Скорашње поруке

Странице: [1] 2 3 4 5 6 ... 10
1
Црна Гора / Одг: Петровдан и Павловдан 1941.
« Последња порука Иван Вукићевић послато данас у 06:20:06 поподне »
Ово је оригинална страница италијанског сајта где се као датум фотографије наводи 12.7.1941. када је одржан сепаратистички Петровдански сабор:
https://patrimonio.archivioluce.com/luce-web/detail/IL0000027804/12/inquadratura-autorita-religiosa-ortodossa-platea.html?startPage=0

2
Црна Гора / Одг: Петровдан и Павловдан 1941.
« Последња порука Иван Вукићевић послато данас у 06:00:19 поподне »
Кукавни Јоаникије испаде двоструки издајник, и комунистима и српским патриотама.

Том логиком и Секулу Дрљевића можеш да назовеш кукавним јер ето, не воле га ни комунисти ни српске патриоте. Јадничак.

Не бих се ја олако залетао са таквим квалификацијама.

Чињенице су чињенице и не треба их улепшавати због тога што су непријатне. А сазнање да је некадашњи Митрополит црногорско-приморски био издајник јесте итекако непријатно. А још је непријатније сазнање да је такав човек проглашен за "свештеномученика". Тиме митрополит Амфилохије није опрао биографију свог претходника као што се надао, али јесте компромитовао читав процес канонизације СПЦ.

Митрополит Јоаникије је учествовао на сабору који је најсрамотнији у историји Црне Горе, а никада се није оградио од истог. Чак шта више, осудио је свенародни устанак који је избио наредног дана (због истог тог срамотног сабора) у коме су учествовали и партизани и четници, као и они који нису били ни једно ни друго. Пеко Дапчевић је, ма колико незахвалан био, у праву за деловање митрополита Јоаникија: "он нема право да се тако представља, јер су на тој столици увијек сјеђели велики и заслужни људи а не издајници какав је био он".

Воли политику, хоће да буде главни...

То је оно што највише и забрињава. Гомилање титула које сам себи додељује без одлука сабора, попут "Архиепископ цетињски", не делује обећавајуће. Као што не делује обећавајуће ни шуровање са Вартоломејом након свега што је урадио и украјинским фашистима из расколничке ПЦУ од којих му је један "архиепископ" ових дана био у гостима. Али хајде да се не удаљавамо превише од теме - Петровдан и Павловдан 1941.
3
Старе фотографије / Одг: Архива старих фотографија Балкана
« Последња порука marigold послато данас у 02:17:24 поподне »


Лепе сестре, Београд 1910.
Извор: Фејсбук страна Активна култура
4
Српски ДНК пројекат / Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Последња порука Atlantische послато данас у 02:07:04 поподне »
Читао сам овде на подфоруму Г2а о тој хаплогрупи, видим да је свуда распрострањена, али да се претпоставља да су Келти у питању?
У случају ове гране може се рећи да та теорија у овом тренутку има највише смисла.
5
Институције и установе / Одг: Школство у Србији
« Последња порука marigold послато данас у 02:06:52 поподне »




Домаћичке школе

У међуратном периоду, залагањем друштава за очување здравља и државних хигијенских завода, осниване су по целој Србији ,,Домаћичке школе".
Њихов циљ је био да се девојке са села, пре удаје, упознају са савременим начином вођења домаћинства. У тим школама су се стицала знања из хигијене, кулинарства, педијатрије, културе опхођења, итд. Циљ је био да сеоске девојке, које су већ стекле основно образовање, кроз ове курсеве који су трајали 3 месеца, 5 месеци или 9 месеци, донесу бољитак нашем селу. На тај начин што ће кад се удају, у својим кућама елиминисати погрешне штетне навике, а увести здравије и економичније вођење дома.
Девојке су након домаћичких школа, као мисионари у своје сеоске куће уводили разне новитете, попут здравијег јеловника, функционални распоред покућства или нпр. четкице за зубе које су бесплатно дељене полазницама школе.
Ове школе су биле веома бројне и добро прихваћене, судећи по добром одзиву. Што је најбитније, утицале су на сеоске девојке да остану на селу и да ту остваре достојан живот.

Љ. Маринчић

Извор: Фејбук страна Активна култура
6
Српски ДНК пројекат / Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Последња порука vid.knezevic послато данас у 01:02:29 поподне »
Ротар, Петковдан, Панчево, Јужни Банат, R1a-Z280>CTS1211

Ротари су, према предању, староседеоци у овом крају.

У мом селу Сутјеска (Старо име Сарча) у Средњем Банату, породица Ротар су Румуни староседеоци.
7
Српски ДНК пројекат / Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Последња порука Adnan послато данас у 12:27:02 поподне »
Balić nepoznato I-M423
8
Црна Гора / Одг: Петровдан и Павловдан 1941.
« Последња порука Јосиф из Трбушнице послато данас у 09:42:03 пре подне »
Кукавни Јоаникије испаде двоструки издајник, и комунистима и српским патриотама. Најпре што је био на Петровданском сабору (мада бих волео да ми неко открије шта је тамо радио - да ли је говорио нешто и сл. у корист фашистичке и несрпске ЦГ), а онда што је подржавао оне што су били против тог истог сабора.

Не бих се ја олако залетао са таквим квалификацијама.

Апел српском народу 1941. потписали су неки од најзнаменитијих Срба оног доба, али нису баш само због тога чак ни од комуниста сви листом проглашени за издајнике.

А гледе Амфилохија, то је типичан Србин Црногорац. Воли политику, хоће да буде главни... А поштује и теократску традицију ЦГ.  :)

9
Српски ДНК пројекат / Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Последња порука Небојша послато данас у 08:45:49 пре подне »
Касагић, Ђурђевдан, Градишка, Република Српска, I2-S17250

Шеган, Ђурђевдан, Пађене, Книн, I2-S17250
https://www.poreklo.rs/2012/06/04/poreklo-prezimena-selo-pa%c4%91ene-knin/
10
Родови и њихове хаплогрупе / Одг: Бјелопавлићи E-V13>Z5017>Z16988>BY155589
« Последња порука ZoranV послато данас у 04:26:36 пре подне »
Иначе 1444. се од Бјелопавлића помињу Радосав Димитровић и Радоња Ружић. Вјероватно је Радосав син особе по коме се зове ово село Димитровић из 1485.
Да Радосав Дмитровић је син Митра, који је син "Бјелога Павла". 1444 године Радосав је вјероватно у касним 30им и раним 40им годинама.

1477. на територији Херцеговачког санџака помиње се у дијелу нахије Бјелопавлићи војвода Радосав без имена оца. Могуће да је то управо Радосав Димитровић из 1444. обзиром на титулу "војвода" која је котирала изнад кнеза, то би упућивало и да је старији 1477. 1477. по имену оца нема особа које би били његови синови, док се 1485. у селу Димитровић јавља неколико особа са презименом "Радосалић". Обзиром да се у пљачкама и сличним ситуацијама у Дубровачком архиву тада поименице највише помињу главни људи у неком катуну/племену вјероватно је ова особа била мећу главним Бјелопавлићима тада, ако не и главни.
Дио нахије који се помиње је вјероватно ван граница земље Ивана Црнојевића. Овај дио нахије Бјелопавлића који је пописан признаје турску власт, док дио нахије који је признаје бласт Ивана Црнојевића није пописан. Пописан је тек 1485 године. На основу поређења пописа 1477 и 1485 може се видјети да има доста имена у Вржегрмцима који се поклапају између ова два пописа, тако да је попис из 1477 вјероватно стање које је затечено на том подручију те године.
Но, ако се вратимо 3 године у назад, и обрати пажња да је Ђорђо Мерула у опису опсаде Скадра 1474 забиљежио:
 "Secondly, a treacherous vojvode, to save his possessions, took a bribe and did not give our men the support they needed. "

А Ђурђев од Бјелопавлића преузео причу:
Треба још додати да предаље зна да је Раслав Бубин признао
турску власт. Он је - према предаљу - прешао у Вражегрмце
из Мартинића. Наводно се он оженио ћерком Ивана Црнојевиhа.
Наишли су већ били и Турци. Некакав бег Соколовић из
Босне побратими се са Раславом и затражи од њега земље колико
може покрити волујска кожа. Тако је тај бег посео село Добро
Поље поред Зете. Због тога је Иван Црнојевић пошао против њега
и уништио му кућу и породицу, а оставио само жену у другом
стаљу која је имала касније два сина.

А зна се да је Иван Црнојевић дао ћерку војводи влашком Радулу, и да је Радул/Радослав/Раслав војвода пописан 1477 године, који је прије женидбе задавао муке Ивану Црнојевићу упадајући му у посједе, те му је Иван да га придобије дао шћер. О некаквом бегу Соколовићу треба погледати џемат сина Николина сина Павлова. Наиме дукађински војвода Павле, који је био католик, имаше сина Николу, који имаше сина Прогона кога Турци узеше док је био дијете је 1477 године већ стасао и у роду своме који се након пропале опсаде Скадра 1474 са братствима извукаоа у околину Бјелопавлића, у којима је већ 70ак година живјела ближа родбина Димитријева. Имали су на тај начин тампон зону између земље Црнојевића и Вржегрмаца. Ко познаје конфигурацију тог терена зна о чему причам. 1478 године Турци узимају Скадар. Доста фамилија, међу њима и Иван Црнојевић са својом бјежи у Италију. Али се након пар година враћа, и прави удар који је народ записао. АКо се упореди број пописаних у области Вржегрмаца 1477 и 1485, када су Турци повратили власт, види се да је број пописаних спао са 200 на 29. Исто обратити пажњу да 1477 харач није купњен, нити је описано гдје је та дружина издизала стоку. Просто зато што је то била војна формација, на тактичком положају. Али 1485 године је пописан Радуле Богданов у Вржегрмцима, тако да је тај удар вјероватно преживо. Могло би се писати о овим претпоставкама још, али ово је један низ хронолошких радњи од 1474 до 1485 године у области Вржегрмаца, који показује могућ правац кретања групе из правца Скадра, и идентификује двојицу вођа Раслава Богдановог, и Ахмеда Николиног. А и предање јасно пише да се ради о побратимству. Али то је неки дио приче који се односи на релацију имеђу Бјелопавлића Бубића и Дукађиновића. А титула војводе влашког је насљедна, јер му је ђед Стефан био војвода влашки у Фарсали и Домокосу.

Зор, да ти одговоим на цитат... На основу горе изложеног не бих рекао да је Радослав Димитрије био војвода у Вржегрмцима. Његови посједи су били у оквиру земље Црнојевића, а он је био превише стар и не толико моћан да ратује под Скадром, жени се са одивом Црнојевићком, и братими са амбициозним и лукавим Ахмедом. Да су неколицина Радосалића из села Дмитровић синови Радослава Димитријевог, то је тачно.





Странице: [1] 2 3 4 5 6 ... 10