Скорашње поруке
Милиновић (Лазарева субота), Бабина Ријека, Доњи Кукурузари/Костајница
Припада хаплогрупи I2a-PH908. Тестирао се у YSEQ на 37 маркера, па је теже поређење са тестиранима у нашој бази. Поседује ређу снижену вредност DYS456=14 и DYS385=14-14. То су у суштини маркери по којима се разликује од великог броја тестираних на 17 маркера, претежно из Србије и Босне.
Од географски блиских издвајају се Мазалица (Јовањдан) из Црквеног Бока/Суња од којег се разликује на поменута 2 маркера и Вучковић (Никољдан) из Доњег Класнића/Глина, од којег се разликује на DYS385, док DYS456 код другог није тестиран. Од Црнокрака (Михољдан) из Лике (Медак/Госпић) разликује се на иста два маркера.
На попису 1948. било је 6 домаћинстава и укупно 20 Милиновића у Бабиној Ријеци. Ако Демић зан раније податке о презимену, нека напише.
91. Миловановић (1900. године: Вујаклић), Савидан (1900. године: Видовдан), Вашица, Шид, E-V13>Z1057
Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS448=21 и снижену вредност маркера DYS576=16. На три маркера се разликује од хаплотипова следећих тестираних:
- необјављени резултат, Добра Вода/Клина
- Лукић, Никољдан, Осечина
- Шилобад, Стевањдан, Сливница Површ/Равно
Због славе вреди истаћи и следећег тестираног од чијег хаплотипа се разликује на 4 маркера:
- Станић, Видовдан, Ивакуша/Водотеч/Бриње
Са хаплотипом Станића дели вредност маркера DYS576=16.
Без дубљих генетичких тестова није могуће рећи да ли постоји нека ближа веза.
Деда тестираног је рођен 1920. године у Вашици, а за време Другог светског рата прешао је у Табановац код Петровца на Млави, где се оженио и узео женино презиме Милошевић и славу Савиндан. Његови синови су потом по свом деди са мајчине стране узели презиме Миловановић, које и данас имају. Ово је заиста редак пример да је нека породица након 1941. године два пута мењала презиме.
Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране, а дубљи тест би ваљало да уради и неко од Станића.
Ово је значајан резултат јер је са овим утврђена изворна хаплогрупа Вујаклија, који су са огранцима под другим презимена најбројнији банијски род који слави Видовдан. Прилично је извесно да постоји ближа веза са Станићима из Лике исте славе и треба груписати Станића и Миловановића у исти генетички род.
Више ће о роду Вујаклија рећи Петар Демић.
Са овим резултатом би требало да смо сазнали хаплогрупу Милана Вујаклије, познатог српског писца и преводиоца, аутора Лексикона страних речи и израза.
Сродност са Станићима је у том случају поприлично вероватна, као што си написао. Сврстани су сада у исти род.
Као што је Лука поменуо, Вујаклије су највећи банијски род који прославља Видовдан.
Према подацима из XVIII вијека, присуство Вујаклија је потврђено у низу банијских села (Беговићи, Доње Селиште, Жировац, Јабуковац, Јошавица, Обљај, Пастуша, Чавловица). Занимљиво је да у Јабуковцу, Јошавици, Обљају и Чавловици постоји већи број родова који прослављају Видовдан (Богичевићи, Вујаклије, Еремије, Зубановићи, Личине, Љубичићи, Мрђеновићи, Пејаковићи, Славнићи, Стапари, Чакаре), па није искључено да су барем неки од њих настали издвајањем од Вујаклија и узимањем нових презимена. Да је оваквих случајева код Вујаклија било, знамо на основу потомака кнеза Пејака Вујаклије из села Јошавица - они барем од друге половине XVIII вијека носе презиме Пејаковић.
Поменути Милан Вујаклија потиче од огранка Вујаклија из села Обљај.
Љубичићи припадају хаплогрупи I1-P109>FGC21732. Њихову изворну припадност овој хаплогрупи потврђује резултат Суботина из Санада код Чоке, који такође слави ову ретку крсну славу. Ово значи да на Банији као подручју са највећим бројем свечара ове славе постоје најмање два различита генетички профилисана рода.
