Форум - Порекло

Порекло становништва => Црна Гора => Тему започео: Wolf Sagash јун 12, 2016, 10:53:02 пре подне

Наслов: Ексклузиван докуменат-Родослов Радоњића - Гувернадуревића из 19. вијека.
Порука од: Wolf Sagash јун 12, 2016, 10:53:02 пре подне
Папир из заоставштине Луке Радоњића-Гувернадуревића, претедента на црногорски тропн и некадашњег среског начелника Љубиња. Лука је умро 1900-те године на Васкрс и сахрањен је у Љубињу.

(http://s33.postimg.org/b37vxv3ij/12388299_10207021384565622_1961778633_n.jpg) (http://postimg.org/image/b37vxv3ij/)
Наслов: Одг: Ексклузиван докуменат-Родослов Радоњића - Гувернадуревића из 19. вијека.
Порука од: Бакс јун 12, 2016, 02:11:00 поподне
Ако сам добро срачунао, ово сеже све до 1500. год. Сјајно! Зна ли се колико је тачан овај родослов?
Наслов: Одг: Ексклузиван докуменат-Родослов Радоњића - Гувернадуревића из 19. вијека.
Порука од: Wolf Sagash јун 12, 2016, 02:36:30 поподне
Ако сам добро срачунао, ово сеже све до 1500. год. Сјајно! Зна ли се колико је тачан овај родослов?
С обзиром да је Лука Радоњић умро 1900-те, а он је писао родослов, можемо га сматрати вјеродостојним бар до почетка 17. вијека. Лука је нешто петљао са руским конзулом по једној верзији, а по другој на танак лед га је навукао Машо Врбица. Постоји та епизода са његовим наводним покушајем преузимања световне власти у Црној Гори 1857.
Наслов: Одг: Ексклузиван докуменат-Родослов Радоњића - Гувернадуревића из 19. вијека.
Порука од: Radul јун 12, 2016, 04:45:23 поподне
Свака част. Вуче Ви сте од Радоњића?
Наслов: Одг: Ексклузиван докуменат-Родослов Радоњића - Гувернадуревића из 19. вијека.
Порука од: Wolf Sagash јун 12, 2016, 05:03:29 поподне
Свака част. Вуче Ви сте од Радоњића?
Не, немам никакве везе са Радоњићима осим што је творац овог родослово био сустријски службеник и котарски предстојник у моме мјесту. Такође је сахрањен близу мојих предака.

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9B%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D1%9A%D0%B8%D1%9B
Наслов: Одг: Ексклузиван докуменат-Родослов Радоњића - Гувернадуревића из 19. вијека.
Порука од: Wolf Sagash јун 12, 2016, 05:20:29 поподне
Папир из заоставштине Луке Радоњића-Гувернадуревића, претедента на црногорски тропн и некадашњег среског начелника Љубиња. Лука је умро 1900-те године на Васкрс и сахрањен је у Љубињу.

(http://s33.postimg.org/b37vxv3ij/12388299_10207021384565622_1961778633_n.jpg) (http://postimg.org/image/b37vxv3ij/)
  Изгледа да је ова скица настала око 1856. године.

Представка Луке Радоњића конзулу Стремоухову у Дубровник

Тајна „преписка“ између Луке Радоњића и конзула Стремоухова је Представка од 24/12. децембра 1856. године (писана цијела Радоњићевом руком и на италијанском је језику) а која у пријеводу на изворни црногорски језик гласи: “... И ја најпокорнији дољепотписати, који сам имао срећу да будем представљен Вашем најпоштованијем господству, Лука Радоњић, свештенички кандидат, синовац витеза и гувернадура Вуколаја II (посљедњи црногорски гувернадур Вуколај Радоњић), завршио сам, уз највеће жртве својих сиромашних родитеља, још у августу 1854. године са одличних успјехом, уз друге студије и теолошки курс у Православној богословији у Задру...“ (Лука Сава Перова Вуколаја I, је синовац гувернадура Вуколаја II, односно праунук гувернадура Вукајла – старијег брата гувернадура Јована Радоњића).

Радоњић је предао Стремоухову и три прилога уз своју Представку. Први прилог је овјерени препис италијанског текста Дипломе гувернадура Јована Радоњића од 20. августа 1770. године. У том италијанском овјереном препису стоји: да Радоњићи потичу до Раича – жупана гатачког и да је Раич (око 1450. године) од краљевске фамилије Немањића '(“dalla celebre Nobilita il Raicz Conte di Casata dalla Reale famiglia Nemanich”)' и да је Раич због турског насиља напустио гатачки крај око 1479. године (“circa l'anno 1479.”) и пришао зетском и црногорском господару Ивану Црнојевићу.

    У италијанском тексту пишу сљедећи генеалошки подаци: „...и изроди Раич 3 сина: Радоњу (oko 1480.), Радоја и Вучету. Именовани Радоња био је подигнут у чин капетана и био је човјек врло храбар , по њему се именована племићка фамилија прозвала Радоњић. Овај Радоња изроди 4 сина, названи кнезови (“detti Conti”), то јест, кнез Никола (око 1500), кнез Ђорђе, кнез Милутин и кнез Андрија. Именовани кнез Никола био је капетан и изродио је 2 сина, по имену кнез и капетан Јован (око 1516./1520/) и кнез Ђуро (Ђорђије). У то вријеме свршила је и нестала владалачка породица Црнојевић. Затим, племство и цио црногорски народ изабраше именованог кнеза Јована за првог старјешину Црне Горе и он изроди 3 сина: кнеза Николу (око 1570.), кнеза Алексу и кнеза Петра. Алекса је пошао у Напуљско краљевство, гдје се и данас његови потомци зову кнежеви од Црне Горе (“conti Montenegro”), а његовом старијем брату званом кнез Никола родише се три сина, звани кнез Станислав (око 1620.), кнез Ђуро и кнез Рафаило. Речени кнез Станислав био је уздигнут на степен првог сердара и имао је 4 сина зване : кнез Вукосав, кнез Вуколај, кнез Јово и кнез Марко. Кнез Вукосав је био сердар, а послије његове смрти наслиједио је сердарство његов брат кнез Вуколај (oko 1670.) и овоме се роди један син по имену кнез Станислав (око 1700.-1758.). Овај је послије смрти свога оца био постављен првим сердарем и ради своје изванредно обдарене памети и нарочите вредности и храбрости показане приликом уништења турске војске 1756. године био је једногласно проглашен и изабран од цијелога народа за гувернадура и команданта Црне Горе. Послије његове смрти постављен је за гувернадура син му Вуколај (oko 1720. до 1764.), а иза смрти овога, на то звање био је изабран његов брат, сада владајући Јован (“ora il Regniante Giovanni”) 1747. - 1802.
Наслов: Одг: Ексклузиван докуменат-Родослов Радоњића - Гувернадуревића из 19. вијека.
Порука од: Бакс јун 12, 2016, 05:48:00 поподне
Ако добро видим, на папиру на самом врху, уместо Раич стоји Видак? Остало се све углавном поклапа.
У овом писму стоје пуна имена, а на родослову на папиру су уписивани надимци. Изгледа да није коришћен исти извор за родослов и италијански текст.
Наслов: Одг: Ексклузиван докуменат-Родослов Радоњића - Гувернадуревића из 19. вијека.
Порука од: Wolf Sagash јун 12, 2016, 05:53:22 поподне
Ако добро видим, на папиру на самом врху, уместо Раич стоји Видак? Остало се све углавном поклапа.
У овом писму стоје пуна имена, а на родослову на папиру су уписивани надимци. Изгледа да није коришћен исти извор за родослов и италијански текст.
Наслов: Одг: Ексклузиван докуменат-Родослов Радоњића - Гувернадуревића из 19. вијека.
Порука од: Wolf Sagash јун 12, 2016, 05:55:02 поподне

Не знам, ово скица је засигурно из оставштине Луке Радоњића. Можда су подметнули Раича да потврде легенду о Хераку и Раичу.
Наслов: Одг: Ексклузиван докуменат-Родослов Радоњића - Гувернадуревића из 19. вијека.
Порука од: Рамбослав јун 12, 2016, 05:57:03 поподне
У узглављу стоји Радоњићи и нема везних - црта са именима другог реда Радоња-Радоје-Вучета
Наслов: Одг: Ексклузиван докуменат-Родослов Радоњића - Гувернадуревића из 19. вијека.
Порука од: Wolf Sagash јун 12, 2016, 05:59:19 поподне
У узглављу стоји Радоњићи и нема везних - црта са именима другог реда Радоња-Радоје-Вучета
Да, сад и ја видим то.
Наслов: Одг: Ексклузиван докуменат-Родослов Радоњића - Гувернадуревића из 19. вијека.
Порука од: Бакс јун 12, 2016, 06:05:00 поподне
У узглављу стоји Радоњићи и нема везних - црта са именима другог реда Радоња-Радоје-Вучета

Да, види стварно, Р је исто као и код имена Радоња испод. Мени се учинило да је прво слово В, па да пише Видак.
Наслов: Одг: Ексклузиван докуменат-Родослов Радоњића - Гувернадуревића из 19. вијека.
Порука од: Рамбослав јун 12, 2016, 06:30:13 поподне
Не знам, ово скица је засигурно из оставштине Луке Радоњића. Можда су подметнули Раича да потврде легенду о Хераку и Раичу.

Право велиш. Биће, да је управо то најближе истини.
Наслов: Одг: Ексклузиван докуменат-Родослов Радоњића - Гувернадуревића из 19. вијека.
Порука од: Nebo јун 12, 2016, 09:31:45 поподне
Према ономе што је Ристо Ковијанић утврдио у которској архиви, најстарији предак ове гувернадурске куће је Богут(а) из Дробњака (14. век).
Богут је имао сина Ђурђа, а овај петорицу синова, од којих су за нас овде занимљиви Херак и Прибил.
Херак је имао сина истог имена, а Прибил Раича (Raichus, што се може тумачити и као – Рајко). Ово су Херак и Раич од којих су његушки Хераковићи и Раичевићи. По предању, били су рођена браћа, али, према расположивим документима, изгледа да су били браћа од стричева.

Од Херака су Хераковићи – Петровићи, Поповићи и други, а од Раича – Раичевићи.

Даље, према ономе што је утврдио Ердељановић:
Раич је имао три сина од којих је најстарији Радоња.
Радоњин млађи син је Вучета.
Вучета је имао Николу.
Николин син је војвода Радоња. Од њега презиме Радоњићи.
Од њега је син имењак поп-Радоња.
Средњи од тројице синова попа Радоње је војвода и сердар поп-Станиша.
Од њега је војвода и сердар поп-Вуко.
Вуков син је гувернадур Станко, од њега је огранак Раичевића који се зове и Гувернадуровићи.
Станко је имао два сина, који су обојица били гувернадури, најпре старији Вуко, затим млађи Јоко.
Од Јока је гувернадур Вуко. У његово време владика Петар II протерао је Гувернадуровиће у Боку, 1832. године.
Вуко Станков је имао сина Пера, који се одселио у БиХ пошто су је окупирали Аустријанци 1878. године.
Од Пера је Саво, а овај је имао два сина – Луку и Крста.

На први поглед, овде недостаје најмање један или, вероватније, два паса, према временским одредницама, или су се Раичевићи листом касно женили и касно добијали мушке потомке.

Гувернадур Станко се у документима наводи и као Станислав, а гувернадур Вуко Станков и његов братанац имењак Вуко Јоков, и под именом Вуколај. Јоко је Јован.
Очито се ради о пуним и скраћеним именима.

Видимо да има доста разлика у родословима из италијанског текста и онога што је записао Ердељановић.
Наслов: Одг: Ексклузиван докуменат-Родослов Радоњића - Гувернадуревића из 19. вијека.
Порука од: Wolf Sagash јун 12, 2016, 09:48:30 поподне
Према ономе што је Ристо Ковијанић утврдио у которској архиви, најстарији предак ове гувернадурске куће је Богут(а) из Дробњака (14. век).
Богут је имао сина Ђурђа, а овај петорицу синова, од којих су за нас овде занимљиви Херак и Прибил.
Херак је имао сина истог имена, а Прибил Раича (Raichus, што се може тумачити и као – Рајко). Ово су Херак и Раич од којих су његушки Хераковићи и Раичевићи. По предању, били су рођена браћа, али, према расположивим документима, изгледа да су били браћа од стричева.

Од Херака су Хераковићи – Петровићи, Поповићи и други, а од Раича – Раичевићи.

Даље, према ономе што је утврдио Ердељановић:
Раич је имао три сина од којих је најстарији Радоња.
Радоњин млађи син је Вучета.
Вучета је имао Николу.
Николин син је војвода Радоња. Од њега презиме Радоњићи.
Од њега је син имењак поп-Радоња.
Средњи од тројице синова попа Радоње је војвода и сердар поп-Станиша.
Од њега је војвода и сердар поп-Вуко.
Вуков син је гувернадур Станко, од њега је огранак Раичевића који се зове и Гувернадуровићи.
Станко је имао два сина, који су обојица били гувернадури, најпре старији Вуко, затим млађи Јоко.
Од Јока је гувернадур Вуко. У његово време владика Петар II протерао је Гувернадуровиће у Боку, 1832. године.
Вуко Станков је имао сина Пера, који се одселио у БиХ пошто су је окупирали Аустријанци 1878. године.
Од Пера је Саво, а овај је имао два сина – Луку и Крста.

На први поглед, овде недостаје најмање један или, вероватније, два паса, према временским одредницама, или су се Раичевићи листом касно женили и касно добијали мушке потомке.

Гувернадур Станко се у документима наводи и као Станислав, а гувернадур Вуко Станков и његов братанац имењак Вуко Јоков, и под именом Вуколај. Јоко је Јован.
Очито се ради о пуним и скраћеним именима.

Видимо да има доста разлика у родословима из италијанског текста и онога што је записао Ердељановић.
Оно што ја знам сигурно јесте, да је Лука Радоњић заиста син Савин, али његов брат се звао Јован. Имао је сестру удату у Котор за Мијушковића. Мајка му се звала Јованка. Такође је сахрањена у Љубињу 1896. године, али у књизи умрлих рубрика са именом оца је празна. У неким новинским натписима из времена Лукиног покушаја да узме власт у Црној Гори он се спомиње као нећак кнеза Данила. Није му сигурно био прави нећак али не могу да утврдим њихову породичну везу. Истина, било је бракова између Радоњића и Петровића, али то је сувише далеко.Лука је био ожењен Зорком Поповић. Прилично сам сигуран да је Зорка сестра познатог херцегновског учитеља и историчара Томе Крстова Поповића, јер у једном писму везаном за поврат неких средњевјековних повеља манастиру Савина, Герасим Петрановић спомиње Луку Радоњића као"брата Томе Поповића", што се може тумачити да су били зет и шурак. Лука је заиста занимљив лик, прави авантуриста и вјетропир. У Љубињу је међу Србима остао у сјећању омиљен. Прича се да је вазда држао страну Србима у сукобима са тада бројном популацијом љубињских муслимана. Током окупације Босне и Херцеговине 1878. био је преводилац и тумач генерала Јовановића.
Наслов: Одг: Ексклузиван докуменат-Родослов Радоњића - Гувернадуревића из 19. вијека.
Порука од: Wolf Sagash јун 12, 2016, 09:51:56 поподне
Оно што ја знам сигурно јесте, да је Лука Радоњић заиста син Савин, али његов брат се звао Јован. Имао је сестру удату у Котор за Мијушковића. Мајка му се звала Јованка. Такође је сахрањена у Љубињу 1896. године, али у књизи умрлих рубрика са именом оца је празна. У неким новинским натписима из времена Лукиног покушаја да узме власт у Црној Гори он се спомиње као нећак кнеза Данила. Није му сигурно био прави нећак али не могу да утврдим њихову породичну везу. Истина, било је бракова између Радоњића и Петровића, али то је сувише далеко.Лука је био ожењен Зорком Поповић. Прилично сам сигуран да је Зорка сестра познатог херцегновског учитеља и историчара Томе Крстова Поповића, јер у једном писму везаном за поврат неких средњевјековних повеља манастиру Савина, Герасим Петрановић спомиње Луку Радоњића као"брата Томе Поповића", што се може тумачити да су били зет и шурак. Лука је заиста занимљив лик, прави авантуриста и вјетропир. У Љубињу је међу Србима остао у сјећању омиљен. Прича се да је вазда држао страну Србима у сукобима са тада бројном популацијом љубињских муслимана. Током окупације Босне и Херцеговине 1878. био је преводилац и тумач генерала Јовановића.
И да додам. У његовом персоналном досијеу који је нажалост изгорио прије неколико година у Сарајеву стоји да је Лука рођен на Његушима 1830. године и да је завршио задарску богословију али да се никад није прихватио свештеничког чина. Наводно је говорио 6 језика.
Наслов: Одг: Ексклузиван докуменат-Родослов Радоњића - Гувернадуревића из 19. вијека.
Порука од: Wolf Sagash јун 12, 2016, 10:12:08 поподне
Препис из персоналног досијеа.



Лука Радоњић, котарски предстојник у Љубињу, родио се 1830. године на Његушима.Црна Гора, православне вјере. Ожењен Зорком, рођеном Поповић.Школу је учио у Котору и Задру.Апсолвент на православној теологији у Задру 1849-1854
Говорио 6 језика.Године 1878. као припадник Штаба 18 инфантилног трупног дивизиона пратио као преводилалац подмаршала барона Стефана Јовановића у његовим операцијама у Херцеговини, па је по свршетку операције ступио у овоземаљску управу.
Службу је започео у Горажду 17. марта а наставио у Чајничу, Купресу, Грахову и Прозору
одакле је 24 децембра 1888 дошао у Љубиње за политичког службеника1879. 2 априла 1889. године именован је за Котарског предстојника у Љубињу гдје је уживао  опште поштовање. Његово царско и краљњвско Апостолско Величансатво му је одлуком од 10 марта 1900 најмилостивије додијелило приликом његовог одласка у пензију, Витешки крст ордена Франца Јосифа. После боловања умро је у Љубињу ујутру 9 априла 1900. године на Васкрсење. Сахрањен је 11 априла уз саслужење свештеника Стевана Шаренца, Лазара Шаренца, Никифора Вуиновића и Саве Поробића
Наслов: Одг: Ексклузиван докуменат-Родослов Радоњића - Гувернадуревића из 19. вијека.
Порука од: Nebo јун 13, 2016, 06:03:55 поподне
Оно што ја знам сигурно јесте, да је Лука Радоњић заиста син Савин, али његов брат се звао Јован.

Вуче, увеличах мало ово рукописно стабло које си поставио, да бих прочитао нечитка имена.
У доњем десном углу имамо Сава Перова, који има троје ђеце: први је Лука, друго је нечитко (Перо?), а за треће пише Јован и у загради Крсто (?), а жена му је Горде (?) и имају сина Сава и кћер Милеву. Јесам ли добро прочитао ова имена?
Не знам само зашто се најмлађи син Сава Перова наводи под два имена. Код Ердељановића имамо Луку и Крста.
Наслов: Одг: Ексклузиван докуменат-Родослов Радоњића - Гувернадуревића из 19. вијека.
Порука од: Селаковић јун 13, 2016, 06:25:34 поподне

На први поглед, овде недостаје најмање један или, вероватније, два паса, према временским одредницама, или су се Раичевићи листом касно женили и касно добијали мушке потомке.


На мом породичном стаблу има мушкараца који су добијали дете и са 52,53, 55 година, а шампион је имао 68 година. Реч је о 19. и 20. веку, све је документовано, тако да је могуће да овде нису изостављени пасови.
Наслов: Одг: Ексклузиван докуменат-Родослов Радоњића - Гувернадуревића из 19. вијека.
Порука од: Nebo јун 13, 2016, 06:36:08 поподне
На мом породичном стаблу има мушкараца који су добијали дете и са 52,53, 55 година, а шампион је имао 68 година. Реч је о 19. и 20. веку, све је документовано, тако да је могуће да овде нису изостављени пасови.

Могуће. Ја сам рачунао пас 25-30 година за прво дете. А ко зна кад су стварно добијали децу и колико је било деце пре оног потомка уписаног у родослов.
Наслов: Одг: Ексклузиван докуменат-Родослов Радоњића - Гувернадуревића из 19. вијека.
Порука од: vojinenad јун 26, 2016, 10:46:07 поподне
Мој ђед је имао 14 деце. Прво му се родило када је имао 26 а последња два (близанци) када је имао 54 године.