Форум - Порекло

Траг - корисне књиге, сајтови => Књиге => Тему започео: Георгије јул 21, 2017, 07:23:08 поподне

Наслов: Адресна књига Београда 1912
Порука од: Георгије јул 21, 2017, 07:23:08 поподне
Адресна књига Београда 1912

Адресе београдског становништва:
I по азбучном реду презимена
II по улицама
III по занимањима
IV установе, друштва, државна и општинска надлештва, индустријска предузећа и т.д.

http://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Plakati_i_dokumentacioni_materijal/adresari_i_imenici/II_136179 (http://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Plakati_i_dokumentacioni_materijal/adresari_i_imenici/II_136179)
Наслов: Одг: Адресна књига Београда 1912
Порука од: Тромеђа јул 21, 2017, 11:34:18 поподне
Ово је баш супер.  :) Јако је интересантно претраживати познате личности из тог времена. Као на пример  :)

(https://image.ibb.co/ed7XQQ/Imenik1.jpg)




Наслов: Одг: Адресна књига Београда 1912
Порука од: Ojler јул 22, 2017, 12:05:21 пре подне
Направио сам ПДФ: http://www64.zippyshare.com/v/BXEn8ycS/file.html (http://www64.zippyshare.com/v/BXEn8ycS/file.html)
Наслов: Одг: Адресна књига Београда 1912
Порука од: Тромеђа јул 22, 2017, 12:15:08 пре подне
Направио сам ПДФ: http://www64.zippyshare.com/v/BXEn8ycS/file.html (http://www64.zippyshare.com/v/BXEn8ycS/file.html)

Свака част  :)
Наслов: Одг: Адресна књига Београда 1912
Порука од: Предраг56 јул 22, 2017, 02:07:38 поподне
Сјајно.Нађох и на моје презиме које се ређе среће, изван простора Војводине, и то са варијантом завршетка на ић!
Наслов: Одг: Адресна књига Београда 1912
Порука од: Nebo јул 22, 2017, 11:27:18 поподне
Сјајна ствар. Има ту сигурно подоста познатих имена.
Наслов: Одг: Адресна књига Београда 1912
Порука од: Ojler јул 22, 2017, 11:46:13 поподне
На адреси Делиградска 28, пуковник Живојин Мишић, а у Бирчаниновој 28 генерал Радомир Путник.
Наслов: Одг: Адресна књига Београда 1912
Порука од: Pavo јул 23, 2017, 12:16:18 пре подне
Ipak se ovaj forum zove Poreklo.


(https://s14.postimg.org/xiiw7iagx/image.png)
Наслов: Одг: Адресна књига Београда 1912
Порука од: Nebo јул 24, 2017, 10:52:28 поподне
Одушевљен сам адресаром и "бистрим" га од како је постављен.
Додуше, нешто теже се учитава (или је то до планине на којој се тренутно налазим и доступности мреже), али, добро, вреди сачекати.
Наслов: Одг: Адресна књига Београда 1912
Порука од: Nebo јул 24, 2017, 10:54:36 поподне
Ово је баш супер.  :) Јако је интересантно претраживати познате личности из тог времена. Као на пример  :)

(https://image.ibb.co/ed7XQQ/Imenik1.jpg)

Осим Воје Танкосића, у адресару је (са станом у Баба Вишњиној 44) и пешадијски капетан Војин Поповић, касније познатији као војвода Вук из балканских и Првог светског рата.

(http://cs405216.userapi.com/v405216625/51e6/m14HUwpr-FU.jpg)

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BD_%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B
Наслов: Одг: Адресна књига Београда 1912
Порука од: Nebo јул 24, 2017, 10:56:34 поподне
Ipak se ovaj forum zove Poreklo.


(https://s14.postimg.org/xiiw7iagx/image.png)

Ту је и Јован Ердељановић (Краља Милутина 32).

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/0/0e/JovanErdeljanovic.jpg)

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%95%D1%80%D0%B4%D0%B5%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

Наслов: Одг: Адресна књига Београда 1912
Порука од: Nebo јул 24, 2017, 11:01:31 поподне
Затим и следећи наши великани од науке, пера, технике:

Сима Тројановић, Његошева 70 (занимљиво да је тада назив улице био – Његушева)

(http://i45.tinypic.com/ncfpfl.jpg)

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%A2%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B


Јован Радонић, Ђуре Даничића 41

(http://www.bms.ns.ac.rs/bms101_files/12-2.jpg)

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%9B


Бранислав Нушић, Скендербегова 12

(http://www.izreke-citati.com/wp-content/uploads/2010/12/Branislav-Nusic.jpg)

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%9D%D1%83%D1%88%D0%B8%D1%9B


Јован Скерлић, Господар Јованова 42

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9b/Jovan_skerlic.jpg/220px-Jovan_skerlic.jpg)

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A1%D0%BA%D0%B5%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%9B


Стеван Стојановић Мокрањац, Доситејева 18

(http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/stari_grad/images/kuca_stevana_mokranjca/kuca-stevana-mokranjca-2-v.jpg)

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%83%D1%9B%D0%B0_%D0%A1%D1%82%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%9C%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%9A%D1%86%D0%B0_%D1%83_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83


(http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/stari_grad/images/kuca_stevana_mokranjca/0-kuca-stevana-mokranjca-v.jpg)

(http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/stari_grad/images/kuca_stevana_mokranjca/kuca-stevana-mokranjca-1-v.jpg)

Мокрањчева кућа у Доситејевој 16 (изгледа да је у последњих 105 година извршена пренумерација)
Наслов: Одг: Адресна књига Београда 1912
Порука од: Nebo јул 24, 2017, 11:37:51 поподне
Јаша Продановић, Ратарска 6

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/4/40/Jasa_Prodanovic.jpg/250px-Jasa_Prodanovic.jpg)

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%88%D0%B0%D1%88%D0%B0_%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B


Сима Пандуровић, Смиљанићева

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/f/f5/SimaPandurovic.jpg)

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B


Дарко Рибникар, Краља Милутина 81

(http://www.avantartmagazin.com/wp-content/themes/snapwire-master/timthumb.php?src=http://www.avantartmagazin.com/wp-content/uploads/2014/08/Darko-Ribnikar.jpg&q=90&w=604&zc=1)

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A0%D0%B8%D0%B1%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B8#.D0.94.D0.B0.D1.80.D0.BA.D0.BE_.D0.A4._.D0.A0.D0.B8.D0.B1.D0.BD.D0.B8.D0.BA.D0.B0.D1.80


Андра Николић, Крунска 44

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/c/ce/Andra_Nikolic.jpg)

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B0_%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%9B


Јован Жујовић, Ресавска 13

(http://www.nhmbeo.rs/upload/dvd/Prezentacija/Dokumenti/Male/Jovan%20Zujovic.jpg)

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%96%D1%83%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B


Сима Лозанић, Добрачина 21

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a9/Sima_lozanic.jpg/220px-Sima_lozanic.jpg)

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%9B%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%9B


Марко Леко, Васина 13

(http://photos.geni.com/p13/67/a8/ef/fc/5344483f94da6bfa/leko_t_marko_large.jpg)

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE_%D0%A2._%D0%9B%D0%B5%D0%BA%D0%BE


Коста Главинић, Космајска 41

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/a/a3/%D0%9A%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0_%D0%94._%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%9B.jpg/250px-%D0%9A%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0_%D0%94._%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%9B.jpg)

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9A%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0_%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%9B
Наслов: Одг: Адресна књига Београда 1912
Порука од: Nebo јул 25, 2017, 06:45:52 поподне
На адреси Делиградска 28, пуковник Живојин Мишић, а у Бирчаниновој 28 генерал Радомир Путник.

Осим војводе Живојина Мишића,

(https://facebookreporter.files.wordpress.com/2013/12/d0b6d0b8d0b2d0bed198d0b8d0bd-d0bcd0b8d188d0b8d19b.jpg)

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%96%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BD_%D0%9C%D0%B8%D1%88%D0%B8%D1%9B


и генерала Радомира Путника,

(http://www.nspm.rs/images/stories/1-marko/2013-jan/Radomir-Putnik.jpg)

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9F%D1%83%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BA


у адресару Београда из 1912. године су, од знаменитих високих војних лица, и:

Најпре преостала двојица војвода из Првог светског рата:

Ђенерал (тако пише) Степан Степановић, Делиградска 8,

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/c/c7/General_Stepa_Stepanovic.jpg)

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D0%BF%D0%B0_%D0%A1%D1%82%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B


Пуковник Петар Бојовић, Макензијева 2,

(http://www.nspm.rs/images/stories/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5/Istorija/Petar%20Bojovic.jpg)

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%91%D0%BE%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B


А затим и:

Потпуковник (касније армијски ђенерал) Крста Смиљанић, Краља Александра 50,

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/4/4a/%D0%9A%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B0_%D0%A1%D0%BC%D0%B8%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%9B%2C_%D0%BA%D0%B0%D0%BE_%D1%92-%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%B1._%D0%BF%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA.JPG/245px-%D0%9A%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B0_%D0%A1%D0%BC%D0%B8%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%9B%2C_%D0%BA%D0%B0%D0%BE_%D1%92-%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%B1._%D0%BF%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA.JPG)

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9A%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B0_%D0%A1%D0%BC%D0%B8%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%9B


Мајор Милан Недић, Светогорска 67,

(http://www.politika.rs/old/uploads/rubrike/340458/i/1/Milan_Nedic_1939.png)

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%9D%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9B


Двојица тада већ покојних истакнутих високих официра, уписани су као власници:

Генерал Јован Белимарковић, куће у Милошевој 37,

(http://www.udi.rs/gallery/belimarkovic.jpg)

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B


Пуковник Александар Машин, куће у Војводе Миленка 39,

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e5/AlejandroMasin.jpg/250px-AlejandroMasin.jpg)

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%9C%D0%B0%D1%88%D0%B8%D0%BD
Наслов: Одг: Адресна књига Београда 1912
Порука од: Nebo јул 25, 2017, 06:50:55 поподне
У именику видимо да се краљица Наталија Обреновић води као власник више зграда у Београду, што може да чуди, с обзиром да се ради о 1912. години и да су већ готово читаво десетлеће Карађорђевићи на власти, а Обреновићи изгнани из земље.
Ради се, заправо, о томе да је сва имовина Обреновића у Београду (краљевског огранка) приписана на име краљице Наталије, иако она није имали приступа истој.
Краљица је покушала део имовине да пребаци на породицу Јаковљевић, потомке Јакова Обреновића, али се ови нису усудили прихватити се тога, плашећи се одмазде власти у Србији.

Тако је краљица Наталија, те 1912. године, само на папиру власник зграда на следећим адресама:
Балканска 49 и 51, Босанска 64а, Грачаничка 10, Иван-бегова 2 и 4, Краља Петра 8 и 10, Немањина 7.
Мораћу да прошетам градом да утврдим шта се данас на овим адресама налази.

Иначе, краљица Наталије је сву имовину у Србији која се водила на њено име завештала у корист народа (болнице, сиротишта), Београдског универзитета и Цркве.

(http://www.novosti.rs/upload/images/2015//05/18n/kul-15-Kraljica-Natalija-Obrenovic.jpg)
Наслов: Одг: Адресна књига Београда 1912
Порука од: Nebo јул 25, 2017, 06:54:21 поподне
Двојица угледних београдских велетрговаца оног времена:

Никола Спасић, београдски богаташ, власник је многих зграда у Београду: најважније су биле улици Кнеза Михаила бр. 19, 33 и 47.

(https://www.rastko.rs/istorija/zaduzbinari/msofronijevic1995/img/057.jpg)

Одлично написан животопис Николе Спасића на:

https://www.rastko.rs/istorija/zaduzbinari/msofronijevic1995/14.html


Лука Ћеловић – Требињац, познат као велики добротвор просвете, Краљевића Марка 1,

(https://www.zapadnisrbi.com/images/zasluznisrbi/luka_c.jpg)

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9B%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%8B%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

https://www.rastko.rs/istorija/zaduzbinari/msofronijevic1995/16.html
Наслов: Одг: Адресна књига Београда 1912
Порука од: Amicus јул 25, 2017, 08:20:15 поподне
Колико знаменитих личности у једно време! А колико је Београд тада могао имати становника? Можда не више од сто хиљада?

Не могу одолети, да не поставим питање, ко ће из данашњег именика града Београда, бити знаменита личност за 100 година?

p. s.
Заборавих главно, да похвалим Neba за прилоге. ;)
Наслов: Одг: Адресна књига Београда 1912
Порука од: Nebo јул 25, 2017, 11:09:38 поподне
Колико знаменитих личности у једно време!

Да, тражећи и постављајући њихове слике и биографије, размишљам - сви ти славни људи су били такорећи суседи, сретали се по улицама, установама, кафанама (наравно), - савременици и суграђани...

Не могу одолети, да не поставим питање, ко ће из данашњег именика града Београда, бити знаменита личност за 100 година?

Вероватно не много њих. Мада, с друге стране, можда неко ко је тренутно анониман, неки наш обичан неупадљиви суграђанин.
Можда баш и неко од људи из нашег удружења и са овог форума, никад се не зна, неки Б.Т. на пример  ;)

Заборавих главно, да похвалим Neba за прилоге. ;)

Благодарим, Амико.
Наслов: Одг: Адресна књига Београда 1912
Порука од: Nebo јул 25, 2017, 11:11:30 поподне
Умало да изоставим свог чувеног колегу:

Слободан Јовановић, Симина 25

(https://i1.wp.com/fenomeni.me/wp-content/uploads/2013/06/slobodan-jovanovic.jpg?resize=300%2C226)

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%BD_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B
Наслов: Одг: Адресна књига Београда 1912
Порука од: Nebo јул 25, 2017, 11:13:24 поподне
Био би велики грех не поменути и овог великог војсковођу и Србина:
 
Павле Јуришић Штурм, Мишарска 8

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/e/e9/General_Pavle_Juri%C5%A1i%C4%87_%C5%A0turm.jpg/220px-General_Pavle_Juri%C5%A1i%C4%87_%C5%A0turm.jpg)

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%B5_%D0%88%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%88%D0%B8%D1%9B_%D0%A8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%BC
Наслов: Одг: Адресна књига Београда 1912
Порука од: Nebo јул 25, 2017, 11:16:10 поподне
Принц Павле Карађорђевић, Крунска 9

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/26/Prince_Paul_of_Yugoslavia.jpg/250px-Prince_Paul_of_Yugoslavia.jpg)

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%B5_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B

Можда је мало је необично да Принц Павле 1912. године живи у државној кући у Крунској 9, уписан као самостални станар, када је имао свега 19 година. Но, с обзиром да су му родитељи тада живели у Русији, а он похађао Другу београдску гимназију, кућа му је, претпостављам, дата на коришћење током школовања. Већ следеће године, отишао је за Британију.

У Крунској 9 (током комунистичке Југославије, ова врачарска улица носила је назив – Пролетерских бригада), данас се налази Амбасада Босне и Херцеговине.
Наслов: Одг: Адресна књига Београда 1912
Порука од: Nebo јул 25, 2017, 11:18:33 поподне
Још један наш знаменити етнолог:

Др Тихомир Ђорђевић, Кнез Милетина 20

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/4/41/TihomirDjordjevic.jpg)

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A2%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%82%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B
Наслов: Одг: Адресна књига Београда 1912
Порука од: Акса јул 25, 2017, 11:37:56 поподне
Био би велики грех не поменути и овог великог војсковођу и Србина:
 
Павле Јуришић Штурм, Мишарска 8

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/e/e9/General_Pavle_Juri%C5%A1i%C4%87_%C5%A0turm.jpg/220px-General_Pavle_Juri%C5%A1i%C4%87_%C5%A0turm.jpg)

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%B5_%D0%88%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%88%D0%B8%D1%9B_%D0%A8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%BC
Олујски Павле  :D . Штурм на немачком oлуја, а на немачком се пише sturm. Посрбљено презиме је можда на неки начин намерно изабрано због тога што је био војно лице Јуришић или ипак можда sturm се може превести на српском и као Јуриш. Зна ли ико нешто више више о његовој биографији? Како је он доспео у Србију као Лужички Србин? Јел оставио потомство, ако јесте има ли његовог потмоства данас у Србији?
Наслов: Одг: Адресна књига Београда 1912
Порука од: Nebo јул 25, 2017, 11:38:58 поподне
Војвода Симо Поповић, црногорски министар, Ломина 46

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/3/34/%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%BE_%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B.jpg/250px-%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%BE_%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B.jpg)

Ово је занимљив податак из адресара. Војвода Симо (у адресару: Сима) био је секретар књаза / краља Николе преко 30 година (од 1870. године), па га је пратио и у избеглиштву након 1916. године.

Да ли је у Београду поседовао кућу да има где да се смести кад је у некој дипломатској посети, или је исту купио кад је боравио у Београду током студија, можда наследио, - не знам.

Занимљивост је и да је војвода Симо рођен у Товарнику, тада у Аустроугарској, у Западном Срему (данас је то гранично место између Србије и Хрватске, са хрватске стране), образовао се у Сремским Карловцима, Београду и Словачкој.

Како је један Сремац постао црногорски војвода, министар, гувернер, дипломата:

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%BE_%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

Неке мудре мисли и афоризми војводе Сима:

- Стало му је до мишљења других. Своје никад није ни имао.
- Млад човек мисли да има доста времена за све, нажалост, кад остари види да су му процене биле погрешне.
- Људска памет је ограничена. Камо среће да је и са глупошћу тако.
- Толико су се волели да су у једном тренутку заборавили зашто су заједно.
- Колико год човек ћутао, они који желе да га чују, чуће га.
- Човеку можеш да кажеш све, једино немој истину, она га погађа.
- Човеку не смета што он нема, смета му што други има.

https://www.srbijadanas.com/clanak/ko-se-boji-vuka-ostace-nepismen-citati-vojvode-sima-popovica-17-07-2015
Наслов: Одг: Адресна књига Београда 1912
Порука од: Nebo јул 26, 2017, 12:00:30 пре подне
Зна ли ико нешто више више о његовој биографији? Како је он доспео у Србију као Лужички Србин? Јел оставио потомство, ако јесте има ли његовог потмоства данас у Србији?

Паул и његов брат Еуген, синови Отона Штурма, млади пруски официри, дошли су у Србију 1876. године, вероватно зато јер их је у пруској војној каријери чекало одрицање од свог словенског порекла.

Павле је оженио Савку Илић, удову Михаила Илића погинулог у Српско-турском рату, односно сестру чувеног србског политичара Милана Пироћанца. Усвојио је и Савкину кћер Јелену из њеног брака с Илићем.

Павле и Савка су добили сина Евгенија (Еугена, име је понео по Павловом брату, који је заједно с њим дошао у Србију), али је он умро као мало дете. Тако да Павле Штурм нема потомака.

Међутим, потомства има од његовог брата Еугена, односно Евгенија Јуришића (убио се 1901. године, због немаштине и великих дугова које је има), који је имао 11-оро деце.

http://srbin.info/2015/01/01/koje-luzicki-srbin-srbima-komandovao-sta-ce-svaba-u-nasa-semla/

"Павлов рођени брат Евгеније Јуришић Штурм такође је био добровољац српске војске. Павле није имао деце док је брат Евгеније имао синове Павла и Петра. Млађи Павле је за време Првог светског рата био мајор у српској војсци и млад је преминуо 1925, три године после стрица. Други син Евгенија, Петар такође официр се после априлског слома 1941, придружио се Југословенској војсци у отаџбини Драже Михаиловића. Гестапо га је 1943. године ухватио и стрељао. По причи очевидаца, понуђено му је било да буде ослобођен и да настави живот у кућном притвору, будући да је немачког порекла, али је Петар то одбио говорећи да је српски официр."

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%B5_%D0%88%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%88%D0%B8%D1%9B_%D0%A8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%BC

Претпостављам да има потомства од Петра Јуришића.
Наслов: Одг: Адресна књига Београда 1912
Порука од: Nebo јул 26, 2017, 07:14:56 поподне
Једно неприметно име у адресару, учитељица Милева Петровић, удовица, са станом у Ратарској 32, крије мајку троје знаменитих Срба 20. века: Растка, Надежде и Милице Петровић:


(http://riznicasrpska.net/fotografije/Pisci/Rastko_Petrovic_(1898-1949).jpg)
Растко Петровић

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A0%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%BA%D0%BE_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B


(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Nadezda_Petrovic.jpg/250px-Nadezda_Petrovic.jpg)
Надежда Петровић

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9D%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%B6%D0%B4%D0%B0_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B


https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

Кућа у Ратарској 32  била је власништво Максима Петровића, београдског трговца, оца Димитрија Петровића, чија су деца, са Милевом, - Растко, Надежда и Милица.
Наслов: Одг: Адресна књига Београда 1912
Порука од: Nebo јул 26, 2017, 07:22:07 поподне
Наши чувени политичари оног времена, у адресару:


Никола Пашић, Скопљанска 1

(http://www.czipm.org/Grafika/Foto/pashich01.jpg)

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D1%88%D0%B8%D1%9B


Александар Цинцар-Марковић, Студеничка 34

(http://cincari.org/pic/cincar_markovic.gif)

https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%A6%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B0%D1%80-%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B


Лаза Пачу, Васина 18

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/7/76/Lazar_Pacu.jpeg)

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80_%D0%9F%D0%B0%D1%87%D1%83


Стојан Протић, Кнез Милетина 13

(http://www.poreklo.rs/wp-content/uploads/2012/10/Stojan-Proti%C4%87.jpg)

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%9B


Јован Авакумовић, Кнеза Михаила 34

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4e/Jovan_Avakumovic.jpg/250px-Jovan_Avakumovic.jpg)

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%90%D0%B2%D0%B0%D0%BA%D1%83%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B
Наслов: Одг: Адресна књига Београда 1912
Порука од: Nebo јул 26, 2017, 07:30:05 поподне
Ђорђе Генчић, Краља Милутина 99

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/1/1d/%C4%90or%C4%91eGen%C4%8Di%C4%87.jpg)

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%82%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5_%D0%93%D0%B5%D0%BD%D1%87%D0%B8%D1%9B

Генчић је касније, између 1927. и 1929. године, саградио нову породичну кућу, према пројекту Драгише Брашована, у Крунској 51. Данас се у дому Генчића у Крунској налази Музеј Николе Тесле:

(http://www.vreme.com/g/images/920404_VMuyej.jpg)


Милан Грол (тада управник Народног позоришта), Македонска 35

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/5/50/Milan_Grol.jpg)

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%93%D1%80%D0%BE%D0%BB


Љубомир Давидовић, председник Београдске општине, Његошева (Његушева) 61

(http://www.samostalnidss.rs/wp-content/uploads/2015/12/ljubomir_davidovic.jpg)

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%94%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B


Стојан Новаковић, министар у пензији, Ресавска 19

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/14/Stojan_Novakovi%C4%87_with_signature.jpg/220px-Stojan_Novakovi%C4%87_with_signature.jpg)

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B


Димитрије Туцовић, Ресавска 21

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7a/%D0%94%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%A2%D1%83%D1%86%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B.jpg/250px-%D0%94%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%A2%D1%83%D1%86%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B.jpg)

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%94%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%A2%D1%83%D1%86%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B


Никола Христић (тада већ покојни, а у адресару стоји да тада тамо живи његова породица), Косовска 28

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2a/Nikola_Hristi%C4%87_cropped.jpg/220px-Nikola_Hristi%C4%87_cropped.jpg)

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%9B

Наслов: Одг: Адресна књига Београда 1912
Порука од: Pavo јул 26, 2017, 08:44:20 поподне
Skinuo sam slike i razlog zašto se sporo učitavalo je da je netko stavio potpuno nepotrebno ogromne slike.  Ja sam to sredio i stavio u PDF ispod.  Prvih desetak stranica nedostaju iz nekog razloga.


http://www.mediafire.com/file/tw255pjs1jb36ze/Beograd1912.pdf

Наслов: Одг: Адресна књига Београда 1912
Порука од: Nebo јул 26, 2017, 09:02:45 поподне
Мемед Пеливановић, бозаџија, Краља Петра 63

Мемед или Мехмед Пеливановић је један од Пеливановића, који већ 166 година држе посластичарницу у Београду. Оснивач, Мустафа Пеливан, Горанац из Драгаша, као турски војник, такмичио се за на неком рвачком такмичењу, победио и добио новчану награду, од које је, 1851. године, отворио посластичарницу код Стамбол-капије, код тада још увек турске београдске тврђаве. Продавао је оријенталне слаткише, бозу и лимунаду.

Стара посластичарница срушена је у бомбардовању априла 1941. године, да би власник (Азир, унук Мустафе Пеливана) отворио нову већ у августу исте године, на Булевару краља Александра, прекопута Главне поште, где се и данас налази. Данашњи власници су пето колено Пеливановића у Београду.

(http://www.info-ks.net/slike/clanci/slike/2015/Maj/pelivan-2.jpg)

Мехмед Пеливановић, из адресара 1912. године, је син Мустафе Пеливана. Мехмед, посластичар и дуборезац, рођен је 1854. године. Борио се у Првом балканском рату где се истакао по јунаштву. Други Мустафин син, Малић, био је посланик у Скупштини Краљевине Југославије.

https://sr-rs.facebook.com/pg/pelivanbeograd/about/?ref=page_internal

http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:459070-Tajna-pravljenja-sladoleda-stara-162-godine

https://www.youtube.com/v/kx7xdkEbXXQ

https://www.youtube.com/v/bfv1CWmzA1o
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8
Наслов: Одг: Адресна књига Београда 1912
Порука од: НиколаВук јул 26, 2017, 09:54:55 поподне
Мемед Пеливановић, бозаџија, Краља Петра 63

Мемед или Мехмед Пеливановић је један од Пеливановића, који већ 166 година држе посластичарницу у Београду. Оснивач, Мустафа Пеливан, Горанац из Драгаша, као турски војник, такмичио се за на неком рвачком такмичењу, победио и добио новчану награду, од које је, 1851. године, отворио посластичарницу код Стамбол-капије, код тада још увек турске београдске тврђаве. Продавао је оријенталне слаткише, бозу и лимунаду.

Изгледа да је по том рвачком подвигу и добио надимак и касније презиме, јер пе(х)ливан је на турском - рвач.  :) Мало скрећем са теме, али док сам тражио значење речи пеливан, пронашао сам још једну занимљиву турску реч која има исто значење као и претходна, а гласи - güreşçi. Да није ова реч у корену презимена чувених Гурешића?  ;)
Наслов: Одг: Адресна књига Београда 1912
Порука од: ДушанВучко јул 26, 2017, 09:58:44 поподне
Постоје посластичарнице Пеливан и у Крагујевцу и Краљеву
Наслов: Одг: Адресна књига Београда 1912
Порука од: Милош јул 26, 2017, 11:43:26 поподне
Постоје посластичарнице Пеливан и у Крагујевцу и Краљеву

To je нaзив jeднoг гopaнcкoг бpaтcтвa... Имe cу дoбили, кao штo Никoлa peџe, пo pвaчимa...
Наслов: Одг: Адресна књига Београда 1912
Порука од: Nebo јул 27, 2017, 07:37:29 пре подне
Изгледа да је по том рвачком подвигу и добио надимак и касније презиме, јер пе(х)ливан је на турском - рвач.  :) Мало скрећем са теме, али док сам тражио значење речи пеливан, пронашао сам још једну занимљиву турску реч која има исто значење као и претходна, а гласи - güreşçi. Да није ова реч у корену презимена чувених Гурешића?  ;)

Ово је сасвим могућа варијанта.
Наслов: Одг: Адресна књига Београда 1912
Порука од: Nebo јул 27, 2017, 07:42:48 пре подне
Prvih desetak stranica nedostaju iz nekog razloga.

Не само првих десетак страна, већ друга половина именика.
Испрва сам мислио да моје сокоћало не може да скине целу књигу, али након што сам је скинуо са свих постављених адреса, видим да се ради о првом делу адресара, закључно са Његошевом улицом, односно страном 95 другог дела (Списак улица и кућа).
Да ли је тако и код осталих, или је нека грешка код мене?
Ово ме јако фрустрира, с обзиром да тражим једног човека оног времена на адреси на Облићевом венцу, а то је већ следећа улица после Његошеве...
Наслов: Одг: Адресна књига Београда 1912
Порука од: Ojler јул 27, 2017, 10:34:57 пре подне
Не само првих десетак страна, већ друга половина именика.
Испрва сам мислио да моје сокоћало не може да скине целу књигу, али након што сам је скинуо са свих постављених адреса, видим да се ради о првом делу адресара, закључно са Његошевом улицом, односно страном 95 другог дела (Списак улица и кућа).
Да ли је тако и код осталих, или је нека грешка код мене?
Ово ме јако фрустрира, с обзиром да тражим једног човека оног времена на адреси на Облићевом венцу, а то је већ следећа улица после Његошеве...

То је оно што је постављено на сајт Народне библиотеке Србије. Садржај PDF документа одговара ономе што је на сајту.
Наслов: Одг: Адресна књига Београда 1912
Порука од: Platin август 01, 2017, 10:37:33 поподне
Направио сам ПДФ: http://www64.zippyshare.com/v/BXEn8ycS/file.html (http://www64.zippyshare.com/v/BXEn8ycS/file.html)

Ова књига је благо  :D :D :D
Наслов: Одг: Адресна књига Београда 1912
Порука од: Nebo август 10, 2017, 08:12:03 поподне
У вечерашњој емисији "Око" на РТС 1 било је речи о њој:

Јелисавета Начић, архитекта, Карађорђева 89

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/8/8c/%D0%88%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D0%9D%D0%B0%D1%87%D0%B8%D1%9B.jpg)

Јелисавета Начић (Београд 1878 – Дубровник 1955), била је прва србска жена архитекта.

Најзначанија архитектонска дела (пројекти) њена су: нови храм Светог Александра Невског на Дорћолу у Београду, школа „Краљ Петар“ између Саборне цркве и Кнез Михаилове улице, степениште и ограда на Малом Калемегдану прекопута Француске амбасаде, сарадња с Мештровићем на уређењу Теразија и обелиска са Победником, и још неки радови.

Занимљив је њен животопис након окупације Србије од аустроугарске војске 1915. године и њен брак с Прек Луком Лукајем, албанским интелектуалцем и министром у албанској влади Есад-паше, великим пријатељем Срба.

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%88%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D0%9D%D0%B0%D1%87%D0%B8%D1%9B

http://www.riznicasrpska.net/ponossrpstva/index.php?topic=66.0

С обзиром на презиме, биће да је цинцарског порекла, а и по женској линији (баби по мајци) има цинцарско порекло од познате куће Ичко. Мајчин отац био је високи србски државни чиновник Јован Савић. 
Наслов: Одг: Адресна књига Београда 1912
Порука од: Amicus септембар 14, 2017, 04:13:49 поподне
Нисте поставили неки план града Београда.

Као рецимо овај из 1920. године.

(http://anamnesis.info/resources/Beograd_1920s.jpg)

Или можда овај немачки из 1905. године.

(https://img0.etsystatic.com/196/1/9786857/il_fullxfull.1206803390_vy5n.jpg)
Наслов: Одг: Адресна књига Београда 1912
Порука од: Nebo новембар 17, 2017, 03:35:40 поподне
Неко ми је послао ову слику, на жалост, не знам из којег је извора, а ради се о 1883. години:

(https://s7.postimg.org/o5m56kszf/bg_1883.jpg)
Наслов: Одг: Адресна књига Београда 1912
Порука од: Ojler новембар 17, 2017, 06:43:12 поподне
Неко ми је послао ову слику, на жалост, не знам из којег је извора, а ради се о 1883. години:

Нема Цинцара? Вероватно су подведени под Грке?
Наслов: Одг: Адресна књига Београда 1912
Порука од: Rimidalv новембар 17, 2017, 07:02:42 поподне
Сећам се да сам видео тај попис као клинац у неким дневним новинама. Баш сам се питао откуд толики странци у то време.
Наслов: Одг: Адресна књига Београда 1912
Порука од: Тромеђа новембар 17, 2017, 08:00:24 поподне
Нема Цинцара? Вероватно су подведени под Грке?

То сам се и ја питао. Вероватно су подведени под Грке, а мислим до 1883. године да се већина Цинцара већ асимиловала у српско становништво. На пример чувена београдска породица Наумовић (потомци Наума Крнара, Карађорђевог пратиоца) се сигурно осећала као српском услед великог доприноса Србији и њиховог статуса.
Наслов: Одг: Адресна књига Београда 1912
Порука од: Nebo новембар 17, 2017, 08:05:45 поподне
Сећам се да сам видео тај попис као клинац у неким дневним новинама. Баш сам се питао откуд толики странци у то време.

Након 1867. године, Београд је постао јако занимљиво место за досељенике, нарочито из Средње Европе. Није више било заостале турске власти ни опасности које је она собом носила, а Срби - народ у узлету којем је требало разних стручних људи. Мислим да већина Немаца, Мађара, Чеха, Словака, Пољака, па и Енглеза, долази након те године.

Ови јужни народи - Грци, Бугари, Јермени и др, су вероватно заостатак из турског времена.
Наслов: Одг: Адресна књига Београда 1912
Порука од: Nebo новембар 17, 2017, 08:10:57 поподне
То сам се и ја питао. Вероватно су подведени под Грке, а мислим до 1883. године да се већина Цинцара већ асимиловала у српско становништво. На пример чувена београдска породица Наумовић (потомци Наума Крнара, Карађорђевог пратиоца) се сигурно осећала као српском услед великог доприноса Србији и њиховог статуса.

Тачно. До тад су се већ посрбили, или, као што написа Велибор, ако су сачували посебност - уписани су као Грци.
Не само Наумовићи које ти наводиш. Многе цинцарске фамилије.
Примера ради, велика и разграната београдска фамилија - Леко.
Такође и још једна фамилија Наумовића (или - Науновића), а није сродна Наумовићима од Крнара, које поменух на теми о србским сликарима, од које потиче жена чувеног сликара Бранка Поповића.