Скорашње поруке

Странице: [1] 2 3 4 5 6 ... 10

Забава / Одг: Рок и поп музика

« Последња порука ДушанВучко послато данас у 02:21:48 пре подне »

Ava Max - Kings & Queens

<a href="https://www.youtube.com/v/jH1RNk8954Q&list=RDPwniek2nfmI&index=3" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/jH1RNk8954Q&list=RDPwniek2nfmI&index=3</a>

ДНК познатих личности / Одг: Порекло војних лица

« Последња порука ДушанВучко послато данас у 12:35:09 пре подне »

Другар из музичке школе, водник "Пламен", Томислав Рачић (херој са Кошара)

Водник Пламен са оцем
https://www.in4s.net/najveci-orden-su-moji-preziveli-vojnici-vodnik-plamen-o-kosarama/
Томислав Рачић из Крагујевца је род Васојевића , слави Аранђеловдан

ДНК познатих личности / Одг: Порекло војних лица

« Последња порука ДушанВучко послато Јун 29, 2026, 11:29:35 поподне »

Цитат: Fargo Јун 29, 2026, 11:02:02 поподне

Zdravko Ponoš https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Zdravko_Ponoš

Rodom iz Golubića kod Knina. U knjizi 'Porodice Dalmatinskih Srba' od Aleksandra Bačka stoji da su Ponoši (Punoši) došli u Golubić iz Žegara u 18. veku. S obzirom da Ponoši slave Lazarevu Subotu verovatno su istog porekla sa žegarskim Komazecima i još nekim rodovima iz tog sela i okoline. Za Komazece i genetički srodne im rodove Lazatevštake (I2-PH908) je ako se ne varam utvrđeno da potiču plemena Vojnića čija matica je u zapadnoj Hercegovini. Vojnići su inače bitna karika za etnogenezu i migracije Bunjevaca. Komazeci i srodni im rodovi pripadaju starijem sloju srpskog severnodalmatinskog stanovništva. Oni su na prostoru severne Dalmacije bili prisutni u 16. veku.

Ne bih da ubacujem politiku, ali moram nešto reći. Od Dragana J. Vučićevića se u zadnje vreme čuje da Ponošev tast Franjo živi u Zagrebu i da je nekakav biznismen tamo. Igrom slučaja sam pre nekoliko meseci upoznao dotičnog Franju. Živi u Zemunu i penzioner je, ima oko 90 godina. Rodom je iz Mostara. Kao mladić je doselio u neko selo kod Inđije, a u starijoj dobi se preselio u stan u Zemunu. Ovo sam naveo kao demant gosn Dragana koji mi je nekoliko puta zaparao uši sa iznošenjem netačnih podataka apropo Ponoševog tasta.

Ја мислим да изрази лица до сада представљених војних лица, показују оно кроз шта су прошли (овде бих се пре свега осврнуо на официре и војнике који су прошли ратове и оставили траг на период очувања српског народа на подручјима где су се вршила војна дејства у том смислу). Нећу да политизујем такође, али Понош ми овде игледа као неки "баки" који је обукао униформу, наспрам ових вукова

ДНК познатих личности / Одг: Порекло војних лица

« Последња порука ДушанВучко послато Јун 29, 2026, 11:09:09 поподне »

Веселин Шљиванчанин (Палеж, код Жабљака, 13. јун 1953) је пензионисани официр Југословенске народне армије и Војске Југославије, један од команданата југословенских снага у бици за Вуковар.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BD_%D0%A8%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD
https://www.poreklo.rs/2012/03/26/poreklo-prezimena-sljivancanin/
Веселин Шљиванчанин је род Дробњака , I1-P109

ДНК познатих личности / Одг: Порекло војних лица

« Последња порука Fargo послато Јун 29, 2026, 11:02:02 поподне »

Zdravko Ponoš https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Zdravko_Ponoš

Rodom iz Golubića kod Knina. U knjizi 'Porodice Dalmatinskih Srba' od Aleksandra Bačka stoji da su Ponoši (Punoši) došli u Golubić iz Žegara u 18. veku. S obzirom da Ponoši slave Lazarevu Subotu verovatno su istog porekla sa žegarskim Komazecima i još nekim rodovima iz tog sela i okoline. Za Komazece i genetički srodne im rodove Lazatevštake (I2-PH908) je ako se ne varam utvrđeno da potiču plemena Vojnića čija matica je u zapadnoj Hercegovini. Vojnići su inače bitna karika za etnogenezu i migracije Bunjevaca. Komazeci i srodni im rodovi pripadaju starijem sloju srpskog severnodalmatinskog stanovništva. Oni su na prostoru severne Dalmacije bili prisutni u 16. veku.

Ne bih da ubacujem politiku, ali moram nešto reći. Od Dragana J. Vučićevića se u zadnje vreme čuje da Ponošev tast Franjo živi u Zagrebu i da je nekakav biznismen tamo. Igrom slučaja sam pre nekoliko meseci upoznao dotičnog Franju. Živi u Zemunu i penzioner je, ima oko 90 godina. Rodom je iz Mostara. Kao mladić je doselio u neko selo kod Inđije, a u starijoj dobi se preselio u stan u Zemunu. Ovo sam naveo kao demant gosn Dragana koji mi je nekoliko puta zaparao uši sa iznošenjem netačnih podataka apropo Ponoševog tasta.

ДНК познатих личности / Одг: Порекло војних лица

« Последња порука ДушанВучко послато Јун 29, 2026, 10:34:36 поподне »

Милан Јоловић Легенда
Милан Јоловић Легенда (Бањани, код Сокоца, 18. јануар 1967) био је командант специјалне јединице Вукови са Дрине у саставу Војске Републике Српске, те касније и командант „72. специјалне бригаде” Војске Југославије. Носилац је бројних војних и ратних признања ВРС и ВЈ од чега се посебно издваја орден Милоша Обилића за храброст.
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%88%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%9B%D0%B5%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B0

ДНК познатих личности / Одг: Порекло војних лица

« Последња порука Fargo послато Јун 29, 2026, 10:30:43 поподне »

^^
General Stupar je poreklom iz Podgrmečja i okoline Bosanskog Petrovca. Njegova porodica je došla u Banat u kolonizaciji iza drugog rata. Kod generala Stupara primećujem tu i tamo poneki (i)jekavizam u govoru, premda priča ekavski. U njegovom naglasku i načinu govora ima nešto krajiško, prosto se oseti da nije autohtoni Banaćanin i pored ekavice.

ДНК познатих личности / Порекло војних лица

« Последња порука ДушанВучко послато Јун 29, 2026, 10:24:41 поподне »

Милорад Ступар
Милорад Ступар (Нови Козарци, 13. септембар 1954) пензионисани је генерал-мајор и магистар политичких наука, први командант 72. бригаде за специјалне операције и начелника Управе пешадије Војске Југославије и Војске Србије и Црне Горе. Председник је Савеза удружења бораца Србије и удружења Пријатељи 72. специјалне.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B4_%D0%A1%D1%82%D1%83%D0%BF%D0%B0%D1%80

Најбројнији Ступари на подручју Босанске Крајине су свакако они са славом Лазаревдан (Лазарева субота, Врбица). Било их је највише у Бјелајском пољу, Поуњу и Поткозарју. У Поуње су долазили почетком 19. века из Бјелајског поља. Милан Карановић сматра да су пореклом из Херцеговине и да су прошли кроз Северну Далмацију. Од Ступара воде порекло једни Карићи из Поуња.
https://www.poreklo.rs/2020/11/27/krajiski-stupari-lazarevdan-poreklo-i-genetika/