Форум - Порекло

Науке и научне дисциплине => Историја => Тему започео: Sirius мај 07, 2019, 04:28:38 поподне

Наслов: Историја Срба пре досељавања на Балкан
Порука од: Sirius мај 07, 2019, 04:28:38 поподне
Дакле, прво помињање Срба је везано за Самову краљевину а као вођа је наведен Дерван.
Ти подаци долазе из франачких Фредегарових хроника из седмог века.
Занимљиво је да у тим хроникама за Венде, где су били и Срби, кажу да нису били чисто Словени већ више Хуни(Авари).
Постоји још једно тумачење Срба а то да су били нека војничка каста хуно-словена међу Вендима,

(https://i.imgur.com/I0oioS7.png)

Каква су знања и сазнања?



Наслов: Одг: Историја Срба пре досељавања на Балкан
Порука од: НиколаВук мај 07, 2019, 04:33:40 поподне
Дакле, прво помињање Срба је везано за Самову краљевину а као вођа је наведен Дерван.
Ти подаци долазе из франачких Фредегарових хроника из седмог века.
Занимљиво је да у тим хроникама за Венде, где су били и Срби, кажу да нису били чисто Словени већ више Хуни(Авари).
Постоји још једно тумачење Срба а то да су били нека војничка каста хуно-словена међу Вендима,

(https://i.imgur.com/I0oioS7.png)

Каква су знања и сазнања?

Из које књиге је овај цитат?
Наслов: Одг: Историја Срба пре досељавања на Балкан
Порука од: Sirius мај 07, 2019, 04:55:47 поподне
Румунско-амерички историчар Флорин Курта, предаје по САД универзитетима, специјализован за средњевековну Источну Европу и Балкан.

Рад се зове,
Slavs in Fredegar : medieval "gens" or narrative strategy?
http://acta.bibl.u-szeged.hu/2820/

Он пише да су Франци, након пораза од Сама и вендских племена, где су и Срби, тражили разлоге за пораз па су онда убацили ратничке хуне-аваре да су их победили а не Словени.
А у Фредегаровим хроникама пише да су Венди више Хуно-Авари него Словени.
Наслов: Одг: Историја Срба пре досељавања на Балкан
Порука од: Милан Петровић мај 07, 2019, 05:02:36 поподне
Цитат
Кад смо већ на овој теми, да додам да ме асоцира и на нешто сабрано или зарубљено, рецимо више сабраних племена, зарубљених, срубљених племена.

Ово сам написао на једној од тема. Исти корен као у Кимбри. Рб је некакав оквир, тј. ребро, руб, rib.
Наслов: Одг: Историја Срба пре досељавања на Балкан
Порука од: Nebo мај 07, 2019, 05:35:21 поподне
Хајде да тумачимо овај цитат: "Deruanus dux Sorbiorum, que ex genere Sclauinorum", из којег аутор изводи закључак да  "the Sorbs are not a Slavic tribe".

Дакле, Фредегар пише да је Дерван војвода Срба, и да је словенског рода. Значи ли то да је он странац који је војвода несловенским Србима? - Дерван словенског рода је војвода неким несловенским Србима.

Или да овде аутор порекло племена објашњава преко његовог војводе? - Дерван, војвода србски, словенског рода. Ово укључује и племе које он води.

Предност бих дао овој другој верзији. Шта мислите?
Наслов: Одг: Историја Срба пре досељавања на Балкан
Порука од: Sharelock мај 07, 2019, 08:20:50 поподне
Problem u vezi ove teme, brate, jeste da li tražimo Srbe R1a ili Srbe I2a. Ako ih tražimo kao "mešance", koliko dalje  u prošlost da se ide? Izvini na mobilnoj latinici😉
Наслов: Одг: Историја Срба пре досељавања на Балкан
Порука од: ДушанВучко мај 07, 2019, 08:37:01 поподне
Хајде да тумачимо овај цитат: "Deruanus dux Sorbiorum, que ex genere Sclauinorum", из којег аутор изводи закључак да  "the Sorbs are not a Slavic tribe".

Дакле, Фредегар пише да је Дерван војвода Срба, и да је словенског рода. Значи ли то да је он странац који је војвода несловенским Србима? - Дерван словенског рода је војвода неким несловенским Србима.

Или да овде аутор порекло племена објашњава преко његовог војводе? - Дерван, војвода србски, словенског рода. Ово укључује и племе које он води.

Предност бих дао овој другој верзији. Шта мислите?
У тексту је речено за Дервана: que ex genere Sclauinorum ...али посебно наводи Србе...А можда је ауторово мишљење његова интерпретација која не мора да буде тачна, да Срби и Словени нису исто...Свакако јако рано помињање, ако се узме у обзир најраније помињање других словенских племена , напр. Пољака, тек у 11.веку (Fragment of Gesta Hammaburgensis ecclesiae pontificum (1073) by Adam of Bremen, containing the name "Polans": "trans Oddaram sunt Polanos")...Моје мишљење је да тај наставак "que ex genere Sclauinorum" може да буде пре потврда, тј. прецизирање о томе ко су Срби (да су словенског порекла)...
Наслов: Одг: Историја Срба пре досељавања на Балкан
Порука од: Sharelock мај 07, 2019, 08:50:54 поподне
Ako već moram da se izjasnim, a to ti je  želja, pobornik sam prve varijante, pa kako bude, jer pos'o dobiti u Gazpromu sigurno neću😊
Наслов: Одг: Историја Срба пре досељавања на Балкан
Порука од: НиколаВук мај 07, 2019, 09:48:58 поподне
Буквални превод que ex genere Sclauinorum би био - "који су од рода Словена". Није ми јасно на основу чега је Курта из ове реченице закључио да Срби нису словенског порекла.
Наслов: Одг: Историја Срба пре досељавања на Балкан
Порука од: сɣнце мај 08, 2019, 07:52:09 пре подне
Буквални превод que ex genere Sclauinorum би био - "који су од рода Словена". Није ми јасно на основу чега је Курта из ове реченице закључио да Срби нису словенског порекла.

.. inclined to believe that with words "ex genere sclavinorum" Fredegar suggests political context.

De opinionibus non disputandum est... sed solum de factis.
Наслов: Одг: Историја Срба пре досељавања на Балкан
Порука од: Црнчевић мај 10, 2019, 03:42:38 пре подне
" ... Etiam et Derwanus, dux gentis Urbiorum ( = Surbiorum!), quae (?) ex genere Sclavorum erant et ad regnum Francorum iam olim aspexerant, se et regnum Samoni cum suis tradidit." Fredegarii Scholastici Chron. cap. 68, Migne 648.

Овако читање Фредегара (по Мигне-у?) дао је Jakub Šewčik у прилогу Prěnički křesćanstwa mjez Serbami (https://www.serbski-institut.de/mat/dnlarchiv/cms1902_txt.pdf) дато у ČASOPIS MAĆICY SERBSKEJE 1902. Lětnik LV. на страни 125 под фуснотом 3).

Bruno Krusch 1886. у Monumenta Germaniae на страни 155. (https://archive.org/details/monumentagerman02hann/page/155), претходну реченицу из 68. поглавља Фредегарових хроника, доноси слиједеће читање:

" etiam et Dervanus, dux gente Surbiorum, que ex genere Sclavinorum erant et ad regnum Francorum iam olem aspecserant, se ad regnum Samonem cum suis tradedit."

Оригинални примјерак рукописа није пронађен, а најстарији препис је из 715. године, носи назив Codex Claromontanus (MS Latin 10910) гдје можемо погледати (https://www.wdl.org/en/item/20005/view/1/325/) како је монах Lucerius преписао овај знаменити помен српског кнеза Дрвана словенског рода.

https://en.wikipedia.org/wiki/Chronicle_of_Fredegar

(https://dl.wdl.org/20005_1_325.png) (https://www.dmgh.de/object/bsb00000749_00164.svg?zoom=0.75&rend=color%3Ayellow%3Brect%3A50.3%2031.1%2057.9%2032.1)

https://dl.wdl.org/20005_1_325.png

https://www.dmgh.de/object/bsb00000749_00164.svg?zoom=0.75&rend=color%3Ayellow%3Brect%3A50.3%2031.1%2057.9%2032.1

Да ли у нашој историографској литератури постоји негдје обрада овог 68. поглавља Фредегарових хроника која рјешавају недоумице Флорина Курте?
Наслов: Одг: Историја Срба пре досељавања на Балкан
Порука од: Сол мај 10, 2019, 09:37:41 пре подне
" ... Etiam et Derwanus, dux gentis Urbiorum ( = Surbiorum!), quae (?) ex genere Sclavorum erant et ad regnum Francorum iam olim aspexerant, se et regnum Samoni cum suis tradidit." Fredegarii Scholastici Chron. cap. 68, Migne 648.

Овако читање Фредегара (по Мигне-у?) дао је Jakub Šewčik у прилогу Prěnički křesćanstwa mjez Serbami (https://www.serbski-institut.de/mat/dnlarchiv/cms1902_txt.pdf) дато у ČASOPIS MAĆICY SERBSKEJE 1902. Lětnik LV. на страни 125 под фуснотом 3).

Bruno Krusch 1886. у Monumenta Germaniae на страни 155. (https://archive.org/details/monumentagerman02hann/page/155), претходну реченицу из 68. поглавља Фредегарових хроника, доноси слиједеће читање:

" etiam et Dervanus, dux gente Surbiorum, que ex genere Sclavinorum erant et ad regnum Francorum iam olem aspecserant, se ad regnum Samonem cum suis tradedit."

Оригинални примјерак рукописа није пронађен, а најстарији препис је из 715. године, носи назив Codex Claromontanus (MS Latin 10910) гдје можемо погледати (https://www.wdl.org/en/item/20005/view/1/325/) како је монах Lucerius преписао овај знаменити помен српског кнеза Дрвана словенског рода.

https://en.wikipedia.org/wiki/Chronicle_of_Fredegar

(https://dl.wdl.org/20005_1_325.png) (https://www.dmgh.de/object/bsb00000749_00164.svg?zoom=0.75&rend=color%3Ayellow%3Brect%3A50.3%2031.1%2057.9%2032.1)

https://dl.wdl.org/20005_1_325.png

https://www.dmgh.de/object/bsb00000749_00164.svg?zoom=0.75&rend=color%3Ayellow%3Brect%3A50.3%2031.1%2057.9%2032.1

Да ли у нашој историографској литератури постоји негдје обрада овог 68. поглавља Фредегарових хроника која рјешавају недоумице Флорина Курте?

У преписu Lucerius-a из 715. године, пише јасно и уједно једино грамитички исправно -  Dervanus dux gente Surbiorum, que ex genere Sclavinorum.

Мени је занимљиво, да се у тексту и град Волгаст / Wolgast - ad castro Vvogastisburc, 400 г. пре зњаничног првог помена (1127.) наводи.  Волгаст је наспрам острва Уседом-а (medieval Y-DNA R1a M458 & E1b-V13)
Наслов: Одг: Историја Срба пре досељавања на Балкан
Порука од: Sirius новембар 04, 2019, 12:36:53 пре подне
Савез Срба у Лужици тј. данашњој Саксонији и деловима Чешке

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cf/%D0%9F%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B8%D1%86%D0%BA%D0%B8%D1%85-%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%BE%D0%B2.png/587px-%D0%9F%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B8%D1%86%D0%BA%D0%B8%D1%85-%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%BE%D0%B2.png)
Наслов: Одг: Историја Срба пре досељавања на Балкан
Порука од: сɣнце новембар 04, 2019, 07:59:19 поподне
Како је наше беседиште пуно врлих стручњака, волео бих, да заједно одгонетнемо називе племена са списка, одредимо могуће словенско звучање, те их повежемо са земљеписним објектима.

Ако је боље за своју тему, нака редари преместе на погодно место у беседишту.

Descriptio civitatum et regionum ad septentrionalem plagam Danubii. Isti sunt qui propinquiores resident finibus Danaorum, quos vocant Nortabtrezi, ubi regio, in qua sunt civitates LIII per duces suos partite. Uuilci, in qua civitates XCV et regiones IIII. Linaa est populus, qui habet civitates VII. Prope illis resident, quos vocant Bethenici et Smeldingon et Morizani, qui habent civitates XI. Iuxta illos sunt, qui vocantur Hehfeldi, qui habent civitates VIII. Iuxta illos est regio, que vocatur Surbi, in qua regione plures sunt, que habent civitates L. Iuxta illos sunt quos vocant Talaminzi, qui habent civitates XIII. Beheimare, in qua sunt civitates XV. Marharii habent civitates XL. Uulgarii regio est inmensa et populus multus habens civitates V, eo quod mutitudo magna ex eis sit et non sit eis opus civitates habere. Est populus quem vocant Merehanos, ipsi habent civitates XXX. Iste sunt regiones, que terminant in finibus nostris.

Isti sunt, qui iuxta istorum fines resident. Osterabtrezi, in qua civitates plus quam C sunt. Miloxi, in qua civitates LXVII. Phesnuzi habent civitates LXX. Thadesi plus quam CC urbes habent. Glopeani, in qua civitates CCCC aut eo amplius. Zuireani habent civitates CCCXXV. Busani habent civitates CCXXXI. Sittici regio inmensa populis et urbibus munitissimis. Stadici, in qua civitates DXVI populousque infinitus. Sebbirozi habent civitates XC. Unlizi populus multus civitates CCCCXVIII. Neriuani habent civitates LXXVIII. Attorozi habent civitates CXLVIII, populus ferocissimus. Eptaradici habent civitates CCLXIII. Uuilerozi habent civitates CLXXX. Zabrozi habent civitates CCXII. Znetalici habent civitates LXXIIII. Aturezani habent civitates CIIII. Chozirozi habent civitates CCL. Lendizi habent civitates XCVIII. Thafnezi habent civitates CCLVII. Zeriuani, quod tantum est regnum, ut ex eo cuncte genetes Sclauorum exorte sint et originem, sicut affirmant, ducant. Prissani civitates LXX. Uelunzani civitates LXX. Bruzi plus est undique quam de Enisa ad Rhenum Uuizunbeire Caziri civitates C. Ruzzi. Forsderen. Liudi. Fresiti. Serauici. Lucolane. Ungare. Uuislane. Sleenzane civitates XV. Lunsizi civitates XXX. Dadosesani civitates XX. Milzane civitates XXX. Besunzane civitates II. Uerizane civitates X. Fraganeo civitates XL. Lupiglaa civitates XXX. Opolini civitates XX. Golensizi civitates V.


Ваља заметити, да по моему посматрању Z означава гласове Ц или Ч, а да C означава Ћ.
Наслов: Одг: Историја Срба пре досељавања на Балкан
Порука од: Милан Петровић новембар 04, 2019, 08:06:22 поподне
Uuislane су Вислани.  :)
Наслов: Одг: Историја Срба пре досељавања на Балкан
Порука од: ДушанВучко новембар 04, 2019, 08:12:58 поподне
Ungare. Uuislane. Sleenzane, Milzane, Opolini, Surbi , Lendizi , Uulgarii, Miloxi, Prissani,  Ruzzi(можда Мађари, Вислани, Шлезани, Милчани, Пољаци, Срби, Леси, Бугари, Милчани, Пруси, Риђани?) :)
Наслов: Одг: Историја Срба пре досељавања на Балкан
Порука од: Милан Петровић новембар 04, 2019, 08:16:40 поподне
Zuireani Зверани/Зверјани?
Наслов: Одг: Историја Срба пре досељавања на Балкан
Порука од: Nebo новембар 04, 2019, 09:24:13 поподне
Један лагани покушај:

Uuilci – Вилци, Вилићи
Morizani – Моричани
Surbi - Срби
Talaminzi – Далминизи, Дламочани, Дломачи
Beheimare – Бохемари (Чеси?) ?
Uulgarii – Бугари ???
Merehanos – Морјани, Померани ?
Miloxi – Милинзи ?
Glopeani – Жупани
Zuireani – Звјерани
Busani – Бужани
Sebbirozi -  Сварози ?
Neriuani – Нервјани (Неури ?) ?
Zabrozi - Забрежани
Lendizi - Љутићи
Zeriuani – Северани
Prissani – Брежани ?
Liudi - Љутићи
Fresiti – Фрижани ?
Lucolane – Лукани, Лучани
Ungare – Угри ?
Uuislane - Вислани
Sleenzane – Силесјани (Шлезани) ?
Lunsizi – Лужичани ?
Milzane - Милчани
Uerizane –Берзити? (Брсјаци?)
Lupiglaa – Лупљани, Липљани, Лупоглави ???
Opolini - Пољани
Golensizi – Голеншићи, Коленшићи ?
Наслов: Одг: Историја Срба пре досељавања на Балкан
Порука од: drajver новембар 04, 2019, 09:41:20 поподне
Они који мање више не би требали бити спорни:

Nortabtrezi- сјеверни Бодрићи
Uuilci- Вилци/Љутићи
Surbi- Срби
Talaminzi- Далеминци/Гломачи
Beheimare- Бохемци/Чеси
Marharii- Моравци
Uulgarii- Бугари
Merehanos- јужни Моравци?
Osterabtrezi- источни или јужни Бодрићи
Lendizi- Ленђани
Zeriuani- Червона Рус , на ове су се због сличности имена намерачили и Срби, јер се за њих каже да сви остали Словени потичу од њих. Међутим, логична је веза се руским Червјани, Червенские города, такође ни повезивање са Северјани ми не дјелује логично
Liudi- занимљив назив, једноставно Људи
Uuislane- Вислани
Sleenzane- Шлезани
Lunsizi- Лужичани
Milzane- Милчани
Наслов: Одг: Историја Срба пре досељавања на Балкан
Порука од: drajver новембар 04, 2019, 10:00:15 поподне
Liudi- занимљив назив, једноставно Људи

Сад видим да ово људи спајају са Forsderen и идентификују као Древљане-људе из шуме.

Forsderen Liudi- Древљани
Наслов: Одг: Историја Срба пре досељавања на Балкан
Порука од: Nebo новембар 04, 2019, 10:11:46 поподне
Lendizi- Ленђани

Да, мени се омакло двапут Љутићи. Свакако да су ово Ленђани.

За Liudi, пак, мислим да су у питању Љутићи.
Наслов: Одг: Историја Срба пре досељавања на Балкан
Порука од: сɣнце новембар 05, 2019, 01:37:26 поподне
Isti sunt qui propinquiores resident finibus Danaorum, quos vocant Nortabtrezi, ubi regio, in qua sunt civitates LIII per duces suos partite.

Ovi su oni koji žive do krajeva Danaca, koje zovu Sěverni Abtreci, gdě je prěděo u kojem su 53 gradišta, koja su medju sobom podělili njihovi knezi.


Abtrezi /abtreci/


Ime:
789 Abotriti, Annales regni Francorum
9. věk, Abodriti, Vita Caroli Magni
851. Obodritos, pismo fružskoga kralja Lotara
860, Abtrezi, Bavarski Geograf
9.věk, Apdrede / Afdrede, Alfred
11. věk, Obodriti, Adam Bremenski
12. věk, Obotriti, Helmold
...
Apodritae i jednom Abatareni.

Fružski anali:
DCCCXXII. <...> In quo conventu omnium orientalium Sclavorum, id est Abodritorum, Soraborum, Wilzorum, Beheimorum, Marvanorum, Praedenecentorum, et in Pannonia residentium Abarum legationes cum muneribus ad se directas audivit.

https://www.dmgh.de/de/fs1/object/display/bsb00000759_00179.html?sortIndex=010%3A070%3A0006%3A010%3A00%3A00&zoom=1.00 (https://www.dmgh.de/de/fs1/object/display/bsb00000759_00179.html?sortIndex=010%3A070%3A0006%3A010%3A00%3A00&zoom=1.00)

822: Na tom saboru saslušao je (fružski kralj) k njemu s darovima poslata sva istočna posaljstva Slověna, to jest, Abodrita, Srba, Vilca, Čeha, Moravaca, Predenecenta i u Pannoniji nahodećih se Avara.

Već u 11. věku upotrěba naziva Obodriti savrěmenicima se činila zastarělom i naroda koji se tako zove nisu nahodili, no si nahodili samo Rerežane, stanovnike grada Rerega.

Adam Bremenski:
Populi Sclavorum multi, quorum primi sunt ab occidente confines Transalbianis Waigri, eorum civitas Aldinburg maritima. Deinde secuntur Obodriti, qui nunc Reregi vocantur, et civitas eorum Magnopolis. Item versus nos Polabingi, quorum civitas Razispurg. Ultra illos sunt Lingones et Warnabi. Mox habitant Chizzini et Circipani.

Deinde venitur ad Cyrcipanos et Kycinos, quos a Tholenzis et Rederis separat flumen Panis et civitas Dimine. Kycini et Circipani cis Panim, Tholenzi et Redari trans Panim habitant. Hii quatuor populi a fortitudine Wilzi sive Lutici appellantur. Ultra illos sunt Linguones et Warnavi. Hos secuntur Obotriti, civitas eorum Mikilinburg. Inde versus nos Polabi, civitas eorum Racisburg. Inde transitur fluvius Travena in nostram Wagirensem provinciam. Civitas huius provinciae quondam fuit Aldenburg maritima.

Kycini, Circipani, Tolenzi i Redari su četiri plemena, koje za njihovu hrabrost nazivaju Wilci ili Ljutice. Wilci može značiti Vuci a može i biti Velici, to jest Veliki.
Tamo jezero po něm. Tolense i rěka Peene. Tolense je po slov. Dolinci i dobilo naziv po plemenu, a rěka je Pěna i děo prěko Pěne /črěz Pěnu/ nazivaju Črězpěnje. To Němci pišu Circipani.
 
Ovaj prěděl je zaista šumovit i zovu ga i danas Drawehn. U 15. ondašnji narod se nazivao Drěvjane.

Plemićki rod grada Velegrada, koga Němci zovu Meklenburg, prihvativši němčenje ostao je na vlasti do 1918 godine.
Poslědnji govornik njihova jezika umro je 1756. (gdja. Emerentz Schultze). Svoj jezik svali su "slovensķë / vendsķë rec".
Za sobom su ostavili imena gradov Berlin, Schwerin, Potsdam, Usedom, Lübeck, Rostock od Brlina (brlo - močvarno město), Zvěrno, Podstupim, Uznajm, Ljubice, Rastok (dvaju voda) itd.
Наслов: Одг: Историја Срба пре досељавања на Балкан
Порука од: сɣнце новембар 05, 2019, 03:25:38 поподне
Linaa est populus, qui habet civitates VII. Prope illis resident, quos vocant Bethenici et Smeldingon et Morizani, qui habent civitates XI. Iuxta illos sunt, qui vocantur Hehfeldi, qui habent civitates VIII. Iuxta illos est regio, que vocatur Surbi, in qua regione plures sunt, que habent civitates L. Iuxta illos sunt quos vocant Talaminzi.

-----

Linaa ili Linonen ili Lunzani su měštani města koje se danas zove Lenzen.
 https://de.m.wikipedia.org/wiki/Lenzen_(Elbe)  (https://de.m.wikipedia.org/wiki/Lenzen_(Elbe))

Bethenici su měštani okruga, koji se danas zove Boitin, a po slověnski Budin. Bethenici su dakle Budinci. Spominju ih još kao Bytenci.

Smeldinger - očigledno nije slovenski naziv

Morizani - koji žive okolo jezera koje se danas zove Müritz, a po slověndki Morce (malo more). Pleme se zvali Morčani.
 https://de.m.wikipedia.org/wiki/M%C3%BCritzsee  (https://de.m.wikipedia.org/wiki/M%C3%BCritzsee)

Hehfeldi su s rěke Havel, koja se po slověnski kaže Hobola, tako da je pleme Hobolani

Surbi su Srbi lužičani

Talaminzi

Po Thietmar von Merseburg (975–1018)  Daleminzier zovu prěděo (region) okolo svoga svetilišta „Glomuzi“ ili „Zlomizi“. Thietmar kazuje:
„... von den Deutschen Daleminzien, von den Slawen aber Glomaci genannt.“
(... Němci ga zovu Daleminc, a Slověni "Glomaci"...)
„Glomac ist eine Quelle, die ... nicht weiter als zwei Meilen von der Elbe entfernt ...“
(Glomac je izvor, koji ... je nepune 2 milje udaljen od Labe...)
„Sie speist einen See, der nach der Versicherung der Einheimischen und Bestätigung vieler Augenzeugen häufig wunderbare Erscheinungen hervorbringt.“
( napaja jedno jezero, koje po kazivanju domaćih měštana i mnogih svědoka proizvodi čudesne pojave )

Danas se taj prěděo u sklopu Mišnje (Meißen) naziva Lomatz /lomac/. Odlika toga města je posebna zemlja koja je lomovita i prašnjava, a Němci je zovu Lösch ili Löss.
Zbog nje je šitom světa poznata valjanost Mišanjske keramike, Meißner Keramik.
Na jugu se ova oblast uzdiže u brda, a na sěveru je dol.
Tu je i izvor rěčce, koja se gore spominje i uliva u Labu. Danas se ona zove Döllnitz i ista je ona koju spominje Thietmar. Tu je i grad koji se tako zove, kao i sama dolina.
https://de.m.wikipedia.org/wiki/D%C3%B6llnitz_(Elbe) (https://de.m.wikipedia.org/wiki/D%C3%B6llnitz_(Elbe))
Наслов: Одг: Историја Срба пре досељавања на Балкан
Порука од: сɣнце новембар 05, 2019, 03:40:10 поподне
Beheimare, in qua sunt civitates XV. Marharii habent civitates XL. Uulgarii regio est inmensa et populus multus habens civitates V, eo quod mutitudo magna ex eis sit et non sit eis opus civitates habere. Est populus quem vocant Merehanos, ipsi habent civitates XXX. Iste sunt regiones, que terminant in finibus nostris.

Beheimare odgovara němačkomu Böhmer, Bohemci, Česi.

Marhari odgovara němačkom Mähren, a po slověnski Morava.

Uulgari = Wulgari su Bugari, tada još u Srěmu i do Tise.

Merehanos - S ovima je teže, ali sudeći po logici, budući da nabraja sve po redu kako su jedno do drugoga, ima smisla da su ovo Moravljani u današnjoj Srbiji.
Наслов: Одг: Историја Срба пре досељавања на Балкан
Порука од: drajver новембар 05, 2019, 03:44:46 поподне
Surbi su Srbi lužičani

Не могу бити Лужичани, јер се Лужичани наводе у списку касније посебно. Овдје се ради Дервановим Србима између Лабе и Сале.
Наслов: Одг: Историја Срба пре досељавања на Балкан
Порука од: Милан Петровић новембар 05, 2019, 06:38:52 поподне
Који су онда ти ''Litziki''? Спадају у Вислане?
Наслов: Одг: Историја Срба пре досељавања на Балкан
Порука од: Сол новембар 05, 2019, 09:26:19 поподне
Caziri (Хазари)
Ruzzi (Руси).
Forsderen. Liudi (Vorderste Leute / водећи људи - народ)
Fresiti (Freisassen /слободни-независни) .
Наслов: Одг: Историја Срба пре досељавања на Балкан
Порука од: ДушанВучко новембар 05, 2019, 10:14:47 поподне

Ruzzi (Руси).

Јесте:
 ‘Ruzzi’("Rusy"or Rus’ people; tend to localize in the Middle Dnieper,
comparing with Ρώσια Constantine Porphyrogenitus [9, p. 44,
156])
Stadici: Setting geographic consistency in placing the tribes and
their correlation with the data "Tale of Bygone Years" allows
for A.Gorskij to assume that ‘Sittici’ and ‘Stadici’ were part
of Carpathian Croats ("Horvats") tribe association,

 ‘Fresiti’,
‘Seravici’, ‘Lucolani’ – small tribes in the unions of Dregovichy
or Drevlyans [4, p. 274-280].

Ethnonims ‘Attorozi’, ‘Vuillerozi’, ‘Zabrozi’, ‘Chozirozi’
treated as non-Slavic, probably Turkic from Northwestern
Black Sea Region.

Има још објашњења овде:
http://ukrbulletin.univ.kiev.ua/Visnyk-16-en/Koncha.pdf
Наслов: Одг: Историја Срба пре досељавања на Балкан
Порука од: Сол новембар 05, 2019, 11:10:40 поподне
Јесте:
 ‘Ruzzi’("Rusy"or Rus’ people; tend to localize in the Middle Dnieper,
comparing with Ρώσια Constantine Porphyrogenitus [9, p. 44,
156])
Stadici: Setting geographic consistency in placing the tribes and
their correlation with the data "Tale of Bygone Years" allows
for A.Gorskij to assume that ‘Sittici’ and ‘Stadici’ were part
of Carpathian Croats ("Horvats") tribe association,

 ‘Fresiti’,
‘Seravici’, ‘Lucolani’ – small tribes in the unions of Dregovichy
or Drevlyans [4, p. 274-280].

Ethnonims ‘Attorozi’, ‘Vuillerozi’, ‘Zabrozi’, ‘Chozirozi’
treated as non-Slavic, probably Turkic from Northwestern
Black Sea Region.

Има још објашњења овде:
http://ukrbulletin.univ.kiev.ua/Visnyk-16-en/Koncha.pdf

Шафарик повезује Stadici, са Хавељанима Stoderani-ма у Корушкој и Штајерској
Наслов: Одг: Историја Срба пре досељавања на Балкан
Порука од: сɣнце новембар 06, 2019, 12:09:15 пре подне
Isti sunt, qui iuxta istorum fines resident. Osterabtrezi, in qua civitates plus quam C sunt. Miloxi, in qua civitates LXVII. Phesnuzi habent civitates LXX. Thadesi plus quam CC urbes habent. Glopeani, in qua civitates CCCC aut eo amplius. Zuireani habent civitates CCCXXV. Busani habent civitates CCXXXI. Sittici regio inmensa populis et urbibus munitissimis. Stadici, in qua civitates DXVI populousque infinitus. Sebbirozi habent civitates XC. Unlizi populus multus civitates CCCCXVIII. Neriuani habent civitates LXXVIII.

Osterabtrezi su istočni Abtreci (tzv. Obodriti);

Miloxi su stanovnica kraja, koje se zvalo Milska zemlja, to jest Milščani, gdě je kasnije sazdan Budišin, něm. Bautzen.

Phesnuzi, Thadesi, Glopeani, Zuireani su prilično nepouzdani, no budući, da su Busani, Sebbirozi i Unlizi dosta pouzdano Bužani, Sěverci, Ulići, ovi prvi se moraju nahoditi na prostoru izmedju Milske i Bužana, to jest u današnjoj Poljskoj. Nerivani su Narvani, okolo rěke Narew poblizu Buga.

Nazivi prvih bi po prilagodjavanju na slověnsko uho mogli zvučati
Pěsnovci / Věsnovci - od grada na -ovo;
Tadež / Taděš, možda Děduš
Glopjani / Glupjani / Globjani / Glubjani i svi oblici s početn K naměsto G. No logičnim mi se čini Glub* jer taj korěn ima.
Zuireani - Cvěrjani, Čvěrjani; mora biti od naziva rěke ili grada ili oblasti koji glase Cvir, Cvěr, Čvir, Čvěr.
Sittici - Žitići (Žitomir, malo věrojatno); Sutěšci (drěvni grad Sutěsk blizu današnjega Ljublina, više věrojatno.
Stadici - početno *st moglo je stojati i za zd* / žd