Форум - Порекло

ДНК порекло => Српски ДНК пројекат => Тему започео: Небојша јул 11, 2015, 10:51:32 пре подне

Наслов: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Небојша јул 11, 2015, 10:51:32 пре подне
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/e/ef/Stefan_Vuk%C4%8Di%C4%87_i_rat_u_Zeti_1441.jpg)

I2a
I1 (светло плава)
E1b
N1a
R1a
J2b1
R1b
G2a
J2a
J1c
Q (сива)

(http://i1295.photobucket.com/albums/b627/ness50/sh_zpsp5im8qu2.jpg)


I2a - 43.9%
I1 - 12.2%
E1b- 9.8%
N1a - 7.3%
R1a - 7.3%
J2b1 - 7.3%
R1b - 2.4%
G2a - 2.4%
J2a - 2.4%
J1c - 2.4%
Q - 2.4%


Извор: Српски днк пројекат


Западна Херцеговина (без ист. Херцеговине и Црногорске Херцеговине)

Мостар + Широки Бријег (укупно 141):

I2a - 63.8%
R1a - 12.1%
E1b - 8.5%
I1 - 4.9%
R1b - 3.5%
N - 2.8%
I - 2.1%
Q - 0.7
J2b1 - 0.7%
J2 - 0.7%


Извор: High-Resolution Phylogenetic Analysis of Southeastern Europe Traces Major Episodes of Paternal Gene Flow Among Slavic Populations




Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Kor јул 15, 2015, 06:31:19 поподне
Браво за труд.
Ја сам једино скептичан по питању процента у западној Херцеговини. Остаје премало места за дословенску популацију. око 20% што мало излази из регионалних просека.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Небојша јул 15, 2015, 07:49:35 поподне
Ја сам једино скептичан по питању процента у западној Херцеговини. Остаје премало места за дословенску популацију. око 20% што мало излази из регионалних просека.

Мене зап. Херцеговина не чуди толико, с обзиром да је она "упориште" хаплогрупе I2a DS, па мало простора ту остаје за друге групе.

Међутим, поставља се питање како је могуће да се генетика Херцеговаца и крајишких Срба толико разликује?

Треба узети у обзир да ист. Херцеговина није озбиљније генетски обрађена, али опет чуди то што нема јасније везе.


Опште је познато да је већина Крајишника пореклом из тих крајева. Добар део је свакако само просељен кроз Херцеговину. Ипак, нека одступања су више него очигледна.

У Херцеговини нпр. имамо потпуну доминацију хаплогрупе I2a DS, док су у Крајини веома заступљене хаплогрупе I2a DN, R1a и Ј2b1.

I2a DN код Херцеговаца не игра значајнију улогу. Свега један хаплотип у днк пројекту. Слично је са R1a и J2b1.

Код R1a се може узети као "олакшавајућа околност" то што можда нису сви пореклом са југа, већ је део матичан у зап. Босни.

Иако не постоји код Херцеговаца, I2a DN постоји код Црногораца (истраживање 404), али треба проверити да ли су ови хаплотипови у вези са крајишким.


У сваком случају, ово отвара низ питања.

- да ли су крајишки Срби просељеници кроз Херцеговину?
- да ли је "матица" крајишких Срба негде ван данашње Херцеговине (Полимље, Рашка, Зета, итд...)?
- како објаснити релативно мали проценат Јужних Динараца међу Крајишким Србима?


Такође, постоје примери који потврђују правило о пореклу из Херцеговине. Поред I2a DS, ту су крајишки родови N1a, J1c и I1 који очито имају рођаке у источној Херцеговини.

R1a, I2a DN и J2b1 такође имају своје представнике на територији некадашње Старе Херцеговине, али с обзиром на старост западних I2a DN (1350 год.), затим R1a и J2b1 (преко 850 год.), за очекивати је да их буде више у тим крајевима.

Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: vojinenad јул 15, 2015, 10:17:06 поподне
Предање љешанских братстава каже да је најстарије порекло кнеза Богдана из Херцеговине. Његово потомство броји преко четрдесет братстава која углавном насељавају Ровца, Доњу и Горњу Морачу, али и у области Горње Јабланице у јужној Србији има велики број породица истог порекла. Ето једног примера ДН који води најстарије порекло из Херцеговине, али се он данас везује за Црну Гору.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo јул 16, 2015, 02:24:50 поподне
Међутим, поставља се питање како је могуће да се генетика Херцеговаца и крајишких Срба толико разликује?
Опште је познато да је већина Крајишника пореклом из тих крајева. Добар део је свакако само просељен кроз Херцеговину. Ипак, нека одступања су више него очигледна.
У сваком случају, ово отвара низ питања.
- да ли су крајишки Срби просељеници кроз Херцеговину?
- да ли је "матица" крајишких Срба негде ван данашње Херцеговине (Полимље, Рашка, Зета, итд...)?
- како објаснити релативно мали проценат Јужних Динараца међу Крајишким Србима?

Можда треба узети у обзир да су се исељавали комплетни родови. Па је носилаца одређених ХГ у Херцеговини једноставно нестало.
Херцеговина никад није била баш згодно место за живот, па ти вероватно стоји она о просељењу.
Мени, лаику, генетска слика крајишких Срба личи на микс Црне Горе (Зете) и Босне, више него што би се рекло да има везе са Херцеговином.
Колико знам, има родова по Крајини који имају предање о пореклу из Србије или са Косова. Можда би они могли бити носиоци ДН.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo јул 16, 2015, 02:36:00 поподне
Предање љешанских братстава каже да је најстарије порекло кнеза Богдана из Херцеговине. Његово потомство броји преко четрдесет братстава која углавном насељавају Ровца, Доњу и Горњу Морачу, али и у области Горње Јабланице у јужној Србији има велики број породица истог порекла. Ето једног примера ДН који води најстарије порекло из Херцеговине, али се он данас везује за Црну Гору.

Па, данашње и некадашње границе Херцеговине нису исте. Кнез Богдан је могао бити пореклом и из Дробњака, Бањана, Никшића. Ако данас нађу неког са истим хаплотипом рецимо у Велимљу или Плужинама, то ће бити третирано као резултат из ЦГ. А у време Богданово била је то Херцеговина.
Не заборави да има око 10 % ДН у ЦГ, што није занемарљив проценат.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Небојша јул 16, 2015, 07:46:34 поподне
Можда треба узети у обзир да су се исељавали комплетни родови. Па је носилаца одређених ХГ у Херцеговини једноставно нестало.
Херцеговина никад није била баш згодно место за живот, па ти вероватно стоји она о просељењу.
Мени, лаику, генетска слика крајишких Срба личи на микс Црне Горе (Зете) и Босне, више него што би се рекло да има везе са Херцеговином.
Колико знам, има родова по Крајини који имају предање о пореклу из Србије или са Косова. Можда би они могли бити носиоци ДН.

Слажем се.


Зета и Рашка - R1a-M458 + J2b1

Косово и Македонија - I2a DN

Западна Босна - R1a "карпатско-далматински" кластер

Херцеговина - I2a DS



 
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo јул 17, 2015, 11:55:20 пре подне
Привлачи пажњу сразмерно низак проценат Е1b у Херцеговини (као и код крајишких Срба), иако су у непосредној близини црногорска Брда где ова ХГ доминира.
 
Мислим да ова чињеница потврђује да су носиоци Е1b стигли у Брда са југа и то прилично касно, претпостављам са катунима од средине 15. века, тако да нису учествовали у сеобама из Брда на северозапад. Напротив, они су дошли на место одсељених (I2 din, R1а, Ј2), а сигурно су и потпомогли њихово исељавање.

Осим тога, ни херцеговачки "власи" 14. и 15. века, о којима је толико писано, вероватно нису били прави Власи, већ православни сточари већином славено-српског порекла. Иначе би Е1b била знатно заступљенија, ако не и доминантна у Херцеговини.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Синиша Јерковић јул 17, 2015, 12:17:41 поподне
Привлачи пажњу сразмерно низак проценат Е1b у Херцеговини (као и код крајишких Срба), иако су у непосредној близини црногорска Брда где ова ХГ доминира.
 
Мислим да ова чињеница потврђује да су носиоци Е1b стигли у Брда са југа и то прилично касно, претпостављам са катунима од средине 15. века, тако да нису учествовали у сеобама из Брда на северозапад. Напротив, они су дошли на место одсељених (I2 din, R1а, Ј2), а сигурно су и потпомогли њихово исељавање.

Осим тога, ни херцеговачки "власи" 14. и 15. века, о којима је толико писано, вероватно нису били прави Власи, већ православни сточари већином славено-српског порекла. Иначе би Е1b била знатно заступљенија, ако не и доминантна у Херцеговини.

Небо, без обзира наочиглед низак проценат Е1б хаплогрупе у Крајини и Херцеговини, не треба журити са закључцима. Мислим да је Е1б на подручје данашње Црне Горе дошла још прије пада под Турке. Има васојевићких и кучких Е1б хаплотипа (Радуловићи, Здјелари, Кончаревићи) међу Србима у Крајини, што значи да су и они учествовали у сеобама на сјеверозапад. У Херцеговини мислим да је постојао један старији Е1б слој који није био истог карактера као брдски Е1б. Ту прије свега мислим на Зуровце (по предању потомци влаха Журовића) и Братиће ( по предању потомци херцеговачких старосједилаца). Такође не треба заборавити ни онај први рад за Босну, који је ипак пронашао приличан број Е1б хаплогрупе међу босанским Србима, каква год да му је била методологија.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: vojinenad јул 17, 2015, 12:58:42 поподне
Па, данашње и некадашње границе Херцеговине нису исте. Кнез Богдан је могао бити пореклом и из Дробњака, Бањана, Никшића. Ако данас нађу неког са истим хаплотипом рецимо у Велимљу или Плужинама, то ће бити третирано као резултат из ЦГ. А у време Богданово била је то Херцеговина.
Не заборави да има око 10 % ДН у ЦГ, што није занемарљив проценат.
ОК, када сам рекао Херцеговина мислио сам баш на Херцеговину у садашњим границама. Конкретно, Богданово најстарије порекло се везује за Невесиње и за Попово Поље. Наравно, у његово време област жупе Морача је била на крајњим источним границама тадашње Херцеговине. То је била и кроз готово читав период турске владавине, и због тога и уписивана у дефтере вилајета Херцеговина. Данас се област Ровца и обе Мораче посматрају као територија Црне Горе, мада знамо шта је заправо права Црна Гора, четири нахије.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo јул 17, 2015, 01:15:00 поподне
Конкретно, Богданово најстарије порекло се везује за Невесиње и за Попово Поље.

Нисам знао за овај детаљ.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Синиша Јерковић јул 17, 2015, 01:21:42 поподне
ОК, када сам рекао Херцеговина мислио сам баш на Херцеговину у садашњим границама. Конкретно, Богданово најстарије порекло се везује за Невесиње и за Попово Поље. Наравно, у његово време област жупе Морача је била на крајњим источним границама тадашње Херцеговине. То је била и кроз готово читав период турске владавине, и због тога и уписивана у дефтере вилајета Херцеговина. Данас се област Ровца и обе Мораче посматрају као територија Црне Горе, мада знамо шта је заправо права Црна Гора, четири нахије.

Мени је граница између Зете и Брда са једна стране и Старе Херцеговине са друге стране, граница дијалеката: источнохерцеговачког и зетског. Област Роваца и Мораче је негдје на граници два дијалекта, али чини ми се да се и у Ровцима и Морачи говори источнохерцеговачки. Или гријешим?
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo јул 17, 2015, 01:24:33 поподне
Небо, без обзира наочиглед низак проценат Е1б хаплогрупе у Крајини и Херцеговини, не треба журити са закључцима. Мислим да је Е1б на подручје данашње Црне Горе дошла још прије пада под Турке. Има васојевићких и кучких Е1б хаплотипа (Радуловићи, Здјелари, Кончаревићи) међу Србима у Крајини, што значи да су и они учествовали у сеобама на сјеверозапад. У Херцеговини мислим да је постојао један старији Е1б слој који није био истог карактера као брдски Е1б. Ту прије свега мислим на Зуровце (по предању потомци влаха Журовића) и Братиће ( по предању потомци херцеговачких старосједилаца). Такође не треба заборавити ни онај први рад за Босну, који је ипак пронашао приличан број Е1б хаплогрупе међу босанским Србима, каква год да му је била методологија.

Ма, наравно, ово су само коментари и претпоставке у ходу. Како се нешто ново открије, покушавамо да растумачимо. Како време одмиче сазнајемо нове детаље, ништа још није поуздано утврђено.

Е1б јесте дошла у Брда пре пада ЦГ под турску власт, али не много пре. Племена која данас можемо везати за Е1б (Кучи, Васојевићи, Братоножићи) су у првој половини 15. века у Доњој Зети, а у Брдима тек нешто пред крај половине 15. века. Сигурно су и њихова померања везана за турска освајања са југа. При том, они су по потреби били и ратничке дружине, па су се стављали у службу Млечана и Црнојевића, и кретали се у оквирима територије где су ови држали власт. Једино су ми Бјелопавлићи у магли, они су можда били у долини Зете и нешто раније.

Можда су васојевички и кучки хаплотипови у Крајини последица неке касније миграције. Тога је било кроз све време турске власти.

Босански Е1б би могао бити и од Влаха досељених из Србије (Старог Влаха) у Босну у 15/16. веку, наравно, ако постоји неки специфичан хаплотип који би се за њих могао везати.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo јул 17, 2015, 01:35:07 поподне
Мени је граница између Зете и Брда са једна стране и Старе Херцеговине са друге стране, граница дијалеката: источнохерцеговачког и зетског. Област Роваца и Мораче је негдје на граници два дијалекта, али чини ми се да се и у Ровцима и Морачи говори источнохерцеговачки. Или гријешим?

Како беше она граница између Херцеговине и Црне Горе - Међа Вука Манитога  :)
Колико ја знам људе из тих крајева, Морачани и Ровчани су дијалекатски негде између источнохерцеговачког и зетског, што је и логично с обзиром на порекло становништва ових племена. Војинена сигурно боље зна, то је његов крај.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: vojinenad јул 17, 2015, 01:51:00 поподне
Нисам знао за овај детаљ.
Да, управо тако се каже у предању које је прикупио Радун Трипковић код љешанских братстава у Доњој Морачи, да је Богдан најдаљим пореклом био из Невесиња. Из Невесиња је та породица која је имала титулу ''спахија'' најпре преселила у област Кчево, село Војинић, где су боравили и развили се кроз пар генерација. Затим су због крвне освете са Озринићима, преселили на Лијешње у Љешанској нахији, одакле су се због слабих услова за живот преселили у тадашњу жупу Морача, и на месту које се до тада звало Брезно засновали ново село коме су дали назив Лијешње, по селу из кога су дошли. То исто помиње и Радисав Јанкетић који се такође бавио прикупљањем и записивањем предања које је остало упамћено у његовом братству Јанкетић. 
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: vojinenad јул 17, 2015, 01:54:37 поподне
Мени је граница између Зете и Брда са једна стране и Старе Херцеговине са друге стране, граница дијалеката: источнохерцеговачког и зетског. Област Роваца и Мораче је негдје на граници два дијалекта, али чини ми се да се и у Ровцима и Морачи говори источнохерцеговачки. Или гријешим?
У праву си. Нисам стручан у тој области али знам да се у Морачи и Ровцима говори херцеговачким дијалектом. Сад.......да ли се баш може рећи да је то источнохерцеговачки, то већ не знам.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Kor јул 17, 2015, 06:31:23 поподне
Мене зап. Херцеговина не чуди толико, с обзиром да је она "упориште" хаплогрупе I2a DS, па мало простора ту остаје за друге групе.
Упориште у западној Херцеговини, за источну још немамо меродавне резултате. Као што сам више пута говорио, ипак мислим да је реални постотак I2a DS у западној Херцеговини нешто нижи, у опсегу 50-60%.


Цитат
Међутим, поставља се питање како је могуће да се генетика Херцеговаца и крајишких Срба толико разликује?

католички живаљ западне Херцеговине је више сачувао првобитну структуру од пре доласка Турака.  Био је хомогенији од православаца који су долазили са истока.

Цитат
Треба узети у обзир да ист. Херцеговина није озбиљније генетски обрађена, али опет чуди то што нема јасније везе.

Биће то после доста другачије. Било је више сеоба из Херцеговине а на празнину су долазили људи са истока који имају доста мањи постотак I2a.





Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Маргита Војвотк. Бањанска јул 17, 2015, 06:56:30 поподне
Ма, наравно, ово су само коментари и претпоставке у ходу. Како се нешто ново открије, покушавамо да растумачимо. Како време одмиче сазнајемо нове детаље, ништа још није поуздано утврђено.

Е1б јесте дошла у Брда пре пада ЦГ под турску власт, али не много пре. Племена која данас можемо везати за Е1б (Кучи, Васојевићи, Братоножићи) су у првој половини 15. века у Доњој Зети, а у Брдима тек нешто пред крај половине 15. века. Сигурно су и њихова померања везана за турска освајања са југа. При том, они су по потреби били и ратничке дружине, па су се стављали у службу Млечана и Црнојевића, и кретали се у оквирима територије где су ови држали власт. Једино су ми Бјелопавлићи у магли, они су можда били у долини Зете и нешто раније.

Можда су васојевички и кучки хаплотипови у Крајини последица неке касније миграције. Тога је било кроз све време турске власти.

Босански Е1б би могао бити и од Влаха досељених из Србије (Старог Влаха) у Босну у 15/16. веку, наравно, ако постоји неки специфичан хаплотип који би се за њих могао везати.

Неби требало занемарити навод Бенедикта Курипечића из 1530г. у његовом путопису кроз Босну, да босански Власи потичу из околине Смедерева. Могле су осим E1b међу њима бити и друге ХГ.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo јул 20, 2015, 02:31:53 поподне
Неби требало занемарити навод Бенедикта Курипечића из 1530г. у његовом путопису кроз Босну, да босански Власи потичу из околине Смедерева. Могле су осим E1b међу њима бити и друге ХГ.

Да, Курипешић констатује да дошљаке из Смедеревског санџака босански староседеоци зову Власима, они их назива и Zitzen (Цинцари?; по неким тумачењима, овај назив се доводи у везу и са истарским Ћићима, премда правац миграције не подржава ову тезу).
Могло би се закључити да су то прави Власи, сточари номади који су дошли са југа (Македонија, Тесалија, Пинд, Епир) у источне делове Србије. Део је прешао у румунску Влашку, део је остао у Србији (то су преци данашњих Влаха из источне Србије), а део су Турци населили у Босни. Већ тада, у првој половини 16. века, њих су сматрали Србима, најпре због земље из које су дошли, а затим и због православне вере.
Они су веома могуће носиоци Е1b.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Небојша јул 20, 2015, 03:16:43 поподне
Да, Курипешић констатује да дошљаке из Смедеревског санџака босански староседеоци зову Власима, они их назива и Zitzen (Цинцари?; по неким тумачењима, овај назив се доводи у везу и са истарским Ћићима, премда правац миграције не подржава ову тезу).
Могло би се закључити да су то прави Власи, сточари номади који су дошли са југа (Македонија, Тесалија, Пинд, Епир) у источне делове Србије. Део је прешао у румунску Влашку, део је остао у Србији (то су преци данашњих Влаха из источне Србије), а део су Турци населили у Босни. Већ тада, у првој половини 16. века, њих су сматрали Србима, најпре због земље из које су дошли, а затим и због православне вере.
Они су веома могуће носиоци Е1b.

Природно је да Срби имају нешто јачи проценат хаплогрупе E1b (због самог положаја, ширења државе у средњем веку, итд...)

Не знам да ли је исправно повезивати висок проценат E1b код Срба у Босни са влашким скупинама из Српске деспотовине (Курипечић).

Сасвим је вероватно да је ова хаплогрупа била присутна на читавом трако-илирском простору и да се као таква, касније, могла утопити у српски етнос.

Чак се и на мапама E1b види појачано присуство на територији Р. Српске. :)

(http://www.abroadintheyard.com/wp-content/uploads/Haplogroup-E1b.jpg)
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Синиша Јерковић јул 20, 2015, 03:29:52 поподне
Што се тиче Курипешићевог помена "Влаха" 1531. у Босанској Крајини који су дошли из Смедеревског санџака треба имати у виду сљедеће ствари:

1. Курипешић изједначава у свом наводу појмове Surfen (Србе), Ћиће и Влахе. Изједначава их јер се ради о истом становништву у влашком статусу које се почело појављивати у западним крајевима одакле је Курипешић долазио.

2. Под смедеревским санџаком треба посматрати читаву територију сјеверне Србије, не само источне крајеве око Смедерева. Смедеревски санџак је обухватао онај простор који је касније био познатији под именом београдског пашалука. И Ваљево нпр. у том периоду припада Смедеревском санџаку.

3. Познато је да су се по паду Србије 1459. на подручје сјеверне Србије (Смедеревског санџака) доселили бројни Срби у влашком статусу из југозападних крајева: Старог Влаха и Херцеговине

4. Познато је да су због укидања влашких повластица у Смедеревском санџаку почетком 16. вијека и помјерањем границе на запад исти ти власи прешли на подручје Славоније и могуће и Босанске крајине.

5. Не вјерујем да се у случају овог Курипешићевог навода радило о неким специјалним власима романског поријекла, већ о класичној српској популацији, која је у претходној фази своје етногенезе у немањићкој Србији већ примила значајан уплив влашки х родова старосједилачког поријекла. Међутим кад их Курипешић помиње 1531. ту се већ ради о формираној српској популацији. Истут такву формулацију власи-Срби налазимо и код помена Срба у Жумберку.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo јул 20, 2015, 03:32:45 поподне
Природно је да Срби имају нешто јачи проценат хаплогрупе E1b (због самог положаја, ширења државе у средњем веку, итд...)
Сасвим је вероватно да је ова хаплогрупа била присутна на читавом трако-илирском простору и да се као таква, касније, могла утопити у српски етнос.
Чак се и на мапама E1b види појачано присуство на територији Р. Српске. :)

Као и због исте вероисповести. Лакше се православни Влах могао утопити међу православне Србе, него међу католике...
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Небојша јул 20, 2015, 03:58:49 поподне
5. Не вјерујем да се у случају овог Курипешићевог навода радило о неким специјалним власима романског поријекла, већ о класичној српској популацији, која је у претходној фази своје етногенезе у немањићкој Србији већ примила значајан уплив влашки х родова старосједилачког поријекла. Међутим кад их Курипешић помиње 1531. ту се већ ради о формираној српској популацији. Истут такву формулацију власи-Срби налазимо и код помена Срба у Жумберку.

Слажем се. Управо сам то хтео да кажем у претходној поруци.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo јул 20, 2015, 04:37:40 поподне
5. Не вјерујем да се у случају овог Курипешићевог навода радило о неким специјалним власима романског поријекла, већ о класичној српској популацији, која је у претходној фази своје етногенезе у немањићкој Србији већ примила значајан уплив влашки х родова старосједилачког поријекла.

Нисам то ни ја мислио, него да су с њима у Босну дошли носиоци E1b.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo јул 21, 2015, 03:29:13 поподне
Један леп Храбаков текст на тему сељења херцеговачких и других Влаха и влаха пре и током турске власти:

http://www.scribd.com/doc/194070906/Vlasi-Starinci-I-Doseljenici-U-Porecju-Zapadne-Morave-do-1570-godine
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Маргита Војвотк. Бањанска јул 21, 2015, 11:04:36 поподне
Један леп Храбаков текст на тему сељења херцеговачких и других Влаха и влаха пре и током турске власти:

Веома добар конзистентан и кохерентан рад!
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Синиша Јерковић јул 22, 2015, 06:54:20 пре подне
Један леп Храбаков текст на тему сељења херцеговачких и других Влаха и влаха пре и током турске власти:

http://www.scribd.com/doc/194070906/Vlasi-Starinci-I-Doseljenici-U-Porecju-Zapadne-Morave-do-1570-godine

Нисам хтио да коментаришем, али ипак морам. Радови Богумила Храбака и по методологији и по садржају, мени лично изгледају на граници науке. Крајње је проблематична његова влашка теорија која се заснива само на анализама личних имена ( а и та анализа није квалитетна). Богумил Храбак је свакако најомиљенији српски (заправо јеврејски) историчар међу екстремним хрватским историчарима, управо због чињенице да Србима у крајинама уопште нијече српско поријекло, и саглашава се са старом усташком тезом да се ради заправо о посрбљеним романским власима. Колико је ова теза бесмислена потврђују писани извори првог реда (који су и Храбаку били познати), етнографија, а ево сад видимо и генетика.

Мислим да историчари који у свој научни рад могу да убаце реченице типа парафразирам: Срби неће да прихвате влашку теорију због свог националног српског комплекса, не заслужују уопште да буду посматрани као независни истраживачи, а управо ову Храбакову реченицу можете наћи у горњем раду. Чак и да је тачно ово што Храбак тврди, какве везе савремени "српски национални комплекс" има везе са власима у поречју западне Мораве у 15. вијеку, па заслужује да се нађе у раду?

СРпски историчари никада нису цијенили Храбаков рад, не због српског национализма како је то Храбак хтио да представи, већ због заиста шупље методологије. Некаква сеоба норичких влаха (романизованих Келта) у континуитету из средњег Подунавља ка Балкану преко Панонске низије, дјелује као занимљива прича, али гдје су извори?

О набрајању "влашких" имена у турским пописима (а то је свако име коме Хрбака није могао спознати етимологију и које изгледа необично) су једини доказ о романској припадности.

Да се разумијемо, романског уплива у Србе је било, то и генетика показује, али не на начин и мјери у којој то приказује Храбак.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo јул 22, 2015, 08:27:44 пре подне
Нисам хтио да коментаришем, али ипак морам. ....

Синиша, занемари његов став и читај само податке које износи. Има много аутора и радова који су на граници науке (или иза ње), да сад не набрајам, и наших и хрватских и босанских..., али из сваког рада можеш да извучеш нешто корисно од фактографије, уколико је аргументована, наравно.
Није Храбак Свето Писмо, али ја волим да читам његове радове  :)
Не знам одакле ти податак да је Јеврејин. Нисам знао за тај детаљ. Знам да је родом из Баната, мислио сам да је неки Чех или Словак, по имену и презимену би се дало закључити.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo јул 22, 2015, 08:39:01 пре подне
Мени је једино смешно (а то сам налазио и код других аутора) тумачење имена Брајан као помодарског, узетог од западњака, аналогно имену Оливер, и др.
Да ли су при том мислили на британско (гелско, келтско) Brian, Bryan, вероватно јесу.
У мном селу и данас људи од милоште неком кажу „брајане“, што је јасно изведено од српске речи брат.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Маргита Војвотк. Бањанска јул 22, 2015, 06:21:04 поподне
Не знам одакле ти податак да је Јеврејин. Нисам знао за тај детаљ. Знам да је родом из Баната, мислио сам да је неки Чех или Словак, по имену и презимену би се дало закључити.

Он на странама 24 и 32 поред осталих имена наводи "Богмил" и "Храбак", као херцеговачко-влашка имена.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Синиша Јерковић јул 22, 2015, 07:11:12 поподне
Не знам одакле ти податак да је Јеврејин. Нисам знао за тај детаљ. Знам да је родом из Баната, мислио сам да је неки Чех или Словак, по имену и презимену би се дало закључити.

http://savezscg.org/12_zanimljivosti/razno/Knjiga_ZJS.pdf
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Kor јул 22, 2015, 07:26:48 поподне
Чак се и на мапама E1b види појачано присуство на територији Р. Српске. :)
То је последица управо оних Приморчевих резултата из западне Херцеговине.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Маргита Војвотк. Бањанска јул 22, 2015, 07:55:59 поподне
Свеједно није човек крив, што су наши преци (свих могућих хаплогрупа) волели да се изашњавају власима из само њима знаних побуда, као да их је неко тукао по устима. Али се слажем са вама г. Јерковићу увези " набрајању "влашких" имена у турским пописима (а то је свако име коме Храбак није могао спознати етимологију и које изгледа необично) су једини доказ о романској припадности".
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Муњени Ћелић јул 22, 2015, 08:05:21 поподне
Свеједно није човек крив, што су наши преци (свих могућих хаплогрупа) волели да се изашњавају власима из само њима знаних побуда, као да их је неко тукао по устима. Али се слажем са вама г. Јерковићу увези " набрајању "влашких" имена у турским пописима (а то је свако име коме Храбак није могао спознати етимологију и које изгледа необично) су једини доказ о романској припадности".

Раја је плаћала харач, а власи филурију која је била много повољнија па отуд и жеља бити влахом...пунији новчаник.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Маргита Војвотк. Бањанска јул 22, 2015, 08:20:39 поподне
Раја је плаћала харач, а власи филурију која је била много повољнија па отуд и жеља бити влахом...пунији новчаник.

Да то ми је познато. Кад написах " као да их је неко тукао по устима" мислих на фамозни "Statuta Valachorum", и зашто је као такав ратифициран, а да прелиминарно није захтевано да се зове "Statuta Serborum". Тај несрећни наслов је камен спотицања свих нас!
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo јул 23, 2015, 03:17:25 поподне
http://savezscg.org/12_zanimljivosti/razno/Knjiga_ZJS.pdf

Чудне критеријуме имају ти Јевреји. Ако ти је бар један родитељ Јеврејин, онда си и ти. Мени, као православном Србину, то што је некоме мајка Јеврејка не значи да је тај човек Јеврејин, јер се код нас то другачије гледа. Наравно, избор националности је лични став, а крв и у-хромозом су нешто друго.
Они чак иду толико далеко да је довољно да је некоме један ђед или баба јеврејског порекла, па ће га сматрати Јеврејином. А где су онда сви остали преци у тој причи!? 
По овој књизи, има много наших виђених грађана које сматрају Јеврејима, због тога што су им мајке Јеврејке, а очеви Срби (то, у том случају, њима није важно). Такви су „Јевреји“ нпр. Павле Маринковић, Александар Тишма, Дејан Чавић, Сека Саблић, Жарко Кораћ, Срђан Тимаров, Егон Савин, и још један број људи наведених у књизи. Не знам да ли ти људи себе сматрају Јеврејима, ваљда их не би ставили у књигу без дозволе њихове или њихових потомака...

Видим да су, не знам по ком основу, међу Јевреје стрпали и Георгија Острогорског.
За Сондермајере знам да нису Јевреји (познајем ту породицу), већ пољски католици немачког порекла (односно, полонизовани Немци), али ено тамо у књизи чувеног војног лекара Романа Сондермајера као Јеврејина! Ваљда су повезали Пољску, оно -мајер у презимену, па закључили да мора да су то неки Ашкенази.
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD_%D0%A1%D0%BE%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%98%D0%B5%D1%80

Књига је за корак даље од науке у односу на Храбаков текст...
Зато ми је сумњиво и ово за Храбака. Видим да му се и отац звао Богумил, а тај обичај давања детету очевог имена је типичнији за католике. У гомили оних ашкенаских и сефардских имена, име Богумил тотално одудара, нема везе ни са чим. Мајка: Даница Шупут. Не наводе одакле им податак да је Јеврејин.

Ово ме подсећа на ону причу о томе ко је у Србији цинцарског порекла, па увек има један број познатих људи које својакају и једни и други.

Како год, Синишо, било је занимљиво прелистати ову јеврејску књигу. Не бих да отварам
полемику о Јеврејима, а ни о Храбаку (нарочитио не на теми о генетици Старе Херцеговине). Просто, покупим податке које код њега (а и других) нађем, анализирам их, а коментаре, ако су несувисли, апстракујем...
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo јул 23, 2015, 03:21:37 поподне
Он на странама 24 и 32 поред осталих имена наводи "Богмил" и "Храбак", као херцеговачко-влашка имена.

Можда тиме хоће да докаже да је и сам влашког порекла  ;)
А у његовој завичајној Чешко-Словачкој има доста Влаха.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo јул 23, 2015, 03:31:46 поподне
Раја је плаћала харач, а власи филурију која је била много повољнија па отуд и жеља бити влахом...пунији новчаник.

Било је и других филурџија.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo јул 23, 2015, 03:37:01 поподне
Да ме не схватите криво, ја сам на ставу да су ти херцеговачки влашки катуни позног средњег века већином словенски, можда делом мешовити, и да није било много правих Влаха међу њима.
Неко је навео Зуровце / Журовиће као пример. Поклапа се ХГ, вероватно влашки патроним Жур. Али, мислим да је то мањи део ове популације.
Један број Влаха је могао доћи из Србије у Босну, а касније и из Црне Горе / Брда у Херцеговину, па и Босну, спорадичним миграцијама.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Небојша новембар 12, 2015, 03:51:43 поподне
Стара Херцеговина (узорак није велики, свега 57 људи)

Ови крајеви се нажалост веома слабо тестирају. Претпостављам да је разлог то што већина зна своје порекло далеко у прошлост.

(http://i1295.photobucket.com/albums/b627/ness50/sh_zpsz66wlcat.jpg)


Статистика:

I2a - 43.9%
I1 - 12.3%
R1a - 10.5%
E1b - 8.8%
N1a - 8.8%
J2b1 - 7%
R1b - 3.5%
J2a - 1.8%
J1 - 1.8%
Q - 1.8%

Извор: Српски днк пројекат


I2a (плаво) је убедљиво најзаступљенија хаплогрупа. Постоји у свим крајевима Старе Херцеговине

I1 (светлоплаво) је такође веома присутна. Највећи проценат бележи на простору црногорске и Источне Херцеговине

R1a (љубичасто) је више присутна на истоку данашње Херцеговине, ка граници са Црном Гором

N1 (наранџасто) слично као и I1 - Западна Црна Гора

J2b1 (залено) постоји у ЦГ Херцеговини и Доњем Полимљу


Боје за све ХГ налазе се на првој страници

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=887.0

Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Небојша новембар 12, 2015, 03:55:51 поподне
Да напоменем само да се и E1b више јавља ка источној граници данашње Херцеговине.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Небојша април 07, 2016, 02:24:25 поподне
Херцеговина (15. век)

(http://starahercegovina.co.rs/media/Stara%20Hercegovina%20-%20karta.jpg)


Срби са простора Старе Херцеговине:

Хаплогрупа I2a Динарик (17 тестираних)

Баљ (Жабица, DS)
Милићевић (Билећа, DS)
Авдаловић (Невесиње, DS)
Јахура (Обзир, DS)
Суботић (Врба, DS)
Гачевић (Матаруге, DS)
Ковачевић (Вилуси, DS)
Радовић (Крајчиновићи, DS)
Ђоловић (Душманићи, DS)
Новаковић (Дивци, DS)
Малешић (Виницка, DS)
Пејовић (Веленићи, DS)
Аврамовић (Крњача, DS)
Костић (Смријечно, Din.)
Делић (Борковићи, Din.)
Никовић (Пива, Din.)
Михић (Локве, DN)

Хаплогрупа I1 (9)

Полексић (Дробњак, P109?)
Милићевић (Звијерина, P109)
Радовић (Доња Бијела, P109)
Грбовић (Чајниче, P109)
Радовић (Јемчишта, P109)
Касалица (Комарница, P109)
Вемић (Дробњак, P109)
Маловић (Дробњак, P109?)
Миликић (Бискупић, P109)

Хаплогрупа E1b (8 )

Братић (Билећа)
Вујовић (Прераца)
Зуровац (Грабовине)
Роћен (Никшић)
Бјелица (Билећа)
Лисичић (Крушево)
Бојовић (Зминица)
Катић (Мојдеж)

Хаплогрупа N1a (7)

Јокановић (Пива)
Томашевић (Бањани)
Ашкраба (Јелашца)
Кецојевић (Пирни До)
Бјелаковић (Унач)
Тадић (Смријечно)
Гломазић (Д. Рудинице)

Хаплогрупа R1a (6)

Шаренац (Кути, Z280)
Ивковић (Д. Дрежањ, Z280?)
Елезовић (Церовица, Z280)
Кадијевић (Мостар, Z280)
Радовић (Бунчић, M458)
Драшковић (Сливља, M458)

Хаплогрупа J2b (4)

Марковић (Крупице, M205)
Чамџић (Црљенице, M205)
Пејановић (Годијељи, M205)
Мијовић (Годијељи, M205)

Хаплогрупа J1 (2)

Ружић (Поплат, J1C)
Михић (Столац, J1C)


Близу граница Старе Херцеговине налазе се још и Цицовић R1a Z280 (Врхпрача) и Печеница J2b M205 (Прача).


Извор:

- Српски днк пројекат
- 23andMe


Узорак није велики (53), али приметно је одсуство неких хаплогрупа попут R1b, G2a, итд.

Код I2a, која свакако доминира у овим крајевима, највише је Јужних Динараца (15 од 17).

Сви припадници I1 су део дробњачке групе и P109 кластера.

Код E1b је чини се најбројнији род Орловића

Хаплогрупа N1a постоји у Пиви и Бањанима, а говорили смо већ и о појачаном присуству ове хаплогрупе код БиХ Срба.

Код R1a су присутне подгране Z280 и M458, с тим да је прва заступљенија.

Хаплогрупа J2b је присутна кроз варијанту M205.

Хаплогрупу J1 носи један род из околине Стоца. Сада већ добро познати огранак J1c.


На овој теми је већ било речи о вези становнитва Старе Херцеговине и Крајине. Познато је да је велики број крајишких Срба доселио са простора данашње источне Херцеговине и црногорске Херцеговине. Још увек је мали узорак код Срба из ових крајева, али сва је прилика да веза постоји. Наиме, све ове хаплогрупе, тј. подгране (ближи и даљи рођаци) присутне су и на простору Крајине, а посебно у Лици, Босанској Крајини и на Банији (I2a DS, N1a, Z280, M458, I1 P109, M205, J1c, итд.) .

На већем узорку ће бити још занимљивије упоредити ове две групе.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Лепеничанин април 07, 2016, 03:21:27 поподне
Честитке за труд.

Само, било би добро прецизно одредити границе испитиваног подручја. Улази ли Нова Варош и њена околина у то подручје или не. Тестирани Миликић је вероватно даљим пореклом из Старе Херцеговине, али непосредни корени су му из Нове Вароши па га у складу с тим треба уврстити у статистику или не.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Синиша Јерковић април 07, 2016, 03:26:32 поподне
Небојша, а шта је са Србљем са друге стране Неретве? ;)
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Небојша април 07, 2016, 03:33:25 поподне
Честитке за труд.

Само, било би добро прецизно одредити границе испитиваног подручја. Улази ли Нова Варош и њена околина у то подручје или не. Тестирани Миликић је вероватно даљим пореклом из Старе Херцеговине, али непосредни корени су му из Нове Вароши па га у складу с тим треба уврстити у статистику или не.

Хвала Лепене,

Колико знам, Милешева је горња граница у том крају. Нова Варош не улази у границе Старе Херцеговине. Генерално, овде рачунамо само оне који су баш са поменутог простора (ако би гледали и оне који су пореклом из Старе Херцеговине, било би ту много више људи).

Ово је само пресек на основу резултата из СДП и са 23andMe. Иначе, више пута смо причали да то не мора бити тачно, због саме статистике нашег днк пројекта.

Лично мислим да ће R1b у свим српским крајевима бити 5-10%, а такав закључак се не може тренутно извести на основу СДП. Примера ради, R1b је код Срба из БиХ (Бијељина, Доброј и Бања Лука) 6.2%, а I1 око 2.5%.

У оној статистици за БиХ Србе (СДП + 23andMe) R1b је 1%,  I1 чак 11.8%.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Wolf Sagash април 07, 2016, 03:34:26 поподне
Samo jedno pitanje.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Небојша април 07, 2016, 03:35:58 поподне
Небојша, а шта је са Србљем са друге стране Неретве? ;)

Размишљао сам да ли да убацим све. Није то тако лоша идеја, али о људима источно од Неретве знамо много више, па је лакше извући закључке. Код ових западно има и пуно досељеника из Далмације, итд. Нису баш нека блиска екипа и не могу се вероватно направити парелеле са крајишким становништвом.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Небојша април 07, 2016, 03:36:18 поподне
Samo jedno pitanje.

Изволи. :)
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Wolf Sagash април 07, 2016, 03:36:44 поподне
Samo jedno pitanje.
Pardon greška. Koliko su udaljeni Elezović i Kadijević? Ona 2 iz frupe R1.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Небојша април 07, 2016, 03:43:54 поподне
Pardon greška. Koliko su udaljeni Elezović i Kadijević? Ona 2 iz frupe R1.

Елезовић нема довољно маркера да би се нешто могло рећи на ту тему. С обзиром да нису чак ни у истом роду у оквиру R1a групе, не верујем да су блиски (а и на основу ово мало маркера делује тако).
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Синиша Јерковић април 07, 2016, 03:44:17 поподне
Pardon greška. Koliko su udaljeni Elezović i Kadijević? Ona 2 iz frupe R1.

Удаљени су прилично, не припадају истим гранама хаплогрупе R1a.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Wolf Sagash април 07, 2016, 03:49:10 поподне
Ljubinje za sada 100% I2a DS
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Број 1 април 07, 2016, 04:19:29 поподне
Постоји могућност да екипа Српског ДНК пројекта организује овог пролећа тестирање у Херцеговини. Још немамо прецизне детаље (услови тестирања итд.), али хајде да гласно размишљамо који родови би нам били најинтересантнији да их испитамо. Дакле, слободно предлажите презимена, па ћемо направити план. У обзир долазе кандидати са подручја Билеће, Гацка, Љубиња и Требиња. За сада рачунамо да би могли тестирати око 200 мушкараца из источне Херцеговине, а постоји могућност да се прва тестирања обаве за првомајске празнике.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Небојша април 07, 2016, 04:27:34 поподне
Постоји могућност да екипа Српског ДНК пројекта организује овог пролећа тестирање у Херцеговини. Још немамо прецизне детаље (услови тестирања итд.), али хајде да гласно размишљамо који родови би нам били најинтересантнији да их испитамо. Дакле, слободно предлажите презимена, па ћемо направити план. У обзир долазе кандидати са подручја Билеће, Гацка, Љубиња и Требиња. За сада рачунамо да би могли тестирати око 200 мушкараца из источне Херцеговине, а постоји могућност да се прва тестирања обаве за првомајске празнике.

Дуго нисам чуо бољу вест! :)

Подржавам у потпуности. Хтедох да предложим баш пре неки дан да покренемо "Херцеговина днк пројекат" који би, разуме се, сами финансирали. Ова област некако има премало тестираних, а доста је битна за миграције Срба. Има пуно великих и што је још битније старих родова. 



Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: aleksandar I април 07, 2016, 04:38:41 поподне
Дакле, слободно предлажите презимена, па ћемо направити план. У обзир долазе кандидати са подручја Билеће, Гацка, Љубиња и Требиња.

На "прву лопту" Говедарице.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Небојша април 07, 2016, 04:46:17 поподне
На "прву лопту" Говедарице.

На 23andMe постоје Лучићи из Сарајева. Лучићи из околине Сарајева су иначе пореклом Говедарице из Херцеговине. Значи у најави I2a. :)
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Небојша април 07, 2016, 04:47:14 поподне
На Синишину сугестију убацих и становништво западно од Неретве, као и исламизовано становништво Старе Херцеговине.

Хаплогрупа I2a

Вучић (Мостар)
Краљевић (Мокро)
Зовко (Узарићи)
Ћорић (Широки Бријег)
Остојић (Бијаковићи)
Соса (Груде)
Јасак (Горица)
Чарапина (Читлук)
Вехабеговић (Викоч)

Хаплогрупа R1a

Видовић (Доброво)
Шкарица (Мостар)

Хаплогрупа I1

Хаџиахметовић (Требиње)
Мерџан (Веља Међа)

Хаплогрупа R1b

Љубић (Богодол)
Спахић (Љубић)

Хаплогрупа E1b

Пуљић (Ходбина)
? 23andMe (Широки Бријег)

Хаплогрупа J2a

Хаџиахметовић (Требиње)
Шантић (Пријепоље)

Хаплогрупа N1a

Матић (Крушево)

Хаплогрупа J2b

Поровић (Сељане)

Хаплогрупа Q

Чотић (Љубушки)

С обзиром да је сада узорак 75, може се направити и статистика.

I2a (26) - 34.7%
I1 (11) - 14.7%
E1b (10) - 13.3%
R1a (8 ) - 10.7
N1a (8 ) - 10.7%
J2b (5) - 6.7%
R1b (2) - 2.7%
J1 (2) - 2.7%
J2a (2) - 2.7%
Q (1) - 1.3%
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Небојша април 07, 2016, 05:32:15 поподне
Да кренемо од А (предлози)

Алексић (Билећа), Св. Игњатије

Атељевић (Требиње), Св. Арханђел

Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: vid.knezevic април 07, 2016, 05:36:01 поподне
Постоји могућност да екипа Српског ДНК пројекта организује овог пролећа тестирање у Херцеговини. Још немамо прецизне детаље (услови тестирања итд.), али хајде да гласно размишљамо који родови би нам били најинтересантнији да их испитамо. Дакле, слободно предлажите презимена, па ћемо направити план. У обзир долазе кандидати са подручја Билеће, Гацка, Љубиња и Требиња. За сада рачунамо да би могли тестирати око 200 му,мушкараца из источне Херцеговине, а постоји могућност да се прва тестирања обаве за првомајске празнике.
Поштовани, можете узети у обзир и нека банатска села са колонистима који су дошли после II cв. рата: Сутјеска(села из околине Гацка), Сечањ(села из околине Билеће), Клек(села из околине Требиња), Ливаде (они су стара колонизација из Хецеговине) итд.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Wolf Sagash април 07, 2016, 05:45:35 поподне
Čihorić, Ljubibratić, Drapić zbog istorijskih razloga. Đogo, Komad, Kapor, Krulj, Dželetović, Medan, Žarković...da utvrdimo grupu Mirilovića. Vrtikapa obavezno, kao i Kučinar i Pešut, da pobliže saznamo nešto o Burmazima.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Wolf Sagash април 07, 2016, 05:50:04 поподне
На Синишину сугестију убацих и становништво западно од Неретве, као и исламизовано становништво Старе Херцеговине.

Хаплогрупа I2a

Вучић (Мостар)
Краљевић (Мокро)
Зовко (Узарићи)
Ћорић (Широки Бријег)
Остојић (Бијаковићи)
Соса (Груде)
Јасак (Горица)
Чарапина (Читлук)
Вехабеговић (Викоч)

Хаплогрупа R1a

Видовић (Доброво)
Шкарица (Мостар)

Хаплогрупа I1

Хаџиахметовић (Требиње)
Мерџан (Веља Међа)

Хаплогрупа R1b

Љубић (Богодол)
Спахић (Љубић)

Хаплогрупа E1b

Пуљић (Ходбина)
? 23andMe (Широки Бријег)

Хаплогрупа J2a

Хаџиахметовић (Требиње)
Шантић (Пријепоље)

Хаплогрупа N1a

Матић (Крушево)

Хаплогрупа J2b

Поровић (Сељане)

Хаплогрупа Q

Чотић (Љубушки)

С обзиром да је сада узорак 75, може се направити и статистика.

I2a (26) - 34.7%
I1 (11) - 14.7%
E1b (10) - 13.3%
R1a (8 ) - 10.7
N1a (8 ) - 10.7%
J2b (5) - 6.7%
R1b (2) - 2.7%
J1 (2) - 2.7%
J2a (2) - 2.7%
Q (1) - 1.3%
Merdžan i Matić su istočna Hercegovina.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Небојша април 07, 2016, 05:58:09 поподне
Merdžan i Matić su istočna Hercegovina.

Да, али нису Срби. :) Зато и нису били на првом списку.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Wolf Sagash април 07, 2016, 06:01:27 поподне
Да, али нису Срби. :) Зато и нису били на првом списку.
Ne znam šta bih vam rekao. Ja bih stavio stare katoličke rodove iz istočne Hercegovine u Srpski DNK projekat. Ali opet se negdje crta mora povuć, ali  već imamo Elezovića u srpskom projektu.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Небојша април 07, 2016, 06:03:44 поподне
Čihorić, Ljubibratić, Drapić zbog istorijskih razloga. Đogo, Komad, Kapor, Krulj, Dželetović, Medan, Žarković...da utvrdimo grupu Mirilovića. Vrtikapa obavezno, kao i Kučinar i Pešut, da pobliže saznamo nešto o Burmazima.

Мишљења сам да и на овом истраживању, као што је то случај и на многобројим Y-STR истраживањима, не треба да буде више породица за које се поуздано зна да су истог рода. Углавном се тестирају људи за које се зна да нису у сродству, то и даје драж оваквим истраживањима. Значи ако убацујемо веће родове, онда треба један од Мириловића, један од Бурмаза, један од Љубибратића, један од Малешеваца, итд.

Али ако зафали тестираних, онда наравно долази у обзир и више људи истог порекла.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Wolf Sagash април 07, 2016, 06:08:04 поподне
Мишљења сам да и на овом истраживању, као што је то случај и на многобројим Y-STR истраживањима, не треба да буде више породица за које се поуздано зна да су истог рода. Углавном се тестирају људи за које се зна да нису у сродству, то и даје драж оваквим истраживањима. Значи ако убацујемо веће родове, онда треба један од Мириловића, један од Бурмаза, један од Љубибратића, један од Малешеваца, итд.

Али ако зафали тестираних, онда наравно долази у обзир и више људи истог порекла.
Pouzdano se ništa ne zna. ;) Bar po 2 iz različitih plemena navodno istog porijekla. To je vrlo bitno za istorijsku nauku.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Valachorum април 07, 2016, 06:22:05 поподне
Ne znam šta bih vam rekao. Ja bih stavio stare katoličke rodove iz istočne Hercegovine u Srpski DNK projekat. Ali opet se negdje crta mora povuć, ali  već imamo Elezovića u srpskom projektu.

Елезовић је православни Србин.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Wolf Sagash април 07, 2016, 06:26:09 поподне
Елезовић је православни Србин.
Cerovicu sam povezao sa Donjih Hrasnom u stolačkom kraju, gdje zaista žive Elezovići muslimani, Oprostite.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: aleksandar I април 07, 2016, 06:39:21 поподне
Г. Wolf има ли још који од Стевановића у Лукавцу код Невесиња? Наравно, мислим на потомке Кика Стевановића.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Wolf Sagash април 07, 2016, 06:42:47 поподне
Г. Wolf има ли још који од Стевановића у Лукавцу код Невесиња? Наравно, мислим на потомке Кика Стевановића.
Znam da ima Stevanovića u Bileći, a Nevesinjski kraj slabo poznajem.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: vojinenad април 07, 2016, 06:46:01 поподне
Постоји могућност да екипа Српског ДНК пројекта организује овог пролећа тестирање у Херцеговини. Још немамо прецизне детаље (услови тестирања итд.), али хајде да гласно размишљамо који родови би нам били најинтересантнији да их испитамо. Дакле, слободно предлажите презимена, па ћемо направити план. У обзир долазе кандидати са подручја Билеће, Гацка, Љубиња и Требиња. За сада рачунамо да би могли тестирати око 200 мушкараца из источне Херцеговине, а постоји могућност да се прва тестирања обаве за првомајске празнике.
Одличан предлог и у потпуности га подржавам. Лично немам неки конкретан предлог што се тиче херцеговачких породица које бих предложио за тест, али ево сада док куцам паде ми на памет рецимо породица Сладоје или Сладојевић како се неки исељени у Горњој Јабланици (село Мркоње) презивају. Пореклом су колико памтим из околине Невесиња, па се надам да их тамо још увек има са тим презименом Сладоје, јер знам да су у току последњег рата неки од њих били избегли и боравили неко време код својих рођака Сладојевића у Мркоњу.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Amicus април 07, 2016, 07:11:11 поподне
Апсолутно подржавам овај предлог, који недавно као да наслутисмо, а као предлог нека буде Корјенић (Мостар). :)
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: aleksandar I април 07, 2016, 07:40:13 поподне
Пореклом су колико памтим из околине Невесиња, па се надам да их тамо још увек има са тим презименом Сладоје.

Добар приједлог! Ту су они на потезу од Калиновика до Невесиња; Улог, Кифино село. Е сад то је граница Старе Херцеговине и ово што сада зовемо Источна Херцеговина. Лично познајем једну породицу са два сина  која је избјегла у Бијељину, а они су из Улога.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Небојша април 07, 2016, 08:46:12 поподне
Баћовић (Дабар), Св. Јован. Пореклом из Бањана

Бајевић (Билећа), Св. Никола. Пореклом од Предојевића
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Лепеничанин април 07, 2016, 08:51:34 поподне
Moжда су ти Сладоје(вићи) сродни са Савићима из Невесиња? Ето мог предлога - тестирајмо Савиће...
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Бакс април 07, 2016, 08:55:20 поподне
Ево две занимљиве херцеговачке породице: Шешељ и Кустурица.  :)
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: aleksandar I април 07, 2016, 09:25:03 поподне

Бајевић (Билећа), Св. Никола. Пореклом од Предојевића


Да! Принчеви са Неретве.

Још овај коментар и нећу више. Шта је са Дедијерима?
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Небојша април 07, 2016, 09:25:43 поподне
Балордић (Требиње), Св. Климент. Огранак Љубибратића. Занимљиви због предања о пореклу "из Рима".

Батинић (Требиње), Св. Лука, Св. Јован, Св. Лазар. Вероватно има више несродних Батинића. Помињу се веома рано на простору Херцеговине (почетак 14. века).
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Jelic април 07, 2016, 09:34:16 поподне
На слово Б би могла бити интересанта презимена као што су Бабаљ (Ђурђевдан),Бањац (старином од Копривица из Бањана,славе Никољдан),Бањанин (Јовањдан,старином су Поповићи из Бањана),Батинић (Батинићи који славе св.Луку,старином би требало да су Ровчани,од њих су ваљда Шешељи) Бодирога (Аранђеловдан,пореклом су од Никшића) Бојанић (Јовањдан,старином су из Кривошија) Брстина (Свети Стефан).
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Wolf Sagash април 07, 2016, 09:46:24 поподне
На слово Б би могла бити интересанта презимена као што су Бабаљ (Ђурђевдан),Бањац (старином од Копривица из Бањана,славе Никољдан),Бањанин (Јовањдан,старином су Поповићи из Бањана),Батинић (Батинићи који славе св.Луку,старином би требало да су Ровчани,од њих су ваљда Шешељи) Бодирога (Аранђеловдан,пореклом су од Никшића) Бојанић (Јовањдан,старином су из Кривошија) Брстина (Свети Стефан).
Majka mi je od Brstina. U popisu 1585 spominje se baština Brstinova. Oni kažu da su od Riđana. Ali su odavno na prostoru Donjeg Hrasna. Imamo mog đeda za testiranje, ako ga naćeramo i ubjedimo.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Jelic април 07, 2016, 09:48:36 поподне
Majka mi je od Brstina. U popisu 1585 spominje se baština Brstinova. Oni kažu da su od Riđana. Ali su odavno na prostoru Donjeg Hrasna. Imamo mog đeda za testiranje, ako ga naćeramo i ubjedimo.

То би онда било сјајно :) Јел од тих Брстина и глумац Бранимир? :)
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Акса април 07, 2016, 09:57:01 поподне
Ево две занимљиве херцеговачке породице: Шешељ и Кустурица.  :)

Браво Бакс, један од најбољих предлога  :)
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Акса април 07, 2016, 10:01:43 поподне
На слово Б би могла бити интересанта презимена као што су Бабаљ (Ђурђевдан),Бањац (старином од Копривица из Бањана,славе Никољдан),Бањанин (Јовањдан,старином су Поповићи из Бањана),Батинић (Батинићи који славе св.Луку,старином би требало да су Ровчани,од њих су ваљда Шешељи) Бодирога (Аранђеловдан,пореклом су од Никшића) Бојанић (Јовањдан,старином су из Кривошија) Брстина (Свети Стефан).

Не свиђа ми се твој предлог.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: шкрњо април 07, 2016, 10:02:36 поподне
Што се тиче Херцеговине занимљиво би било испитати макар једну породицу која потиче од билећке властеле Предојевића.

Исто позивам Паровиће/Паповиће (који су у могућности) да се испитају. По предању моје братство потиче од њих, а пошто се намјеравам ускоро испитати, волио бих упоредити исходе.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Jelic април 07, 2016, 10:03:25 поподне
Не свиђа ми се твој предлог.

Ок.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Jelic април 08, 2016, 12:53:12 пре подне
Шта је са Дедијерима?

Они су приоритет,због Јевта :)
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo април 08, 2016, 02:58:54 поподне
Одушевљен сам овом идејом!
За почетак, предлажем Зимоњиће и Вукаловиће, као два знаменита херцеговачка рода.
Од занимвљивих ту су и: Дучић, Капор, Ђого, Шешељ,...
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo април 08, 2016, 03:00:44 поподне
А, иначе, бићу толико безобразан да пробистрим Милићевићева "Херцеговачка презимена", па да направим неки попис презимена која би мени била занимљива (наравно, она пореклом из ЦГ). Па ако за неко презиме буде подршке од више форумаша, нека то буде предлог!
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Небојша април 08, 2016, 03:14:23 поподне
Одушевљен сам овом идејом!
За почетак, предлажем Зимоњиће и Вукаловиће, као два знаменита херцеговачка рода.
Од занимвљивих ту су и: Дучић, Капор, Ђого, Шешељ,...

Баш хтедох да предложим Дучиће (Владисављевиће). Могли би таман да их упоредимо са Суботићима I2a из Гацка (требало би да су исти род).

У принципу, треба тестирати све веће (а посебно оне старије) родове и њихове огранке (можда и по два братства), Мириловиће, Предојевиће, Малешевце, итд.

Такође, има неких занимљивих и старих породица попут Вукчића, Влатковића, Војиновића (а и презиемна су "звучна"), па не би било лоше да и они буду на том списку.

Вујовићи су веома бројни на простору источне Херцеговине, а и могли би да их упоредимо са Баксовим Вујовићима. Стари су и требињски Вуковићи, итд.

С обзиром да се помиње бројка од 200 тестираних, биће ту простора за све.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Wolf Sagash април 08, 2016, 06:32:02 поподне
Одушевљен сам овом идејом!
За почетак, предлажем Зимоњиће и Вукаловиће, као два знаменита херцеговачка рода.
Од занимвљивих ту су и: Дучић, Капор, Ђого, Шешељ,...
Kapor i Đogo bi trebali biti isti. Uz Dučiće možemo kao kontrolu testirati ljubinjske Popoviće. Sam Jovan ih je označavao kao srodnike. Popovića mogu ja obezbjediti. Za Šešelja teško da nađemo nekog ko bi pristao da se testira. Možda u BG. Imam u Zemunu rođaka Šešelja.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Wolf Sagash април 08, 2016, 06:35:05 поподне
Spominju se često Burmazi na forumu. Mislim da su Vrtikape i Lučići 99% njihovi potomci.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Бакс април 08, 2016, 07:55:04 поподне
Вујовићи су веома бројни на простору источне Херцеговине, а и могли би да их упоредимо са Баксовим Вујовићима. Стари су и требињски Вуковићи, итд.

Ти Вујовићи су веома разгранато племе, мада не знају много о свом даљем пореклу. Једна теорија каже да су "од Куча". ДНК би то јасно доказао (или оповргао).
Иначе, колико су Вујовићи ту разгранати показује и изрека још из времена Југославије. Кажу да су се тад за председнике херцеговачких општина бирали наизменично - прво Србин, па Хрват, па Муслиман, па Вујовић.  ;D  ;D
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo април 08, 2016, 08:24:29 поподне
Радујући се тестирању Херцеговаца, ево једне лепе слике из Требиња:

(http://img08.deviantart.net/4bbd/i/2013/094/f/3/trebinje_by_drazen1804-d4xwzkk.jpg)
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Wolf Sagash април 08, 2016, 09:06:52 поподне
Ти Вујовићи су веома разгранато племе, мада не знају много о свом даљем пореклу. Једна теорија каже да су "од Куча". ДНК би то јасно доказао (или оповргао).
Иначе, колико су Вујовићи ту разгранати показује и изрека још из времена Југославије. Кажу да су се тад за председнике херцеговачких општина бирали наизменично - прво Србин, па Хрват, па Муслиман, па Вујовић.  ;D  ;D
To je za Bileću, ali bez Hrvata. Tamo ih nije bilo ni u tragovima.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Amicus април 08, 2016, 10:09:07 поподне
Можда би требало размислити и о тестирању Бјелица, то је чувен и распрострањен род у Херцеговини, а по предању пореклом су од Бјелица из Старе Црне Горе. Не знам да ли је неко од њих до сада тестиран?
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Бакс април 09, 2016, 12:02:14 пре подне
Можда би требало размислити и о тестирању Бјелица, то је чувен и распрострањен род у Херцеговини, а по предању пореклом су од Бјелица из Старе Црне Горе. Не знам да ли је неко од њих до сада тестиран?

Има Бјелица у Пројекту. Спадају у род Орловића.  :)
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo април 09, 2016, 12:23:30 пре подне
Има Бјелица у Пројекту. Спадају у род Орловића.  :)

Да, логично, јер већина бјеличког племена је од досељених Орловића. Ипак, бистрећи Милићевићеву књигу, видим да има доста херцеговачких родова који вуку корен из Бјелица, али се не може поуздано рећи јесу ли од Орловића или Старих Бјелица. Било би занимљиво да се нађе неки од ових других, како би се сазнала њихова хаплогрупа.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo април 09, 2016, 12:30:04 пре подне
Има још доста чувених херцеговачких презимена за које би било добро открити генетски траг. Осим свих до сада овде поменутих, ту су и следећа презимена:
Жарковић, Љубибратић, Шантић, Зубац, Тасовац, Палавестра, Нинковић, Унковић, Шотра, Паровић, Зуровац, Прстојевић, Правица, Шкеро, Пажин, Сладоје, Паранос, Зиројевић, Шилобад...
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Тимар април 09, 2016, 09:20:59 пре подне
Има још доста чувених херцеговачких презимена за које би било добро открити генетски траг. Осим свих до сада овде поменутих, ту су и следећа презимена:
Жарковић, Љубибратић, Шантић, Зубац, Тасовац, Палавестра, Нинковић, Унковић, Шотра, Паровић, Зуровац, Прстојевић, Правица, Шкеро, Пажин, Сладоје, Паранос, Зиројевић, Шилобад...
... Алексић (1429), Андрић (1445), Батал (1254), Богдановић (1289), Богојевић (1318), Бобар (1325), Бранковић (1335), Бјелошевић (1360), Бијелић (1370), Бабић (1382), Божановић (1406), Вуковић (1219), Дробњак (1285), Добрић (1335), Дејановић (1335), Даничић (1405), Данчић (1411), Ђурђевићи (1335), Југовић (1388), Јакшић (1441), Јагодић (1450), Кукић (1387), Кочић (1411), Комљеновић (1423), Лисица (1335), Љубојевић (1309), Љубишић (1413), Мирић (1310), Милетић (1335), Мирковић (1335), Малетић (1335), Марић (1376), Милаковић (1419), Новаковић (1386), Обрадовић (1319), Остојић (1373), , Продановић (1280), Поповић (1309), Предојевић (1335), Паштровић (1355), Петроњић (1370), Радошевић (1254), Ратковић (1335), Радић (1335), Радаковић (1369), Радмановић (1382), Рајковић (1411), Славић (1355), Срђевић (1403), Стојановић (1427), Стојаковић (1455), Станић (1459), Томић (1325), Ђурић (1454), Чупић (1327), Штрбац (1335), Шиљеговић (1358), ....(Новак Мандић Студо, Српске породице војводства светог Саве, Гацко 2000, стр. 562-578)
Наводим ова презимена која се спомињу у Херцеговини и околини, а која су данас у великом броју на простору западно од Врбаса у Републици Српској. У народу је остало предање да су сви дошли "од Ерцеговине".
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo април 09, 2016, 05:35:56 поподне
Ево, по мени, занимљивих херцеговачких родова за тестирање.
Подаци су из рада Риста Милићевића  "Херцеговачка презимена".
Ограничио сам се на подручја општина Требиње, Гацко, Невесиње и Љубиње, јер, како схватих, тестирања би могла тамо бити уприличена.
Наводим презиме, подручје где живе (где пише "сва места", односи се на све четири наведене општине) и славу.

За почетак, родови који потичу из Бањана:

Анђелић   Билећа   Свети Јован
Баћовић   сва места   Свети Јован
Бањац   Невесиње   Свети Никола
Бањанин   Невесиње   Свети Јован
Чокорило   Билећа, Невесиње   Свети Никола
Дивљан   Гацко   Свети Јован
Џелетовић   Билећа   Свети Јован
Гамбетић   Невесиње   Свети Никола
Гудељ   Требиње   Ђурђевдан
Иванишевић   Невесиње   Свети Лука
Копривица   Гацко, Невесиње   Свети Никола
Кошутић   Гацко   Ђурђевдан
Миљанић   Невесиње   Свети Јован
Мулина   Требиње   Свети Јован
Радовановић   Билећа, Невесиње   Свети Никола
Ристић   Невесиње   Свети Никола
Роган   Билећа   Свети Јован
Рупар   Невесиње   Свети Никола
Терзић   Гацко, Невесиње   Аранђеловдан
Тешановић   Билећа   Свети Јован
Томовић   Билећа, Требиње   Ђурђевдан
Тупањац   Требиње   Свети Јован
Зечевић   Билећа, Невесиње   Свети Јован
Ждрале   Билећа   Ђурђевдан

"Болдирао" сам оне нарочито значајне због презимена које упућује на ранији завичај. Тако и на даље.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo април 09, 2016, 05:39:20 поподне
Затим, родови који су од племена Корјенића:

Атељевић   Требиње   Аранђеловдан
Бакоч   Невесиње   Аранђеловдан
Чубриловић   Невесиње   ?
Комар   Билећа   Аранђеловдан
Ремета / Реметић   Невесиње   Свети Лука
Стијачић   Билећа, Требиње   Аранђеловдан
Шурбатовић   Требиње   Ђурђевдан
Тркља   Билећа   Аранђеловдан
Вучковић   Билећа   Аранђеловдан

За Чубриловиће нисам могао установити коју славу славе. Ако неко зна, нек напише.
Корјенићка слава је Аранђеловдан, али, види се и овде, слава је променљива, тако да имамо и других празника које славе родови Корјенића.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo април 09, 2016, 05:41:45 поподне
Од Кресојевића, предлажем родове Бабића и Парежана из Билеће, оба славе Лазареву Суботу.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo април 09, 2016, 05:44:41 поподне
Родови који потичу од Орловића (знамо већ да су Е В-13, али није лоше проверити):

Бајчетић   Билећа, Гацко, Требиње
Дамјанац   Гацко, Невесиње
Кривоглав   Требиње
Кривокапић   Требиње
Мирковић   Билећа
Пиштигњат   Требиње, Невесиње
Поверата   Требиње
Тепавчевић   Гацко
Жерајић   Невесиње

Сви славе Јовањ-дан, осим Жерајића који славе Лазареву Суботу, па то, можда, указује на њихову сродност са родовима из претходног поста.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo април 09, 2016, 05:47:46 поподне
Родови који потичу из Риђана:

Батинић   Требиње, Љубиње   Свети Јован
Франић   Требиње   Свети Јован
Гуровић   Требиње   Свети Јоаким и Ана
Хамовић   Љубиње   Свети Никола
Иванишевић   Требиње   Свети Лука
Кисин   Требиње   Свети Тома
Колак   Требиње   Свети Јован
Костић   Невесиње   Ђурђевдан
Круљ   Љубиње   Свети Јован
Кундачина   Билећа   Свети Лука
Мерћеп   Требиње   Свети Стефан
Мићун   Билећа   Свети Јован
Нинковић   сва места   Свети Јован
Пешић   Требиње   Свети Јован
Пешикан   Невесиње   Ђурђевдан
Пиљевић   Билећа, Љубиње   Свети Лука
Пјанић   Требиње   Свети Јован, раније Ђурђевдан
Риђешић   Требиње   Свети Стефан
Столица   Билећа   Свети Никола
Шаровић   Гацко   Свети Никола
Таминџић   Невесиње   Ђурђевдан
Телетина   Невесиње   Свети Јован
Уљаревић   Билећа, Невесиње, Гацко   Свети Никола
Влачић   Требиње   Свети Јован
Вукајловић   Невесиње   Свети Никола
Вулић   Требиње   Свети Јован
Зиројевић   Гацко, Невесиње   Свети Никола
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo април 09, 2016, 05:53:34 поподне
Родове који потичу из Грахова у ЦГ и Кривошија сам спојио у једну целину, јер је то географски близу, а и порекло становништва блиско. Премда, и са Риђанима постоје веома важне историјске везе.
Ако буде резултата из ових крајева, лако ћемо касније разграничити ко је одакле и од кога.

Бојанић   Билећа   Свети Јован
Булајић   Невесиње, Требиње   Свети Никола
Дучић   сва места   Свети Никола, Ђурђевдан
Илић   сва места   Аранђеловдан
Јакшић   Гацко   Свети Никола
Лазовић   Невесиње   Ђурђевдан
Мачак   Невесиње   Свети Никола
Мићевић   Билећа   Свети Јован
Ороз   Невесиње, Требиње   Аранђеловдан
Пашајлић   Невесиње   Свети Никола
Радуловић   Невесиње   Свети Јован
Ромовић   Невесиње   Ђурђевдан
Самарџић   сва места   Ђурђевдан, Аранђеловдан, Свети Јован
Скоруп   Невесиње   Аранђеловдан
Скварица   Требиње   Свети Стефан, раније Ђурђевдан
Стајчић   Љубиње   Ђурђевдан
Шуковић   Гацко   Свети Никола
Тица   Требиње   Ђурђевдан
Тодоровић   Гацко   Свети Никола
Вучетић   Невесиње   Свети Никола
Вујичић   Невесиње   Света Петка

Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo април 09, 2016, 05:56:44 поподне
Родови који потичу од старе средњевековне властеоске фамилије Угреновића, познате у Оногошту у 15. веку. Сви су из Требиња и славе исту славу - Свете Јоакима и Ану:

Борковић
Черовић
Ћоровић
Ћоројевић
Миљановић
Петковић
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Рамбослав април 09, 2016, 05:56:59 поподне
... Алексић (1429), Андрић (1445), Батал (1254), Богдановић (1289), Богојевић (1318), Бобар (1325), Бранковић (1335), Бјелошевић (1360), Бијелић (1370), Бабић (1382), Божановић (1406), Вуковић (1219), Дробњак (1285), Добрић (1335), Дејановић (1335), Даничић (1405), Данчић (1411), Ђурђевићи (1335), Југовић (1388), Јакшић (1441), Јагодић (1450), Кукић (1387), Кочић (1411), Комљеновић (1423), Лисица (1335), Љубојевић (1309), Љубишић (1413), Мирић (1310), Милетић (1335), Мирковић (1335), Малетић (1335), Марић (1376), Милаковић (1419), Новаковић (1386), Обрадовић (1319), Остојић (1373), , Продановић (1280), Поповић (1309), Предојевић (1335), Паштровић (1355), Петроњић (1370), Радошевић (1254), Ратковић (1335), Радић (1335), Радаковић (1369), Радмановић (1382), Рајковић (1411), Славић (1355), Срђевић (1403), Стојановић (1427), Стојаковић (1455), Станић (1459), Томић (1325), Ђурић (1454), Чупић (1327), Штрбац (1335), Шиљеговић (1358), ....(Новак Мандић Студо, Српске породице војводства светог Саве, Гацко 2000, стр. 562-578)
Наводим ова презимена која се спомињу у Херцеговини и околини, а која су данас у великом броју на простору западно од Врбаса у Републици Српској. У народу је остало предање да су сви дошли "од Ерцеговине".

Битан податак - Штрбац (1335). А у којој повељи/документу су поменути?
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo април 09, 2016, 06:07:01 поподне
Идемо даље:
Родови који су од племена Малешеваца. Знамо сви да је слава Малешеваца Свети Игњатије Богоносац, међутим, имамо овде и по неку другачију славу:

Алексић  Билећа, Невесиње  Свети Игњатије
Дедијер   Билећа   Свети Игњатије
Јанковић   Требиње   Свети Игњатије
Крњевић   Билећа   Аранђеловдан (раније Свети Игњатије)
Мандић   Гацко   Свети Јован
Шупић   Гацко   Свети Никола
Тегарић   Требиње   Свети Игњатије
Витомир   Гацко   Свети Игњатије
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo април 09, 2016, 06:11:37 поподне
Досељеници из племена Бјелица из Катунске нахије:

Ашкрабић   Гацко   ?
Јањић   Невесиње, Љубиње   Аранђеловдан
Лабало   Невесиње, Билећа   Свети Јован
Мрваљевић   сва места   Света Петка
Пејановић   Невесиње   Свети Никола
Пекић   Билећа   Свети Јован
Томичић   Невесиње   Свети Јован

За Ашкрабиће нисам могао установити коју славу славе. Ако неко зна, нек напише.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo април 09, 2016, 06:15:04 поподне
Досељеници из племена Ћеклића из Катунске нахије:

Ћеклић   Невесиње   ?
Дробњак (?)   Требиње   Свети Стефан
Гутић   Невесиње   Свети Илија
Шилобад   Требиње   Свети Стефан

За невесињске Ћеклиће нисам утврдио коју славу славе. Занимљиво је да Дробњаци из Требиња имају предање о пореклу из Ћеклића, а не из Дробњака како би се могло закључити.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo април 09, 2016, 06:17:07 поподне
Досељеници из племена Цуца из Катунске нахије:

   Грубач   Требиње   Свети Јован
   Гузина   Гацко   Аранђеловдан
   Инић   Билећа, Требиње   Свети Никола
   Сенић   Гацко   Ђурђиц
   Сердар   Требиње   Света Тројица
   Средановић   Требиње   Свети Јован
   Сворцан   Билећа, Невесиње   Свети Јован
   Шупљеглав   Требиње   Света Тројица
   Томановић   Невесиње, Љубиње   Свети Никола
   Жутковић   Невесиње, Љубиње   Свети Јован

Презимена Томановић и Жутковић постоје и у Цуцама.


Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo април 09, 2016, 06:21:03 поподне
Родови који потичу од старог племена Пилатоваца у источној Херцеговини, сви славе Ђурђевдан:

Беат   Гацко
Додер   Гацко
Грубачић   Билећа, Невесиње
Пушара   Гацко
Рончевић   Гацко
Шекара   Гацко
Шутоња   Билећа
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo април 09, 2016, 06:22:17 поподне
Родови који, по предању, потичу од племена Никшића:

Кокољ   Гацко   Свети Лука
Милобратовић   Билећа   Свети Лука
Радан   Невесиње, Гацко   Свети Никола
Рогановић   Требиње   Свети Јован
Саматовић   Невесиње   Свети Никола
Скочајић   Билећа, Невесиње   Свети Симеон
Суџум   Билећа, Гацко   Свети Лука
Шешлија   Гацко   Свети Лука
Шиљеговић   Гацко   Свети Лука
Шурбат   Требиње   Свети Јован
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo април 09, 2016, 06:24:11 поподне
Родови који су досељни са Чева, односно из области данашњег племена Озринића:

Кијац   Требиње   Свети Јован
Кртолица   Гацко   Аранђеловдан
Милојевић   Требиње   Ђурђевдан
Попара   Билећа, Љубиње   Свети Никола
Ратковић   Требиње, Невесиње   Ђурђевдан, Свети Никола
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Wolf Sagash април 09, 2016, 06:24:52 поподне
Досељеници из племена Бјелица из Катунске нахије:

Ашкрабић   Гацко   ?
Јањић   Невесиње, Љубиње   Аранђеловдан
Лабало   Невесиње, Билећа   Свети Јован
Мрваљевић   сва места   Света Петка
Пејановић   Невесиње   Свети Никола
Пекић   Билећа   Свети Јован
Томичић   Невесиње   Свети Јован

За Ашкрабиће нисам могао установити коју славу славе. Ако неко зна, нек напише.
Janjići dosta stari u Ljubinju, ali slave Đurđevdan. Oni pričaju da su od neke udovice Janje Popović iz Crne Gore, ali mnogo razgranati, imaju fragmentarno porodično stablo od više djelova i sva idu duboko u 18 vijek, ali ne mogu ga povezati nikako.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo април 09, 2016, 06:31:56 поподне
Из племена Брајића више Боке:
Брајић   Требиње   Ђурђевдан

Из Голије:
Думнић   Билећа   Аранђеловдан
Голијан(ин)   Невесиње   ? (нисам установио славу Голијана)

Из племена Комана у Катунској нахији:
Игњатовић   Гацко   Свети Никола

Из Његуша:
Његуш   Гацко   Зачеће Светог Јована

Из Пипера:
Вукановић   Гацко   Свети Никола

Из области племена Ровца:
Спаић   Требиње   Свети Јован

Из Пјешиваца:
Росандић   Требиње   Свети Јован
(Росандића има и у Пјешивцима)

Из области племена Бјелопавлића (вероватно старије становништво):
Брборић   Љубиње   Ђурђевдан
Поповац   Требиње, Гацко   Свети Никола

Из Полимља:
Косјерина   Љубиње   Свети Никола
Шалварица   Љубиње   Ђурђевдан

Из области племена Куча:
Радош   Љубиње   Свети Никола
Радовић   Билећа, Невесиње   Свети Никола
Славић   Требиње   Свети Василије Велики
Солдо   Невесиње   Михољдан
Спаравало   Требиње   Ђурђевдан


Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Рамбослав април 09, 2016, 06:35:32 поподне
Родови који потичу од старог племена Пилатоваца у источној Херцеговини, сви славе Ђурђевдан:

Беат   Гацко
Додер   Гацко
Грубачић   Билећа, Невесиње
Пушара   Гацко
Рончевић   Гацко
Шекара   Гацко
Шутоња   Билећа

Занимљиво је презиме Беат/Беатовић. Beat се једино у Швајцарској и данас као лично име даје (изведено од Св. Беатус-а (=Срећко), ученика Св. Петра)
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Wolf Sagash април 09, 2016, 06:38:28 поподне
Родови који потичу из Риђана:

Батинић   Требиње, Љубиње   Свети Јован
Франић   Требиње   Свети Јован
Гуровић   Требиње   Свети Јоаким и Ана
Хамовић   Љубиње   Свети Никола
Иванишевић   Требиње   Свети Лука
Кисин   Требиње   Свети Тома
Колак   Требиње   Свети Јован
Костић   Невесиње   Ђурђевдан
Круљ   Љубиње   Свети Јован
Кундачина   Билећа   Свети Лука
Мерћеп   Требиње   Свети Стефан
Мићун   Билећа   Свети Јован
Нинковић   сва места   Свети Јован
Пешић   Требиње   Свети Јован
Пешикан   Невесиње   Ђурђевдан
Пиљевић   Билећа, Љубиње   Свети Лука
Пјанић   Требиње   Свети Јован, раније Ђурђевдан
Риђешић   Требиње   Свети Стефан
Столица   Билећа   Свети Никола
Шаровић   Гацко   Свети Никола
Таминџић   Невесиње   Ђурђевдан
Телетина   Невесиње   Свети Јован
Уљаревић   Билећа, Невесиње, Гацко   Свети Никола
Влачић   Требиње   Свети Јован
Вукајловић   Невесиње   Свети Никола
Вулић   Требиње   Свети Јован
Зиројевић   Гацко, Невесиње   Свети Никола
Batinići slave Lazarevu Subotu, Ima ih u Ljubinju, Vranjskim u bilećkom kraju i u Čvaljini, Popovo. Krulji jako staro pleme, pričaju da su od Mirilovića, karavanski trgovac Krulj pominje se početkom 17. vijeka. Jako razgranati, posjeduju fragmente porodičnog stabla, koji sežu jajo, jako duboko u 18. vijek, naravno bez ikakve zajedničke poveznice.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo април 09, 2016, 06:41:48 поподне
И за крај, мени најзанимљивије:

Дробњачки родови у Херцеговини:

Ђурђевштаци:
Ћеранић   Требиње
Кешељ   Невесиње
Кујунџић   Требиње
Перовић   Требиње, Гацко
Самарџија   Невесиње
Слијепчевић   Љубиње
Шиповац   Невесиње
Шушић   Љубиње, Гацко
Тохољ   Љубиње, Билећа
Тунгуз   Гацко
Зеленовић   Гацко

Родови који славе Светог Саву:
Слијепчевић   Гацко
Старовић   Гацко

Подвучени родови имају предање о пореклу од Церовића!
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Wolf Sagash април 09, 2016, 06:42:55 поподне
Из племена Брајића више Боке:
Брајић   Требиње   Ђурђевдан

Из Голије:
Думнић   Билећа   Аранђеловдан
Голијан(ин)   Невесиње   ? (нисам установио славу Голијана)

Из племена Комана у Катунској нахији:
Игњатовић   Гацко   Свети Никола

Из Његуша:
Његуш   Гацко   Зачеће Светог Јована

Из Пипера:
Вукановић   Гацко   Свети Никола

Из области племена Ровца:
Спаић   Требиње   Свети Јован

Из Пјешиваца:
Росандић   Требиње   Свети Јован
(Росандића има и у Пјешивцима)

Из области племена Бјелопавлића (вероватно старије становништво):
Брборић   Љубиње   Ђурђевдан
Поповац   Требиње, Гацко   Свети Никола

Из Полимља:
Косјерина   Љубиње   Свети Никола
Шалварица   Љубиње   Ђурђевдан

Из области племена Куча:
Радош   Љубиње   Свети Никола
Радовић   Билећа, Невесиње   Свети Никола
Славић   Требиње   Свети Василије Велики
Солдо   Невесиње   Михољдан
Спаравало   Требиње   Ђурђевдан
Radoši slave Svetog Savu, kao i njihove komšije Dutine. Tu se javlja problem. Dutina ima u bilećkom kraju, jedni slave Šćepandan a drugi Nikoljdan, a ovi naši ljubinjski Svetog Savu. Ljetos smo u jednom starom zapuštenom groblju pronašli spomenik popa Damjana Dutine koji je umro 1800-te.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Wolf Sagash април 09, 2016, 06:44:53 поподне
И за крај, мени најзанимљивије:

Дробњачки родови у Херцеговини:

Ђурђевштаци:
Ћеранић   Требиње
Кешељ   Невесиње
Кујунџић   Требиње
Перовић   Требиње, Гацко
Самарџија   Невесиње
Слијепчевић   Љубиње
Шиповац   Невесиње
Шушић   Љубиње, Гацко
Тохољ   Љубиње, Билећа
Тунгуз   Гацко
Зеленовић   Гацко

Родови који славе Светог Саву:
Слијепчевић   Гацко
Старовић   Гацко

Подвучени родови имају предање о пореклу од Церовића!
O Toholjima knjigu piše književnik Miroslav Toholj. I mi Likići imamo predanje da potičemo od Živka Cerovića. Slavimo Đurđevdan.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo април 09, 2016, 06:48:57 поподне
Batinići slave Lazarevu Subotu,

Љубињски Батинићи славе Лазареву Суботу, а требињски Светога Јована. Тако барем Милићевић пише. Ови из Љубиња су пореклом из Стоца, зато их нисам овде ставио, јер се за порекло из Риђана наводе само ови требињски. Заправо, није сасвим јасно јесу ли од Угреновића или Риђана.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Amicus април 09, 2016, 06:49:04 поподне
Затим, родови који су од племена Корјенића:

Ремета / Реметић   Невесиње   Свети Лука

Мала опаска на ове Корјениће што славе Светог Луку. Случајно или не, Свети Лука је приказан као заштитник рода Корјенића-Неорића на Родословљу Корјенића-Неорића које је објавио Ћосић у својој Идеологији родословља, која је изашла прошле године. Нешто укратко о Корјенићима-Неорићима може се прочитати у Новом погледу на нашу завичајну прошлост: бисер илирске хералдике (http://radiotrebinje.com/nov-pogled-na-nasu-zavicajnu-proslost-biser-ilirske-heraldike/), а где је објављена и слика родословља са приказом Светог Луке у горњем десном углу, у књизи је наравно све детаљније, али мислим да је од значаја спомеути тај податак. :)
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo април 09, 2016, 06:51:14 поподне
O Toholjima knjigu piše književnik Miroslav Toholj. I mi Likići imamo predanje da potičemo od Živka Cerovića. Slavimo Đurđevdan.

Мене јако занимају Тохољи, а и ови остали ђурђевштаци из Херцеговине и они који имају предање о пореклу од Церовића, наравно, због личних разлога.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo април 09, 2016, 06:54:30 поподне
Radoši slave Svetog Savu,

Не знам, само сам навео шта каже Милићевић. По њему, славе Светог Николу.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Wolf Sagash април 09, 2016, 06:55:06 поподне
Љубињски Батинићи славе Лазареву Суботу, а требињски Светога Јована. Тако барем Милићевић пише. Ови из Љубиња су пореклом из Стоца, зато их нисам овде ставио, јер се за порекло из Риђана наводе само ови требињски. Заправо, није сасвим јасно јесу ли од Угреновића или Риђана.
Provjeriću. Ne postoje trebinjski Batinići. Imaju bilećki i ljubinjski. Ovi stolački što su krajem 19. vijeka doselili u Ljubinje su porijeklom iz Vranjskih, Bileća. A ovi iz Čvaljine, za koje Milićević kaže da su trebinjski, su u stvari popovski ili ako će mo istorijski pravilno ljubinjski. Popovo je postalo dio Trebinja sredinom pedesetih godina prošlog vijeka, a do tada je od Porfirogenitovih vremena sa Ljubinjem činilo jednu geografsku sredinu. Provjeriću za slavu.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo април 09, 2016, 06:56:31 поподне
Мала опаска на ове Корјениће што славе Светог Луку. Случајно или не, Свети Лука је приказан као заштитник рода Корјенића-Неорића на Родословљу Корјенића-Неорића које је објавио Ћосић у својој Идеологији родословља, која је изашла прошле године. Нешто укратко о Корјенићима-Неорићима може се прочитати у Новом погледу на нашу завичајну прошлост: бисер илирске хералдике (http://radiotrebinje.com/nov-pogled-na-nasu-zavicajnu-proslost-biser-ilirske-heraldike/), а где је објављена и слика родословља са приказом Светог Луке у горњем десном углу, у књизи је наравно све детаљније, али мислим да је од значаја спомеути тај податак. :)

Очито да је корјенићка слава Аранђеловдан, али није искључен ни Свети апостол Лука као заштитник племена.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Wolf Sagash април 09, 2016, 06:57:31 поподне
Не знам, само сам навео шта каже Милићевић. По њему, славе Светог Николу.
Nije problem, samo kažem. Knjiga Riste Milićevića prepuna je grešaka.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo април 09, 2016, 07:00:53 поподне
Ne postoje trebinjski Batinići.

Написах на почетку да сам родове навео по општинама, а не по селима (што је за организацију тестирања свакако битније, нарочито данас кад су села запустела, и становништво углавном живи по варошима). Зато написах да су Батинићи из Требиња. О пореклу, одакле који род тачно долази, можемо касније детаљно, ако исти буду тестирани.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo април 09, 2016, 07:03:11 поподне
Nije problem, samo kažem. Knjiga Riste Milićevića prepuna je grešaka.

Па, дај онда да сравнимо са осталим изворима. Има их. Битно је да до тестирања проберемо што више битних презимена.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Jelic април 09, 2016, 07:06:20 поподне
Због могућих грешака у Милићевићевој књизи,било би добро да се ствари око крсне славе и места порекла провере са тестираним људима.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo април 09, 2016, 07:10:45 поподне
Због могућих грешака у Милићевићевој књизи,било би добро да се ствари око крсне славе и места порекла провере са тестираним људима.

Потпуно се слажем.
Ја сам набацио занимљиве родове према Милићевићевој књизи. Слава је битна само тамо где има родова истог презимена различитог порекла. Нпр, за Тохоље није битно навести славу, јер сви су једнородни. Док, неки родови истог презимена имају различито порекло. Код њих су слава и предање битни.
Кад добијемо резултате, лако ћемо анализирати порекло према изворима којима располажемо. Зато је, што кажеш, битно од тестираних узети што више података.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Лепеничанин април 09, 2016, 07:13:59 поподне
Не видех на списку Деретиће из Ораховца код Требиња.

Јесу ли они од Александра Карановића?  :P
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Wolf Sagash април 09, 2016, 07:15:30 поподне
Написах на почетку да сам родове навео по општинама, а не по селима (што је за организацију тестирања свакако битније, нарочито данас кад су села запустела, и становништво углавном живи по варошима). Зато написах да су Батинићи из Требиња. О пореклу, одакле који род тачно долази, можемо касније детаљно, ако исти буду тестирани.
Znam da je to tako. Ali ta pretumbavanja srezova i opština jako nam prave probleme u istraživanjima. Kad pravimo spisak dobrovoljaca iz Balkanskih i Prvog svjetskog rata imamo grdne jade da to sastavimo kako treba. Pretražuješ arhive i svi Popovci zavedeni kao da su Ljubinjci. Mi ih stavimo na svoj spisak, ali i trebinjsko udruženje na svoj. Tako je i sa američkim emigrantima, tako je sa žrtvama Drugog svjetskog rata. Onda ljudi imaju problem i sa dokumentima. Stariji Popovci vade dokumente u Ljubinju mlađi u Trebinju. Krštenice su uglavnom u Ljubinju, jer i sada Popovo pripada ljubinjskoj parohiji.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo април 09, 2016, 07:21:38 поподне
Znam da je to tako. Ali ta pretumbavanja srezova i opština jako nam prave probleme u istraživanjima. Kad pravimo spisak dobrovoljaca iz Balkanskih i Prvog svjetskog rata imamo grdne jade da to sastavimo kako treba. Pretražuješ arhive i svi Popovci zavedeni kao da su Ljubinjci. Mi ih stavimo na svoj spisak, ali i trebinjsko udruženje na svoj. Tako je i sa američkim emigrantima, tako je sa žrtvama Drugog svjetskog rata. Onda ljudi imaju problem i sa dokumentima. Stariji Popovci vade dokumente u Ljubinju mlađi u Trebinju. Krštenice su uglavnom u Ljubinju, jer i sada Popovo pripada ljubinjskoj parohiji.

Битно је где ћемо их данас наћи да их тестирамо.
Лако ћемо после да бистримо порекло.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo април 09, 2016, 07:27:39 поподне
Не видех на списку Деретиће из Ораховца код Требиња.

Јесу ли они од Александра Карановића?  :P

Има и Деретића, него "Карановићи" нису из ЦГ него из малоазијске Ликије, тамо код оних обелиска са оним законима, па мени нису занимљиви за тестирање   ;D
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Лепеничанин април 09, 2016, 07:57:02 поподне
Подржавам тестирање херцеговачких родова. Целих 200 хаплотипова било би више него довољно за генетско мапирање тог подручја, што је одлична ствар.

Мислим, међутим, да се неће појавити бог зна каква изненађења, јер већ има довољно тестираних са тог подручја. Само ћемо сад тачно знати како су распоређени носиоци хаплотипова.

Небојша је већ навео које хаплотипове имамо у Ерцеговини, значи мапираћемо R1a M458 типа "Драшковићи из Сливља", R1a "Шаренци" и можда још "Кадијевића", онда пуно I1 P-109 и можда још неки I1 Z63, па неколико различитих родова I2-S и бар један I2-N (тип "Михић"), "бањански" N1a, неколико E V-13 типова, можда још Ј1 из Стоца.

Тешко да ће бити J2b1 јер им је матица далеко у Потарју. Ако стварно има неког од Пјешиваца онда би се појавио и J2a M92, и то би било то. Херцеговина је 1910. године имала 91 хиљаду Срба.Тадашњи просечан број људи по једном дому био је 6, значи око 15 хиљада домова, при чему је јасно да у родовском друштву читаве групе породица имају истог претка, што значи максимално хиљаду породица. Тестирање отприлике петине укупног броја породица био би апсолутни рекорд за једну територију.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Небојша април 09, 2016, 08:01:13 поподне
Свака част за списак, Небо!

Наравно, овде је већина пореклом са простора ЦГ. Мислим да акценат треба да буде на старим херцеговачким породицама (свакако ће се видети веза са становништвом Црне Горе).

Црна Гора је већ солидно обрађена. Више од 100 тестираних (СДП + 23) а ту је и оно истраживање 404. Западна Херцеговина је такође одлично обрађена. Некако је најмање тестираних из источне и ЦГ Херцеговине.

Добар део ових породица са списка води порекло управо са простора црногорске Херцеговине, па би резултати били занимљиви. Било је ту вероватно и пуно повратних миграција (Херцеговина-ЦГ-Херцеговина).

Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo април 09, 2016, 08:04:55 поподне
Ја мислим да ће, ипак, бити доста битних резултата који ће разрешити неке дилеме око генетике Дробњака, Риђана, Бањана, затим старих племена Пилатоваца, Угреновића, Малешеваца, можда и Матаруга. Затим и Граховљана и Кривошија. Дакле, свих области које су географски близу данашњој источној Херцеговини. Важно је само да се тестирају људи са одговарајућим презименима. Због тога и пишемо све ово овде.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo април 09, 2016, 08:07:19 поподне
Свака част за списак, Небо!

Наравно, овде је већина пореклом са простора ЦГ. Мислим да акценат треба да буде на старим херцеговачким породицама (свакако ће се видети веза са становништвом Црне Горе).

Хвала, Небојша. Радих то јуче и данас. Наравно, ово је само Милићевић, као што већ остали форумаши написаху има ту и грешака и другачијих мишљења.
Ја сам се усмерио на родове који имају корене у ЦГ. А они стари херцеговачки су, свакао, приоритет.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Jelic април 09, 2016, 08:12:01 поподне
Свака част за списак, Небо!

Наравно, овде је већина пореклом са простора ЦГ. Мислим да акценат треба да буде на старим херцеговачким породицама (свакако ће се видети веза са становништвом Црне Горе).


Биће места за све,и за родове пореклом из данашње ЦГ и за старе породице :)
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Небојша април 09, 2016, 08:14:35 поподне
Подржавам тестирање херцеговачких родова. Целих 200 хаплотипова било би више него довољно за генетско мапирање тог подручја, што је одлична ствар.

Мислим, међутим, да се неће појавити бог зна каква изненађења, јер већ има довољно тестираних са тог подручја. Само ћемо сад тачно знати како су распоређени носиоци хаплотипова.

Небојша је већ навео које хаплотипове имамо у Ерцеговини, значи мапираћемо R1a M458 типа "Драшковићи из Сливља", R1a "Шаренци" и можда још "Кадијевића", онда пуно I1 P-109 и можда још неки I1 Z63, па неколико различитих родова I2-S и бар један I2-N (тип "Михић"), "бањански" N1a, неколико E V-13 типова, можда још Ј1 из Стоца.

Тешко да ће бити J2b1 јер им је матица далеко у Потарју. Ако стварно има неког од Пјешиваца онда би се појавио и J2a M92, и то би било то. Херцеговина је 1910. године имала 91 хиљаду Срба.Тадашњи просечан број људи по једном дому био је 6, значи око 15 хиљада домова, при чему је јасно да у родовском друштву читаве групе породица имају истог претка, што значи максимално хиљаду породица. Тестирање отприлике петине укупног броја породица био би апсолутни рекорд за једну територију.

Верујем да ће I2a бити изнад српског просека од 30-35%. Биће сигруно и пуно E1b због већих родова пореклом из ЦГ.

За R1a очекујем да ће бити можда и дупло јача него на истраживању за ЦГ (404) где је нешто више од 7%. Реално је и очекивати солидан проценат I1 и N1a, због близине Пиве и Дробњака.

Остале хаплогрупе су мистерија. За R1b, G2a и J2b не бих могао сада ништа да закључим.

Родови J2b1 нису матични на простору Потарја и Полимља. Највећи број је доселио из Катунске нахије, која је примала и становништво из Херцеговине. Занима ме такође има ли тамо J2b1 због оног помена "Усораца Бањана" из 15. века.

Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Акса април 09, 2016, 08:26:38 поподне
Мислим да акценат треба да буде на старим херцеговачким породицама

Да слажем се тако и треба да буде. Босанска Херцеговина има јако пуно старог становништва, добро би било кад би у истраживању ушли стари Мостарци и становништво из околине Стоца-Берковића и Невисиња. Ако се већ планира да се тестира толики број људи, велика штета ће бити ако се буду тестирали људи само из те четири поменуте општине.

Да се Небо пита он би већином ове које је навео тестирао, а а ради реда узео би који хаплотип од старог становништва. Невероватан је Небе  ;D .
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo април 09, 2016, 08:33:44 поподне
Да се Небо пита он би већином ове које је навео тестирао, а а ради реда узео би који хаплотип од старог становништва. Невероватан је Небе  ;D .

Немој тако, Аксо. Ја раније наведох и старе херцеговачке родове који немају везе са ЦГ, него су изворно из Херцеговине, а за које би било јако важно да се тестирају. Ја бих волео да се претежно тестирају ови које пописах, јер је ЦГ област која мене занима и за коју бих волео да прибавим што више историјских и генетичких података. Али, моје жеље су једно, а реалност друго.
Радује ме сваки нови резултат неког тестираног Србина, одакле год да је! Тако и у овом тестирању у најави.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Jelic април 09, 2016, 08:58:14 поподне
По мом мишљењу,и једни и други су подједнако битни.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: vojinenad април 09, 2016, 09:16:48 поподне
O Toholjima knjigu piše književnik Miroslav Toholj. I mi Likići imamo predanje da potičemo od Živka Cerovića. Slavimo Đurđevdan.
Да ли си тестиран?
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: vojinenad април 09, 2016, 09:31:07 поподне
Родови који, по предању, потичу од племена Никшића:

Кокољ   Гацко   Свети Лука
Милобратовић   Билећа   Свети Лука
Радан   Невесиње, Гацко   Свети Никола
Рогановић   Требиње   Свети Јован
Саматовић   Невесиње   Свети Никола
Скочајић   Билећа, Невесиње   Свети Симеон
Суџум   Билећа, Гацко   Свети Лука
Шешлија   Гацко   Свети Лука
Шиљеговић   Гацко   Свети Лука
Шурбат   Требиње   Свети Јован
Ово може бити јако битно за коначан закључак и потврду хаплотипа Никшића. Досадашњи резултати нам дају податак да је у питању И2а Динарик Југ.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: vojinenad април 09, 2016, 09:37:29 поподне
Из Полимља:
Косјерина   Љубиње   Свети Никола
Ако се икада буде организовало тестирање мтДНА добровољно се пријављујем да узмем брис од лепе Гаге!!! :D
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: vojinenad април 09, 2016, 09:42:27 поподне
Родови који потичу из Риђана:
Пиљевић   Билећа, Љубиње   Свети Лука
Пиљевић је јако ретко и необично презиме па се питам да ли можда имају везе са Пиљевићима из околине Никшића који су потомци Тоље са Кчева.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo април 09, 2016, 09:44:46 поподне
Ако се икада буде организовало тестирање мтДНА добровољно се пријављујем да узмем брис од лепе Гаге!!! :D

Ал си наиван  :D
Али ти њен брис не значи ништа. Зато, Гага да ти доведе неког мушког рођака за брис, па док се ти будеш тиме бавио, ја ћу с њом негде на пиће, да се не досађује девојка  ;)
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo април 09, 2016, 09:46:26 поподне
Ово може бити јако битно за коначан закључак и потврду хаплотипа Никшића. Досадашњи резултати нам дају податак да је у питању И2а Динарик Југ.

Једино ме брине што има више различитих слава, па сумњам да сви потичу од Никшића у племенском смислу. Сигурно ту има и родова који су од Никшића само у географском смислу. Ако буду тестирани, видећемо већ.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: vojinenad април 09, 2016, 09:48:34 поподне
Из области племена Ровца:
Спаић   Требиње   Свети Јован
За ову породицу би ми било веома занимљиво да сазнам хаплотип, али претпостављам да се највероватније радио о неком стариначком роду које се иселило из Роваца. У веома великом проценту исељени Никшићи су углавном чували своју славу св. Лука.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: vojinenad април 09, 2016, 09:51:08 поподне
Самарџић   сва места   Ђурђевдан, Аранђеловдан, Свети Јован
Они су према предању Орловићи.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo април 09, 2016, 09:58:17 поподне
Они су према предању Орловићи.

Прилично је компликована њихова прича. У Херцеговину долазе преко Кривошија. Славе више слава. Прочитај код Милићевића.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: vojinenad април 09, 2016, 09:59:10 поподне
Ал си наиван  :D
Али ти њен брис не значи ништа. Зато, Гага да ти доведе неког мушког рођака за брис, па док се ти будеш тиме бавио, ја ћу с њом негде на пиће, да се не досађује девојка  ;)
Сумњам да она то зна, а и за брис бих имао ''кваран план''!  ;) ;)
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Рамбослав април 09, 2016, 10:06:46 поподне
Родови који потичу од старог племена Пилатоваца у источној Херцеговини, сви славе Ђурђевдан:

Можда је од интереса, да је у југоисточној Пољској презиме Пилат учестало.
https://en.wikipedia.org/wiki/Pilat
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo април 09, 2016, 10:09:43 поподне
Можда је од интереса, да је у југоисточној Пољској презиме Пилат учестало.
https://en.wikipedia.org/wiki/Pilat

Ја се одавно питам откуд тај назив Пилатовци. Па и ти Пилати у Пољској. Да ли је то нешто верског карактера, или неки заостатак још од Римљана...?
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo април 09, 2016, 10:27:29 поподне
А можда, кад боље размислим, ту постоји и неки словенски корен.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Александар април 09, 2016, 10:50:16 поподне
Спаићи који живе у Никшићу такође славе Јовањдан, и наши су најближи (Граб-Зубци)
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Полић април 09, 2016, 10:51:29 поподне
А можда, кад боље размислим, ту постоји и неки словенски корен.

Мени прво падне на памет веза са глаголом пилати...то је општесловенски глагол
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo април 09, 2016, 11:04:49 поподне
Руски пыль (малоруска - украјинска верзија: пил) значи прашина.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo април 09, 2016, 11:13:22 поподне
Руска страница која тумачи презимена (Пилат, Пилатов, Пилатович,...) све облике од Пилат објашњава везом са Понтијем Пилатом:

Даля даже встречается глагол «пилатить» в значении «мучить, тиранить». Исходя из этого, можно предположить, что прозвище Пилат в народе получил человек жесткий и холодный. , со временем получил фамилию Пилат.

http://www.ufolog.ru/names/order/%D0%9F%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%82

Ипак, слутим да код Пилатоваца постоји неки другачији корен.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Полић април 09, 2016, 11:14:50 поподне
Руски пыль (малоруска - украјинска верзија: пил) значи прашина.

да, код нас пиљевина
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo април 09, 2016, 11:16:28 поподне
Баш тако. А у вези са глаголом пилити.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Селаковић април 10, 2016, 12:39:06 пре подне
Meni zvuči slovenski. Da li je od ove sitne "pil" prašine i reč pile? Inače, reč kukurikati (onomatopeja) i ružna reč za muški polni organ su istog porekla (korena).
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Селаковић април 10, 2016, 12:41:18 пре подне
Meni zvuči slovenski. Da li je od ove sitne "pil" prašine i reč pile? Inače, reč kukurikati (onomatopeja) i ružna reč za muški polni organ su istog porekla (korena).

I kresta, ako se ne varam.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Бакс април 10, 2016, 01:51:37 пре подне
Meni zvuči slovenski. Da li je od ove sitne "pil" prašine i reč pile? Inače, reč kukurikati (onomatopeja) i ružna reč za muški polni organ su istog porekla (korena).

Наша ружна реч за мушки полни орган је типично индо-европска. Рецимо, на руском се кокошка каже "курица". А опет, знамо и како се на енглеском каже петао, и да је то такође ружна реч за мушки полни орган. Мада, одосмо далеко од теме, а и сви знамо да се у Херцеговини овакве речи не изговарају.  :D  :D
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Wolf Sagash април 10, 2016, 09:13:39 пре подне
Piljevina je nus produkt sječenja drveta pilom, bar u Hercegovini.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: vidoje 013 април 10, 2016, 10:18:45 пре подне
 То је значење пиљевине и у Црној Гори у данашњим границама, Рашкој  области...  а вјерујем и у другим  српскима крајевима.  Од глагола пилити, односно пилања дрва, имамо  пилане.   Надимак Пиљо и презиме Пиљевић.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: шкрњо април 10, 2016, 10:56:30 пре подне
Баш тако. А у вези са глаголом пилити.
Из истог коријена је и ријеч опиљак.
Но одосмо далеко од теме...
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Тимар април 10, 2016, 09:53:47 поподне
Битан податак - Штрбац (1335). А у којој повељи/документу су поменути?
У "Дечанској хрисовуљи I" налазе се ове породице:Даиновић, Бранковић, Павловић, Шапрановић, Богдановић, Братичевић, Драгославић, Негојевић, Прибичевић, Прамовић, Беројевић, Хранетић, Тољеновић, Хранчић, Штрбац , Братомилић, Буднић, Доброшевић, Грубшић, Брадиновић, Богутовић, Љубславић, Љиљановић, Вилчић, Станшић, Милгост, Маглић, Драговић, Срдановић, Добрић, Милојевић и још неке којих нема у прегледаним дубровачким архивским књигама. -Новак Мандић Студо, Српске породице војводства светог Саве, стр. 64
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Рамбослав април 10, 2016, 10:04:18 поподне
Хвала Тимаре :)
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Тимар април 10, 2016, 10:48:58 поподне
Када смо већ почели истицати поједина херцеговачка презимена, можда би требало споменути и презимена по годинама,  која се спомињу у источној Херцеговини прије њиховог уписа у Дечанске хрисовуље од 1335-1345, која се налазе у дубровачким споменицима XII, XIII, XIV и XV вијеку: Видошевић (1186), Церница (1189), Бан (1189), Љубомировић (1194), Радовчић (1219), Првославић (1219), Беривојевић (1219), Добромирић (1219), Вуковић (1219), Радованић (1219), Бољеславић (1234), Доброславић (1249), Ивановић (1254), Радојевић (1254), Чрненовић (1254), Радошевић (1254), Тихојевић (1254), Грдоманчић (1254), Браточић (1254), Глотановић (1254), Берушић (1280), Братиловић (1280), Љубковић (1280), Богдановић, (1280),, Продановић (1280), Радостић (1280), Мирошевић (1280), Доброковић (1281), Драговић (1281), Десисијевић (1281), Белодевић (1281), Братохњић (1281), Драметић (1281), Милдруг (1281), Пишкоревић (1281), Будановић (1281), Текаљевић (1282), Бутко (1282), Васиљевић (1282), Обрадовић (1282), Доброшевић (1285), Драгославић (1285), Берсковић (1285), Десиславић (1285), Кеселковић (1285), Бочинић (1285), Обрадић (1285), Зубац (1285), Пурћић (1306), Владимирић (1306), Зоричић (1309), Поповић (1309), Будиславић (1309), Љубојевић (1309), Драгановић (1309), Братановић (1309), Радовић (1310), Драгишић (1310), Гркавац (1310), Бутковић (1310), Братославић (1310), Грубишић (1310), Добреновић (1310), Радовчић (1310), Мирић (1310), Љубомирић (1310), Толановић (1313), Богојевић (1318), Ковачевић (1319), Станиславић (1319), Чепрњић (1320), Драшковић (1320), Радиновић (1321), Радославић (1324), Озриславић (1325), Ратковић (1325), Томић (1325), Дулић (1325), Доброчинић (1325), Ковач (1326), Радановић (1327), Колендић (1327), Радојевић (1327), Раденовић (1327), Радељевић (1328), Љубишић (1329), Братомилић (1329), Прибиловић (1332), Добровојевић (1332), Будисалић (1332), Тикорадић (1333), Хлаповић (1333) и  Грубач (1333) као и око стотину породица за које нисмо  сигурни да су и данас активне у бившој Авнојевској Југославији и у расијању.
-Проф. Новак Мандић Студо, Српске породице војводства светог Саве, Гацко 2000, стр.72-73
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: soki78 април 11, 2016, 10:15:24 пре подне
Требало би мало обухватити и столачке, мостарске, чапљинске родове...
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Љиљан април 11, 2016, 01:01:04 поподне
Требало би мало обухватити и столачке, мостарске, чапљинске родове...
Администратори ће, наравно, одлучити да ли ће се обухватити столачки, мостарски и чапљински родови, али мени лично би то било изузетно интересатно, јер очекујем да би се јавили још неки Ј1 који припадају нашем кластеру.
Свеједно, акција је за сваку похвалу, и с обзиром да јако много становништва Србије, Босне, па и Хрватске, води поријекло из ових крајева, а имајући у виду и то да је област релативно слабо генетски обрађена/испитана, мислим да ће резултати бити јако интересантни за припаднике свих хаплогрупа. Штета је што ће усљед техничких ограничења лабораторије бити испитан мањи број маркера, али ће се бар припадност разним гранама моћи добро одредити.

Било би интересантно ако се појави неки Ј1 Пф7263+ који је источније од Стоца, још би било боље када би био дио неког већег огранка становништва.

У сваком случају, акција за сваку похвалу!
Администраторима свака част!
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Wolf Sagash април 11, 2016, 02:00:40 поподне
Администратори ће, наравно, одлучити да ли ће се обухватити столачки, мостарски и чапљински родови, али мени лично би то било изузетно интересатно, јер очекујем да би се јавили још неки Ј1 који припадају нашем кластеру.
Свеједно, акција је за сваку похвалу, и с обзиром да јако много становништва Србије, Босне, па и Хрватске, води поријекло из ових крајева, а имајући у виду и то да је област релативно слабо генетски обрађена/испитана, мислим да ће резултати бити јако интересантни за припаднике свих хаплогрупа. Штета је што ће усљед техничких ограничења лабораторије бити испитан мањи број маркера, али ће се бар припадност разним гранама моћи добро одредити.

Било би интересантно ако се појави неки Ј1 Пф7263+ који је источније од Стоца, још би било боље када би био дио неког већег огранка становништва.

У сваком случају, акција за сваку похвалу!
Администраторима свака част!
Stolački muslimani Šarići pričaju da su od Mihića sa Poplata.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Гргур април 12, 2016, 10:50:48 поподне
Николићи су средњевековна хумска властела,потомци великог жупана Николе,праунука хумског кнеза Мирослава,брата Стефана Немање.Након пада Херцеговине,одлазе у Трешњево у Цуцама.Након неког времена у овом пограничном месту у ком Цуце нису хтели да живе, враћају се у Херцеговину али под другим презименима :Кнежевић,Дамјановић,Серден и Шупљеглав.Славе други дан Духова.Прва два презимена су честа и код Срба и Хрвата,док за презиме Шупљеглав због специфичности и ретке славе верујем да постоји само ово једно братство за које сам уверен да је кључ за решење днк Немањића.У телефонском именику видим да их има и у БГ.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Kor април 12, 2016, 11:34:15 поподне
Stolački muslimani Šarići pričaju da su od Mihića sa Poplata.

ех, боље рећи, причали су. Сада су вероватно од Илира, Богумила или добрих Бошњана  ;D
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Wolf Sagash април 13, 2016, 12:39:48 поподне
Николићи су средњевековна хумска властела,потомци великог жупана Николе,праунука хумског кнеза Мирослава,брата Стефана Немање.Након пада Херцеговине,одлазе у Трешњево у Цуцама.Након неког времена у овом пограничном месту у ком Цуце нису хтели да живе, враћају се у Херцеговину али под другим презименима :Кнежевић,Дамјановић,Серден и Шупљеглав.Славе други дан Духова.Прва два презимена су честа и код Срба и Хрвата,док за презиме Шупљеглав због специфичности и ретке славе верујем да постоји само ово једно братство за које сам уверен да је кључ за решење днк Немањића.У телефонском именику видим да их има и у БГ.
Ima ih i okolini Mostara, a što se Nikolića humski tiče i neki katolički Rodovi u Popovu pripovjedaju da su od njih, na primjer Matići iz sela Dubljana. Ja sam po internetu nalazio urnebesne konstrukcije tipa da Nemanjići potiču ud moje porodice, tj Likića iz Ljubinja. Tipa Likići su potomci Likinija a neki Ljubomir Likić je prađed Stefana Nemanje.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Гргур април 13, 2016, 10:54:33 поподне
Велика је вероватноћа да има католика,потомака Николића и Немањића.Горе сам навео Кнежевиће и Дамјановиће,а један Damyjanovich је чак и покренуо тему: y - днк Немањића са одличним уводом.С тим у вези Љубомир се у старим родословима заиста спомиње као чукундеда Завидин(Давидов) и Стефана Немање.Што се тиче презимена Ликић,оно ме од свих презимена највише асоцира на племе Ликицки иако је аутор теме :Захумски Лицики ... означио Кадијевића и мене као могуће припаднике овог племена са реке Висле.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Wolf Sagash април 14, 2016, 12:00:02 поподне
Велика је вероватноћа да има католика,потомака Николића и Немањића.Горе сам навео Кнежевиће и Дамјановиће,а један Damyjanovich је чак и покренуо тему: y - днк Немањића са одличним уводом.С тим у вези Љубомир се у старим родословима заиста спомиње као чукундеда Завидин(Давидов) и Стефана Немање.Што се тиче презимена Ликић,оно ме од свих презимена највише асоцира на племе Ликицки иако је аутор теме :Захумски Лицики ... означио Кадијевића и мене као могуће припаднике овог племена са реке Висле.
Da li taj testirani Kadijević pripada ovim Kadijevićima iz Slivna odnosno Mihalja u južnoj Dalmaciji? Vidim označen kao Mostarac!
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Гргур април 14, 2016, 10:28:57 поподне
Мислим да сам код Дедијера прочитао да су далеким пореклом из Поповог Поља као и Николићи.Али да се вратим на тему - предлажем и Зимоњиће поред Шупљеглава.Зимоњићи би требало да су огранак Кнежевића,као што сам и сам.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: edukator септембар 05, 2016, 09:45:48 пре подне
Николићи су средњевековна хумска властела,потомци великог жупана Николе,праунука хумског кнеза Мирослава,брата Стефана Немање.Након пада Херцеговине,одлазе у Трешњево у Цуцама.Након неког времена у овом пограничном месту у ком Цуце нису хтели да живе, враћају се у Херцеговину али под другим презименима :Кнежевић,Дамјановић,Серден и Шупљеглав.Славе други дан Духова.Прва два презимена су честа и код Срба и Хрвата,док за презиме Шупљеглав због специфичности и ретке славе верујем да постоји само ово једно братство за које сам уверен да је кључ за решење днк Немањића.У телефонском именику видим да их има и у БГ.

Molim izvor za ovo. Kod Milićevića ("Hercegovačka prezimena") za Kneževiće piše nešto slično, ali mi liči na romantizovanu porodičnu legendu. Inače, ovde ima neki Knežević iz Gacka, testiran kao R1a: https://www.familytreedna.com/public/dinaric_alps_dna/default.aspx?section=yresults
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Влад септембар 05, 2016, 11:06:30 пре подне
Molim izvor za ovo. Kod Milićevića ("Hercegovačka prezimena") za Kneževiće piše nešto slično, ali mi liči na romantizovanu porodičnu legendu. Inače, ovde ima neki Knežević iz Gacka, testiran kao R1a: https://www.familytreedna.com/public/dinaric_alps_dna/default.aspx?section=yresults

Уписао је на ФТДНА Кнеза Арсена Кнежевића као најстаријег познатог претка. У табели нашег пројекта не постоји Кнежевић Р1а, али постоји Миливојевић (Гргуревци/С.Митровица/СРБ) са идентичичним хаплотипом. Вероватно се ради о истој особи, а родом је из Гацка.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Небојша децембар 18, 2016, 11:26:37 поподне
Поменух већ на теми "Крајишки Срби - генетика" генетску слику Старе Херцеговине. Није превелики узорак, свега 56 људи (Срби) са простора данашње и ЦГ Херцеговине.

(https://s30.postimg.org/p0uu98m6p/I2a1.jpg) - I2a Динарик (S=Динарик Север)
(https://s30.postimg.org/s6ffzg4sx/image.jpg) - I1 (P109)
(https://s30.postimg.org/qotznw029/E1b1.jpg) - E1b
(https://s30.postimg.org/lqbj6h2kx/R1a.jpg) - R1a (Z=Z280, M=M458)
(https://s30.postimg.org/78ebyhb9t/R1b.jpg) - R1b
(https://s30.postimg.org/nsc0kq0k1/N1a1.jpg) - N1a
(https://s30.postimg.org/f8smmys7l/j2b.jpg) - J2b (M205)
(https://s30.postimg.org/735iroxn5/j2a1.jpg) - J2a (M92)
(https://s30.postimg.org/j3qysf51t/image.jpg) - J1c

(https://s27.postimg.org/ahofuec4j/image.jpg)

I2a - 15
E1b - 12
R1a - 8
N1a - 6
I1 - 5
J2b - 4
J2a - 3
J1 - 2
R1b -1

Треба напоменути да добар део E1b (Орловићи убедљиво најзаступљенији род) води порекло са простора Старе ЦГ. Исто се може рећи и за J2a, а Зековић R1a из Ускока је, према предању, са истока ЦГ (Кучи). Остали, мање-више, углавном воде порекло са простора Старе Херцеговине.

Биће интересантно видети резултате из Херцеговине. Ако је судити по овим резултатима, али и тестираним породицама, треба очекивати значајно присуство I2a, E1b, R1a и I1.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Небојша децембар 18, 2016, 11:28:40 поподне
Извор: Српски днк пројекат :)
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Небојша децембар 18, 2016, 11:54:49 поподне
Хтедох да упоредим генетску слику Херцеговине са генетском сликом Крајине. Чини се да се исте хаплогрупе јављају на обе стране, додуше однос снага је нешто другачији.

Највише одступања има код R1a. Осим слабије заступљености него код Крајишких Срба приметно је, бар на основу резултата из днк пројекта, да се у Крајини у великом броју јавља подграна Z280 карпатско-далматински кластер и M458, док су у Херцеговини присутни Z280 Шаренци и Аврамијевштаци, уз нешто M458.

С обзиром на присуство у Херцеговини, чуди што се до сада Шаренци и Аврамијевштаци нису појавили у Крајини. Можда ће се ситуација временом изменити, или је у ипак питању неки изузетак од "правила"?
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: zainteresovani Канадски децембар 19, 2016, 03:37:47 пре подне
Поменух већ на теми "Крајишки Срби - генетика" генетску слику Старе Херцеговине. Није превелики узорак, свега 56 људи (Срби) са простора данашње и ЦГ Херцеговине.

(https://s30.postimg.org/p0uu98m6p/I2a1.jpg) - I2a Динарик (S=Динарик Север)
(https://s30.postimg.org/s6ffzg4sx/image.jpg) - I1 (P109)
(https://s30.postimg.org/qotznw029/E1b1.jpg) - E1b
(https://s30.postimg.org/lqbj6h2kx/R1a.jpg) - R1a (Z=Z280, M=M458)
(https://s30.postimg.org/78ebyhb9t/R1b.jpg) - R1b
(https://s30.postimg.org/nsc0kq0k1/N1a1.jpg) - N1a
(https://s30.postimg.org/f8smmys7l/j2b.jpg) - J2b (M205)
(https://s30.postimg.org/735iroxn5/j2a1.jpg) - J2a (M92)
(https://s30.postimg.org/j3qysf51t/image.jpg) - J1c

(https://s27.postimg.org/ahofuec4j/image.jpg)

I2a - 15
E1b - 12
R1a - 8
N1a - 6
I1 - 5
J2b - 4
J2a - 3
J1 - 2
R1b -1

Треба напоменути да добар део E1b (Орловићи убедљиво најзаступљенији род) води порекло са простора Старе ЦГ. Исто се може рећи и за J2a, а Зековић R1a из Ускока је, према предању, са истока ЦГ (Кучи). Остали, мање-више, углавном воде порекло са простора Старе Херцеговине.

Биће интересантно видети резултате из Херцеговине. Ако је судити по овим резултатима, али и тестираним породицама, треба очекивати значајно присуство I2a, E1b, R1a и I1.

It is interesting to note that so far there are three members of the Pješivci tribe that have tested and all three of them belong to Y-DNA haplogroup J2a-M92 which you already know. Two of them belong to the Perunović brotherhood from Drenovštica and one of them is a Perović from Stubica. According to their 67 marker haplotype results they are all related. These Pješivci tribesmen are also more distantly related to a man with the surname Samardžić who's paternal line comes from Krivošije. This Samardžić man also claims to descend from the Orlović clan/family in the paternal line.


Занимљиво је напоменути да до сада постоје три припадника пјешивци племена која су тестирана и сва тројица припада И ДНК Хаплогроуп Ј2а-М92 која већ знаш. Две од њих припада Перуновић братство из Дреновштице а један од њих је Перовић је из Стубици. Према њиховим 67 маркера Хаплотипе резултатима су сви повезани. Ове пјешивци племена су такође више далеки односи на човека са презименом Самарџић, који је по оцу линија долази из Кривосијама. Овај Самарџић, човек такође тврди да се спусте са Орловић цлан / породици у очевог линији.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Никола Стојановић децембар 31, 2016, 01:17:33 поподне
Коначно сам пронашао деретићевско повезивање илирских племена са српским презименима :) Ево списка:

Деуре, Деурићи (Deura), Дерете, Деретићи (Deretini), Дермастије (Deraemistae), Диндари (Dindari), Глиндићи / Глинтићи (Glinditiones), Сјеклоће (Siculotae), Варде(Vardaei), Денде (Denda), Шешељи (Sasaei), Шепаровићи (Separi?), Керуми / Геруми или Ћеранићи (Cerauni?), Секул[ов]ићи (Siculi), Рудињани (Rudini), Грабари / Грабљани / Грабовци (Grabaei), Колендићи (les Colentins), Буни / Буњевци (les Bunes)
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: spahibija јануар 15, 2017, 11:56:35 поподне
Radoši slave Svetog Savu, kao i njihove komšije Dutine. Tu se javlja problem. Dutina ima u bilećkom kraju, jedni slave Šćepandan a drugi Nikoljdan, a ovi naši ljubinjski Svetog Savu. Ljetos smo u jednom starom zapuštenom groblju pronašli spomenik popa Damjana Dutine koji je umro 1800-te.
[Радош из Опличића, старином из Крушева код Стоца слави Светог Јована. И ови Спаићи нису из Роваца него из Ровина, из Цуца. Ту је Козић направио грешку кад је уписивао предање.]
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: spahibija јануар 16, 2017, 12:00:13 пре подне
Не знам, само сам навео шта каже Милићевић. По њему, славе Светог Николу.
Радоши из Крушева код Стоца славе Светог Јована.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: spahibija јануар 16, 2017, 12:09:42 пре подне
За ову породицу би ми било веома занимљиво да сазнам хаплотип, али претпостављам да се највероватније радио о неком стариначком роду које се иселило из Роваца. У веома великом проценту исељени Никшићи су углавном чували своју славу св. Лука.
Они нису из Роваца. То је Козић направио грешку у својој књизи. Они су из Ровина, из Цуца. И према Ердељановићу и према Лубурићу требали би бити од Бандића, што значи Орловићи. Раније су се презивали Спахићи.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: spahibija јануар 16, 2017, 12:23:00 пре подне
Ima ih i okolini Mostara, a što se Nikolića humski tiče i neki katolički Rodovi u Popovu pripovjedaju da su od njih, na primjer Matići iz sela Dubljana. Ja sam po internetu nalazio urnebesne konstrukcije tipa da Nemanjići potiču ud moje porodice, tj Likića iz Ljubinja. Tipa Likići su potomci Likinija a neki Ljubomir Likić je prađed Stefana Nemanje.
Ако ћемо вјеровати Божидару Кљајевићу ми већ имамо хаплотип Немањића. Он је нашао да су мушки потомци Немањића Зуровци, а њихов хаплотип је Е1б1б1.
http://hercegovci.rs/potomci_nemanjica.php
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: vojinenad јануар 16, 2017, 08:11:05 пре подне
Ако ћемо вјеровати Божидару Кљајевићу ми већ имамо хаплотип Немањића. Он је нашао да су мушки потомци Немањића Зуровци, а њихов хаплотип је Е1б1б1.
http://hercegovci.rs/potomci_nemanjica.php
Kљајевић је начитан али се све то код њега углавном ослања искључиво на предања, тако да треба са доста резерве узимати те његове закључке.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: spahibija јануар 16, 2017, 09:41:53 пре подне
Kљајевић је начитан али се све то код њега углавном ослања искључиво на предања, тако да треба са доста резерве узимати те његове закључке.
Наравно. Исто као и Ашкраба. Свашта ту има, разних информација, при чему сваку треба провјерити. Али обојица наводе да се проучавањем породица баве преко 30 година, тако да са те стране то би се требало уважити. А опет имају доста контрадикторних података. Рецимо мени су за поријекло мог презимена рекли различито. А ја опет мислим да је сасвим трећа опција мог даљег поријекла. Када би неко имао времена ваљало би узети њихове радове и резултате днк истраживања да се направи нека анализа колико су тачни подаци, а колико не. Да се види колико су озбиљни истраживачи. Доста тога би требао ријешити резултати херцеговачког тестирања.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Небојша јануар 16, 2017, 10:58:30 пре подне
Наравно. Исто као и Ашкраба. Свашта ту има, разних информација, при чему сваку треба провјерити. Али обојица наводе да се проучавањем породица баве преко 30 година, тако да са те стране то би се требало уважити. А опет имају доста контрадикторних података. Рецимо мени су за поријекло мог презимена рекли различито. А ја опет мислим да је сасвим трећа опција мог даљег поријекла. Када би неко имао времена ваљало би узети њихове радове и резултате днк истраживања да се направи нека анализа колико су тачни подаци, а колико не. Да се види колико су озбиљни истраживачи. Доста тога би требао ријешити резултати херцеговачког тестирања.

Свачији рад и труд треба поштовати. Ашкраба и Кљајевић су углавном ствари повезивали на основу доступне литературе, а има ту и мало слободних закључака.

Прочитао сам више њихових радова (највише су се позабавили пореклом породица са простора Херцеговине и ЦГ) и мислим да се на основу тренутних генетских резултата може констатовати да већина тих закључака једноставно не стоји.

То није ништа необично, с обзиром да је јако тешко испратити порекло неке породице на овим просторима. Данас зато постоји генетика која, у комбинацији са предањима и историјским изворима, умногоме олакшава овај посао.


Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Витомир Радовић јануар 16, 2017, 11:29:38 пре подне
Небојша,
потпуно си у праву и ја исто имам такво мишљење.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: vojinenad јануар 16, 2017, 12:35:50 поподне
Мени је довољно кад видим неке закључке као нпр. када неке породице са презименом Кљајић везује за морачке Кљајиће само на основу тога што можда ти имају предање да су пореклом из Црне Горе, или кад нпр. своје Кљајевиће повезује са Кљајићима из Мораче, а ''Кљајо'' је могао бити свако ко је у то време имао неку телесну ману везану за деформитет руке. То би било исто као када би све оне са презименима Топаловић, Белић, Ћоровић, Брковић повезивали да су истог порекла.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: spahibija јануар 16, 2017, 12:59:05 поподне
Мени је довољно кад видим неке закључке као нпр. када неке породице са презименом Кљајић везује за морачке Кљајиће само на основу тога што можда ти имају предање да су пореклом из Црне Горе, или кад нпр. своје Кљајевиће повезује са Кљајићима из Мораче, а ''Кљајо'' је могао бити свако ко је у то време имао неку телесну ману везану за деформитет руке. То би било исто као када би све оне са презименима Топаловић, Белић, Ћоровић, Брковић повезивали да су истог порекла.
Слажем се у потпуности. Управо због тога човјек изгуби повјерење и како онда разлучити оне корисне информације које наводи и које би могле бити тачне од ових нетачних. Управо због тих произвољних закључивања и нагађања човјек изгуби кредибилитет. Моје Спахиће је доводио везу са муслиманима Јакуповићима из Подгорице, а кад сам га питао за извор, да ли то игдје пише наводио ми је неко дјело гдје се то не спомиње. Наравно да ја прихватам истину ма каква била само мора бити поткријепљена неким писаним доказима. Рецимо Спахићи муслимани из Гацка су од Јакуповића из Подгорице, који са великом сигурношћу могу да кажем немају никакве везе са Србима Спахићима. И он је тако повезао ствари за моје Спахиће, површно и аматерски. Тако је слично и код Ашкрабе. Он ме је повезао са Петричићима. Осим код њега нигдје то више нисам нашао.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo јануар 16, 2017, 01:14:52 поподне
Ако ћемо вјеровати Божидару Кљајевићу ми већ имамо хаплотип Немањића. Он је нашао да су мушки потомци Немањића Зуровци, а њихов хаплотип је Е1б1б1.

Да, само што то за себе тврде и још неки родови који нису Е1б.

Оно што је мени интригантно, је прича Божидара Вукчевића, према којој су Орловићи (а с њима и Вукчевићи, као сродници по мушкој линији) потомци Станислава Немањића:

http://porekloorlovica.blogspot.rs/2007/04/bozo-vukcevic-o-orlovicima.html
http://www.montenet.org/2002/bozo.html

А за Орловиће основано претпостављамо да су Е1б.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Селаковић јануар 16, 2017, 01:40:28 поподне
Слажем се у потпуности. Управо због тога човјек изгуби повјерење и како онда разлучити оне корисне информације које наводи и које би могле бити тачне од ових нетачних. Управо због тих произвољних закључивања и нагађања човјек изгуби кредибилитет. Моје Спахиће је доводио везу са муслиманима Јакуповићима из Подгорице, а кад сам га питао за извор, да ли то игдје пише наводио ми је неко дјело гдје се то не спомиње. Наравно да ја прихватам истину ма каква била само мора бити поткријепљена неким писаним доказима. Рецимо Спахићи муслимани из Гацка су од Јакуповића из Подгорице, који са великом сигурношћу могу да кажем немају никакве везе са Србима Спахићима. И он је тако повезао ствари за моје Спахиће, површно и аматерски. Тако је слично и код Ашкрабе. Он ме је повезао са Петричићима. Осим код њега нигдје то више нисам нашао.

Имао сам искуства, има их још попут Ашкрабе и Кљајевића. Заједничке карактеристике су им, чини ми се:
1. Повезивање неповезивих фамилија само на основу истог или сличног презимена, на основу неких топонима, славе исл.
2. Одбијање да се осавремене ДНК-генеалогијом. За неке знам да су "категорички" против ДНК тестирања.
3. Некритичко прихватање породичних предања нпр. о пореклу од разноразног племства исл.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Тимар јануар 16, 2017, 02:19:45 поподне
Камо среће да су само Ашкраба и Кљајевић у криву. У последњих пет-шест година, како овдје долазе ДНК разултати, можемо видјети да ни Цвијић, ни Ердељановић, ни Дедијер, ни Бачко, ни приче  с кољена на кољено, нису баш у свему били у праву ;).   
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Селаковић јануар 16, 2017, 02:23:28 поподне
Камо среће да су само Ашкраба и Кљајевић у криву. У последњих пет-шест година, како овдје долазе ДНК разултати, можемо видјети да ни Цвијић, ни Ердељановић, ни Дедијер, ни Бачко, ни приче  с кољена на кољено, нису баш у свему били у праву ;).

Слажем се.  :)  Само Цвијићу и екипи се мало шта може замерити, док ови наши савременици мислим да остају "слепи" не неке ствари са другим наумом.   
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Sergius јануар 17, 2017, 09:19:01 пре подне
Kљајевић је начитан али се све то код њега углавном ослања искључиво на предања, тако да треба са доста резерве узимати те његове закључке.

Видјели смо на примјеру Богуновића да Кљајевићеве теорије не пију воде. Наиме, он Зуровце доводи у везу с Богуновићима, и да воде поријекло од Богуна Немањића. Није јасно, од којег од познатих Немањића води поријекло наводни Богун Немањић. Даље, видјели смо да је род Богуновића генетски доста "шарен", тако да ни Скарић ни Карановић нису баш у праву. Има ту свега: од Ј2а (Адамовић, Цвјетићанин и наводно Богуновић), Н1а (Шкундрић), Е1б (Зуровац и Пјанић), И2а Динарик Југ (Марчета и Мазалица).

Ништа без тестирања!
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Wolf Sagash јануар 17, 2017, 09:27:39 пре подне
Радоши из Крушева код Стоца славе Светог Јована.
Да, али ови Радоши који су тестирани славе Св. Саву, ови Радоши из Крушева веле да су Надаждини.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Небојша јануар 17, 2017, 09:45:52 пре подне
Видјели смо на примјеру Богуновића да Кљајевићеве теорије не пију воде. Наиме, он Зуровце доводи у везу с Богуновићима, и да воде поријекло од Богуна Немањића. Није јасно, од којег од познатих Немањића води поријекло наводни Богун Немањић. Даље, видјели смо да је род Богуновића генетски доста "шарен", тако да ни Скарић ни Карановић нису баш у праву. Има ту свега: од Ј2а (Адамовић, Цвјетићанин и наводно Богуновић), Н1а (Шкундрић), Е1б (Зуровац и Пјанић), И2а Динарик Југ (Марчета и Мазалица).

Ништа без тестирања!

Богуновићи су, уз Кецмане, генетски најразноврснији "род" у Крајини. Адамовићи су прилично разгранати и они су по Карановићу део далматиснке групе Богуновића. Шкундрићи, уз Миљуше, Цвијетићане и Крајиновиће, чине личку групу, која такође није једнообразна генетски.

Постоје на 23andMe и неки Крајновић из Брувна R1a. Лако може бити скраћено од Крајиновић.

Није сигурно да је овај Пјанић са 23andMe пореклом из Крајине, али чињеница је да није тако често презиме међу Србима (тестирани је Србин).

Зна ли се нешто о пореклу српског тенисера Филипа Крајиновића? Видим да је рођен у Сомбору, па лако може бити пореклом из Крајине (Богуновићи)
(http://www.nettenis.org/wp-content/uploads/2014/06/00123901.jpg)

Међу Богуновићима постоји и презиме Татић. Зна ли неко да ли је покојни Јосиф Татић од ових Татића?





 
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Небојша мај 17, 2017, 03:42:58 поподне
Најновији пресек за црногорску и данашњу Херцеговину (област Старе Херцеговине), без Пријепоља и околине.

Користио сам податке са карте коју је приложио "Висока Крајина".

I2a Dinaric (33) - 32%
I2a DS - 26.2%
I2a DN - 2.9%
I2a Dinaric - 2.9%

E1b (15) - 14.6%

I1 (13) - 12.6%
I-P109 - 11.7%
I-Z63 - 1%

R1a (11) - 10.7%
R-Z280 - 6.8%
R-M458 - 3.9%

N2 (10) - 9.7%

J2b (8 ) - 7.8%
J-M205 - 6.8%
J-M241 - 1%

J2a-M92 (8 ) - 7.8%

R1b-U152 (3) - 2.9%

J1c (2) - 1.9%


Међу данашњим становницима Старе Херцеговине има сигурно пуно досељеника из Старе Црне Горе, Брда, Зете, итд. Међутим, има вероватно и пуно потомака старијег становништва, такорећи Косачине екипе. )

Треба ово упоредити са генетском сликом Крајине. Рекао бих да има одређених поклапања.




Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Свевлад мај 17, 2017, 04:06:29 поподне
Најновији пресек за црногорску и данашњу Херцеговину (област Старе Херцеговине), без Пријепоља и околине.

Користио сам податке са карте коју је приложио "Висока Крајина".

I2a Dinaric (33) - 32%
I2a DS - 26.2%
I2a DN - 2.9%
I2a Dinaric - 2.9%

E1b (15) - 14.6%

I1 (13) - 12.6%
I-P109 - 11.7%
I-Z63 - 1%

R1a (11) - 10.7%
R-Z280 - 6.8%
R-M458 - 3.9%

N2 (10) - 9.7%

J2b (8 ) - 7.8%
J-M205 - 6.8%
J-M241 - 1%

J2a-M92 (8 ) - 7.8%

R1b-U152 (3) - 2.9%

J1c (2) - 1.9%


Међу данашњим становницима Старе Херцеговине има сигурно пуно досељеника из Старе Црне Горе, Брда, Зете, итд. Међутим, има вероватно и пуно потомака старијег становништва, такорећи Косачине екипе. )

Треба ово упоредити са генетском сликом Крајине. Рекао бих да има одређених поклапања.
I2a је нижи од очекиваног, E-V13 је у границама очекиваног, R1a је мало нижи од очекиваног, а за I1a се и претпостављало да ће се кретати у тим процентима, тешко да може пасти испод 10%.

Јесте да је мали узорак, али ови проценти су најсличнији северној Далмацији.
У северној Далмацији има мало више I2a, E-V13, мало мање N2, а R1a, I1 и J2b су подједнако заступљене.
Разлике су мале, једина битнија разлике је што J2a није пронађена у северној Далмацији, а у Старој Херцеговини је заступљена са солидних 7,8%.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Небојша мај 17, 2017, 04:19:59 поподне
I2a је нижи од очекиваног, E-V13 је у границама очекиваног, R1a је мало нижи од очекиваног, а за I1a се и претпостављало да ће се кретати у тим процентима, тешко да може пасти испод 10%.

Јесте да је мали узорак, али ови проценти су најсличнији северној Далмацији.
У северној Далмацији има мало више I2a, E-V13, мало мање N2, а R1a, I1 и J2b су подједнако заступљене.
Разлике су мале, једина битнија разлике је што J2a није пронађена у северној Далмацији, а у Старој Херцеговини је заступљена са солидних 7,8%.

Рекао бих да је висок проценат I1 очекиван за ове крајеве. Када би узели у обзир тестиране из Пријепоља и околине, такође би био висок.

Ова подграна J2a постоји и у Крајини, али је знатно слабије заступљена. Један од разлога може бити и планско тестирање појединаца из Пјешиваца и околине.

 

Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Свевлад мај 17, 2017, 04:26:40 поподне
Рекао бих да је висок проценат I1 очекиван за ове крајеве. Када би узели у обзир тестиране из Пријепоља и околине, такође би био висок.

Ова подграна J2a постоји и у Крајини, али је знатно слабије заступљена. Један од разлога може бити и планско тестирање појединаца из Пјешиваца и околине.
У северној Далмацији је тренутно оваква ситуација (узорак 50)

I2a - 36%
E-V13 - 18%
I1 - 14%
R1a - 10%
J2b- 10%
N - 6%
R1b - 4%
J1 - 2%

Мали је узорак у оба случаја, али тренутно северна Далмација и Стара Херцеговина имају сличне проценте хаплогрупа.
За северну Далмацију сам готово сигуран да ће I2a да порасте, а верујем да ће порасти и у Старој Херцеговини, ипак би Стара Херцеговина требала да има знатно више I2a од црногорског просека, а сад је тек мало изнад црногорског просека.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Небојша мај 17, 2017, 04:30:55 поподне
У северној Далмацији је тренутно оваква ситуација (узорак 50)

I2a - 36%
E-V13 - 18%
I1 - 14%
R1a - 10%
J2b- 10%
N - 6%
R1b - 4%
J1 - 2%

Мали је узорак у оба случаја, али тренутно северна Далмација и Стара Херцеговина имају сличне проценте хаплогрупа.
За северну Далмацију сам готово сигуран да ће I2a да порасте, а верујем да ће порасти и у Старој Херцеговини, ипак би Стара Херцеговина требала да има знатно више I2a од црногорског просека, а сад је тек мало изнад црногорског просека.

Слично, у праву си.

Требала би по некој логици С. Херцеговина да има више I2a, али очито тамо проценат ове хг смањују управо ове подгране које су солидно заступљене (I1, N1a, J2b, итд.), а које су се шириле са великим родовима/племенима Старе Херцеговине, Бањанима/Пивљанима, Дробњацима/Кричима, итд, итд.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Свевлад мај 17, 2017, 04:48:58 поподне
Слично, у праву си.

Требала би по некој логици С. Херцеговина да има више I2a, али очито тамо проценат ове хг смањују управо ове подгране које су солидно заступљене (I1, N1a, J2b, итд.), а које су се шириле са великим родовима/племенима Старе Херцеговине, Бањанима/Пивљанима, Дробњацима/Кричима, итд, итд.
У Старој Херцеговини би требало да има више N1a, I1 и E-V13, а мање I2a и R1a него у источној Херцеговини, то налаже логика.
Међутим тренутно изгледа да су I2a и E-V13 подједнако заступљене у Старој и источној Херцеговини, што није очекивано.
Стара Херцеговина је српска област са највишим процентом J2a, а уз Лику и са највишим процентом N1a.

Нико није очекивао овако сложену генетску слику српског дела Херцеговине.
Херцеговина је по мени за сад највеће изненађење од свих области које су генетски обрађиване, годинама у назад сам слушао од многих како ће у српској Херцеговини бити око 60% I2a, али ништа од тога, изгледа да су све покупили западни Херцеговци.  ;D

 
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Wolf Sagash мај 17, 2017, 05:24:26 поподне
У Старој Херцеговини би требало да има више N1a, I1 и E-V13, а мање I2a и R1a него у источној Херцеговини, то налаже логика.
Међутим тренутно изгледа да су I2a и E-V13 подједнако заступљене у Старој и источној Херцеговини, што није очекивано.
Стара Херцеговина је српска област са највишим процентом J2a, а уз Лику и са највишим процентом N1a.

Нико није очекивао овако сложену генетску слику српског дела Херцеговине.
Херцеговина је по мени за сад највеће изненађење од свих области које су генетски обрађиване, годинама у назад сам слушао од многих како ће у српској Херцеговини бити око 60% I2a, али ништа од тога, изгледа да су све покупили западни Херцеговци.  ;D
Има доста више I2a од E-V13 u istočnoj Hercegovini
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Небојша мај 17, 2017, 05:28:17 поподне
Има доста више I2a од E-V13 u istočnoj Hercegovini

Свевлад је вероватно мислио на то да је исти однос ових хг у источној и старој Херцеговини. Не да је E-V13 јача од I2a.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Свевлад мај 17, 2017, 05:31:24 поподне
Свевлад је вероватно мислио на то да је исти однос ових хг у источној и старој Херцеговини. Не да је E-V13 јача од I2a.
Тачно.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Wolf Sagash мај 17, 2017, 05:34:14 поподне
Свевлад је вероватно мислио на то да је исти однос ових хг у источној и старој Херцеговини. Не да је E-V13 јача од I2a.
Сачекајмо резултате! Сад иде Љубиње. Од 5 случајних узорака, који нису сакривени имамо 4 I2-PH908 и само један E-V13.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Небојша мај 17, 2017, 05:40:24 поподне
Сачекајмо резултате! Сад иде Љубиње. Од 5 случајних узорака, који нису сакривени имамо 4 I2-PH908 и само један E-V13.

Није Љубиње сва Херцеговина, Вуче. Не верујем да ће се нешто драстично променити. Сачекаћемо. Колико год буде излазила I2a, излазиће вероватно и остале хаплогрупе.

Ако гледамо само источну Херцеговину, у коју спада и општина Љубиње, I2a не иде много даље од 35%. Узорак додуше није велики, 30-40 људи. Како ситуација одмиче, назире се да је проценат I2a у многим српским крајевима у оквиру оног просека 33-35%. 

Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Wolf Sagash мај 17, 2017, 05:44:31 поподне
Није Љубиње сва Херцеговина, Вуче. Не верујем да ће се нешто драстично променити. Сачекаћемо. Колико год буде излазила I2a, излазиће вероватно и остале хаплогрупе.

Ако гледамо само источну Херцеговину, у коју спада и општина Љубиње, I2a не иде много даље од 35%. Узорак додуше није велики, 30-40 људи. Како ситуација одмиче, назире се да је проценат I2a у многим српским крајевима у оквиру оног просека 33-35%.
Није, али је у Љубињу узет велики узорак, а оно што ја знам и што још слутим проценат Динарика би могао бити преко 70 %.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Небојша мај 17, 2017, 05:49:04 поподне
Није, али је у Љубињу узет велики узорак, а оно што ја знам и што још слутим проценат Динарика би могао бити преко 70 %.

Кад сам рекао у многим српским крајевима, мислио сам на веће области/регије. У овом случају конкретно на источну Херцеговину. На локалу наравно може бити оваквих одступања. Добар пример је I1 у Пријепољу.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Jelic мај 17, 2017, 05:50:50 поподне
Није, али је у Љубињу узет велики узорак, а оно што ја знам и што још слутим проценат Динарика би могао бити преко 70 %.

Тешко ће на основу онога што имамо у литератури о пореклу родова бити око или преко 70% И2а у Љубињу.

Љубиње:

1. Јањић, Банчићи (Љубиње), Ђурђевдан
2. Буквић, Убоско (Љубиње), Свети Јован
3. Ђурић, Жабица (Љубиње), Свети Јован
4. Рудан, Горња Дубока (Банчићи, Љубиње), Ђурђевдан
5. Павић, Влаховићи (Љубиње), Аранђеловдан
6. Домазет, Влаховићи (Љубиње), Никољдан
7. Шушић, Пустипуси (Љубиње), Ђурђевдан
8. Сулавер, Жабица (Љубиње), пре 200 година дошли из Лађевића (Мокра Груда), Ђурђевдан
9. Дангубић, Жрвањ (Љубиње), Аранђеловдан
10. Лечић, Жрвањ (Љубиње), Аранђеловдан
11. Медан, Храсно (Убоско, Мириловићи), Јовањдан
12. Чолић, Влаховићи, Аранђеловдан
13. Круљ (старо презиме Капор), Ранковци (Љубиње, Мириловићи), Јовањдан
14. Богдановић, Убоско (Љубиње), Ђурђевдан
15. Поповић, Бјелошев До (Љубиње), Ђурђевдан
16. Ковач, Влаховићи (Љубиње), раније Билећа, Јовањдан
17. Драпић, Жабица (Љубиње), Михољдан
18. Јањић, Банчићи (Љубиње), Ђурђевдан
19. Пецељ, Дубочица (Љубиње), Ђурђевдан
20. Турањанин, Љубиње (предање да су од Крње Јеле, Никшић), Св. Стефан
21. Пешут, Градац (Љубиње), Јовањдан
22. Козић, Љубиње, Ђурђевдан
23. Попара, Љубиње, Никољдан
24. Слијепчевић, Доња Ивица (Љубиње), Ђурђевдан
25. Телебак, Жабица (Љубиње), Никољдан
26. Радић, Мелијев До (раније Домашево), Ђурђевдан
27. Ликић, Љубиње, (раније Шума Требињска?), Ђурђевдан
28. Будинчић, Будин До (Ц. Гора), Аранђеловдан
29. Тохољ, Хргуд (Крајпоље, Билећа), Ђурђевдан
30. Топаловић (раније Тохољ?), Хргуд (потичу из Пиве), Ђурђевдан
31. Шешељ, Орахов До, Лучиндан
32. Радош, Берковићи, из Куча, Свети Сава
33. Гордић, Изгори (Гацко), Св. Стефан Дечански

Биће овде доста И1, Ј1 итд.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Wolf Sagash мај 17, 2017, 05:52:51 поподне
Кад сам рекао у многим српским крајевима, мислио сам на веће области/регије. У овом случају конкретно на источну Херцеговину. На локалу наравно може бити оваквих одступања. Добар пример је I1 у Пријепољу.
Високи проценти Динарика ће се распростирати и по Попову и Требињу. Добар ти је примјер са Пријепољем, али мислим да смо И1 већ добро испуцали :)
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Свевлад мај 17, 2017, 05:55:06 поподне
Што се тиче Динарика, иако је мали узорак али за сад Кордун и Банија дебело шију остале српске области.
Мислим да је западна Србија доста изнад српског просека, али она се убраја у централну Србију, а у централној Србије је Динарик у границама српског просека.
Већина осталих српских крајева су у границама српског просека што се тиче Динарика, а Црна Гора, Босанска Крајина и Лика су испод просека.
Узимам да је српски просек око 35%, што је тренутно стање.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Wolf Sagash мај 17, 2017, 05:56:21 поподне
Тешко ће на основу онога што имамо у литератури о пореклу родова бити око или преко 70% И2а у Љубињу.

Љубиње:

1. Јањић, Банчићи (Љубиње), Ђурђевдан
2. Буквић, Убоско (Љубиње), Свети Јован
3. Ђурић, Жабица (Љубиње), Свети Јован
4. Рудан, Горња Дубока (Банчићи, Љубиње), Ђурђевдан
5. Павић, Влаховићи (Љубиње), Аранђеловдан
6. Домазет, Влаховићи (Љубиње), Никољдан
7. Шушић, Пустипуси (Љубиње), Ђурђевдан
8. Сулавер, Жабица (Љубиње), пре 200 година дошли из Лађевића (Мокра Груда), Ђурђевдан
9. Дангубић, Жрвањ (Љубиње), Аранђеловдан
10. Лечић, Жрвањ (Љубиње), Аранђеловдан
11. Медан, Храсно (Убоско, Мириловићи), Јовањдан
12. Чолић, Влаховићи, Аранђеловдан
13. Круљ (старо презиме Капор), Ранковци (Љубиње, Мириловићи), Јовањдан
14. Богдановић, Убоско (Љубиње), Ђурђевдан
15. Поповић, Бјелошев До (Љубиње), Ђурђевдан
16. Ковач, Влаховићи (Љубиње), раније Билећа, Јовањдан
17. Драпић, Жабица (Љубиње), Михољдан
18. Јањић, Банчићи (Љубиње), Ђурђевдан
19. Пецељ, Дубочица (Љубиње), Ђурђевдан
20. Турањанин, Љубиње (предање да су од Крње Јеле, Никшић), Св. Стефан
21. Пешут, Градац (Љубиње), Јовањдан
22. Козић, Љубиње, Ђурђевдан
23. Попара, Љубиње, Никољдан
24. Слијепчевић, Доња Ивица (Љубиње), Ђурђевдан
25. Телебак, Жабица (Љубиње), Никољдан
26. Радић, Мелијев До (раније Домашево), Ђурђевдан
27. Ликић, Љубиње, (раније Шума Требињска?), Ђурђевдан
28. Будинчић, Будин До (Ц. Гора), Аранђеловдан
29. Тохољ, Хргуд (Крајпоље, Билећа), Ђурђевдан
30. Топаловић (раније Тохољ?), Хргуд (потичу из Пиве), Ђурђевдан
31. Шешељ, Орахов До, Лучиндан
32. Радош, Берковићи, из Куча, Свети Сава
33. Гордић, Изгори (Гацко), Св. Стефан Дечански

Биће овде доста И1, Ј1 итд.
Већ ту има тестираних Динараца, и то само њих! :) А додај још Баља, Вртикапу, Јахуру и Брборића. Остаје за сада усамљени Ћоровић.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Visoka Krajina мај 20, 2017, 01:30:50 пре подне
Ево, ја пребројах још једном све тачке у Старој Херцеговини. Али (не знам да ли се слажете) убацих ту све територије, укључујући и Пријепољски део, Фочу, Рудо и Чајниче. Тачно све територије које је чине, од Цетине до Милешеве, на основу старих карата. Можете видети следеће проценте и на мапи:

G1   1       0.66
J1:  0    -   
Q:   0    -   
J2a  7    4.64
J2b  11    7.28
E1   15    9.93
N1a 11    7.28
R1b   4    2.65
R1a  17    11.26
I1     18    11.92
I2a   67    44.37

https://postimg.org/image/ysw3b9hn9/
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Amicus мај 20, 2017, 02:12:00 пре подне
https://postimg.org/image/ysw3b9hn9/

Браво Висока Крајино, то су међе Војводства од Светога Саве, а кад буду пристигли Херцеговци, има карта да поплави као Јадран! ;)
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Sergius мај 20, 2017, 07:51:22 пре подне
Браво Висока Крајино, то су међе Војводства од Светога Саве, а кад буду пристигли Херцеговци, има карта да поплави као Јадран! ;)

Хаплогрупа I преко 55%. Зато су такве људескаре. Кромањонци! :-)
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: barbarylion мај 20, 2017, 02:05:00 поподне
Што се тиче Динарика, иако је мали узорак али за сад Кордун и Банија дебело шију остале српске области.
Мислим да је западна Србија доста изнад српског просека, али она се убраја у централну Србију, а у централној Србије је Динарик у границама српског просека.
Већина осталих српских крајева су у границама српског просека што се тиче Динарика, а Црна Гора, Босанска Крајина и Лика су испод просека.
Узимам да је српски просек око 35%, што је тренутно стање.
tu ce Jos cak i rasti ubedjen sam... ne bi me cudilo da bude 48-50% dinarika I oko 20% R1a... Mogla bi jedino haplogrupa G2 da se pojavi u nekom procentu gore pa eventualno malo umanji, ali to je to.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: barbarylion мај 20, 2017, 02:11:57 поподне
Jedino sto buni (ne samo mene) jeste crnomsnjast izgled gotovo iskljucivo kod Hrvata u Hercegovini a oni imaju najvise I2a sto nikako nije logican splet dogadjaja onda , plus pravoslavno I2a stanovnistvo Banije/Korduna, pa i hercegovine (tu racunam I Srbe iz Mostara I okoline) su znatno svetliji od katolika/Hrvata... primer Dragan Dzajic sap.Hercegovina, Dusko Bajevic itd... mahom Smedji svetlooki dinarci. Izgled Hrvata u tim krajevima mi je enigma .
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Небојша мај 20, 2017, 02:13:48 поподне
Jedino sto buni (ne samo mene) jeste crnomsnjast izgled gotovo iskljucivo kod Hrvata u Hercegovini a oni imaju najvise I2a sto nikako nije logican splet dogadjaja onda , plus pravoslavno I2a stanovnistvo Banije/Korduna, pa i hercegovine (tu racunam I Srbe iz Mostara I okoline) su znatno svetliji od katolika/Hrvata... primer Dragan Dzajic sap.Hercegovina, Dusko Bajevic itd... mahom Smedji svetlooki dinarci. Izgled Hrvata u tim krajevima mi je enigma .

Бићеш у ћорсокаку док год будеш повезивао изглед са Y-DNK. А и није баш све тако како си рекао, али ајде. ;)
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: filipi мај 20, 2017, 02:15:45 поподне
Jedino sto buni (ne samo mene) jeste crnomsnjast izgled gotovo iskljucivo kod Hrvata u Hercegovini a oni imaju najvise I2a sto nikako nije logican splet dogadjaja onda , plus pravoslavno I2a stanovnistvo Banije/Korduna, pa i hercegovine (tu racunam I Srbe iz Mostara I okoline) su znatno svetliji od katolika/Hrvata... primer Dragan Dzajic sap.Hercegovina, Dusko Bajevic itd... mahom Smedji svetlooki dinarci. Izgled Hrvata u tim krajevima mi je enigma .
Pa tesko je to generalizovati.Eto uzmi poznate hercegovce Hrvate,Mamice,Bandica,Cilica,Ivanisevica,Dinu Radju itd. Nisu bas crni nesto :)
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: barbarylion мај 20, 2017, 02:19:18 поподне
Бићеш у ћорсокаку док год будеш повезивао изглед са Y-DNK. А и није баш све тако како си рекао, али ајде. ;)
pa ja ne bezim od toga :) Zato I pitam ovde:) kako je moguce tako nesto, ako pogledamo sveukupnu genetiku I karakteristike koje bi odredjene haplogrupe trebalo da ispoljavaju hm, meni je bas cudno, ja kao laik to ne mogu da odgonetnem. Msm ima hiljadu verzija koje mogu biti , pitanje je samo koliko su logicne. :)
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: barbarylion мај 20, 2017, 02:22:39 поподне
Pa tesko je to generalizovati.Eto uzmi poznate hercegovce Hrvate,Mamice,Bandica,Cilica,Ivanisevica,Dinu Radju itd. Nisu bas crni nesto :)
dobar deo njih spada pod dalmaciju ? Mada verovatno si u pravu. Ja I Svevlad smo pricali o tome, pa je nekako ispalo da su ipak malo tamniji od ocekivanog:)
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Небојша мај 20, 2017, 02:26:44 поподне
pa ja ne bezim od toga :) Zato I pitam ovde:) kako je moguce tako nesto, ako pogledamo sveukupnu genetiku I karakteristike koje bi odredjene haplogrupe trebalo da ispoljavaju hm, meni je bas cudno, ja kao laik to ne mogu da odgonetnem. Msm ima hiljadu verzija koje mogu biti , pitanje je samo koliko su logicne. :)

Па није могуће, то ти причам. Све је то у оку посматрача. То што је из твог угла тако, или из перспективе Баније, то не значи да је то стварно стање на терену. :)



Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: filipi мај 20, 2017, 02:29:38 поподне
dobar deo njih spada pod dalmaciju ? Mada verovatno si u pravu. Ja I Svevlad smo pricali o tome, pa je nekako ispalo da su ipak malo tamniji od ocekivanog:)
Ma sve su to korijeni hercegovina.I u Zagrebu su polovina najmanje starinom iz Hercegovine.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: шкрњо мај 20, 2017, 02:33:19 поподне
Jedino sto buni (ne samo mene) jeste crnomsnjast izgled gotovo iskljucivo kod Hrvata u Hercegovini a oni imaju najvise I2a sto nikako nije logican splet dogadjaja onda , plus pravoslavno I2a stanovnistvo Banije/Korduna, pa i hercegovine (tu racunam I Srbe iz Mostara I okoline) su znatno svetliji od katolika/Hrvata... primer Dragan Dzajic sap.Hercegovina, Dusko Bajevic itd... mahom Smedji svetlooki dinarci. Izgled Hrvata u tim krajevima mi je enigma .
1. Не можеш повезивати изглед са Y-ДНК.
2. Мани се личних запажања и жеља, поготово форумашке антропологије. Њима овдје није мјесто. Католици Босне су чак и најсвјетлији (макар што се коже тиче) од све три групе, супротно твојим тврдњама. Ово нису никаква лична запажања, већ чињенице из антрополошких истраживања:
The Catholics are likewise the tallest and the lightest skinned; being the oldest population in the region in point of conversion, and the least affected by outside influences, the Catholic element preserves both a pre-Slavic and a pre-Turkish racial configuration more completely than do the partisans of Orthodoxy or Islam.
(The Races of Europe)
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Небојша мај 20, 2017, 02:55:49 поподне
1. Не можеш повезивати изглед са Y-ДНК.
2. Мани се личних запажања и жеља, поготово форумашке антропологије. Њима овдје није мјесто. Католици Босне су чак и најсвјетлији (макар што се коже тиче) од све три групе, супротно твојим тврдњама. Ово нису никаква лична запажања, већ чињенице из антрополошких истраживања:
The Catholics are likewise the tallest and the lightest skinned; being the oldest population in the region in point of conversion, and the least affected by outside influences, the Catholic element preserves both a pre-Slavic and a pre-Turkish racial configuration more completely than do the partisans of Orthodoxy or Islam.
(The Races of Europe)

Баш сам сад хтео да се позовем на Куна који, поред тога што је био врсни антрополог, као да је био и одличан историчар, па се његове тврдње поклапају и са оним што нам је генетика данас донела (миграције појединих народа и сл.). Стварно је човек био научник и по.

Изгледа да је и Кун народе на простору зап. Балкана делио само основу вере и евентуално језика, али је у бити све њих посматрао као Србе (бар сам тако закључио на основу ове реченице)

Among the Yugoslavs, religion as well as language forms a source of division; the Croats and Slovenes are Catholics, the Serbs are mostly Greek Orthodox. Under the term Serb are included, however, such diverse peoples as the Serbs Proper, the Montenegrins, the Bosnians, the Herzegovinians, and the Dalmatians. The Bosnians and Herzegovinians include large minorities of Moslems and Catholics, and the latter are particularly numerous in Dalmatia. Aside from the Serbs Proper, only the Montenegrins, whose religion served for centuries as a symbol of resistance to the Turks, are almost to a man Greek Orthodox.

Као што шкрњо рече, "најсветлији" и највиши међу њима су управо католици из Босне.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: edukator мај 20, 2017, 03:20:05 поподне
Баш сам сад хтео да се позовем на Куна који, поред тога што је био врсни антрополог, као да је био и одличан историчар, па се његове тврдње поклапају и са оним што нам је генетика данас донела (миграције појединих народа и сл.). Стварно је човек био научник и по.


Bio je upravo suprotno od svega onoga što si naveo, a uz to još i rasista, pseudonaučnik i šarlatan koji je pisao o krajevima koje nikad nije ni posetio.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Небојша мај 20, 2017, 03:27:09 поподне
Bio je upravo suprotno od svega onoga što si naveo, a uz to još i rasista, pseudonaučnik i šarlatan koji je pisao o krajevima koje nikad nije ni posetio.

Едукатор is back! :) То је твоје мишљење, поштујем. Мада сам против "форумашког пљуваљања" неких научника и заслужних људи, али нисмо сви исто васпитани (шарлатан и сл?). Мени се чини да је доста тога "погодио", бар када су миграције у питању. А и са антрополошке стране је, за сада, неприкосновен. Чини ми се да су неки наши и немачи антрополози много већи расисти, ако може тако да се каже уопште (Малеш, Гунтер, итд.).
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Visoka Krajina мај 20, 2017, 04:11:25 поподне
Не знам како други на форуму, али ја иако сам одрастао у Војводини, где је могуће баш посматрати те разлике, ја их нисам видео; Нпр. у кругу од 30 км имате чисто херцеговачко село, па крајишко, па личко, па црногорско, па далматинско... Наравно сви су Срби. И никада нисам могао да приметим неку разлику у пути, броја плавооких, тамнооких,  никакве карактетистичне антрополочке црте. Другачије од осталих.  Евентуално једну: да су херцоговци нешто виши од других. Тј не виши, јер су и остали у просеку високи, али код херцеговца  готово сви (90%) су високи. И једну неантрополошку: сви црногорци, ваљда чим  почну да плачу у колевци, постају добри оратори. И тако до старости. :))) Не постоји ништа что Цвијић у "каракктерологији Срба " већ није описао, а да не важи за све ове наше динарске покрајине. Разлике су безначајне. То лако видите, ако одете затим у војвођанско српско село. Или мађарско, словачко или русинско. Потом вам сви динарци делују као браћа рођена. Но, овде је, видим тема генетска слика Старе Херцеговине. И ето, ја који нисам одатле (чак ни пореклом), кажем да су херцеговци највиши  (мој утисак), а ето имају и највећи удео Хг И2 дин међу свим Србима. Банија и Кордун (заједно)   имају мањи. Погледати још једном. :)
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: zox мај 20, 2017, 04:51:56 поподне
Koliko je stara,riječ,Krajina

Kad se spominje prvi put,znam da u srednjem vijeku ima lično ime Krajina
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Зрно мај 20, 2017, 05:14:43 поподне
Крајина је стара словенска реч за земљу.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Бакс мај 20, 2017, 06:04:55 поподне
Крајина је стара словенска реч за земљу.

Мислим да означава граничну земљу.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Sergio мај 20, 2017, 06:12:11 поподне
Крајина је стара словенска реч за земљу.

Речи "крајина" и "украјина" би требале значити нешто као:  округ-територија-регија на периферији.

Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Зрно мај 20, 2017, 06:12:30 поподне
Мислим да означава граничну земљу.

Мислим да чак и неме везе са граничном земљом, јер је добила име по крају (пејзажу, области).
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Свевлад мај 20, 2017, 06:15:09 поподне
Речи "крајина" и "украјина" би требале значити нешто као:  округ-територија-регија на периферији.
Украјина је еквивалент наше Крајине, а Козаци имају пуно сличности са нашим Крајишницима (Граничарима).
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Бакс мај 20, 2017, 06:18:31 поподне
Мислим да чак и неме везе са граничном земљом, јер је добила име по крају (пејзажу, области).

Ја мислим да је ипак реч о "крајњој земљи", дакле земљи да самом крају неке теиторије.

Зато је Хапсбурзима Војна Крајина била баш тамо - на самом крају.
Украјина је била сами крај руских земаља, што би Енглези рекли - borderland.
Тако и ми данас имамо Тимочку Крајину, која је са самом нашем источном крају.

Као што видимо, обликом Крајина у словенским језицима увек се означава нека гранична област.
Наравно, сасвим је могуће и да грешим и да постоје неке "Крајине" које су у средишту неке територије, а не на крају.

Фин текст у енглеској Википедији на ову тему:
Цитат
The Serbo-Croatian word krajina derives from Proto-Slavic *krajina, derived from *krajь, meaning "edge", related to *krojiti, "to cut";[1][2] the original meaning of krajina thus seems to have been "place at an edge, fringe, borderland", as reflected in the meanings of Church Slavonic краина, kraina,[2] and Old East Slavic окраина, okraina.[3]

In some South Slavic languages, including Serbo-Croatian and Slovene, the word krajina or its cognate still refers primarily to a border, fringe, or borderland of a country (sometimes with an established military defense), and secondarily to a region, area, or landscape.[2][4] The word kraj can today mean an end or extremity, or region or area. Archaically extrapolated, it could mean "army" or "war";[4] this meaning developed from the earlier meaning of "borderland" in a manner analogous to the French word campagne.[2] The term is equal to German Mark and French marche.[5]

In other Slavic languages (including the Chakavian and Kajkavian dialects of Serbo-Croatian), the term has other meanings, either a territorial name (cf. Krajna in Poland, from Old Polish kraina, meaning region, borderland, extremity[2]) or word with meaning "a land, landscape" (e.g. in Slovak, Czech or Sorbian).
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Сремац мај 20, 2017, 06:19:52 поподне
Сам корен речи изворно нема везе са земљом, облашћу или пејзажом, то значење је изведено и каснијег датума. Реч крај је повезана, тј. изведена из глагола кројити, означава место где је нешто прекројено, тј. где се нешто завршава, нпр, крајка или крајчица.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Сремац мај 20, 2017, 06:21:50 поподне
Ја мислим да је ипак реч о "крајњој земљи", дакле земљи да самом крају неке теиторије.

Зато је Хапсбурзима Војна Крајина била баш тамо - на самом крају.
Украјина је била сами крај руских земаља, што би Енглези рекли - borderland.
Тако и ми данас имамо Тимочку Крајину, која је са самом нашем источном крају.

Као што видимо, обликом Крајина у словенским језицима увек се означава нека гранична област.
Наравно, сасвим је могуће и да грешим и да постоје неке "Крајине" које су у средишту неке територије, а не на крају.

Мислим да си у праву, Крајина је крајња или рубна земља.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Бакс мај 20, 2017, 06:23:55 поподне
Мислим да си у праву, Крајина је крајња или рубна земља.

Али, видиш, у чешком, словачком и лужичкосрпском, реч "крајина" стварно означава крајолик.

Цитат
In other Slavic languages (including the Chakavian and Kajkavian dialects of Serbo-Croatian), the term has other meanings, either a territorial name (cf. Krajna in Poland, from Old Polish kraina, meaning region, borderland, extremity[2]) or word with meaning "a land, landscape" (e.g. in Slovak, Czech or Sorbian).

Значи, и Зрно је био у праву на неки начин.  :)
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Сремац мај 20, 2017, 06:30:09 поподне
Али, видиш, у чешком, словачком и лужичкосрпском, реч "крајина" стварно означава крајолик.

Значи, и Зрно је био у праву на неки начин.  :)

Наравно и ми кажемо мој крај, наш крај...у значењу места, пејзажа, крајолика, иако не живимо на граничном подручју, то није спорно, само то није изворно, већ изведено значење, барем по етимолошким речницима које сам читао.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Предраг56 мај 20, 2017, 07:35:24 поподне
Наравно и ми кажемо мој крај, наш крај...у значењу места, пејзажа, крајолика, иако не живимо на граничном подручју, то није спорно, само то није изворно, већ изведено значење, барем по етимолошким речницима које сам читао.

Знам да није исто ...али је у духу српског језика као кад кажемо мој комад или кришка хлеба (па тако кажемо мој крај, мој завичај али отаџбина је шири појам) или дај ми од окрајка хлеба или погаче јер не волим средину (значи део од нечега с краја ).
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Небојша јул 08, 2017, 01:08:42 поподне
Херцеговина, без ЦГ Херцеговине

I2-PH908
Суботић, Гацко
Брборић, Љубиње
Баљ, Љубиње
Пантић, Невесиње
Јахура, Љубиње
Вртикапа, Љубиње
Пејовић, Фоча
Милићевић, Херцеговина
Куљић, Билећа
Кљајић, Невесиње
Авдаловић, Невесиње
Крстовић, Требиње
Вицо, Требиње
Нинковић, Требиње
Карадеглија, Мостар

I2-CTS10228
Ћук, Чапљина
Михић, Чапљина

I2a (23andMe)
Маслеша, Требиње
Брстина, Чапљина

R1a-Z280>YP4278
Шаренац, Билећа 
Стајић, Невесиње
Бован, Мостар
Елез, Калиновик

R1a (23andMe)
Ивковић, Невесиње
Пјешчић, Гацко?

R1a-M458>L1029
Драшковић, Гацко
Радовић, Фоча

R1a-Z280>L1280
Марић, Мостар

R1a-Z280>YP237
Кадијевић, Мостар

E-V13>Z5017
Вујовић, Билећа
Бјелица, Билећа
Пејановић, Мостар

E-V13
Ћоровић, Љубиње
Копривица, Гацко

E1b
Братић, Билећа?
Зуровац, Чапљина

I1-P109
Радовић, Фоча
Милићевић, Билећа
Бошковић, Гацко
Ашкрабић, Гацко
Магазин, Коњиц

R1b-U152
Мучибабић, Гацко
Ђерић, Херцеговина (23andMe)

J1-PF7263
Михић, Столац
Ружић, Столац

J2a-M92
Рајчевић, Требиње
Миливојевић, Берковићи

N2-Y6503
Ашкраба, Калиновик

J2b-M205
Супић, Гацко (23andMe)

Напомене:

- у Херцеговину урачунати и тестирани из Фоче
- Пјешчић R1a са 23andMe (БиХ) лако може бити у вези са недавно тестираним Јокановићем (Св. Стеван, порекло Херцеговина), дакле опет YP4278
- Ђерић R1b из Гајдобре (раније БиХ) је највероватније Херцеговац пореклом и по свему судећи постоји веза са Мучибабићима R1b-U152.

Када би овим резултатима придодали оне из црногорске Херцеговине (Стара Херцеговина), порастао би број N2, I1, J2b, J2a и E-V13 и то на рачун I2a и R1a.

Највеће одступање у односу на крајишке Србе нпр. постоји у оквиру R1a. У Херцеговини је доминантно заступљена подграна Z280>YP4278 уз нешто M458>L1029, док су у Крајини прилично заступљене Y280>Y2613 и M458>L1029.

Извор:

- Српски днк пројекат
- 23andMe
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Милош јул 08, 2017, 01:13:57 поподне
Херцеговина, без ЦГ Херцеговине

I2-PH908
Суботић, Гацко
Брборић, Љубиње
Баљ, Љубиње
Пантић, Невесиње
Јахура, Љубиње
Вртикапа, Љубиње
Пејовић, Фоча
Милићевић, Херцеговина
Куљић, Билећа
Кљајић, Невесиње
Авдаловић, Невесиње
Крстовић, Требиње
Вицо, Требиње
Нинковић, Требиње
Карадеглија, Мостар

I2-CTS10228
Ћук, Чапљина
Михић, Чапљина

I2a (23andMe)
Маслеша, Требиње
Брстина, Чапљина

R1a-Z280>YP4278
Шаренац, Билећа 
Стајић, Невесиње
Бован, Мостар
Елез, Калиновик

R1a (23andMe)
Иваковић, Невесиње
Пјешчић, Гацко?

R1a-M458>L1029
Драшковић, Гацко
Радовић, Фоча

R1a-Z280>L1280
Марић, Мостар

R1a-Z280>YP237
Кадијевић, Мостар

E-V13>Z5017
Вујовић, Билећа
Бјелица, Билећа
Пејановић, Мостар

E-V13
Ћоровић, Љубиње
Копривица, Гацко

E1b
Братић, Билећа?
Зуровац, Чапљина

I1-P109
Радовић, Фоча
Милићевић, Билећа
Бошковић, Гацко
Ашкрабић, Гацко
Магазин, Коњиц

R1b-U152
Мучибабић, Гацко
Ђерић, Херцеговина (23andMe)

J1-PF7263
Михић, Столац
Ружић, Столац

J2a-M92
Рајчевић, Требиње
Миливојевић, Берковићи

N2-Y6503
Ашкраба, Калиновик

J2b-M205
Супић, Гацко (23andMe)

Напомене:

- у Херцеговину урачунати и тестирани из Фоче
- Пјешчић R1a са 23andMe (БиХ) лако може бити у вези са недавно тестираним Јокановићем (Св. Стеван, порекло Херцеговина), дакле опет YP4278
- Ђерић R1b из Гајдобре (раније БиХ) је највероватније Херцеговац пореклом и по свему судећи постоји веза са Мучибабићима R1b-U152.

Када би овим резултатима придодали оне из црногорске Херцеговине (Стара Херцеговина), порастао би број N2, I1, J2b, J2a и E-V13 и то на рачун I2a и R1a.

Највеће одступање у односу на крајишке Србе нпр. постоји у оквиру R1a. У Херцеговини је доминантно заступљена подграна Z280>YP4278 уз нешто M458>L1029, док су у Крајини прилично заступљене Y280>Y2613 и M458>L1029.

Извор:

- Српски днк пројекат
- 23andMe

38,8% I2a. Oчeкивao биx бap 4% вишe...
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Небојша јул 08, 2017, 01:36:21 поподне
38,8% I2a. Oчeкивao биx бap 4% вишe...

Мислим да је и ово доста висок проценат, с обзиром да у Херцеговини има разгранатих родова који нису I2a. Нисам упоређивао колико се ови јавни резултати косе са оним што имамо на Херцеговчаком пројекту/мајском истраживању. Вероватно не пуно.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Wolf Sagash јул 08, 2017, 03:08:07 поподне
Мислим да је и ово доста висок проценат, с обзиром да у Херцеговини има разгранатих родова који нису I2a. Нисам упоређивао колико се ови јавни резултати косе са оним што имамо на Херцеговчаком пројекту/мајском истраживању. Вероватно не пуно.
Већи је проценат И2а сигурно.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Небојша јул 08, 2017, 03:22:45 поподне
Већи је проценат И2а сигурно.

Вероватно. Сад видех да је код Херцеговаца знатно виши проценат I2a (Херцеговачки днк подухват). Можда је нека средња вредност најближа истини. Видећемо на крају тестирања.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Бакс јул 08, 2017, 03:49:21 поподне
Вероватно. Сад видех да је код Херцеговаца знатно виши проценат I2a (Херцеговачки днк подухват). Можда је нека средња вредност најближа истини. Видећемо на крају тестирања.

Који делови су више тестирани?
Ако има више узорака из западне, онда ће бити више I2a.
Ако има више узорака из источне, онда неће бити више I2a.
Ако је равномерно, онда ће бити између.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Radomir јул 08, 2017, 03:53:20 поподне


- у Херцеговину урачунати и тестирани из Фоче
- Пјешчић R1a са 23andMe (БиХ) лако може бити у вези са недавно тестираним Јокановићем (Св. Стеван, порекло Херцеговина), дакле опет YP4278
- Ђерић R1b из Гајдобре (раније БиХ) је највероватније Херцеговац пореклом и по свему судећи постоји веза са Мучибабићима R1b-U152.

Када би овим резултатима придодали оне из црногорске Херцеговине (Стара Херцеговина), порастао би број N2, I1, J2b, J2a и E-V13 и то на рачун I2a и R1a.

Највеће одступање у односу на крајишке Србе нпр. постоји у оквиру R1a. У Херцеговини је доминантно заступљена подграна Z280>YP4278 уз нешто M458>L1029, док су у Крајини прилично заступљене Y280>Y2613 и M458>L1029.

Извор:

- Српски днк пројекат
- 23andMe
[/quote]

Ујчевина мога оца су Пјешчићи, код њих постоји предање да су се раније презивали Јокановић и да су поријеклом из Требијева.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Radomir јул 08, 2017, 03:54:28 поподне
...и славе се поклапају.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Небојша јул 08, 2017, 03:54:42 поподне
Који делови су више тестирани?
Ако има више узорака из западне, онда ће бити више I2a.
Ако има више узорака из источне, онда неће бити више I2a.
Ако је равномерно, онда ће бити између.

Ако се не варам, тренутно су више обрађени централни крајеви Херцеговине, или западни крајеви источне Херцеговине, да тако кажемо. Очекује се сад нешто више резултата из источнијих крајева.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Бакс јул 08, 2017, 04:25:52 поподне
Ако се не варам, тренутно су више обрађени централни крајеви Херцеговине, или западни крајеви источне Херцеговине, да тако кажемо. Очекује се сад нешто више резултата из источнијих крајева.

Па да, то мислим, на западне крајеве Наше Херцеговине, не баш на Западну с великим словом З.  :)
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Wolf Sagash јул 08, 2017, 04:36:06 поподне
Па да, то мислим, на западне крајеве Наше Херцеговине, не баш на Западну с великим словом З.  :)
Баш сам гледао списак. И2а ће или да расте или да остане на врло високом нивоу. Биће и пораст Е-V13
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: симо јул 08, 2017, 04:44:26 поподне
На крају ће проценат I2a у Херцеговини бити око 45% (од тога 35% PH908). Е-V13 мислим да неће прећи 15%,а реално је да буде око 12-13%.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Jelic јул 08, 2017, 04:46:48 поподне
На крају ће проценат I2a у Херцеговини бити око 45% (од тога 35% PH908). Е-V13 мислим да неће прећи 15%,а реално је да буде око 12-13%.

Е1б је тренутно на трећем месту, иза И2а и Р1а.

Ни ја не верујем да ће бити неких промена до краја, већ је обрађено око сто узорака.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Небојша јул 08, 2017, 04:46:59 поподне
Овај узорак на основу јавне базе јесте мали (49) али је, чини ми се, добро распоређен. Има доста тестираних из Требиња/Билеће, Гацка, Љубиња, Невесиња, Мостара, Фоче, Чапљине, итд. Стога мислим да је ово реалнија слика него она коју тренутно имамо на затвореном делу форума, где има пуно тестираних из једне области, док за неке крајеве још увек нису пристигли резултати.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: симо јул 08, 2017, 04:51:32 поподне
Овај узорак на основу јавне базе јесте мали (49) али је, чини ми се, добро распоређен. Има доста тестираних из Требиња/Билеће, Гацка, Љубиња, Невесиња, Мостара, Фоче, Чапљине, итд. Стога мислим да је ово реалнија слика него она коју тренутно имамо на затвореном делу форума, где има пуно тестираних из једне области, док за неке крајеве још увек нису пристигли резултати.

Ја сам гледао код себе збирно, и јавне и нејавне, гдје има преко 160 тестираних (можда сам неке и прпопустио) и ствари стоје тако како написах малоприје.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Небојша јул 08, 2017, 04:54:04 поподне
Додао бих још једну ствар. Како време пролази, постаје јасно да R1a код Срба из БиХ неће бити много изнад неког српског просека. Видимо да је у Крајини, на узорку преко 100, испод 20%. У Херцеговини је (на затвореном делу форума, узорак 80) око 17-18%. Просто не видим који би то крај у БиХ могао толико подићи R1a да би она била у равни са неким стањем код муслимана из Тузле, Зенице и сл. По свему судећи ће остати на 17-18%.

Са већим узорком, кристалише се и стање у појединим српским областима. Сигурно да ће Херцеговина бити српска област са највише I2a.

Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Atlantische јул 08, 2017, 04:59:15 поподне
Овај узорак на основу јавне базе јесте мали (49) али је, чини ми се, добро распоређен. Има доста тестираних из Требиња/Билеће, Гацка, Љубиња, Невесиња, Мостара, Фоче, Чапљине, итд. Стога мислим да је ово реалнија слика него она коју тренутно имамо на затвореном делу форума, где има пуно тестираних из једне области, док за неке крајеве још увек нису пристигли резултати.
Неке хаплогрупе које на затвореном делу форума бележе ''солидан'' проценат су непостојеће овде, тако да сматрам да ће се боља статистика у јавности моћи правити на основу збирних резултата са пројекта, 23andMe и Херцеговачког ДНК подухвата. 
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Jelic јул 08, 2017, 05:03:06 поподне
Додао бих још једну ствар. Како време пролази, постаје јасно да R1a код Срба из БиХ неће бити много изнад неког српског просека. Видимо да је у Крајини, на узорку преко 100, испод 20%. У Херцеговини је (на затвореном делу форума, узорак 80) око 17-18%. Просто не видим који би то крај у БиХ могао толико подићи R1a да би она била у равни са неким стањем код муслимана из Тузле, Зенице и сл. По свему судећи ће остати на 17-18%.

Са већим узорком, кристалише се и стање у појединим српским областима. Сигурно да ће Херцеговина бити српска област са највише I2a.

Све је тачно што си написао.

Но свакако, признаћеш да је мало изненађујуће то да је на подручју Херцеговине Р1а ипак испред Е1б. Видећемо да ли ће се нешто по том питању променити до краја (мислим да има још око 100 узорака или мало више који требају бити обрађени).
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Небојша јул 08, 2017, 05:03:11 поподне
Неке хаплогрупе које на затвореном делу форума бележе ''солидан'' проценат су непостојеће овде, тако да сматрам да ће се боља статистика у јавности моћи правити на основу збирник резултата са пројекта, 23andMe и Херцеговачког ДНК подухвата.

Свакако. Невероватно колико се и на том микро-плану некада разликује генетска слика. Не драстично наравно, али довољно да би могли да правимо разлике на основу статистике. Тако се и овде делимо на западну Источну Херцеговину и источну Источну Херцеговину. :D
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Небојша јул 08, 2017, 05:04:07 поподне
Све је тачно што си написао.

Но свакако, признаћеш да је мало изненађујуће то да је на подручју Херцеговине Р1а ипак испред Е1б. Видећемо да ли ће се нешто по том питању променити до краја (мислим да има још око 100 узорака или мало више који требају бити обрађени).

Искрено, по мени то није изненађење, већ нешто што се и очекивало.:)
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Jelic јул 08, 2017, 05:05:17 поподне
Искрено, по мени то није изненађење, већ нешто што се и очекивало.:)

С обзиром да на подручју суседне ЦГ Р1а бележи много мањи проценат, баш и није очекивано то било. ;)
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Небојша јул 08, 2017, 05:07:11 поподне
С обзиром да на подручју суседне ЦГ Р1а бележи много мањи проценат, баш и није очекивано то било. ;)

Тачно, али видело се одмах и да је главнина ове E-V13 по Херцеговини, углавном ЦГ порекла. Док се R1a јавља равномерно на једном широком простору.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: симо јул 08, 2017, 05:10:40 поподне
Додао бих још једну ствар. Како време пролази, постаје јасно да R1a код Срба из БиХ неће бити много изнад неког српског просека. Видимо да је у Крајини, на узорку преко 100, испод 20%. У Херцеговини је (на затвореном делу форума, узорак 80) око 17-18%. Просто не видим који би то крај у БиХ могао толико подићи R1a да би она била у равни са неким стањем код муслимана из Тузле, Зенице и сл. По свему судећи ће остати на 17-18%.

Са већим узорком, кристалише се и стање у појединим српским областима. Сигурно да ће Херцеговина бити српска област са највише I2a.

Генерално, у праву си, мада мислим да и ту има локалних различитости. Без обзира на ефекат Аврамијевштака, мислим да ће у крајевима уз Дрину и међу Србима бити нешто виши R1a.

Друга зона гдје већ сад видим нешто већи проценат R1a (од 20-25%) је код западних дијелова Босанске Крајине, крајеви западно од Врбаса. Тај нешто виши проценат (преко 20%) мислим да прелази и на Банију и Кордун.

У Сјеверној Далмацији имамо значајан пад R1a, гдје тешко да ће прећи и 10%. У Лици је око српског просјека 15%.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Небојша јул 08, 2017, 05:13:36 поподне
Генерално, у праву си, мада мислим да и ту има локалних различитости. Без обзира на ефекат Аврамијевштака, мислим да ће у крајевима уз Дрину и међу Србима бити нешто виши R1a.

Друга зона гдје већ сад видим нешто већи проценат R1a (од 20-25%) је код западних дијелова Босанске Крајине, крајеви западно од Врбаса. Тај нешто виши проценат (преко 20%) мислим да прелази и на Банију и Кордун.

У Сјеверној Далмацији имамо значајан пад R1a, гдје тешко да ће прећи и 10%. У Лици је око српског просјека 15%.

Да, биће тих регионалних резлика. То важи и за друге хаплогрупе. Али у глобалу ће бити у оквирима српског просека, као углавном и остале хг, што је стварно интересантно ако узмемо у обзир колики простор Срби покривају на Балкану.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Небојша јул 10, 2017, 12:23:52 поподне
Не знам колико може бити интересантно, али спојио сам резултате Срба, Хрвата и муслимана из Херцеговине/Босанске Крајине.


Херцеговина (узорак: 73)

I2a (31) = 42.5%
E1b (12) = 16.4%
R1a (11) = 15.1%
I1 (8 ) = 10.1%
R1b (5) = 6.8%
J1 (2) = 2.7%
N2 (1) = 1.4%
J2b (1) = 1.4%
J2a (1) = 1.4%
Q1a (1) = 1.4%


Босанска Крајина (узорак: 113)

I2a (37) = 32.7%
R1a (24) = 21.2%
E1b (18) = 15.9%
J2b (11) = 9.7%
N2 (8 ) = 7.1%
R1b (5) = 4.4%
J1 (5) = 4.4%
I1 (3) = 2.7%
J2a (1) = 0.9%
I2-M223 (1) = 0.9%





Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Бакс јул 10, 2017, 12:34:36 поподне
Не знам колико може бити интересантно, али спојио сам резултате Срба, Хрвата и муслимана из Херцеговине/Босанске Крајине.


Херцеговина (узорак: 73)

I2a (31) = 42.5%
E1b (12) = 16.4%
R1a (11) = 15.1%
I1 (8 ) = 10.1%
R1b (5) = 6.8%
J1 (2) = 2.7%
N2 (1) = 1.4%
J2b (1) = 1.4%
J2a (1) = 1.4%
Q1a (1) = 1.4%


Босанска Крајина (узорак: 113)

I2a (37) = 32.7%
R1a (24) = 21.2%
E1b (18) = 15.9%
J2b (11) = 9.7%
N2 (8 ) = 7.1%
R1b (5) = 4.4%
J1 (5) = 4.4%
I1 (3) = 2.7%
J2a (1) = 0.9%
I2-M223 (1) = 0.9%




Све може да пропадне, да нестане, али обрни-окрени, E1b је код Срба на 15-16%.  :)
Ниједна хаплогрупа нема тако мале осцилације.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Небојша јул 10, 2017, 12:43:49 поподне
Нису равномерно заступљени народи у овом пресеку, неупоредиво је више Срба, али резултати за Херцеговину подсећају на оне са истраживања за сва три народа БиХ (2013). Изузетак је висок проценат I1.

Овде смо помињали то истраживање:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=817.0

I2a - 46%
E1b - 16%
R1a - 16%
...

Иако је, у неком најширем смислу, у Босни реч о једном народу ипак има локалних разлика, зато што су у питању различите миграционе струје, није исламизација све подједнако "качила" и слично, па не знам колико је паметно правити овакве заједничке статистике, али да пробамо и то. :)
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Небојша новембар 02, 2018, 11:48:08 пре подне
Пресек за Црногорску (Стару) Херцеговину

Ово је историјска област великих српских племена попут Бањана, Никшића и Дробњака, али и предсловсенких племена Матаруга и Крича. Било је и пуно досељеника из околних племена и Катунске нахије. Највеће општине су Никшић, Пљевља, Плужине, Шавник, Жабљак и Херцег Нови.

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8a/Stara_Hercegovina_u_Crnoj_Gori.svg/545px-Stara_Hercegovina_u_Crnoj_Gori.svg.png)

Иако сам покушао да регулушем број плански тестираних Озринића (они који се понављају и сл.) и даље их има превише на овом узорку. Чине око 50% укупне I2a у Старој Херцеговини, па је стога I2-PH908 овде чак 33,9%, док је I2-Y3120 свега 4,3%. Озринићи свакако не чине 50% I2a популације Старе Херцеговине, па ово није реална слика.

Има и других плански тестираних родова (Пивљани, Пјешивци и Дробњаци), али у знатно мањем броју.

I2-Y3120 = 38,3% (PH908 33,9%)
I1-M253 = 13,9% (P109 7,8%)
E-V13 = 9,6%
N-P189.2 = 9,6%
J2b-M205 = 9,6%
R1a-M417 = 6,7% (M458 4,3%)
J2a-M410 = 5,2%
R1b-M269 = 3,5%
J2b-M241 = 1,7%
G2a-L42 = 0,9%
L-M349 = 0,9%
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: DraganP-BG јануар 31, 2019, 05:35:34 пре подне
Bilo bi lepo da se uradi lokus Vučkovića Stratimirovića poreklom iz Trebinja više puta su se po ženskoj linije spojili sa čuvenom dinastijom moguće da bi SNP došli do nečega ...Ukoliko ih nema u Trebinju rod postoji kod nas uostalom evo priče o njima http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:565785-Stratimirovici-od-Trebinja-i-Kulpina. Ima indicija da je ćerka knjeginje Milice,, upotpunila ,,predanje ,,da li je činjenica prosudite sami.Mitogoleme tipa gosim Kljajevića nadam se da nam nisu potrebne ?!
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Wolf Sagash јануар 31, 2019, 09:16:27 пре подне
Bilo bi lepo da se uradi lokus Vučkovića Stratimirovića poreklom iz Trebinja više puta su se po ženskoj linije spojili sa čuvenom dinastijom moguće da bi SNP došli do nečega ...Ukoliko ih nema u Trebinju rod postoji kod nas uostalom evo priče o njima http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:565785-Stratimirovici-od-Trebinja-i-Kulpina. Ima indicija da je ćerka knjeginje Milice,, upotpunila ,,predanje ,,da li je činjenica prosudite sami.Mitogoleme tipa gosim Kljajevića nadam se da nam nisu potrebne ?!
То је урађено. А то да су Балшићи је у домену врло бујне народне маште. Имају бројне сроднике по мушкој линији у Требињу и Љубињу.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: DraganP-BG јануар 31, 2019, 10:55:04 пре подне
Miljanići izgleda da samo ponavljaju narodne ,,umotvorine,,? Jednom od potomaka izgleda da predanje i pečat sasvim odgovarau?
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: DraganP-BG јануар 31, 2019, 12:53:47 поподне
https://www.czipm.org/stratimirovich.html
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: DraganP-BG фебруар 01, 2019, 01:31:02 пре подне
Na osnovu koje studije ili istraživanja Vi tvrdite tako nešto?
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Wolf Sagash фебруар 01, 2019, 09:33:29 пре подне
На основу резултата Стратимировића и још необјављених резултата са Херцеговачког ДНК пројекта
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: DraganP-BG фебруар 01, 2019, 11:41:57 поподне
Fenomenalan hermetizam.Maestralan odgovor.Izgleda problemi sa krunisanim glavama i još nekim ustanovama pošto osim mitogolema nemamo ništa .Hvala Bogu mošti su tu .Blagoslov dobiti je ,,čudo,,dakle tužno .
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Amicus фебруар 02, 2019, 12:22:23 пре подне
Fenomenalan hermetizam.Maestralan odgovor.Izgleda problemi sa krunisanim glavama i još nekim ustanovama pošto osim mitogolema nemamo ništa .Hvala Bogu mošti su tu .Blagoslov dobiti je ,,čudo,,dakle tužno .

Нису никакви проблеми, већ је то истраживање још увек у току, и зато резултати не могу бити објављени.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: DraganP-BG фебруар 02, 2019, 01:27:45 пре подне
Samo da ovakav spoj demografije i još nekih disciplina ne postane politika.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: plemeI јун 13, 2019, 05:35:08 поподне
Tема је одлична треба је сачувати.Дали се чека нешто или  не треба да износимо сваку могућу вестНема потребе чекати 10 година да се број тестираних подигне на неки сигурних 50% од укупног броја људи.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Небојша јун 13, 2019, 09:16:02 поподне
Иако узорак за Стару (црногорску) Херцеговину није превелики, тестирана су скоро сва племена из тих крајева, као и неки значајнији родови. Проблем је што узорак медотолошки није како треба. Нпр. прелази 50 само у општини Никшић, где имамо велики број тестираних Озринића, што је још један "реметилачки" фактор код статистике. И поред тога, I2-PH908 би у тим крајевима требала бити нешто заступљенија. У осталим општинама (Пљевља, Плужине, Котор, Херцег-Нови, Шавник и Жабљак) узорак не прелази 25%.

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8a/Stara_Hercegovina_u_Crnoj_Gori.svg/250px-Stara_Hercegovina_u_Crnoj_Gori.svg.png)

Углавном, на основу распореда прве три хаплогрупе, види се тачно које је "племе" у ком крају доминантно

Никшић (уорак 65)
I2-Y3120 = 55,4% (PH908 53,8%)
E-V13 = 12,6%
R1a = 10,8% (M458 6,2%)
N-P189.2 = 6,2%
J2a-M92 = 4,6%
R1b = 3,1%
I1-M253 = 3,1%
J2b-M205 = 3,1%
J2b-M241 = 1,6%
J1-M267 = 1,6%

Плужине (узорак 22)
N-P189.2 = 45,5%
I2-Y3120 = 27,3% (PH908 9,1%)
R1a = 13,6% (M548 4,5%)

Шавник (узорак 24)
I1-P109 = 54,2%
I2-Y3120 = 25% (PH908 12,5%)
R1a = 8,3% (M458 4,2%)

Херцег Нови (узорак 22)
I2-Y3120 = 54,5% (PH908 50%)
E-V13 = 22,7%
R1b-U152 = 9,1%

Пљевља (узорак 19)
J2b-M205 = 36,8%
I2-Y3120 = 31,6% (PH908 26,3%)
R1a = 10,5% (M458 5,3%)
E-V13 = 10,5%

Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Дробњак јун 13, 2019, 10:49:14 поподне
Иако узорак за Стару (црногорску) Херцеговину није превелики, тестирана су скоро сва племена из тих крајева, као и неки значајнији родови. Проблем је што узорак медотолошки није како треба. Нпр. прелази 50 само у општини Никшић, где имамо велики број тестираних Озринића, што је још један "реметилачки" фактор код статистике. И поред тога, I2-PH908 би у тим крајевима требала бити нешто заступљенија. У осталим општинама (Пљевља, Плужине, Котор, Херцег-Нови, Шавник и Жабљак) узорак не прелази 25%.
Можда није равномерно када погледамо број тестираних али морамо бити свесни да општина Никшић има око 75.000 становника а Жабљак, Шавник, Плужине и Пљевља заједно имају око 38.000.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: СРБ.МНЕ јун 14, 2019, 12:02:45 пре подне
Можда није равномерно када погледамо број тестираних али морамо бити свесни да општина Никшић има око 75.000 становника а Жабљак, Шавник, Плужине и Пљевља заједно имају око 38.000.
u Pljevljima samo ima 30 hiljada
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Atlantische јун 14, 2019, 12:03:40 пре подне
Пљевља (узорак 19)
J2b-M205 = 36,8%
I2-Y3120 = 31,6% (PH908 26,3%)
R1a = 10,5% (M458 5,3%)
E-V13 = 10,5%
Из неког непознатог разлога су приликом првог покушаја претраге локације G2a-YSC33 Мрдака на сајту пројекта постале невидљиве, претпостављам да је то разлог зашто макар једног од њих нема у статистици за Пљевља. Када сам други пут као подручје претраге узео Стару Херцеговину тада су се појавили међу резултатима.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Небојша јун 14, 2019, 12:41:04 пре подне
Из неког непознатог разлога су приликом првог покушаја претраге локације G2a-YSC33 Мрдака на сајту пројекта постале невидљиве, претпостављам да је то разлог зашто макар једног од њих нема у статистици за Пљевља. Када сам други пут као подручје претраге узео Стару Херцеговину тада су се појавили међу резултатима.

Ту су сви Мрдаци, него сам само за Никшић поставио целу статистику. За остале само прва три места, пошто узорак није репрезентативан.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Дробњак јун 14, 2019, 09:49:28 поподне
u Pljevljima samo ima 30 hiljada
Да, пљеваљска општина има  30.786 становника, док жабљачка, шавничка и плужинска заједно имају 8892. Заједно имају 39. 678 становника. Општина Никшић има 72.443 што је скоро дупло. Подаци су са пописа 2011. Ту је наравно важнији број родова на једном простору. Обрен Благојевић наводи да у Пиви има око 170 презимена, по Лубурићу, у Дробњаку, са Ускоцима и Шаранцима има око 260 презимена, а највећа бројност презимена је у Ускоцима, а најмања у Шаранцима. У Жупи Никшићкој има око 60 презимена, а у Бањанима 86, ту су плус Голија, Рудине (Бијеле и Никшићке), Грахово и поље око Никшића. Број родова у никшићкој општини је свакако већи него у свим другим општинама.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Иван Вукићевић јун 14, 2019, 11:16:49 поподне
Општина Никшић обухвата и највећи део Пјешиваца, као и насеље Међеђе које се рачуна у Бјелопавлиће. Дакле, иако највећи део територије те општине припада Старој Херцеговини, постоје и мањи делови који се рачунају у Стару Црну Гору и Брда.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Одисеј јун 14, 2019, 11:41:19 поподне
Општина Никшић обухвата и највећи део Пјешиваца, као и насеље Међеђе које се рачуна у Бјелопавлиће. Дакле, иако највећи део територије те општине припада Старој Херцеговини, постоје и мањи делови који се рачунају у Стару Црну Гору и Брда.

Мислим да данас у општини Никшић катунска струја чини натполовичну већину становништва, стога не знам колико је уопште логично урачунати Никшић у статистику за Стару Херцеговину. Ја на Никшић гледам управо као на неку демографску екстензију Катунске нахије.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Nebo јун 15, 2019, 12:05:31 пре подне
Мислим да данас у општини Никшић катунска струја чини натполовичну већину становништва, стога не знам колико је уопште логично урачунати Никшић у статистику за Стару Херцеговину. Ја на Никшић гледам управо као на неку демографску екстензију Катунске нахије.

То је сасвим тачно. И ти Катуњани, у највећем делу насељени после 1878. године, и немају осећај припадности Херцеговини.

Ипак, морамо имати у виду и чињеницу да велики део становништва Херцеговине, оне у југоисточним деловима Републике Српске, потиче управо из Катунске нахије, али их, опет, прибројавамо у Херцеговце.

Можда постоји разлика у времену насељавања (у Источну Херцеговину 17-19. век, у подручје Општине Никшић већином после 1878), али време није од утицаја на генетику.
Наслов: Одг: Генетска слика Старе Херцеговине
Порука од: Дробњак јун 15, 2019, 12:20:51 поподне
Мислим да данас у општини Никшић катунска струја чини натполовичну већину становништва, стога не знам колико је уопште логично урачунати Никшић у статистику за Стару Херцеговину. Ја на Никшић гледам управо као на неку демографску екстензију Катунске нахије.
Тако је, има пуно насељеника из Катунске нахије али ти родови су ту готово век и по ту, неки и дуже јер су били ту још док је Никшић био део Османског царства, тако да мислим да тестирани из Никшића и околине треба да уђу у статистику за Стару Херцеговину. Наравно, не треба уопште доводити у питање убрајање Бањана, Голијана и Жупљана у статистику.