77%
R1a-Z280 (7) 6,80%
R1a-Z93 (1) 0,97%
R1b-L51 (5) 4,85%
R1b-BY611 (4) 3,88%
R2 (1) 0,97%
T (2) 1,94%

Тестирани J1-M267 има поклапање са једном породицом из Врањског Поморавља (J-L829).

Међу J2a постоје бар двојица J2a-L24>L70. Више блиских поклапања на југоистоку Србије.

Код J2b-M241 већина одлази на Z638. Постоји један PH1602 (род Б1 у нашем пројекту). Такође има и Z631>Z1043 (385a=10).

Углавном се јављају исте подгране као и код Срба са југа Србије.
98
Hvala na tomee,stvarno nigde nisam mogao da nadjem koren...problem je sto imam 15 godina, ne znam jel smem sad da se testiram? Ako nista bar da ae dokopam te nusiceve knjige da procitam. Ako bilo ko zna bilo sta pisite molim vas. Ja sam kod nusica samo nasao da je u vucitrnu zive prota dqnilo danca frtunic. Kad bi imao naslov ili ga neko citirao puno bi znacilo... u stvari bilo koja informacija bi puno znacila
99
Фртуна означава некакво невреме.
http://www.prepis.org/items/show/11333

Не знам да ли може имати икакве везе с тим презименом. Можда је оно настало од какве карактерне особине изражене овим појмом?
100
Фртуна означава некакво невреме.
http://www.prepis.org/items/show/11333
Странице: 1 ... 5 6 7 8 9 [10]