Скорашње поруке

Странице: 1 2 3 4 [5] 6 7 8 9 10
41
Језикословље / Одг: Локални изрази и сленгови
« Последња порука drajver послато Јун 28, 2026, 04:34:43 поподне »
Сазнах да погрдни аустријски назив за Југословене Tschusch потиче од речи Чуш, скраћено од Чујеш.

Нисам знао да постоји овај назив. Сад видим да постоји одавно, бар од 70-тих. Ко зна, можда значи "паметни" или "пристојни".
42
Језикословље / Одг: Локални изрази и сленгови
« Последња порука AC послато Јун 28, 2026, 04:03:07 поподне »
Сазнах да погрдни аустријски назив за Југословене Tschusch потиче од речи Чуш, скраћено од Чујеш. То ме је вратило у детињство када сам слушао разговоре своје бабе, која је са севера Метохије, и коју сам јако ценио и волео. Често би користила узречице:

Цитат
Чуш, чуш
(у смислу изненађења)
и
Цитат
Ада чуш
(у смислу ”види да ти кажем”)
43
Отварам ову тему са циљем да се утврди и прикупи што више информација о даљем поријеклу поменутих родова.Према књизи ,,Вишеградски Стари Влах" свештеника Стјепа Трифковића, за село Станишевац код Добруна каже се да су на том мјесту некада били станови манастира Добруна и када је манастирско имање разграбљено, тек након тога су се доселила два брата Шимшића из села Столац а касније се један од браће  одселио на Кованушу и од њега су Јевтићи а од другога су Шимшићи.

За сусједно село Столац у истој књизи каже се да је у селу једна породица са различитим презименима: Лазаревићи, Радовановићи, Миловановићи и Шимшићи.Мјештани причају да су им преци на овом мjесту још од „фета“ (пада Босне), не знају када су се одвојили нити како  су прије звали и сви славе Јовањдан.

Према верзији Јовичића из Вардишта код Вишеграда и њиховог породичног стабла, каже се да су они потомци неког Сима Шимшића за кога претпостављају да се доселио на поменуте просторе око 1760 из Пљеваља, и ови Јовичићи такође славе Јовањдан.

Према верзији неких Шимшића из Станишевца и њихових породичних предања, такође се помиње могућност досељавања из Црне Горе (Разна предања - Између Пиве и Таре, са сјевера Црне Горе, Пљевља и околина, Плужине итд ), дакле оно што се наводи у књизи Стјепа Трифковића и у породичним предањима поменутих родова о даљем поријеклу се не поклапа( зато смо овде да уколико је могуће утврдимо која опција је тачна).

Дакле, по свему досад написаном, закључак би био следећи, горе поменута презимена: Јевтићи, Шимшићи, Лазаревићи, Радовановићи, Миловановићи и Јовичићи( породично предање Јовичића је да  су од Шимшића) су род по мушкој линији, односно имали су негдје у прошлости заједничког претка са двије могућности од даљем поријеклу: 1) Старосједиоци, још од пада Босне. 2) Досељени из Црне горе( око 1760.године, 18.вијек).Најбољи печат овом закључку дала би генетика, односно тестирање по мушкој линији (Y хромозом).У табели Српског ДНК пројекта већ пар година имамо резултат једног Јевтића који припада И2 хаплогрупи (I2- PH908) која је уједно и најзаступљенија код Срба и сходно томе горе поменута презимена би такође трабала носити исту хаплогрупу али треба бити спреман и на изненађења.

Замолио бих оне који се поред познавања поријекла презимена и историје ових крајева, разумију и у генетику и генетичка истраживања да нешто више кажу уколико тестирани Јевтић(I2-PH908) има неких блиских поклапања у табели и шта мисле о овој верзији о поријеклу из Црне Горе.
45
Организоване акције тестирања / Одг: ДНК тестирање становништва Класнића
« Последња порука Небојша послато Јун 28, 2026, 01:12:59 поподне »
Русић, Јовањдан, Доњи Класнић, Глина, J2b-M205>Y22059


Русић се лепо уклапа у генетички род крајишких Јовањштака J-Y22063. Иако је тестиран преко YSEQ и у том панелу нема неких кључних маркера за поређење, на основу доступних вредности уочљива је веза са двојицом Радојчића из Љубине код Двора (J-Y22063+). Овај хаплотип карактерише висока вредност на маркеру 385ab (15-20, 15-21). Близак им је сигурно и Мрђеновић (Јовањдан) из Зута код Двора, а осим тога, сличних хаплотипова има око Цивљана и Врлике (Шарци, Деспинићи), као и у околини Никшића.

У Крајини се Y22059 слављеници Св. Јована углавном могу повезати са групом око личких Усораца (такође Y22063+).

Петар ће вероватно дати нешто прецизније податке о пореклу Русића, пошто су ово његови крајеви.
46
Pozdrav svima,Registrovao sam se na forum u nadi da ću rekonstruisati stariji dio porodičnog stabla za moju granu porodice Grnović iz sela Lovča (pravoslavna parohija Jovac, okolina Hrvatske Kostajnice, Banija) [dask.hr].Naša krsna slava je Sveti Jovan Krstitelj, što nas odvaja od većine ostalih Grnovića na Baniji koji slave Sv. Nikolu. U porodici postoji živo predanje da smo starinom „ispod Lovćena“ (Stara Crna Gora), a u govoru starijih su ostali sačuvani lingvistički tragovi tog kraja (izgovor śutra, śekira, neđelja i uzrečice/psovke sa pominjanjem svete neđelje). Takođe, postoji predanje da se u manastiru Komogovina pominje ili čuva naša porodična ikona sa blagoslovom.Moja direktna muška linija po sjećanju ide ovako:Mladen (ja) < Milan < Dušan < Jovan < Ostoja < Stojšin (Stojša)Uspio sam da kompletiram dva bračna para iz 19. vijeka iz sela Lovča:Ostoja Grnović i njegova žena Marija Čizmić (vjenčani vjerovatno između 1870. i 1890. godine).Ostojin otac Stojšin Grnović i njegova žena Ikonija Rajković (vjenčani vjerovatno između 1840. i 1865. godine).Interesuje me da li neko od kolega istraživača ima digitalizovane popise krajišnika Banske pukovnije ili crkvene protokole parohije Jovac u kojima se pominju ovi moji preci? Cilj mi je da saznam kako se zvao otac pomenutog Stojšina Grnovića i tako pomjerim granicu rodoslova u kasni 18. vijek.Unaprijed hvala svima na pomoći i smjernicama!
47
Аутосомална ДНК / Одг: Словени, Старобалканци, Ромеји/Византинци Г25
« Последња порука Душан послато Јун 28, 2026, 11:25:32 пре подне »


Target: OneLove
Distance: 2.7187% / 0.02718678
47.8   Roman_Balkan
45.0   Slavic
7.2   Serbia_Roman_oEastMed.AG

Target: Serbian
Distance: 0.7562% / 0.00756204
53.4   Slavic
35.2   Roman_Balkan
10.2   Serbia_Roman_oEastMed.AG
1.2   Rouran_Khaganate

Target: Serbian_Croatia
Distance: 0.8138% / 0.00813827
58.8   Slavic
32.4   Roman_Balkan
7.6   Serbia_Roman_oEastMed.AG
1.2   Rouran_Khaganate

Target: Serbian_Bosnia_Herzegovina
Distance: 0.7624% / 0.00762354
57.8   Slavic
31.6   Roman_Balkan
9.4   Serbia_Roman_oEastMed.AG
1.2   Rouran_Khaganate




Target: Dušan_scaled
Distance: 2.2236% / 0.02223634
59.0   Slavic
32.2   Roman_Balkan
8.0   Serbia_Roman_oEastMed.AG
0.8   Rouran_Khaganate
48
Дискусије о хаплогрупама / Одг: J2b-M205>A11525>Y22059
« Последња порука Небојша послато Јун 28, 2026, 09:32:34 пре подне »
https://www.poreklo.rs/2016/01/20/grbljani/
Читам коментаре па се у једном наводи:

"Zašto navodim Mikijelja i Bana iz Grblja? Zato što Mikijelji iz Grblja imaju dio svojih rodnih grana u Radoviće i Krtole koji su starina. Dok prezime Ban iz Grblja nema isto porijeklo sa Ban iz Radovića. Ali prezime Ban iz Grblja ima istog pretka sa Banom iz Dubrovnika, od kojih je Matija Ban, političar po kom se zove Banovo brdo u Beogradu.'

Сва је прилика да ово јесу управо Бани из Грбља (Главати, Котор).

Бани и њихов огранак Бајковићи (Свети Стефан) дошли су у Грбаљ у 16. столећу из Грађана у Ријечкој нахији. Од ових Бана био је митрополит Митрофан Бан.



На FTDNA, Бан има потпуно поклапање на 25 маркера са Дивјаком из Лике. Дивјак је потврђен као J-Y22063, па су вероватно и Бани та подграна, али сачекајмо BIGY.
49
Аутосомална ДНК / Одг: Поделите нове 23андМе резултате!
« Последња порука Небојша послато Јун 28, 2026, 08:05:38 пре подне »
Možda, ALI i dalje imam dosta poklapanja sa ljudima iz okoline Zadra, a sa jednom osobom "čak" delim 44 cM, tako da je, ako ništa drugo, i ovde prisutan taj signal koji sam viđao na Ancestry-ju. 😄 Šalu na stranu, rezultati su zaista očekivani i, moram priznati, u mnogim aspektima deluju dosta preciznije (i realnije) nego AncestryDNA. Uskoro će mi stići i rezultati sa MyHeritage, tako da će biti zanimljivo uporediti ih sa ovim.

Što se samih regionalnih rezultata tiče, jedino mi je malo žao što BiH nije podeljena na veći broj regija ili čak kantona, pošto upravo odatle imam veliki broj poklapanja. Kod tih match-eva primećujem da se određene oblasti često ponavljaju, baš kao i među mojim AncestryDNA poklapanjima, ali bilo bi mnogo preglednije kada bi se takvi trendovi mogli videti direktno, bez prolaska kroz svaki pojedinačni match. Inače, zanimljivo je da i ovde dobijam nekoliko bližih poklapanja iz Banata, baš kao i na Ancestry-ju.

То мало зависи и од узорка у јавној бази 23andMe. Чешће се тестирају људи из динарских крајева, па се у том смислу Босна и Хрватска као Country Matches редовно појављују Балканцима. Слично важи за Genetic Groups Distant. То може указивати и на старију IBD везу, или не обавезно старију, али не тако густу мрежу IBD поклапања. Миграције су на Балкану у задњих 500 година биле живе, па тако Срби из Шумадије неретко имају Distant Genetic Groups на простору Хрватске (Далмација), док Хрвати са друге стране могу имату Distant Genetic Groups Велика Морава. Најинформативније је када видиш Close Genetic Groups, а то је код тебе Јужна Панонија и северне динарске области. 

Više od samih genetičkih grupa i poklapanja ipak sam iščekivao njihov Ancestry Timeline. Međutim, iz nekog razloga prikazuje mi samo prve dve generacije (~1970. i ~1940), dok ostale uopšte ne prikazuje. Ne znam da li je to zato što na 23andMe nemam formirano porodično stablo ili postoji neki drugi razlog.

Имаш само једну "популацију" у Ancestry, па ти не може показати разноврсни Ancestry Timeline. Показује само да су ти најскорији преци били доминанто Bosnian, Croatian, Montenegrin & Serbian. Исто би било и да оде даље у прошлост, зато се ограничава само на 20. век.

Ancestry Timeline је кориснији када имаш више популација у Ancestry Composition, па можеш видети када су отприлике живели преци са доминантном једном генетиком. Мој пример:




50
Организоване акције тестирања / Одг: Светски ДНК месец 2026
« Последња порука Ojler послато Јун 28, 2026, 01:04:35 пре подне »
160. Ђурковић, Ђурђевдан, Лаћарак/Сремска Митровица, I2-Y3120

Један од резултата где се нема шта много написати. Тестирани нема сазнања о даљем пореклу, а фамилије села Лаћарак нису обрађиване у етнографској литератури коју поседујемо.

Хаплотип тестираног карактерише једино повишена вредност DYS390=26 и у мањој мери DYS570=17. У бази резултата Српског ДНК пројекта нема оних за које би се могло рећи да поседују сличност у мери која би указивала на сродност тестираних са Ђурковићем. Постоје одређени хаплотипови са разликом на 3 до 4 маркера који имају повишену вредност DYS390=25 и они су у чисто матеметичком смислу најближи резултату Ђурковића. То су пре свега хаплотипови неких тестираних из рода Крајишких аранђеловштака I2-FT386055, али сумњам да ту постоји нека иоле ближа родословна веза. Тестираном једино преостаје да покуша са неким  од геномских тестова.
Странице: 1 2 3 4 [5] 6 7 8 9 10