Форум - Порекло

Науке и научне дисциплине => Језикословље => Тему започео: Александар Невски јун 19, 2017, 06:29:39 поподне

Наслов: Наставци за вокатив
Порука од: Александар Невски јун 19, 2017, 06:29:39 поподне
Свака част на информацијама Делија, ...

Душане,
У нашем йезику йош увѣк постойе падежи, међу њими и зватељни, койи у именице "Делия" (коя йе у именитељном падежу), гласи "Делийо". Молим да се мало више пажње обрати основной писмености и познавању граматике. Ми нѣсмо Кинези.
Наслов: Одг: Наставци за вокатив
Порука од: ДушанВучко јун 20, 2017, 01:12:39 пре подне
Душане,
У нашем йезику йош увѣк постойе падежи, међу њими и зватељни, койи у именице "Делия" (коя йе у именитељном падежу), гласи "Делийо". Молим да се мало више пажње обрати основной писмености и познавању граматике. Ми нѣсмо Кинези.
Хвала на сугестији...зависи у ком облику се јавља,ја сам схватио да је то у овом случају име на форумy,па инстиктивно сам ословио тако...као што сам рекао "свака част Делија" уместо "свака част Делијо", тако бих ваљда рекао и "свака част Остоја и Тадија" а не "свака част Остојо и Тадијо"
Наслов: Одг: Наставци за вокатив
Порука од: Александар Невски јун 21, 2017, 05:24:08 пре подне
Хвала на сугестији...зависи у ком облику се јавља,ја сам схватио да је то у овом случају име на форумy,па инстиктивно сам ословио тако...као што сам рекао "свака част Делија" уместо "свака част Делијо", тако бих ваљда рекао и "свака част Остоја и Тадија" а не "свака част Остојо и Тадијо"

Душане, ово о чем пишеш йе већ уочена новия поява губљења зватељнога (петога) падежа у срПском йезику и његова замѣна именитељним, у койой нарочито прѣдњачи београдски говор, гдѣ се (правилна) употрѣба зватељнога падежа сматра "сељачком" и "простачком", а коя се онда путем явних гласил шири и на остале крайеве. Те отуда имамо неправилности "Хей, Мария; хей, Мира; хей, Вера; хей, друг; хей, Славица; хей, човѣк; хей, Вучина; хей, Вук; хей, Сара" и тако даље. Тако наш срПски йезик, већ падежно обогаљен Вуком Караџићем и његовим правилом тршићке бабе Йегде, врло брзими кораки губи йош йедан падеж, те их остайе само пет у йеднини и четири у множини. Очито йе да и ти избѣгаваш пети падеж и да умѣсто њега користиш први. У народних пѣсмах из 19-га вѣка се само могу наћи примѣри "ей, незнана делийо" (и слично), никако новоизмишљено "ей, незнана делия".

Друга неправилна особина београдскога говора (почев од 1945-е године, под утицайем йезичке политике комунистичке партийе) йе неразликовање значења прошлих врѣмен, и замѣна осталих трийу придѣвским садашње-прошлим врѣменом (у нас познатийим под називом "perfect"), те отуда имамо бисере попут "Йуче сам отишао на посао" или "Ђинђић йе убийен зато што йе почео да смета Американцима" (из новина). Коме у ових рѣченицах ништа "не боде уши", то значи да немайу осѣћай за значење глаголских врѣмен.
Наслов: Одг: Наставци за вокатив
Порука од: Никола Јанковић јун 22, 2017, 11:01:49 поподне
Хвала на сугестији...зависи у ком облику се јавља,ја сам схватио да је то у овом случају име на форумy,па инстиктивно сам ословио тако...као што сам рекао "свака част Делија" уместо "свака част Делијо", тако бих ваљда рекао и "свака част Остоја и Тадија" а не "свака част Остојо и Тадијо"

Душане, то што си навео најчешће важи за вишесложна имена, али не и за заједничке именице.  :) Узгред, одакле си? Ја сам из Ужица, мени језички осѣћај никада не би дозволио да дозивам некога користећи облик номинатива делија умѣсто делијо.
Наслов: Одг: Наставци за вокатив
Порука од: ДушанВучко јун 22, 2017, 11:08:24 поподне
Душане, то што си навео најчешће важи за вишесложна имена, али не и за заједничке именице.  :) Узгред, одакле си? Ја сам из Ужица, мени језички осѣћај никада не би дозволио да дозивам некога користећи облик номинатива делија умѣсто делијо.
Зато ви најправилније причате :) Ја сам из Крагујевца,али сам третирао Делија као име на форуму,не као заједничку именицу,мислим,не свесно,у брзини...
Наслов: Одг: Наставци за вокатив
Порука од: Дробњак јун 22, 2017, 11:11:31 поподне
Зато ви најправилније причате :) Ја сам из Крагујевца,али сам третирао Делија као име на форуму,не као заједничку именицу,мислим,не свесно,у брзини...
И настаде читава тема  ;D ;D
Наслов: Одг: Наставци за вокатив
Порука од: Милош јун 22, 2017, 11:12:26 поподне
Штa ћeмo ми кукaвци штo кopиcтимo aкузaтив умecтo лoкaтивa?
Наслов: Одг: Наставци за вокатив
Порука од: ДушанВучко јун 22, 2017, 11:12:55 поподне
И настаде читава тема  ;D ;D
Ако ако,ваља :)
Наслов: Одг: Наставци за вокатив
Порука од: ДушанВучко јун 22, 2017, 11:18:40 поподне
Могу да кажем само да сам имао проблема по повратку из Словачке,где они "не знам" пишу спојено, "neviem", "не познајем" исто спојено "nepoznam"...ушло било у навику после пет година боравка тамо,од седамнаесте до двадесет друге
Наслов: Одг: Наставци за вокатив
Порука од: Дробњак јун 22, 2017, 11:27:34 поподне
Штa ћeмo ми кукaвци штo кopиcтимo aкузaтив умecтo лoкaтивa?
Косовско-ресавски rules. Иначе, много гора варијанта је кад неко користи локатив уместо акузатива јер то није одлика ниједног дијалекта.
Наслов: Одг: Наставци за вокатив
Порука од: Милош јун 22, 2017, 11:32:01 поподне
Косовско-ресавски rules. Иначе, много гора варијанта је кад неко користи локатив уместо акузатива јер то није одлика ниједног дијалекта.

A Бoгa ми и зeтcкo-jужнocaнџaчки... :)
Наслов: Одг: Наставци за вокатив
Порука од: Дробњак јун 22, 2017, 11:35:29 поподне
A Бoгa ми и зeтcкo-jужнocaнџaчки... :)
Мени прво пада мој дијалекат на памет. Али ако ћемо прецизно ту спада и призренско-тимочки.
Наслов: Одг: Наставци за вокатив
Порука од: Милош јун 22, 2017, 11:38:08 поподне
Косовско-ресавски rules. Иначе, много гора варијанта је кад неко користи локатив уместо акузатива јер то није одлика ниједног дијалекта.

https://youtu.be/m5H23hQ5Qnw
Наслов: Одг: Наставци за вокатив
Порука од: Дробњак јун 22, 2017, 11:39:27 поподне
https://youtu.be/m5H23hQ5Qnw
Хахаха. Мој суграђанин  :) И колега моје мајке.
Наслов: Одг: Наставци за вокатив
Порука од: Никола Јанковић јун 23, 2017, 01:54:32 поподне
Зато ви најправилније причате :) Ја сам из Крагујевца,али сам третирао Делија као име на форуму,не као заједничку именицу,мислим,не свесно,у брзини...

У послѣдње врѣме сигурно не.  ;D Код нас говор доста искварио.
Наслов: Одг: Наставци за вокатив
Порука од: сɣнце јун 25, 2017, 02:18:31 пре подне
щ читай како ћ | њ, ња, њу, ње, њи, њо | љ ља љу ље љи љо
пишем               | нь, нiа, ню, нiе, нi, нiо  | ль лiа лю лiе лi лiо
Мним да би сръбскому чловеку било небескористно знати и помнити, како се скланiaху имена в дозивном падежу в нашем предачском iезику.
а) Именом рода мужскога
1. свръшавающиим се на твръд сагласник в дозивном виду
    приставлiaше се -е.
    Влад > Владе! Рад-Раде! Павал- Павле! Бог - Боже! Предраг - Предраже! Милодух - Милодуше!
2. а завръшавающиим се на мегък сагласник,
    приставлiаше се -у или -ю.
    конь - коню! Михаль - Михалю! миш - мишу! Драгаш - Драгашу! Малеш - Малешу!
3. имающиим облик женскога имена свръшавающега се на -а,
    приставляше се -о.
    Влада - Владо!, Храна - Храно!,
4. имающиим облик женскога имене свръшавающега се на -я,
    приставлiаше се -е.
    суди - оj суди! Мили - оj Мили! Вел - Вел!
    Новий сръбский приставлiа наместо тога -iо, паки реку судиiо, Сръбиiо, Милиiо, Велiо!
    Сиiе изгледа велми сквръно, како када би се рекло "с коньом" вместо "с конiем", iере iе в духу словенскога iезика, да всякоiе "iо" преходи ва "iе"
    по мегкому самогласнику.


в) Именом женскога рода, коiа се окончаваю гласнъiм -а, приставлiаше се -о, а беiаше ли пред -а мегък сагласник, онда приставлiаше -iе!
Богдана - Богдано!, сестра - сестро! Злата - Злато!
Мари - Мари! Милица - Милице! Сан - Сан! Кат - Кат!
Днас iе ва сръбском iезику каша! Реку Милице, али Мариiо! Обаче не знаю рече ли се столице или столицо!

г) Именом среднега рода в дозивном падежу не приставлiаше се ничега, но остаiху како у именующем падежу.




Наслов: Одг: Наставци за вокатив
Порука од: Александар Невски јун 25, 2017, 10:25:25 пре подне
щ читай како ћ | њ, ња, њу, ње, њи, њо | љ ља љу ље љи љо
пишем               | нь, нiа, ню, нiе, нi, нiо  | ль лiа лю лiе лi лiо
Мним да би сръбскому чловеку било небескористно знати и помнити, како се скланiaху имена в дозивном падежу в нашем предачском iезику.
а) Именом рода мужскога
1. свръшавающиим се на твръд сагласник в дозивном виду
    приставлiaше се -е.
    Влад > Владе! Рад-Раде! Павал- Павле! Бог - Боже! Предраг - Предраже! Милодух - Милодуше!
2. а завръшавающиим се на мегък сагласник,
    приставлiаше се -у или -ю.
    конь - коню! Михаль - Михалю! миш - мишу! Драгаш - Драгашу! Малеш - Малешу!
3. имающиим облик женскога имена свръшавающега се на -а,
    приставляше се -о.
    Влада - Владо!, Храна - Храно!,
4. имающиим облик женскога имене свръшавающега се на -я,
    приставлiаше се -е.
    суди - оj суди! Мили - оj Мили! Вел - Вел!
    Новий сръбский приставлiа наместо тога -iо, паки реку судиiо, Сръбиiо, Милиiо, Велiо!
    Сиiе изгледа велми сквръно, како када би се рекло "с коньом" вместо "с конiем", iере iе в духу словенскога iезика, да всякоiе "iо" преходи ва "iе"
    по мегкому самогласнику.


в) Именом женскога рода, коiа се окончаваю гласнъiм -а, приставлiаше се -о, а беiаше ли пред -а мегък сагласник, онда приставлiаше -iе!
Богдана - Богдано!, сестра - сестро! Злата - Злато!
Мари - Мари! Милица - Милице! Сан - Сан! Кат - Кат!
Днас iе ва сръбском iезику каша! Реку Милице, али Мариiо! Обаче не знаю рече ли се столице или столицо!

г) Именом среднега рода в дозивном падежу не приставлiаше се ничега, но остаiху како у именующем падежу.

Сунце, хвала за поговор и дивно писанийе.  :)
Наслов: Одг: Наставци за вокатив
Порука од: Никола Јанковић јун 25, 2017, 07:21:03 поподне
Сиiе изгледа велми сквръно, како када би се рекло "с коньом" вместо "с конiем", iере iе в духу словенскога iезика, да всякоiе "iо" преходи ва "iе"
    по мегкому самогласнику.

То важи само за прелаз из прасловенског у старословенски. Касније се секундарно јо развило у скоро свим словенским језицима.
Наслов: Одг: Наставци за вокатив
Порука од: Александар Невски август 11, 2017, 05:53:48 пре подне
Хвала Радул,

Ево йош йеднога примѣра непознавања (или намѣрнога некоришћења) зватељнога падежа. Молим учеснике да се не гађайу с падежима.
Наслов: Одг: Наставци за вокатив
Порука од: ДушанВучко август 11, 2017, 08:25:57 поподне
Ево йош йеднога примѣра непознавања (или намѣрнога некоришћења) зватељнога падежа. Молим учеснике да се не гађайу с падежима.
Радул? А Јан ,Михаил? (страна имена)...знам неке Словаке  из Војводине и никад их нисмо ословљавали "хеј Јане" ,него хеј Јан"...Михаил Дудаш кад добро скочи,кажемо "браво Михаил" ,а не Михаило ...Кирил,додај ми то...а не Кириле
Наслов: Одг: Наставци за вокатив
Порука од: Nebo август 11, 2017, 08:30:27 поподне
Невски овде не говори о страним именима. А чак и ако су у питању страна имена, опет је у праву.
Јер, ако се обраћаш Енглезу именом Џон, на енглеском ћеш га позвати у вокативу: Hey, John! Али, ако Џон којим случајем зна србски, онда: Хеј, Џоне! Или, можда, још боље: 'Еј, бре, Џоне!
Исто важи и за Јана, Михаела, Кирила...
Наслов: Одг: Наставци за вокатив
Порука од: ДушанВучко август 11, 2017, 08:41:36 поподне
Очигледно петогодишњи боравак у Словачкој је оставио траг :) мени то иде без размишљања "иди бре Јан"," Михаил,види то и то", "Кирил (Радул),ајде овамо","браво Атила"