Ја сам једино скептичан по питању процента у западној Херцеговини. Остаје премало места за дословенску популацију. око 20% што мало излази из регионалних просека.
Међутим, поставља се питање како је могуће да се генетика Херцеговаца и крајишких Срба толико разликује?
Опште је познато да је већина Крајишника пореклом из тих крајева. Добар део је свакако само просељен кроз Херцеговину. Ипак, нека одступања су више него очигледна.
У сваком случају, ово отвара низ питања.
- да ли су крајишки Срби просељеници кроз Херцеговину?
- да ли је "матица" крајишких Срба негде ван данашње Херцеговине (Полимље, Рашка, Зета, итд...)?
- како објаснити релативно мали проценат Јужних Динараца међу Крајишким Србима?
Предање љешанских братстава каже да је најстарије порекло кнеза Богдана из Херцеговине. Његово потомство броји преко четрдесет братстава која углавном насељавају Ровца, Доњу и Горњу Морачу, али и у области Горње Јабланице у јужној Србији има велики број породица истог порекла. Ето једног примера ДН који води најстарије порекло из Херцеговине, али се он данас везује за Црну Гору.
Можда треба узети у обзир да су се исељавали комплетни родови. Па је носилаца одређених ХГ у Херцеговини једноставно нестало.
Херцеговина никад није била баш згодно место за живот, па ти вероватно стоји она о просељењу.
Мени, лаику, генетска слика крајишких Срба личи на микс Црне Горе (Зете) и Босне, више него што би се рекло да има везе са Херцеговином.
Колико знам, има родова по Крајини који имају предање о пореклу из Србије или са Косова. Можда би они могли бити носиоци ДН.
Привлачи пажњу сразмерно низак проценат Е1b у Херцеговини (као и код крајишких Срба), иако су у непосредној близини црногорска Брда где ова ХГ доминира.
Мислим да ова чињеница потврђује да су носиоци Е1b стигли у Брда са југа и то прилично касно, претпостављам са катунима од средине 15. века, тако да нису учествовали у сеобама из Брда на северозапад. Напротив, они су дошли на место одсељених (I2 din, R1а, Ј2), а сигурно су и потпомогли њихово исељавање.
Осим тога, ни херцеговачки "власи" 14. и 15. века, о којима је толико писано, вероватно нису били прави Власи, већ православни сточари већином славено-српског порекла. Иначе би Е1b била знатно заступљенија, ако не и доминантна у Херцеговини.
Па, данашње и некадашње границе Херцеговине нису исте. Кнез Богдан је могао бити пореклом и из Дробњака, Бањана, Никшића. Ако данас нађу неког са истим хаплотипом рецимо у Велимљу или Плужинама, то ће бити третирано као резултат из ЦГ. А у време Богданово била је то Херцеговина.ОК, када сам рекао Херцеговина мислио сам баш на Херцеговину у садашњим границама. Конкретно, Богданово најстарије порекло се везује за Невесиње и за Попово Поље. Наравно, у његово време област жупе Морача је била на крајњим источним границама тадашње Херцеговине. То је била и кроз готово читав период турске владавине, и због тога и уписивана у дефтере вилајета Херцеговина. Данас се област Ровца и обе Мораче посматрају као територија Црне Горе, мада знамо шта је заправо права Црна Гора, четири нахије.
Не заборави да има око 10 % ДН у ЦГ, што није занемарљив проценат.
Конкретно, Богданово најстарије порекло се везује за Невесиње и за Попово Поље.
ОК, када сам рекао Херцеговина мислио сам баш на Херцеговину у садашњим границама. Конкретно, Богданово најстарије порекло се везује за Невесиње и за Попово Поље. Наравно, у његово време област жупе Морача је била на крајњим источним границама тадашње Херцеговине. То је била и кроз готово читав период турске владавине, и због тога и уписивана у дефтере вилајета Херцеговина. Данас се област Ровца и обе Мораче посматрају као територија Црне Горе, мада знамо шта је заправо права Црна Гора, четири нахије.
Небо, без обзира наочиглед низак проценат Е1б хаплогрупе у Крајини и Херцеговини, не треба журити са закључцима. Мислим да је Е1б на подручје данашње Црне Горе дошла још прије пада под Турке. Има васојевићких и кучких Е1б хаплотипа (Радуловићи, Здјелари, Кончаревићи) међу Србима у Крајини, што значи да су и они учествовали у сеобама на сјеверозапад. У Херцеговини мислим да је постојао један старији Е1б слој који није био истог карактера као брдски Е1б. Ту прије свега мислим на Зуровце (по предању потомци влаха Журовића) и Братиће ( по предању потомци херцеговачких старосједилаца). Такође не треба заборавити ни онај први рад за Босну, који је ипак пронашао приличан број Е1б хаплогрупе међу босанским Србима, каква год да му је била методологија.
Мени је граница између Зете и Брда са једна стране и Старе Херцеговине са друге стране, граница дијалеката: источнохерцеговачког и зетског. Област Роваца и Мораче је негдје на граници два дијалекта, али чини ми се да се и у Ровцима и Морачи говори источнохерцеговачки. Или гријешим?
Нисам знао за овај детаљ.Да, управо тако се каже у предању које је прикупио Радун Трипковић код љешанских братстава у Доњој Морачи, да је Богдан најдаљим пореклом био из Невесиња. Из Невесиња је та породица која је имала титулу ''спахија'' најпре преселила у област Кчево, село Војинић, где су боравили и развили се кроз пар генерација. Затим су због крвне освете са Озринићима, преселили на Лијешње у Љешанској нахији, одакле су се због слабих услова за живот преселили у тадашњу жупу Морача, и на месту које се до тада звало Брезно засновали ново село коме су дали назив Лијешње, по селу из кога су дошли. То исто помиње и Радисав Јанкетић који се такође бавио прикупљањем и записивањем предања које је остало упамћено у његовом братству Јанкетић.
Мени је граница између Зете и Брда са једна стране и Старе Херцеговине са друге стране, граница дијалеката: источнохерцеговачког и зетског. Област Роваца и Мораче је негдје на граници два дијалекта, али чини ми се да се и у Ровцима и Морачи говори источнохерцеговачки. Или гријешим?У праву си. Нисам стручан у тој области али знам да се у Морачи и Ровцима говори херцеговачким дијалектом. Сад.......да ли се баш може рећи да је то источнохерцеговачки, то већ не знам.
Мене зап. Херцеговина не чуди толико, с обзиром да је она "упориште" хаплогрупе I2a DS, па мало простора ту остаје за друге групе.Упориште у западној Херцеговини, за источну још немамо меродавне резултате. Као што сам више пута говорио, ипак мислим да је реални постотак I2a DS у западној Херцеговини нешто нижи, у опсегу 50-60%.
Међутим, поставља се питање како је могуће да се генетика Херцеговаца и крајишких Срба толико разликује?
Треба узети у обзир да ист. Херцеговина није озбиљније генетски обрађена, али опет чуди то што нема јасније везе.
Ма, наравно, ово су само коментари и претпоставке у ходу. Како се нешто ново открије, покушавамо да растумачимо. Како време одмиче сазнајемо нове детаље, ништа још није поуздано утврђено.
Е1б јесте дошла у Брда пре пада ЦГ под турску власт, али не много пре. Племена која данас можемо везати за Е1б (Кучи, Васојевићи, Братоножићи) су у првој половини 15. века у Доњој Зети, а у Брдима тек нешто пред крај половине 15. века. Сигурно су и њихова померања везана за турска освајања са југа. При том, они су по потреби били и ратничке дружине, па су се стављали у службу Млечана и Црнојевића, и кретали се у оквирима територије где су ови држали власт. Једино су ми Бјелопавлићи у магли, они су можда били у долини Зете и нешто раније.
Можда су васојевички и кучки хаплотипови у Крајини последица неке касније миграције. Тога је било кроз све време турске власти.
Босански Е1б би могао бити и од Влаха досељених из Србије (Старог Влаха) у Босну у 15/16. веку, наравно, ако постоји неки специфичан хаплотип који би се за њих могао везати.
Неби требало занемарити навод Бенедикта Курипечића из 1530г. у његовом путопису кроз Босну, да босански Власи потичу из околине Смедерева. Могле су осим E1b међу њима бити и друге ХГ.
Да, Курипешић констатује да дошљаке из Смедеревског санџака босански староседеоци зову Власима, они их назива и Zitzen (Цинцари?; по неким тумачењима, овај назив се доводи у везу и са истарским Ћићима, премда правац миграције не подржава ову тезу).
Могло би се закључити да су то прави Власи, сточари номади који су дошли са југа (Македонија, Тесалија, Пинд, Епир) у источне делове Србије. Део је прешао у румунску Влашку, део је остао у Србији (то су преци данашњих Влаха из источне Србије), а део су Турци населили у Босни. Већ тада, у првој половини 16. века, њих су сматрали Србима, најпре због земље из које су дошли, а затим и због православне вере.
Они су веома могуће носиоци Е1b.
Природно је да Срби имају нешто јачи проценат хаплогрупе E1b (због самог положаја, ширења државе у средњем веку, итд...)
Сасвим је вероватно да је ова хаплогрупа била присутна на читавом трако-илирском простору и да се као таква, касније, могла утопити у српски етнос.
Чак се и на мапама E1b види појачано присуство на територији Р. Српске. :)
5. Не вјерујем да се у случају овог Курипешићевог навода радило о неким специјалним власима романског поријекла, већ о класичној српској популацији, која је у претходној фази своје етногенезе у немањићкој Србији већ примила значајан уплив влашки х родова старосједилачког поријекла. Међутим кад их Курипешић помиње 1531. ту се већ ради о формираној српској популацији. Истут такву формулацију власи-Срби налазимо и код помена Срба у Жумберку.
5. Не вјерујем да се у случају овог Курипешићевог навода радило о неким специјалним власима романског поријекла, већ о класичној српској популацији, која је у претходној фази своје етногенезе у немањићкој Србији већ примила значајан уплив влашки х родова старосједилачког поријекла.
Један леп Храбаков текст на тему сељења херцеговачких и других Влаха и влаха пре и током турске власти:
Један леп Храбаков текст на тему сељења херцеговачких и других Влаха и влаха пре и током турске власти:
http://www.scribd.com/doc/194070906/Vlasi-Starinci-I-Doseljenici-U-Porecju-Zapadne-Morave-do-1570-godine
Нисам хтио да коментаришем, али ипак морам. ....
Не знам одакле ти податак да је Јеврејин. Нисам знао за тај детаљ. Знам да је родом из Баната, мислио сам да је неки Чех или Словак, по имену и презимену би се дало закључити.
Не знам одакле ти податак да је Јеврејин. Нисам знао за тај детаљ. Знам да је родом из Баната, мислио сам да је неки Чех или Словак, по имену и презимену би се дало закључити.
Чак се и на мапама E1b види појачано присуство на територији Р. Српске. :)То је последица управо оних Приморчевих резултата из западне Херцеговине.
Свеједно није човек крив, што су наши преци (свих могућих хаплогрупа) волели да се изашњавају власима из само њима знаних побуда, као да их је неко тукао по устима. Али се слажем са вама г. Јерковићу увези " набрајању "влашких" имена у турским пописима (а то је свако име коме Храбак није могао спознати етимологију и које изгледа необично) су једини доказ о романској припадности".
Раја је плаћала харач, а власи филурију која је била много повољнија па отуд и жеља бити влахом...пунији новчаник.
http://savezscg.org/12_zanimljivosti/razno/Knjiga_ZJS.pdf
Он на странама 24 и 32 поред осталих имена наводи "Богмил" и "Храбак", као херцеговачко-влашка имена.
Раја је плаћала харач, а власи филурију која је била много повољнија па отуд и жеља бити влахом...пунији новчаник.
Честитке за труд.
Само, било би добро прецизно одредити границе испитиваног подручја. Улази ли Нова Варош и њена околина у то подручје или не. Тестирани Миликић је вероватно даљим пореклом из Старе Херцеговине, али непосредни корени су му из Нове Вароши па га у складу с тим треба уврстити у статистику или не.
Небојша, а шта је са Србљем са друге стране Неретве? ;)
Samo jedno pitanje.
Samo jedno pitanje.Pardon greška. Koliko su udaljeni Elezović i Kadijević? Ona 2 iz frupe R1.
Pardon greška. Koliko su udaljeni Elezović i Kadijević? Ona 2 iz frupe R1.
Pardon greška. Koliko su udaljeni Elezović i Kadijević? Ona 2 iz frupe R1.
Постоји могућност да екипа Српског ДНК пројекта организује овог пролећа тестирање у Херцеговини. Још немамо прецизне детаље (услови тестирања итд.), али хајде да гласно размишљамо који родови би нам били најинтересантнији да их испитамо. Дакле, слободно предлажите презимена, па ћемо направити план. У обзир долазе кандидати са подручја Билеће, Гацка, Љубиња и Требиња. За сада рачунамо да би могли тестирати око 200 мушкараца из источне Херцеговине, а постоји могућност да се прва тестирања обаве за првомајске празнике.
Дакле, слободно предлажите презимена, па ћемо направити план. У обзир долазе кандидати са подручја Билеће, Гацка, Љубиња и Требиња.
На "прву лопту" Говедарице.
Постоји могућност да екипа Српског ДНК пројекта организује овог пролећа тестирање у Херцеговини. Још немамо прецизне детаље (услови тестирања итд.), али хајде да гласно размишљамо који родови би нам били најинтересантнији да их испитамо. Дакле, слободно предлажите презимена, па ћемо направити план. У обзир долазе кандидати са подручја Билеће, Гацка, Љубиња и Требиња. За сада рачунамо да би могли тестирати око 200 му,мушкараца из источне Херцеговине, а постоји могућност да се прва тестирања обаве за првомајске празнике.Поштовани, можете узети у обзир и нека банатска села са колонистима који су дошли после II cв. рата: Сутјеска(села из околине Гацка), Сечањ(села из околине Билеће), Клек(села из околине Требиња), Ливаде (они су стара колонизација из Хецеговине) итд.
На Синишину сугестију убацих и становништво западно од Неретве, као и исламизовано становништво Старе Херцеговине.Merdžan i Matić su istočna Hercegovina.
Хаплогрупа I2a
Вучић (Мостар)
Краљевић (Мокро)
Зовко (Узарићи)
Ћорић (Широки Бријег)
Остојић (Бијаковићи)
Соса (Груде)
Јасак (Горица)
Чарапина (Читлук)
Вехабеговић (Викоч)
Хаплогрупа R1a
Видовић (Доброво)
Шкарица (Мостар)
Хаплогрупа I1
Хаџиахметовић (Требиње)
Мерџан (Веља Међа)
Хаплогрупа R1b
Љубић (Богодол)
Спахић (Љубић)
Хаплогрупа E1b
Пуљић (Ходбина)
? 23andMe (Широки Бријег)
Хаплогрупа J2a
Хаџиахметовић (Требиње)
Шантић (Пријепоље)
Хаплогрупа N1a
Матић (Крушево)
Хаплогрупа J2b
Поровић (Сељане)
Хаплогрупа Q
Чотић (Љубушки)
С обзиром да је сада узорак 75, може се направити и статистика.
I2a (26) - 34.7%
I1 (11) - 14.7%
E1b (10) - 13.3%
R1a (8 ) - 10.7
N1a (8 ) - 10.7%
J2b (5) - 6.7%
R1b (2) - 2.7%
J1 (2) - 2.7%
J2a (2) - 2.7%
Q (1) - 1.3%
Merdžan i Matić su istočna Hercegovina.
Да, али нису Срби. :) Зато и нису били на првом списку.Ne znam šta bih vam rekao. Ja bih stavio stare katoličke rodove iz istočne Hercegovine u Srpski DNK projekat. Ali opet se negdje crta mora povuć, ali već imamo Elezovića u srpskom projektu.
Čihorić, Ljubibratić, Drapić zbog istorijskih razloga. Đogo, Komad, Kapor, Krulj, Dželetović, Medan, Žarković...da utvrdimo grupu Mirilovića. Vrtikapa obavezno, kao i Kučinar i Pešut, da pobliže saznamo nešto o Burmazima.
Мишљења сам да и на овом истраживању, као што је то случај и на многобројим Y-STR истраживањима, не треба да буде више породица за које се поуздано зна да су истог рода. Углавном се тестирају људи за које се зна да нису у сродству, то и даје драж оваквим истраживањима. Значи ако убацујемо веће родове, онда треба један од Мириловића, један од Бурмаза, један од Љубибратића, један од Малешеваца, итд.Pouzdano se ništa ne zna. ;) Bar po 2 iz različitih plemena navodno istog porijekla. To je vrlo bitno za istorijsku nauku.
Али ако зафали тестираних, онда наравно долази у обзир и више људи истог порекла.
Ne znam šta bih vam rekao. Ja bih stavio stare katoličke rodove iz istočne Hercegovine u Srpski DNK projekat. Ali opet se negdje crta mora povuć, ali već imamo Elezovića u srpskom projektu.
Елезовић је православни Србин.Cerovicu sam povezao sa Donjih Hrasnom u stolačkom kraju, gdje zaista žive Elezovići muslimani, Oprostite.
Г. Wolf има ли још који од Стевановића у Лукавцу код Невесиња? Наравно, мислим на потомке Кика Стевановића.Znam da ima Stevanovića u Bileći, a Nevesinjski kraj slabo poznajem.
Постоји могућност да екипа Српског ДНК пројекта организује овог пролећа тестирање у Херцеговини. Још немамо прецизне детаље (услови тестирања итд.), али хајде да гласно размишљамо који родови би нам били најинтересантнији да их испитамо. Дакле, слободно предлажите презимена, па ћемо направити план. У обзир долазе кандидати са подручја Билеће, Гацка, Љубиња и Требиња. За сада рачунамо да би могли тестирати око 200 мушкараца из источне Херцеговине, а постоји могућност да се прва тестирања обаве за првомајске празнике.Одличан предлог и у потпуности га подржавам. Лично немам неки конкретан предлог што се тиче херцеговачких породица које бих предложио за тест, али ево сада док куцам паде ми на памет рецимо породица Сладоје или Сладојевић како се неки исељени у Горњој Јабланици (село Мркоње) презивају. Пореклом су колико памтим из околине Невесиња, па се надам да их тамо још увек има са тим презименом Сладоје, јер знам да су у току последњег рата неки од њих били избегли и боравили неко време код својих рођака Сладојевића у Мркоњу.
Пореклом су колико памтим из околине Невесиња, па се надам да их тамо још увек има са тим презименом Сладоје.
Бајевић (Билећа), Св. Никола. Пореклом од Предојевића
На слово Б би могла бити интересанта презимена као што су Бабаљ (Ђурђевдан),Бањац (старином од Копривица из Бањана,славе Никољдан),Бањанин (Јовањдан,старином су Поповићи из Бањана),Батинић (Батинићи који славе св.Луку,старином би требало да су Ровчани,од њих су ваљда Шешељи) Бодирога (Аранђеловдан,пореклом су од Никшића) Бојанић (Јовањдан,старином су из Кривошија) Брстина (Свети Стефан).Majka mi je od Brstina. U popisu 1585 spominje se baština Brstinova. Oni kažu da su od Riđana. Ali su odavno na prostoru Donjeg Hrasna. Imamo mog đeda za testiranje, ako ga naćeramo i ubjedimo.
Majka mi je od Brstina. U popisu 1585 spominje se baština Brstinova. Oni kažu da su od Riđana. Ali su odavno na prostoru Donjeg Hrasna. Imamo mog đeda za testiranje, ako ga naćeramo i ubjedimo.
Ево две занимљиве херцеговачке породице: Шешељ и Кустурица. :)
На слово Б би могла бити интересанта презимена као што су Бабаљ (Ђурђевдан),Бањац (старином од Копривица из Бањана,славе Никољдан),Бањанин (Јовањдан,старином су Поповићи из Бањана),Батинић (Батинићи који славе св.Луку,старином би требало да су Ровчани,од њих су ваљда Шешељи) Бодирога (Аранђеловдан,пореклом су од Никшића) Бојанић (Јовањдан,старином су из Кривошија) Брстина (Свети Стефан).
Не свиђа ми се твој предлог.
Шта је са Дедијерима?
Одушевљен сам овом идејом!
За почетак, предлажем Зимоњиће и Вукаловиће, као два знаменита херцеговачка рода.
Од занимвљивих ту су и: Дучић, Капор, Ђого, Шешељ,...
Одушевљен сам овом идејом!Kapor i Đogo bi trebali biti isti. Uz Dučiće možemo kao kontrolu testirati ljubinjske Popoviće. Sam Jovan ih je označavao kao srodnike. Popovića mogu ja obezbjediti. Za Šešelja teško da nađemo nekog ko bi pristao da se testira. Možda u BG. Imam u Zemunu rođaka Šešelja.
За почетак, предлажем Зимоњиће и Вукаловиће, као два знаменита херцеговачка рода.
Од занимвљивих ту су и: Дучић, Капор, Ђого, Шешељ,...
Вујовићи су веома бројни на простору источне Херцеговине, а и могли би да их упоредимо са Баксовим Вујовићима. Стари су и требињски Вуковићи, итд.
Ти Вујовићи су веома разгранато племе, мада не знају много о свом даљем пореклу. Једна теорија каже да су "од Куча". ДНК би то јасно доказао (или оповргао).To je za Bileću, ali bez Hrvata. Tamo ih nije bilo ni u tragovima.
Иначе, колико су Вујовићи ту разгранати показује и изрека још из времена Југославије. Кажу да су се тад за председнике херцеговачких општина бирали наизменично - прво Србин, па Хрват, па Муслиман, па Вујовић. ;D ;D
Можда би требало размислити и о тестирању Бјелица, то је чувен и распрострањен род у Херцеговини, а по предању пореклом су од Бјелица из Старе Црне Горе. Не знам да ли је неко од њих до сада тестиран?
Има Бјелица у Пројекту. Спадају у род Орловића. :)
Има још доста чувених херцеговачких презимена за које би било добро открити генетски траг. Осим свих до сада овде поменутих, ту су и следећа презимена:... Алексић (1429), Андрић (1445), Батал (1254), Богдановић (1289), Богојевић (1318), Бобар (1325), Бранковић (1335), Бјелошевић (1360), Бијелић (1370), Бабић (1382), Божановић (1406), Вуковић (1219), Дробњак (1285), Добрић (1335), Дејановић (1335), Даничић (1405), Данчић (1411), Ђурђевићи (1335), Југовић (1388), Јакшић (1441), Јагодић (1450), Кукић (1387), Кочић (1411), Комљеновић (1423), Лисица (1335), Љубојевић (1309), Љубишић (1413), Мирић (1310), Милетић (1335), Мирковић (1335), Малетић (1335), Марић (1376), Милаковић (1419), Новаковић (1386), Обрадовић (1319), Остојић (1373), , Продановић (1280), Поповић (1309), Предојевић (1335), Паштровић (1355), Петроњић (1370), Радошевић (1254), Ратковић (1335), Радић (1335), Радаковић (1369), Радмановић (1382), Рајковић (1411), Славић (1355), Срђевић (1403), Стојановић (1427), Стојаковић (1455), Станић (1459), Томић (1325), Ђурић (1454), Чупић (1327), Штрбац (1335), Шиљеговић (1358), ....(Новак Мандић Студо, Српске породице војводства светог Саве, Гацко 2000, стр. 562-578)
Жарковић, Љубибратић, Шантић, Зубац, Тасовац, Палавестра, Нинковић, Унковић, Шотра, Паровић, Зуровац, Прстојевић, Правица, Шкеро, Пажин, Сладоје, Паранос, Зиројевић, Шилобад...
... Алексић (1429), Андрић (1445), Батал (1254), Богдановић (1289), Богојевић (1318), Бобар (1325), Бранковић (1335), Бјелошевић (1360), Бијелић (1370), Бабић (1382), Божановић (1406), Вуковић (1219), Дробњак (1285), Добрић (1335), Дејановић (1335), Даничић (1405), Данчић (1411), Ђурђевићи (1335), Југовић (1388), Јакшић (1441), Јагодић (1450), Кукић (1387), Кочић (1411), Комљеновић (1423), Лисица (1335), Љубојевић (1309), Љубишић (1413), Мирић (1310), Милетић (1335), Мирковић (1335), Малетић (1335), Марић (1376), Милаковић (1419), Новаковић (1386), Обрадовић (1319), Остојић (1373), , Продановић (1280), Поповић (1309), Предојевић (1335), Паштровић (1355), Петроњић (1370), Радошевић (1254), Ратковић (1335), Радић (1335), Радаковић (1369), Радмановић (1382), Рајковић (1411), Славић (1355), Срђевић (1403), Стојановић (1427), Стојаковић (1455), Станић (1459), Томић (1325), Ђурић (1454), Чупић (1327), Штрбац (1335), Шиљеговић (1358), ....(Новак Мандић Студо, Српске породице војводства светог Саве, Гацко 2000, стр. 562-578)
Наводим ова презимена која се спомињу у Херцеговини и околини, а која су данас у великом броју на простору западно од Врбаса у Републици Српској. У народу је остало предање да су сви дошли "од Ерцеговине".
Досељеници из племена Бјелица из Катунске нахије:Janjići dosta stari u Ljubinju, ali slave Đurđevdan. Oni pričaju da su od neke udovice Janje Popović iz Crne Gore, ali mnogo razgranati, imaju fragmentarno porodično stablo od više djelova i sva idu duboko u 18 vijek, ali ne mogu ga povezati nikako.
Ашкрабић Гацко ?
Јањић Невесиње, Љубиње Аранђеловдан
Лабало Невесиње, Билећа Свети Јован
Мрваљевић сва места Света Петка
Пејановић Невесиње Свети Никола
Пекић Билећа Свети Јован
Томичић Невесиње Свети Јован
За Ашкрабиће нисам могао установити коју славу славе. Ако неко зна, нек напише.
Родови који потичу од старог племена Пилатоваца у источној Херцеговини, сви славе Ђурђевдан:
Беат Гацко
Додер Гацко
Грубачић Билећа, Невесиње
Пушара Гацко
Рончевић Гацко
Шекара Гацко
Шутоња Билећа
Родови који потичу из Риђана:Batinići slave Lazarevu Subotu, Ima ih u Ljubinju, Vranjskim u bilećkom kraju i u Čvaljini, Popovo. Krulji jako staro pleme, pričaju da su od Mirilovića, karavanski trgovac Krulj pominje se početkom 17. vijeka. Jako razgranati, posjeduju fragmente porodičnog stabla, koji sežu jajo, jako duboko u 18. vijek, naravno bez ikakve zajedničke poveznice.
Батинић Требиње, Љубиње Свети Јован
Франић Требиње Свети Јован
Гуровић Требиње Свети Јоаким и Ана
Хамовић Љубиње Свети Никола
Иванишевић Требиње Свети Лука
Кисин Требиње Свети Тома
Колак Требиње Свети Јован
Костић Невесиње Ђурђевдан
Круљ Љубиње Свети Јован
Кундачина Билећа Свети Лука
Мерћеп Требиње Свети Стефан
Мићун Билећа Свети Јован
Нинковић сва места Свети Јован
Пешић Требиње Свети Јован
Пешикан Невесиње Ђурђевдан
Пиљевић Билећа, Љубиње Свети Лука
Пјанић Требиње Свети Јован, раније Ђурђевдан
Риђешић Требиње Свети Стефан
Столица Билећа Свети Никола
Шаровић Гацко Свети Никола
Таминџић Невесиње Ђурђевдан
Телетина Невесиње Свети Јован
Уљаревић Билећа, Невесиње, Гацко Свети Никола
Влачић Требиње Свети Јован
Вукајловић Невесиње Свети Никола
Вулић Требиње Свети Јован
Зиројевић Гацко, Невесиње Свети Никола
Из племена Брајића више Боке:Radoši slave Svetog Savu, kao i njihove komšije Dutine. Tu se javlja problem. Dutina ima u bilećkom kraju, jedni slave Šćepandan a drugi Nikoljdan, a ovi naši ljubinjski Svetog Savu. Ljetos smo u jednom starom zapuštenom groblju pronašli spomenik popa Damjana Dutine koji je umro 1800-te.
Брајић Требиње Ђурђевдан
Из Голије:
Думнић Билећа Аранђеловдан
Голијан(ин) Невесиње ? (нисам установио славу Голијана)
Из племена Комана у Катунској нахији:
Игњатовић Гацко Свети Никола
Из Његуша:
Његуш Гацко Зачеће Светог Јована
Из Пипера:
Вукановић Гацко Свети Никола
Из области племена Ровца:
Спаић Требиње Свети Јован
Из Пјешиваца:
Росандић Требиње Свети Јован
(Росандића има и у Пјешивцима)
Из области племена Бјелопавлића (вероватно старије становништво):
Брборић Љубиње Ђурђевдан
Поповац Требиње, Гацко Свети Никола
Из Полимља:
Косјерина Љубиње Свети Никола
Шалварица Љубиње Ђурђевдан
Из области племена Куча:
Радош Љубиње Свети Никола
Радовић Билећа, Невесиње Свети Никола
Славић Требиње Свети Василије Велики
Солдо Невесиње Михољдан
Спаравало Требиње Ђурђевдан
И за крај, мени најзанимљивије:O Toholjima knjigu piše književnik Miroslav Toholj. I mi Likići imamo predanje da potičemo od Živka Cerovića. Slavimo Đurđevdan.
Дробњачки родови у Херцеговини:
Ђурђевштаци:
Ћеранић Требиње
Кешељ Невесиње
Кујунџић Требиње
Перовић Требиње, Гацко
Самарџија Невесиње
Слијепчевић Љубиње
Шиповац Невесиње
Шушић Љубиње, Гацко
Тохољ Љубиње, Билећа
Тунгуз Гацко
Зеленовић Гацко
Родови који славе Светог Саву:
Слијепчевић Гацко
Старовић Гацко
Подвучени родови имају предање о пореклу од Церовића!
Batinići slave Lazarevu Subotu,
Затим, родови који су од племена Корјенића:
Ремета / Реметић Невесиње Свети Лука
O Toholjima knjigu piše književnik Miroslav Toholj. I mi Likići imamo predanje da potičemo od Živka Cerovića. Slavimo Đurđevdan.
Radoši slave Svetog Savu,
Љубињски Батинићи славе Лазареву Суботу, а требињски Светога Јована. Тако барем Милићевић пише. Ови из Љубиња су пореклом из Стоца, зато их нисам овде ставио, јер се за порекло из Риђана наводе само ови требињски. Заправо, није сасвим јасно јесу ли од Угреновића или Риђана.Provjeriću. Ne postoje trebinjski Batinići. Imaju bilećki i ljubinjski. Ovi stolački što su krajem 19. vijeka doselili u Ljubinje su porijeklom iz Vranjskih, Bileća. A ovi iz Čvaljine, za koje Milićević kaže da su trebinjski, su u stvari popovski ili ako će mo istorijski pravilno ljubinjski. Popovo je postalo dio Trebinja sredinom pedesetih godina prošlog vijeka, a do tada je od Porfirogenitovih vremena sa Ljubinjem činilo jednu geografsku sredinu. Provjeriću za slavu.
Мала опаска на ове Корјениће што славе Светог Луку. Случајно или не, Свети Лука је приказан као заштитник рода Корјенића-Неорића на Родословљу Корјенића-Неорића које је објавио Ћосић у својој Идеологији родословља, која је изашла прошле године. Нешто укратко о Корјенићима-Неорићима може се прочитати у Новом погледу на нашу завичајну прошлост: бисер илирске хералдике (http://radiotrebinje.com/nov-pogled-na-nasu-zavicajnu-proslost-biser-ilirske-heraldike/), а где је објављена и слика родословља са приказом Светог Луке у горњем десном углу, у књизи је наравно све детаљније, али мислим да је од значаја спомеути тај податак. :)
Не знам, само сам навео шта каже Милићевић. По њему, славе Светог Николу.Nije problem, samo kažem. Knjiga Riste Milićevića prepuna je grešaka.
Ne postoje trebinjski Batinići.
Nije problem, samo kažem. Knjiga Riste Milićevića prepuna je grešaka.
Због могућих грешака у Милићевићевој књизи,било би добро да се ствари око крсне славе и места порекла провере са тестираним људима.
Написах на почетку да сам родове навео по општинама, а не по селима (што је за организацију тестирања свакако битније, нарочито данас кад су села запустела, и становништво углавном живи по варошима). Зато написах да су Батинићи из Требиња. О пореклу, одакле који род тачно долази, можемо касније детаљно, ако исти буду тестирани.Znam da je to tako. Ali ta pretumbavanja srezova i opština jako nam prave probleme u istraživanjima. Kad pravimo spisak dobrovoljaca iz Balkanskih i Prvog svjetskog rata imamo grdne jade da to sastavimo kako treba. Pretražuješ arhive i svi Popovci zavedeni kao da su Ljubinjci. Mi ih stavimo na svoj spisak, ali i trebinjsko udruženje na svoj. Tako je i sa američkim emigrantima, tako je sa žrtvama Drugog svjetskog rata. Onda ljudi imaju problem i sa dokumentima. Stariji Popovci vade dokumente u Ljubinju mlađi u Trebinju. Krštenice su uglavnom u Ljubinju, jer i sada Popovo pripada ljubinjskoj parohiji.
Znam da je to tako. Ali ta pretumbavanja srezova i opština jako nam prave probleme u istraživanjima. Kad pravimo spisak dobrovoljaca iz Balkanskih i Prvog svjetskog rata imamo grdne jade da to sastavimo kako treba. Pretražuješ arhive i svi Popovci zavedeni kao da su Ljubinjci. Mi ih stavimo na svoj spisak, ali i trebinjsko udruženje na svoj. Tako je i sa američkim emigrantima, tako je sa žrtvama Drugog svjetskog rata. Onda ljudi imaju problem i sa dokumentima. Stariji Popovci vade dokumente u Ljubinju mlađi u Trebinju. Krštenice su uglavnom u Ljubinju, jer i sada Popovo pripada ljubinjskoj parohiji.
Не видех на списку Деретиће из Ораховца код Требиња.
Јесу ли они од Александра Карановића? :P
Свака част за списак, Небо!
Наравно, овде је већина пореклом са простора ЦГ. Мислим да акценат треба да буде на старим херцеговачким породицама (свакако ће се видети веза са становништвом Црне Горе).
Свака част за списак, Небо!
Наравно, овде је већина пореклом са простора ЦГ. Мислим да акценат треба да буде на старим херцеговачким породицама (свакако ће се видети веза са становништвом Црне Горе).
Подржавам тестирање херцеговачких родова. Целих 200 хаплотипова било би више него довољно за генетско мапирање тог подручја, што је одлична ствар.
Мислим, међутим, да се неће појавити бог зна каква изненађења, јер већ има довољно тестираних са тог подручја. Само ћемо сад тачно знати како су распоређени носиоци хаплотипова.
Небојша је већ навео које хаплотипове имамо у Ерцеговини, значи мапираћемо R1a M458 типа "Драшковићи из Сливља", R1a "Шаренци" и можда још "Кадијевића", онда пуно I1 P-109 и можда још неки I1 Z63, па неколико различитих родова I2-S и бар један I2-N (тип "Михић"), "бањански" N1a, неколико E V-13 типова, можда још Ј1 из Стоца.
Тешко да ће бити J2b1 јер им је матица далеко у Потарју. Ако стварно има неког од Пјешиваца онда би се појавио и J2a M92, и то би било то. Херцеговина је 1910. године имала 91 хиљаду Срба.Тадашњи просечан број људи по једном дому био је 6, значи око 15 хиљада домова, при чему је јасно да у родовском друштву читаве групе породица имају истог претка, што значи максимално хиљаду породица. Тестирање отприлике петине укупног броја породица био би апсолутни рекорд за једну територију.
Мислим да акценат треба да буде на старим херцеговачким породицама
Да се Небо пита он би већином ове које је навео тестирао, а а ради реда узео би који хаплотип од старог становништва. Невероватан је Небе ;D .
O Toholjima knjigu piše književnik Miroslav Toholj. I mi Likići imamo predanje da potičemo od Živka Cerovića. Slavimo Đurđevdan.Да ли си тестиран?
Родови који, по предању, потичу од племена Никшића:Ово може бити јако битно за коначан закључак и потврду хаплотипа Никшића. Досадашњи резултати нам дају податак да је у питању И2а Динарик Југ.
Кокољ Гацко Свети Лука
Милобратовић Билећа Свети Лука
Радан Невесиње, Гацко Свети Никола
Рогановић Требиње Свети Јован
Саматовић Невесиње Свети Никола
Скочајић Билећа, Невесиње Свети Симеон
Суџум Билећа, Гацко Свети Лука
Шешлија Гацко Свети Лука
Шиљеговић Гацко Свети Лука
Шурбат Требиње Свети Јован
Из Полимља:Ако се икада буде организовало тестирање мтДНА добровољно се пријављујем да узмем брис од лепе Гаге!!! :D
Косјерина Љубиње Свети Никола
Родови који потичу из Риђана:Пиљевић је јако ретко и необично презиме па се питам да ли можда имају везе са Пиљевићима из околине Никшића који су потомци Тоље са Кчева.
Пиљевић Билећа, Љубиње Свети Лука
Ако се икада буде организовало тестирање мтДНА добровољно се пријављујем да узмем брис од лепе Гаге!!! :D
Ово може бити јако битно за коначан закључак и потврду хаплотипа Никшића. Досадашњи резултати нам дају податак да је у питању И2а Динарик Југ.
Из области племена Ровца:За ову породицу би ми било веома занимљиво да сазнам хаплотип, али претпостављам да се највероватније радио о неком стариначком роду које се иселило из Роваца. У веома великом проценту исељени Никшићи су углавном чували своју славу св. Лука.
Спаић Требиње Свети Јован
Самарџић сва места Ђурђевдан, Аранђеловдан, Свети ЈованОни су према предању Орловићи.
Они су према предању Орловићи.
Ал си наиван :DСумњам да она то зна, а и за брис бих имао ''кваран план''! ;) ;)
Али ти њен брис не значи ништа. Зато, Гага да ти доведе неког мушког рођака за брис, па док се ти будеш тиме бавио, ја ћу с њом негде на пиће, да се не досађује девојка ;)
Родови који потичу од старог племена Пилатоваца у источној Херцеговини, сви славе Ђурђевдан:
Можда је од интереса, да је у југоисточној Пољској презиме Пилат учестало.
https://en.wikipedia.org/wiki/Pilat
А можда, кад боље размислим, ту постоји и неки словенски корен.
Руски пыль (малоруска - украјинска верзија: пил) значи прашина.
Meni zvuči slovenski. Da li je od ove sitne "pil" prašine i reč pile? Inače, reč kukurikati (onomatopeja) i ružna reč za muški polni organ su istog porekla (korena).
Meni zvuči slovenski. Da li je od ove sitne "pil" prašine i reč pile? Inače, reč kukurikati (onomatopeja) i ružna reč za muški polni organ su istog porekla (korena).
Баш тако. А у вези са глаголом пилити.Из истог коријена је и ријеч опиљак.
Битан податак - Штрбац (1335). А у којој повељи/документу су поменути?У "Дечанској хрисовуљи I" налазе се ове породице:Даиновић, Бранковић, Павловић, Шапрановић, Богдановић, Братичевић, Драгославић, Негојевић, Прибичевић, Прамовић, Беројевић, Хранетић, Тољеновић, Хранчић, Штрбац , Братомилић, Буднић, Доброшевић, Грубшић, Брадиновић, Богутовић, Љубславић, Љиљановић, Вилчић, Станшић, Милгост, Маглић, Драговић, Срдановић, Добрић, Милојевић и још неке којих нема у прегледаним дубровачким архивским књигама. -Новак Мандић Студо, Српске породице војводства светог Саве, стр. 64
Требало би мало обухватити и столачке, мостарске, чапљинске родове...Администратори ће, наравно, одлучити да ли ће се обухватити столачки, мостарски и чапљински родови, али мени лично би то било изузетно интересатно, јер очекујем да би се јавили још неки Ј1 који припадају нашем кластеру.
Администратори ће, наравно, одлучити да ли ће се обухватити столачки, мостарски и чапљински родови, али мени лично би то било изузетно интересатно, јер очекујем да би се јавили још неки Ј1 који припадају нашем кластеру.Stolački muslimani Šarići pričaju da su od Mihića sa Poplata.
Свеједно, акција је за сваку похвалу, и с обзиром да јако много становништва Србије, Босне, па и Хрватске, води поријекло из ових крајева, а имајући у виду и то да је област релативно слабо генетски обрађена/испитана, мислим да ће резултати бити јако интересантни за припаднике свих хаплогрупа. Штета је што ће усљед техничких ограничења лабораторије бити испитан мањи број маркера, али ће се бар припадност разним гранама моћи добро одредити.
Било би интересантно ако се појави неки Ј1 Пф7263+ који је источније од Стоца, још би било боље када би био дио неког већег огранка становништва.
У сваком случају, акција за сваку похвалу!
Администраторима свака част!
Stolački muslimani Šarići pričaju da su od Mihića sa Poplata.
Николићи су средњевековна хумска властела,потомци великог жупана Николе,праунука хумског кнеза Мирослава,брата Стефана Немање.Након пада Херцеговине,одлазе у Трешњево у Цуцама.Након неког времена у овом пограничном месту у ком Цуце нису хтели да живе, враћају се у Херцеговину али под другим презименима :Кнежевић,Дамјановић,Серден и Шупљеглав.Славе други дан Духова.Прва два презимена су честа и код Срба и Хрвата,док за презиме Шупљеглав због специфичности и ретке славе верујем да постоји само ово једно братство за које сам уверен да је кључ за решење днк Немањића.У телефонском именику видим да их има и у БГ.Ima ih i okolini Mostara, a što se Nikolića humski tiče i neki katolički Rodovi u Popovu pripovjedaju da su od njih, na primjer Matići iz sela Dubljana. Ja sam po internetu nalazio urnebesne konstrukcije tipa da Nemanjići potiču ud moje porodice, tj Likića iz Ljubinja. Tipa Likići su potomci Likinija a neki Ljubomir Likić je prađed Stefana Nemanje.
Велика је вероватноћа да има католика,потомака Николића и Немањића.Горе сам навео Кнежевиће и Дамјановиће,а један Damyjanovich је чак и покренуо тему: y - днк Немањића са одличним уводом.С тим у вези Љубомир се у старим родословима заиста спомиње као чукундеда Завидин(Давидов) и Стефана Немање.Што се тиче презимена Ликић,оно ме од свих презимена највише асоцира на племе Ликицки иако је аутор теме :Захумски Лицики ... означио Кадијевића и мене као могуће припаднике овог племена са реке Висле.Da li taj testirani Kadijević pripada ovim Kadijevićima iz Slivna odnosno Mihalja u južnoj Dalmaciji? Vidim označen kao Mostarac!
Николићи су средњевековна хумска властела,потомци великог жупана Николе,праунука хумског кнеза Мирослава,брата Стефана Немање.Након пада Херцеговине,одлазе у Трешњево у Цуцама.Након неког времена у овом пограничном месту у ком Цуце нису хтели да живе, враћају се у Херцеговину али под другим презименима :Кнежевић,Дамјановић,Серден и Шупљеглав.Славе други дан Духова.Прва два презимена су честа и код Срба и Хрвата,док за презиме Шупљеглав због специфичности и ретке славе верујем да постоји само ово једно братство за које сам уверен да је кључ за решење днк Немањића.У телефонском именику видим да их има и у БГ.
Molim izvor za ovo. Kod Milićevića ("Hercegovačka prezimena") za Kneževiće piše nešto slično, ali mi liči na romantizovanu porodičnu legendu. Inače, ovde ima neki Knežević iz Gacka, testiran kao R1a: https://www.familytreedna.com/public/dinaric_alps_dna/default.aspx?section=yresults
Поменух већ на теми "Крајишки Срби - генетика" генетску слику Старе Херцеговине. Није превелики узорак, свега 56 људи (Срби) са простора данашње и ЦГ Херцеговине.
(https://s30.postimg.org/p0uu98m6p/I2a1.jpg) - I2a Динарик (S=Динарик Север)
(https://s30.postimg.org/s6ffzg4sx/image.jpg) - I1 (P109)
(https://s30.postimg.org/qotznw029/E1b1.jpg) - E1b
(https://s30.postimg.org/lqbj6h2kx/R1a.jpg) - R1a (Z=Z280, M=M458)
(https://s30.postimg.org/78ebyhb9t/R1b.jpg) - R1b
(https://s30.postimg.org/nsc0kq0k1/N1a1.jpg) - N1a
(https://s30.postimg.org/f8smmys7l/j2b.jpg) - J2b (M205)
(https://s30.postimg.org/735iroxn5/j2a1.jpg) - J2a (M92)
(https://s30.postimg.org/j3qysf51t/image.jpg) - J1c
(https://s27.postimg.org/ahofuec4j/image.jpg)
I2a - 15
E1b - 12
R1a - 8
N1a - 6
I1 - 5
J2b - 4
J2a - 3
J1 - 2
R1b -1
Треба напоменути да добар део E1b (Орловићи убедљиво најзаступљенији род) води порекло са простора Старе ЦГ. Исто се може рећи и за J2a, а Зековић R1a из Ускока је, према предању, са истока ЦГ (Кучи). Остали, мање-више, углавном воде порекло са простора Старе Херцеговине.
Биће интересантно видети резултате из Херцеговине. Ако је судити по овим резултатима, али и тестираним породицама, треба очекивати значајно присуство I2a, E1b, R1a и I1.
Radoši slave Svetog Savu, kao i njihove komšije Dutine. Tu se javlja problem. Dutina ima u bilećkom kraju, jedni slave Šćepandan a drugi Nikoljdan, a ovi naši ljubinjski Svetog Savu. Ljetos smo u jednom starom zapuštenom groblju pronašli spomenik popa Damjana Dutine koji je umro 1800-te.
[Радош из Опличића, старином из Крушева код Стоца слави Светог Јована. И ови Спаићи нису из Роваца него из Ровина, из Цуца. Ту је Козић направио грешку кад је уписивао предање.]
Не знам, само сам навео шта каже Милићевић. По њему, славе Светог Николу.Радоши из Крушева код Стоца славе Светог Јована.
За ову породицу би ми било веома занимљиво да сазнам хаплотип, али претпостављам да се највероватније радио о неком стариначком роду које се иселило из Роваца. У веома великом проценту исељени Никшићи су углавном чували своју славу св. Лука.Они нису из Роваца. То је Козић направио грешку у својој књизи. Они су из Ровина, из Цуца. И према Ердељановићу и према Лубурићу требали би бити од Бандића, што значи Орловићи. Раније су се презивали Спахићи.
Ima ih i okolini Mostara, a što se Nikolića humski tiče i neki katolički Rodovi u Popovu pripovjedaju da su od njih, na primjer Matići iz sela Dubljana. Ja sam po internetu nalazio urnebesne konstrukcije tipa da Nemanjići potiču ud moje porodice, tj Likića iz Ljubinja. Tipa Likići su potomci Likinija a neki Ljubomir Likić je prađed Stefana Nemanje.Ако ћемо вјеровати Божидару Кљајевићу ми већ имамо хаплотип Немањића. Он је нашао да су мушки потомци Немањића Зуровци, а њихов хаплотип је Е1б1б1.
Ако ћемо вјеровати Божидару Кљајевићу ми већ имамо хаплотип Немањића. Он је нашао да су мушки потомци Немањића Зуровци, а њихов хаплотип је Е1б1б1.Kљајевић је начитан али се све то код њега углавном ослања искључиво на предања, тако да треба са доста резерве узимати те његове закључке.
http://hercegovci.rs/potomci_nemanjica.php
Kљајевић је начитан али се све то код њега углавном ослања искључиво на предања, тако да треба са доста резерве узимати те његове закључке.Наравно. Исто као и Ашкраба. Свашта ту има, разних информација, при чему сваку треба провјерити. Али обојица наводе да се проучавањем породица баве преко 30 година, тако да са те стране то би се требало уважити. А опет имају доста контрадикторних података. Рецимо мени су за поријекло мог презимена рекли различито. А ја опет мислим да је сасвим трећа опција мог даљег поријекла. Када би неко имао времена ваљало би узети њихове радове и резултате днк истраживања да се направи нека анализа колико су тачни подаци, а колико не. Да се види колико су озбиљни истраживачи. Доста тога би требао ријешити резултати херцеговачког тестирања.
Наравно. Исто као и Ашкраба. Свашта ту има, разних информација, при чему сваку треба провјерити. Али обојица наводе да се проучавањем породица баве преко 30 година, тако да са те стране то би се требало уважити. А опет имају доста контрадикторних података. Рецимо мени су за поријекло мог презимена рекли различито. А ја опет мислим да је сасвим трећа опција мог даљег поријекла. Када би неко имао времена ваљало би узети њихове радове и резултате днк истраживања да се направи нека анализа колико су тачни подаци, а колико не. Да се види колико су озбиљни истраживачи. Доста тога би требао ријешити резултати херцеговачког тестирања.
Мени је довољно кад видим неке закључке као нпр. када неке породице са презименом Кљајић везује за морачке Кљајиће само на основу тога што можда ти имају предање да су пореклом из Црне Горе, или кад нпр. своје Кљајевиће повезује са Кљајићима из Мораче, а ''Кљајо'' је могао бити свако ко је у то време имао неку телесну ману везану за деформитет руке. То би било исто као када би све оне са презименима Топаловић, Белић, Ћоровић, Брковић повезивали да су истог порекла.Слажем се у потпуности. Управо због тога човјек изгуби повјерење и како онда разлучити оне корисне информације које наводи и које би могле бити тачне од ових нетачних. Управо због тих произвољних закључивања и нагађања човјек изгуби кредибилитет. Моје Спахиће је доводио везу са муслиманима Јакуповићима из Подгорице, а кад сам га питао за извор, да ли то игдје пише наводио ми је неко дјело гдје се то не спомиње. Наравно да ја прихватам истину ма каква била само мора бити поткријепљена неким писаним доказима. Рецимо Спахићи муслимани из Гацка су од Јакуповића из Подгорице, који са великом сигурношћу могу да кажем немају никакве везе са Србима Спахићима. И он је тако повезао ствари за моје Спахиће, површно и аматерски. Тако је слично и код Ашкрабе. Он ме је повезао са Петричићима. Осим код њега нигдје то више нисам нашао.
Ако ћемо вјеровати Божидару Кљајевићу ми већ имамо хаплотип Немањића. Он је нашао да су мушки потомци Немањића Зуровци, а њихов хаплотип је Е1б1б1.
Слажем се у потпуности. Управо због тога човјек изгуби повјерење и како онда разлучити оне корисне информације које наводи и које би могле бити тачне од ових нетачних. Управо због тих произвољних закључивања и нагађања човјек изгуби кредибилитет. Моје Спахиће је доводио везу са муслиманима Јакуповићима из Подгорице, а кад сам га питао за извор, да ли то игдје пише наводио ми је неко дјело гдје се то не спомиње. Наравно да ја прихватам истину ма каква била само мора бити поткријепљена неким писаним доказима. Рецимо Спахићи муслимани из Гацка су од Јакуповића из Подгорице, који са великом сигурношћу могу да кажем немају никакве везе са Србима Спахићима. И он је тако повезао ствари за моје Спахиће, површно и аматерски. Тако је слично и код Ашкрабе. Он ме је повезао са Петричићима. Осим код њега нигдје то више нисам нашао.
Камо среће да су само Ашкраба и Кљајевић у криву. У последњих пет-шест година, како овдје долазе ДНК разултати, можемо видјети да ни Цвијић, ни Ердељановић, ни Дедијер, ни Бачко, ни приче с кољена на кољено, нису баш у свему били у праву ;).
Kљајевић је начитан али се све то код њега углавном ослања искључиво на предања, тако да треба са доста резерве узимати те његове закључке.
Радоши из Крушева код Стоца славе Светог Јована.Да, али ови Радоши који су тестирани славе Св. Саву, ови Радоши из Крушева веле да су Надаждини.
Видјели смо на примјеру Богуновића да Кљајевићеве теорије не пију воде. Наиме, он Зуровце доводи у везу с Богуновићима, и да воде поријекло од Богуна Немањића. Није јасно, од којег од познатих Немањића води поријекло наводни Богун Немањић. Даље, видјели смо да је род Богуновића генетски доста "шарен", тако да ни Скарић ни Карановић нису баш у праву. Има ту свега: од Ј2а (Адамовић, Цвјетићанин и наводно Богуновић), Н1а (Шкундрић), Е1б (Зуровац и Пјанић), И2а Динарик Југ (Марчета и Мазалица).
Ништа без тестирања!
Најновији пресек за црногорску и данашњу Херцеговину (област Старе Херцеговине), без Пријепоља и околине.I2a је нижи од очекиваног, E-V13 је у границама очекиваног, R1a је мало нижи од очекиваног, а за I1a се и претпостављало да ће се кретати у тим процентима, тешко да може пасти испод 10%.
Користио сам податке са карте коју је приложио "Висока Крајина".
I2a Dinaric (33) - 32%
I2a DS - 26.2%
I2a DN - 2.9%
I2a Dinaric - 2.9%
E1b (15) - 14.6%
I1 (13) - 12.6%
I-P109 - 11.7%
I-Z63 - 1%
R1a (11) - 10.7%
R-Z280 - 6.8%
R-M458 - 3.9%
N2 (10) - 9.7%
J2b (8 ) - 7.8%
J-M205 - 6.8%
J-M241 - 1%
J2a-M92 (8 ) - 7.8%
R1b-U152 (3) - 2.9%
J1c (2) - 1.9%
Међу данашњим становницима Старе Херцеговине има сигурно пуно досељеника из Старе Црне Горе, Брда, Зете, итд. Међутим, има вероватно и пуно потомака старијег становништва, такорећи Косачине екипе. )
Треба ово упоредити са генетском сликом Крајине. Рекао бих да има одређених поклапања.
I2a је нижи од очекиваног, E-V13 је у границама очекиваног, R1a је мало нижи од очекиваног, а за I1a се и претпостављало да ће се кретати у тим процентима, тешко да може пасти испод 10%.
Јесте да је мали узорак, али ови проценти су најсличнији северној Далмацији.
У северној Далмацији има мало више I2a, E-V13, мало мање N2, а R1a, I1 и J2b су подједнако заступљене.
Разлике су мале, једина битнија разлике је што J2a није пронађена у северној Далмацији, а у Старој Херцеговини је заступљена са солидних 7,8%.
Рекао бих да је висок проценат I1 очекиван за ове крајеве. Када би узели у обзир тестиране из Пријепоља и околине, такође би био висок.У северној Далмацији је тренутно оваква ситуација (узорак 50)
Ова подграна J2a постоји и у Крајини, али је знатно слабије заступљена. Један од разлога може бити и планско тестирање појединаца из Пјешиваца и околине.
У северној Далмацији је тренутно оваква ситуација (узорак 50)
I2a - 36%
E-V13 - 18%
I1 - 14%
R1a - 10%
J2b- 10%
N - 6%
R1b - 4%
J1 - 2%
Мали је узорак у оба случаја, али тренутно северна Далмација и Стара Херцеговина имају сличне проценте хаплогрупа.
За северну Далмацију сам готово сигуран да ће I2a да порасте, а верујем да ће порасти и у Старој Херцеговини, ипак би Стара Херцеговина требала да има знатно више I2a од црногорског просека, а сад је тек мало изнад црногорског просека.
Слично, у праву си.У Старој Херцеговини би требало да има више N1a, I1 и E-V13, а мање I2a и R1a него у источној Херцеговини, то налаже логика.
Требала би по некој логици С. Херцеговина да има више I2a, али очито тамо проценат ове хг смањују управо ове подгране које су солидно заступљене (I1, N1a, J2b, итд.), а које су се шириле са великим родовима/племенима Старе Херцеговине, Бањанима/Пивљанима, Дробњацима/Кричима, итд, итд.
У Старој Херцеговини би требало да има више N1a, I1 и E-V13, а мање I2a и R1a него у источној Херцеговини, то налаже логика.Има доста више I2a од E-V13 u istočnoj Hercegovini
Међутим тренутно изгледа да су I2a и E-V13 подједнако заступљене у Старој и источној Херцеговини, што није очекивано.
Стара Херцеговина је српска област са највишим процентом J2a, а уз Лику и са највишим процентом N1a.
Нико није очекивао овако сложену генетску слику српског дела Херцеговине.
Херцеговина је по мени за сад највеће изненађење од свих области које су генетски обрађиване, годинама у назад сам слушао од многих како ће у српској Херцеговини бити око 60% I2a, али ништа од тога, изгледа да су све покупили западни Херцеговци. ;D
Има доста више I2a од E-V13 u istočnoj Hercegovini
Свевлад је вероватно мислио на то да је исти однос ових хг у источној и старој Херцеговини. Не да је E-V13 јача од I2a.Тачно.
Свевлад је вероватно мислио на то да је исти однос ових хг у источној и старој Херцеговини. Не да је E-V13 јача од I2a.Сачекајмо резултате! Сад иде Љубиње. Од 5 случајних узорака, који нису сакривени имамо 4 I2-PH908 и само један E-V13.
Сачекајмо резултате! Сад иде Љубиње. Од 5 случајних узорака, који нису сакривени имамо 4 I2-PH908 и само један E-V13.
Није Љубиње сва Херцеговина, Вуче. Не верујем да ће се нешто драстично променити. Сачекаћемо. Колико год буде излазила I2a, излазиће вероватно и остале хаплогрупе.Није, али је у Љубињу узет велики узорак, а оно што ја знам и што још слутим проценат Динарика би могао бити преко 70 %.
Ако гледамо само источну Херцеговину, у коју спада и општина Љубиње, I2a не иде много даље од 35%. Узорак додуше није велики, 30-40 људи. Како ситуација одмиче, назире се да је проценат I2a у многим српским крајевима у оквиру оног просека 33-35%.
Није, али је у Љубињу узет велики узорак, а оно што ја знам и што још слутим проценат Динарика би могао бити преко 70 %.
Није, али је у Љубињу узет велики узорак, а оно што ја знам и што још слутим проценат Динарика би могао бити преко 70 %.
Кад сам рекао у многим српским крајевима, мислио сам на веће области/регије. У овом случају конкретно на источну Херцеговину. На локалу наравно може бити оваквих одступања. Добар пример је I1 у Пријепољу.Високи проценти Динарика ће се распростирати и по Попову и Требињу. Добар ти је примјер са Пријепољем, али мислим да смо И1 већ добро испуцали :)
Тешко ће на основу онога што имамо у литератури о пореклу родова бити око или преко 70% И2а у Љубињу.Већ ту има тестираних Динараца, и то само њих! :) А додај још Баља, Вртикапу, Јахуру и Брборића. Остаје за сада усамљени Ћоровић.
Љубиње:
1. Јањић, Банчићи (Љубиње), Ђурђевдан
2. Буквић, Убоско (Љубиње), Свети Јован
3. Ђурић, Жабица (Љубиње), Свети Јован
4. Рудан, Горња Дубока (Банчићи, Љубиње), Ђурђевдан
5. Павић, Влаховићи (Љубиње), Аранђеловдан
6. Домазет, Влаховићи (Љубиње), Никољдан
7. Шушић, Пустипуси (Љубиње), Ђурђевдан
8. Сулавер, Жабица (Љубиње), пре 200 година дошли из Лађевића (Мокра Груда), Ђурђевдан
9. Дангубић, Жрвањ (Љубиње), Аранђеловдан
10. Лечић, Жрвањ (Љубиње), Аранђеловдан
11. Медан, Храсно (Убоско, Мириловићи), Јовањдан
12. Чолић, Влаховићи, Аранђеловдан
13. Круљ (старо презиме Капор), Ранковци (Љубиње, Мириловићи), Јовањдан
14. Богдановић, Убоско (Љубиње), Ђурђевдан
15. Поповић, Бјелошев До (Љубиње), Ђурђевдан
16. Ковач, Влаховићи (Љубиње), раније Билећа, Јовањдан
17. Драпић, Жабица (Љубиње), Михољдан
18. Јањић, Банчићи (Љубиње), Ђурђевдан
19. Пецељ, Дубочица (Љубиње), Ђурђевдан
20. Турањанин, Љубиње (предање да су од Крње Јеле, Никшић), Св. Стефан
21. Пешут, Градац (Љубиње), Јовањдан
22. Козић, Љубиње, Ђурђевдан
23. Попара, Љубиње, Никољдан
24. Слијепчевић, Доња Ивица (Љубиње), Ђурђевдан
25. Телебак, Жабица (Љубиње), Никољдан
26. Радић, Мелијев До (раније Домашево), Ђурђевдан
27. Ликић, Љубиње, (раније Шума Требињска?), Ђурђевдан
28. Будинчић, Будин До (Ц. Гора), Аранђеловдан
29. Тохољ, Хргуд (Крајпоље, Билећа), Ђурђевдан
30. Топаловић (раније Тохољ?), Хргуд (потичу из Пиве), Ђурђевдан
31. Шешељ, Орахов До, Лучиндан
32. Радош, Берковићи, из Куча, Свети Сава
33. Гордић, Изгори (Гацко), Св. Стефан Дечански
Биће овде доста И1, Ј1 итд.
https://postimg.org/image/ysw3b9hn9/
Браво Висока Крајино, то су међе Војводства од Светога Саве, а кад буду пристигли Херцеговци, има карта да поплави као Јадран! ;)
Што се тиче Динарика, иако је мали узорак али за сад Кордун и Банија дебело шију остале српске области.tu ce Jos cak i rasti ubedjen sam... ne bi me cudilo da bude 48-50% dinarika I oko 20% R1a... Mogla bi jedino haplogrupa G2 da se pojavi u nekom procentu gore pa eventualno malo umanji, ali to je to.
Мислим да је западна Србија доста изнад српског просека, али она се убраја у централну Србију, а у централној Србије је Динарик у границама српског просека.
Већина осталих српских крајева су у границама српског просека што се тиче Динарика, а Црна Гора, Босанска Крајина и Лика су испод просека.
Узимам да је српски просек око 35%, што је тренутно стање.
Jedino sto buni (ne samo mene) jeste crnomsnjast izgled gotovo iskljucivo kod Hrvata u Hercegovini a oni imaju najvise I2a sto nikako nije logican splet dogadjaja onda , plus pravoslavno I2a stanovnistvo Banije/Korduna, pa i hercegovine (tu racunam I Srbe iz Mostara I okoline) su znatno svetliji od katolika/Hrvata... primer Dragan Dzajic sap.Hercegovina, Dusko Bajevic itd... mahom Smedji svetlooki dinarci. Izgled Hrvata u tim krajevima mi je enigma .
Jedino sto buni (ne samo mene) jeste crnomsnjast izgled gotovo iskljucivo kod Hrvata u Hercegovini a oni imaju najvise I2a sto nikako nije logican splet dogadjaja onda , plus pravoslavno I2a stanovnistvo Banije/Korduna, pa i hercegovine (tu racunam I Srbe iz Mostara I okoline) su znatno svetliji od katolika/Hrvata... primer Dragan Dzajic sap.Hercegovina, Dusko Bajevic itd... mahom Smedji svetlooki dinarci. Izgled Hrvata u tim krajevima mi je enigma .Pa tesko je to generalizovati.Eto uzmi poznate hercegovce Hrvate,Mamice,Bandica,Cilica,Ivanisevica,Dinu Radju itd. Nisu bas crni nesto :)
Бићеш у ћорсокаку док год будеш повезивао изглед са Y-DNK. А и није баш све тако како си рекао, али ајде. ;)pa ja ne bezim od toga :) Zato I pitam ovde:) kako je moguce tako nesto, ako pogledamo sveukupnu genetiku I karakteristike koje bi odredjene haplogrupe trebalo da ispoljavaju hm, meni je bas cudno, ja kao laik to ne mogu da odgonetnem. Msm ima hiljadu verzija koje mogu biti , pitanje je samo koliko su logicne. :)
Pa tesko je to generalizovati.Eto uzmi poznate hercegovce Hrvate,Mamice,Bandica,Cilica,Ivanisevica,Dinu Radju itd. Nisu bas crni nesto :)dobar deo njih spada pod dalmaciju ? Mada verovatno si u pravu. Ja I Svevlad smo pricali o tome, pa je nekako ispalo da su ipak malo tamniji od ocekivanog:)
pa ja ne bezim od toga :) Zato I pitam ovde:) kako je moguce tako nesto, ako pogledamo sveukupnu genetiku I karakteristike koje bi odredjene haplogrupe trebalo da ispoljavaju hm, meni je bas cudno, ja kao laik to ne mogu da odgonetnem. Msm ima hiljadu verzija koje mogu biti , pitanje je samo koliko su logicne. :)
dobar deo njih spada pod dalmaciju ? Mada verovatno si u pravu. Ja I Svevlad smo pricali o tome, pa je nekako ispalo da su ipak malo tamniji od ocekivanog:)Ma sve su to korijeni hercegovina.I u Zagrebu su polovina najmanje starinom iz Hercegovine.
Jedino sto buni (ne samo mene) jeste crnomsnjast izgled gotovo iskljucivo kod Hrvata u Hercegovini a oni imaju najvise I2a sto nikako nije logican splet dogadjaja onda , plus pravoslavno I2a stanovnistvo Banije/Korduna, pa i hercegovine (tu racunam I Srbe iz Mostara I okoline) su znatno svetliji od katolika/Hrvata... primer Dragan Dzajic sap.Hercegovina, Dusko Bajevic itd... mahom Smedji svetlooki dinarci. Izgled Hrvata u tim krajevima mi je enigma .1. Не можеш повезивати изглед са Y-ДНК.
1. Не можеш повезивати изглед са Y-ДНК.
2. Мани се личних запажања и жеља, поготово форумашке антропологије. Њима овдје није мјесто. Католици Босне су чак и најсвјетлији (макар што се коже тиче) од све три групе, супротно твојим тврдњама. Ово нису никаква лична запажања, већ чињенице из антрополошких истраживања:
The Catholics are likewise the tallest and the lightest skinned; being the oldest population in the region in point of conversion, and the least affected by outside influences, the Catholic element preserves both a pre-Slavic and a pre-Turkish racial configuration more completely than do the partisans of Orthodoxy or Islam.
(The Races of Europe)
Баш сам сад хтео да се позовем на Куна који, поред тога што је био врсни антрополог, као да је био и одличан историчар, па се његове тврдње поклапају и са оним што нам је генетика данас донела (миграције појединих народа и сл.). Стварно је човек био научник и по.
Bio je upravo suprotno od svega onoga što si naveo, a uz to još i rasista, pseudonaučnik i šarlatan koji je pisao o krajevima koje nikad nije ni posetio.
Крајина је стара словенска реч за земљу.
Крајина је стара словенска реч за земљу.
Мислим да означава граничну земљу.
Речи "крајина" и "украјина" би требале значити нешто као: округ-територија-регија на периферији.Украјина је еквивалент наше Крајине, а Козаци имају пуно сличности са нашим Крајишницима (Граничарима).
Мислим да чак и неме везе са граничном земљом, јер је добила име по крају (пејзажу, области).
The Serbo-Croatian word krajina derives from Proto-Slavic *krajina, derived from *krajь, meaning "edge", related to *krojiti, "to cut";[1][2] the original meaning of krajina thus seems to have been "place at an edge, fringe, borderland", as reflected in the meanings of Church Slavonic краина, kraina,[2] and Old East Slavic окраина, okraina.[3]
In some South Slavic languages, including Serbo-Croatian and Slovene, the word krajina or its cognate still refers primarily to a border, fringe, or borderland of a country (sometimes with an established military defense), and secondarily to a region, area, or landscape.[2][4] The word kraj can today mean an end or extremity, or region or area. Archaically extrapolated, it could mean "army" or "war";[4] this meaning developed from the earlier meaning of "borderland" in a manner analogous to the French word campagne.[2] The term is equal to German Mark and French marche.[5]
In other Slavic languages (including the Chakavian and Kajkavian dialects of Serbo-Croatian), the term has other meanings, either a territorial name (cf. Krajna in Poland, from Old Polish kraina, meaning region, borderland, extremity[2]) or word with meaning "a land, landscape" (e.g. in Slovak, Czech or Sorbian).
Ја мислим да је ипак реч о "крајњој земљи", дакле земљи да самом крају неке теиторије.
Зато је Хапсбурзима Војна Крајина била баш тамо - на самом крају.
Украјина је била сами крај руских земаља, што би Енглези рекли - borderland.
Тако и ми данас имамо Тимочку Крајину, која је са самом нашем источном крају.
Као што видимо, обликом Крајина у словенским језицима увек се означава нека гранична област.
Наравно, сасвим је могуће и да грешим и да постоје неке "Крајине" које су у средишту неке територије, а не на крају.
Мислим да си у праву, Крајина је крајња или рубна земља.
In other Slavic languages (including the Chakavian and Kajkavian dialects of Serbo-Croatian), the term has other meanings, either a territorial name (cf. Krajna in Poland, from Old Polish kraina, meaning region, borderland, extremity[2]) or word with meaning "a land, landscape" (e.g. in Slovak, Czech or Sorbian).
Али, видиш, у чешком, словачком и лужичкосрпском, реч "крајина" стварно означава крајолик.
Значи, и Зрно је био у праву на неки начин. :)
Наравно и ми кажемо мој крај, наш крај...у значењу места, пејзажа, крајолика, иако не живимо на граничном подручју, то није спорно, само то није изворно, већ изведено значење, барем по етимолошким речницима које сам читао.
Херцеговина, без ЦГ Херцеговине
I2-PH908
Суботић, Гацко
Брборић, Љубиње
Баљ, Љубиње
Пантић, Невесиње
Јахура, Љубиње
Вртикапа, Љубиње
Пејовић, Фоча
Милићевић, Херцеговина
Куљић, Билећа
Кљајић, Невесиње
Авдаловић, Невесиње
Крстовић, Требиње
Вицо, Требиње
Нинковић, Требиње
Карадеглија, Мостар
I2-CTS10228
Ћук, Чапљина
Михић, Чапљина
I2a (23andMe)
Маслеша, Требиње
Брстина, Чапљина
R1a-Z280>YP4278
Шаренац, Билећа
Стајић, Невесиње
Бован, Мостар
Елез, Калиновик
R1a (23andMe)
Иваковић, Невесиње
Пјешчић, Гацко?
R1a-M458>L1029
Драшковић, Гацко
Радовић, Фоча
R1a-Z280>L1280
Марић, Мостар
R1a-Z280>YP237
Кадијевић, Мостар
E-V13>Z5017
Вујовић, Билећа
Бјелица, Билећа
Пејановић, Мостар
E-V13
Ћоровић, Љубиње
Копривица, Гацко
E1b
Братић, Билећа?
Зуровац, Чапљина
I1-P109
Радовић, Фоча
Милићевић, Билећа
Бошковић, Гацко
Ашкрабић, Гацко
Магазин, Коњиц
R1b-U152
Мучибабић, Гацко
Ђерић, Херцеговина (23andMe)
J1-PF7263
Михић, Столац
Ружић, Столац
J2a-M92
Рајчевић, Требиње
Миливојевић, Берковићи
N2-Y6503
Ашкраба, Калиновик
J2b-M205
Супић, Гацко (23andMe)
Напомене:
- у Херцеговину урачунати и тестирани из Фоче
- Пјешчић R1a са 23andMe (БиХ) лако може бити у вези са недавно тестираним Јокановићем (Св. Стеван, порекло Херцеговина), дакле опет YP4278
- Ђерић R1b из Гајдобре (раније БиХ) је највероватније Херцеговац пореклом и по свему судећи постоји веза са Мучибабићима R1b-U152.
Када би овим резултатима придодали оне из црногорске Херцеговине (Стара Херцеговина), порастао би број N2, I1, J2b, J2a и E-V13 и то на рачун I2a и R1a.
Највеће одступање у односу на крајишке Србе нпр. постоји у оквиру R1a. У Херцеговини је доминантно заступљена подграна Z280>YP4278 уз нешто M458>L1029, док су у Крајини прилично заступљене Y280>Y2613 и M458>L1029.
Извор:
- Српски днк пројекат
- 23andMe
38,8% I2a. Oчeкивao биx бap 4% вишe...
Мислим да је и ово доста висок проценат, с обзиром да у Херцеговини има разгранатих родова који нису I2a. Нисам упоређивао колико се ови јавни резултати косе са оним што имамо на Херцеговчаком пројекту/мајском истраживању. Вероватно не пуно.Већи је проценат И2а сигурно.
Већи је проценат И2а сигурно.
Вероватно. Сад видех да је код Херцеговаца знатно виши проценат I2a (Херцеговачки днк подухват). Можда је нека средња вредност најближа истини. Видећемо на крају тестирања.
Који делови су више тестирани?
Ако има више узорака из западне, онда ће бити више I2a.
Ако има више узорака из источне, онда неће бити више I2a.
Ако је равномерно, онда ће бити између.
Ако се не варам, тренутно су више обрађени централни крајеви Херцеговине, или западни крајеви источне Херцеговине, да тако кажемо. Очекује се сад нешто више резултата из источнијих крајева.
Па да, то мислим, на западне крајеве Наше Херцеговине, не баш на Западну с великим словом З. :)Баш сам гледао списак. И2а ће или да расте или да остане на врло високом нивоу. Биће и пораст Е-V13
На крају ће проценат I2a у Херцеговини бити око 45% (од тога 35% PH908). Е-V13 мислим да неће прећи 15%,а реално је да буде око 12-13%.
Овај узорак на основу јавне базе јесте мали (49) али је, чини ми се, добро распоређен. Има доста тестираних из Требиња/Билеће, Гацка, Љубиња, Невесиња, Мостара, Фоче, Чапљине, итд. Стога мислим да је ово реалнија слика него она коју тренутно имамо на затвореном делу форума, где има пуно тестираних из једне области, док за неке крајеве још увек нису пристигли резултати.
Овај узорак на основу јавне базе јесте мали (49) али је, чини ми се, добро распоређен. Има доста тестираних из Требиња/Билеће, Гацка, Љубиња, Невесиња, Мостара, Фоче, Чапљине, итд. Стога мислим да је ово реалнија слика него она коју тренутно имамо на затвореном делу форума, где има пуно тестираних из једне области, док за неке крајеве још увек нису пристигли резултати.Неке хаплогрупе које на затвореном делу форума бележе ''солидан'' проценат су непостојеће овде, тако да сматрам да ће се боља статистика у јавности моћи правити на основу збирних резултата са пројекта, 23andMe и Херцеговачког ДНК подухвата.
Додао бих још једну ствар. Како време пролази, постаје јасно да R1a код Срба из БиХ неће бити много изнад неког српског просека. Видимо да је у Крајини, на узорку преко 100, испод 20%. У Херцеговини је (на затвореном делу форума, узорак 80) око 17-18%. Просто не видим који би то крај у БиХ могао толико подићи R1a да би она била у равни са неким стањем код муслимана из Тузле, Зенице и сл. По свему судећи ће остати на 17-18%.
Са већим узорком, кристалише се и стање у појединим српским областима. Сигурно да ће Херцеговина бити српска област са највише I2a.
Неке хаплогрупе које на затвореном делу форума бележе ''солидан'' проценат су непостојеће овде, тако да сматрам да ће се боља статистика у јавности моћи правити на основу збирник резултата са пројекта, 23andMe и Херцеговачког ДНК подухвата.
Све је тачно што си написао.
Но свакако, признаћеш да је мало изненађујуће то да је на подручју Херцеговине Р1а ипак испред Е1б. Видећемо да ли ће се нешто по том питању променити до краја (мислим да има још око 100 узорака или мало више који требају бити обрађени).
Искрено, по мени то није изненађење, већ нешто што се и очекивало.:)
С обзиром да на подручју суседне ЦГ Р1а бележи много мањи проценат, баш и није очекивано то било. ;)
Додао бих још једну ствар. Како време пролази, постаје јасно да R1a код Срба из БиХ неће бити много изнад неког српског просека. Видимо да је у Крајини, на узорку преко 100, испод 20%. У Херцеговини је (на затвореном делу форума, узорак 80) око 17-18%. Просто не видим који би то крај у БиХ могао толико подићи R1a да би она била у равни са неким стањем код муслимана из Тузле, Зенице и сл. По свему судећи ће остати на 17-18%.
Са већим узорком, кристалише се и стање у појединим српским областима. Сигурно да ће Херцеговина бити српска област са највише I2a.
Генерално, у праву си, мада мислим да и ту има локалних различитости. Без обзира на ефекат Аврамијевштака, мислим да ће у крајевима уз Дрину и међу Србима бити нешто виши R1a.
Друга зона гдје већ сад видим нешто већи проценат R1a (од 20-25%) је код западних дијелова Босанске Крајине, крајеви западно од Врбаса. Тај нешто виши проценат (преко 20%) мислим да прелази и на Банију и Кордун.
У Сјеверној Далмацији имамо значајан пад R1a, гдје тешко да ће прећи и 10%. У Лици је око српског просјека 15%.
Не знам колико може бити интересантно, али спојио сам резултате Срба, Хрвата и муслимана из Херцеговине/Босанске Крајине.
Херцеговина (узорак: 73)
I2a (31) = 42.5%
E1b (12) = 16.4%
R1a (11) = 15.1%
I1 (8 ) = 10.1%
R1b (5) = 6.8%
J1 (2) = 2.7%
N2 (1) = 1.4%
J2b (1) = 1.4%
J2a (1) = 1.4%
Q1a (1) = 1.4%
Босанска Крајина (узорак: 113)
I2a (37) = 32.7%
R1a (24) = 21.2%
E1b (18) = 15.9%
J2b (11) = 9.7%
N2 (8 ) = 7.1%
R1b (5) = 4.4%
J1 (5) = 4.4%
I1 (3) = 2.7%
J2a (1) = 0.9%
I2-M223 (1) = 0.9%
Bilo bi lepo da se uradi lokus Vučkovića Stratimirovića poreklom iz Trebinja više puta su se po ženskoj linije spojili sa čuvenom dinastijom moguće da bi SNP došli do nečega ...Ukoliko ih nema u Trebinju rod postoji kod nas uostalom evo priče o njima http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:565785-Stratimirovici-od-Trebinja-i-Kulpina. Ima indicija da je ćerka knjeginje Milice,, upotpunila ,,predanje ,,da li je činjenica prosudite sami.Mitogoleme tipa gosim Kljajevića nadam se da nam nisu potrebne ?!То је урађено. А то да су Балшићи је у домену врло бујне народне маште. Имају бројне сроднике по мушкој линији у Требињу и Љубињу.
Fenomenalan hermetizam.Maestralan odgovor.Izgleda problemi sa krunisanim glavama i još nekim ustanovama pošto osim mitogolema nemamo ništa .Hvala Bogu mošti su tu .Blagoslov dobiti je ,,čudo,,dakle tužno .
Иако узорак за Стару (црногорску) Херцеговину није превелики, тестирана су скоро сва племена из тих крајева, као и неки значајнији родови. Проблем је што узорак медотолошки није како треба. Нпр. прелази 50 само у општини Никшић, где имамо велики број тестираних Озринића, што је још један "реметилачки" фактор код статистике. И поред тога, I2-PH908 би у тим крајевима требала бити нешто заступљенија. У осталим општинама (Пљевља, Плужине, Котор, Херцег-Нови, Шавник и Жабљак) узорак не прелази 25%.Можда није равномерно када погледамо број тестираних али морамо бити свесни да општина Никшић има око 75.000 становника а Жабљак, Шавник, Плужине и Пљевља заједно имају око 38.000.
Можда није равномерно када погледамо број тестираних али морамо бити свесни да општина Никшић има око 75.000 становника а Жабљак, Шавник, Плужине и Пљевља заједно имају око 38.000.u Pljevljima samo ima 30 hiljada
Пљевља (узорак 19)Из неког непознатог разлога су приликом првог покушаја претраге локације G2a-YSC33 Мрдака на сајту пројекта постале невидљиве, претпостављам да је то разлог зашто макар једног од њих нема у статистици за Пљевља. Када сам други пут као подручје претраге узео Стару Херцеговину тада су се појавили међу резултатима.
J2b-M205 = 36,8%
I2-Y3120 = 31,6% (PH908 26,3%)
R1a = 10,5% (M458 5,3%)
E-V13 = 10,5%
Из неког непознатог разлога су приликом првог покушаја претраге локације G2a-YSC33 Мрдака на сајту пројекта постале невидљиве, претпостављам да је то разлог зашто макар једног од њих нема у статистици за Пљевља. Када сам други пут као подручје претраге узео Стару Херцеговину тада су се појавили међу резултатима.
u Pljevljima samo ima 30 hiljadaДа, пљеваљска општина има 30.786 становника, док жабљачка, шавничка и плужинска заједно имају 8892. Заједно имају 39. 678 становника. Општина Никшић има 72.443 што је скоро дупло. Подаци су са пописа 2011. Ту је наравно важнији број родова на једном простору. Обрен Благојевић наводи да у Пиви има око 170 презимена, по Лубурићу, у Дробњаку, са Ускоцима и Шаранцима има око 260 презимена, а највећа бројност презимена је у Ускоцима, а најмања у Шаранцима. У Жупи Никшићкој има око 60 презимена, а у Бањанима 86, ту су плус Голија, Рудине (Бијеле и Никшићке), Грахово и поље око Никшића. Број родова у никшићкој општини је свакако већи него у свим другим општинама.
Општина Никшић обухвата и највећи део Пјешиваца, као и насеље Међеђе које се рачуна у Бјелопавлиће. Дакле, иако највећи део територије те општине припада Старој Херцеговини, постоје и мањи делови који се рачунају у Стару Црну Гору и Брда.
Мислим да данас у општини Никшић катунска струја чини натполовичну већину становништва, стога не знам колико је уопште логично урачунати Никшић у статистику за Стару Херцеговину. Ја на Никшић гледам управо као на неку демографску екстензију Катунске нахије.
Мислим да данас у општини Никшић катунска струја чини натполовичну већину становништва, стога не знам колико је уопште логично урачунати Никшић у статистику за Стару Херцеговину. Ја на Никшић гледам управо као на неку демографску екстензију Катунске нахије.Тако је, има пуно насељеника из Катунске нахије али ти родови су ту готово век и по ту, неки и дуже јер су били ту још док је Никшић био део Османског царства, тако да мислим да тестирани из Никшића и околине треба да уђу у статистику за Стару Херцеговину. Наравно, не треба уопште доводити у питање убрајање Бањана, Голијана и Жупљана у статистику.
Резултати врло мало одударају од резултата са маркерима, којих има неупоредиво више (узорак 565). Проблем код резултата са маркерима што је неретко тестирано више породица из истог рода (исто место, слава, локација).
То може да,се реши нормализацијом података, што је иницијално велики посао
Теоретски и није толико велики посао, али када би се то изнивелисало, мислим да би разлике биле још мање. Зашто потенцирам ове пресеке са 23andme, па зато што се и на тим пресецима од 50-100 тестираних слика верло мало разликује од оне где је узорак знатно већи. То вероватно није увек тако, али доста значи (окачих јуче и неке пресеке на тему о Хрватима).
Када смо већ почели истицати поједина херцеговачка презимена, можда би требало споменути и презимена по годинама, која се спомињу у источној Херцеговини прије њиховог уписа у Дечанске хрисовуље од 1335-1345, која се налазе у дубровачким споменицима XII, XIII, XIV и XV вијеку: Видошевић (1186), Церница (1189), Бан (1189), Љубомировић (1194), Радовчић (1219), Првославић (1219), Беривојевић (1219), Добромирић (1219), Вуковић (1219), Радованић (1219), Бољеславић (1234), Доброславић (1249), Ивановић (1254), Радојевић (1254), Чрненовић (1254), Радошевић (1254), Тихојевић (1254), Грдоманчић (1254), Браточић (1254), Глотановић (1254), Берушић (1280), Братиловић (1280), Љубковић (1280), Богдановић, (1280),, Продановић (1280), Радостић (1280), Мирошевић (1280), Доброковић (1281), Драговић (1281), Десисијевић (1281), Белодевић (1281), Братохњић (1281), Драметић (1281), Милдруг (1281), Пишкоревић (1281), Будановић (1281), Текаљевић (1282), Бутко (1282), Васиљевић (1282), Обрадовић (1282), Доброшевић (1285), Драгославић (1285), Берсковић (1285), Десиславић (1285), Кеселковић (1285), Бочинић (1285), Обрадић (1285), Зубац (1285), Пурћић (1306), Владимирић (1306), Зоричић (1309), Поповић (1309), Будиславић (1309), Љубојевић (1309), Драгановић (1309), Братановић (1309), Радовић (1310), Драгишић (1310), Гркавац (1310), Бутковић (1310), Братославић (1310), Грубишић (1310), Добреновић (1310), Радовчић (1310), Мирић (1310), Љубомирић (1310), Толановић (1313), Богојевић (1318), Ковачевић (1319), Станиславић (1319), Чепрњић (1320), Драшковић (1320), Радиновић (1321), Радославић (1324), Озриславић (1325), Ратковић (1325), Томић (1325), Дулић (1325), Доброчинић (1325), Ковач (1326), Радановић (1327), Колендић (1327), Радојевић (1327), Раденовић (1327), Радељевић (1328), Љубишић (1329), Братомилић (1329), Прибиловић (1332), Добровојевић (1332), Будисалић (1332), Тикорадић (1333), Хлаповић (1333) и Грубач (1333) као и око стотину породица за које нисмо сигурни да су и данас активне у бившој Авнојевској Југославији и у расијању.Da li ima neko od Pribilovica da je testiran,ili da se zna koja im je slava?
-Проф. Новак Мандић Студо, Српске породице војводства светог Саве, Гацко 2000, стр.72-73
Како напредује књига? Видех на сајту да и даље пише да књига излази из штампе средином марта. Када претплатници могу да очекују да књига стигне до њих?Књига излази из штампе наредне недеље, тренутно је у фази коричења.
Можда треба узети у обзир да су се исељавали комплетни родови. Па је носилаца одређених ХГ у Херцеговини једноставно нестало.
Херцеговина никад није била баш згодно место за живот, па ти вероватно стоји она о просељењу.
Мени, лаику, генетска слика крајишких Срба личи на микс Црне Горе (Зете) и Босне, више него што би се рекло да има везе са Херцеговином.
Колико знам, има родова по Крајини који имају предање о пореклу из Србије или са Косова. Можда би они могли бити носиоци ДН.
Čitam temu pa se sjetih jedne davnašnje dogodovštine.Значи Хрвати су ,заправо, Арбанаси😀
Bila je 2003.godina i taksista me je vozio sa zagrebačkog aerodroma do centra grada. Saznah da se zove i preziva isto kao i ja i kada sam mu to rekao čovjek se frapirao i kasno uveče me odvukao u kafanu da razjasnimo temu.
Njegovi su Vučetići oko 1670.godine sa mnoštvom drugih Crmničana utekli od pandemije neznam koje bolesti, uz put pokupili neke Zećane te Pobore i Maine ( to mi je potvrdio kasnije i jedan Duletić ) i krenuli da se sele.
Najuporniji su stigli, uključujući i njegove, do Peroja i Fažane u zapadnoj Istri gdje danas postoji brojna crnogorska enklava dobro poznata Hrvatima.
Kasnije, 2009.godine, u italijanskoj Ambasadi u Podgorici igrom slučaja srećem službenicu Vučetić koja je etnička Albanka ( vidi se jasno po imenu, vilici i govoru ) koja mi kaže da je iz barske "Krajine" i da su prezime uzeli pošto su utekli iz Albanije od osvete i naselili se u praznim selima Crmnice nakon što su Cetinju platili "taksu", imaju i tu potvrdu dan-danas valjda.
Putujući mnogo po Dalmaciji imao sam običaj zaustavljati se pored crkava i viriti preko ograde na nadgrobne spomenike pamteći prezimena, odavno me je tome naučio đede da ako oću da znam ko živi u tom selu odem na groblje. Redom od Korčule pa do Kvarnera sam nailazio na prezimena Vukšić, Kordić, Knežević, Popović, Maraš, Dragojević, Vučetić, Petranović, Pekić, Rončević itd. Stanišiće i Martinoviće na Korčuli mještani zovu Crnogorcin, to mi je priznao Lovrić iz Vela Luke. Cijelo jedno područje u zaleđu Zadra i danas se zove ARBANIJA i sami Hrvati ih tako i doživljavaju, od njih su pjevači Tomislav Ivčić i Đani Maršan.
Danas, jedino stanovnici Fažane i Peroja u Istri imaju jasnu predstavu o svom porijeklu, od ostalih baš NIKO ili to neće da priznaju.
Čitam temu pa se sjetih jedne davnašnje dogodovštine.
Bila je 2003.godina i taksista me je vozio sa zagrebačkog aerodroma do centra grada. Saznah da se zove i preziva isto kao i ja i kada sam mu to rekao čovjek se frapirao i kasno uveče me odvukao u kafanu da razjasnimo temu.
Njegovi su Vučetići oko 1670.godine sa mnoštvom drugih Crmničana utekli od pandemije neznam koje bolesti, uz put pokupili neke Zećane te Pobore i Maine ( to mi je potvrdio kasnije i jedan Duletić ) i krenuli da se sele.
Najuporniji su stigli, uključujući i njegove, do Peroja i Fažane u zapadnoj Istri gdje danas postoji brojna crnogorska enklava dobro poznata Hrvatima.
Kasnije, 2009.godine, u italijanskoj Ambasadi u Podgorici igrom slučaja srećem službenicu Vučetić koja je etnička Albanka ( vidi se jasno po imenu, vilici i govoru ) koja mi kaže da je iz barske "Krajine" i da su prezime uzeli pošto su utekli iz Albanije od osvete i naselili se u praznim selima Crmnice nakon što su Cetinju platili "taksu", imaju i tu potvrdu dan-danas valjda.
Putujući mnogo po Dalmaciji imao sam običaj zaustavljati se pored crkava i viriti preko ograde na nadgrobne spomenike pamteći prezimena, odavno me je tome naučio đede da ako oću da znam ko živi u tom selu odem na groblje. Redom od Korčule pa do Kvarnera sam nailazio na prezimena Vukšić, Kordić, Knežević, Popović, Maraš, Dragojević, Vučetić, Petranović, Pekić, Rončević itd. Stanišiće i Martinoviće na Korčuli mještani zovu Crnogorcin, to mi je priznao Lovrić iz Vela Luke. Cijelo jedno područje u zaleđu Zadra i danas se zove ARBANIJA i sami Hrvati ih tako i doživljavaju, od njih su pjevači Tomislav Ivčić i Đani Maršan.
Danas, jedino stanovnici Fažane i Peroja u Istri imaju jasnu predstavu o svom porijeklu, od ostalih baš NIKO ili to neće da priznaju.
Kasnije, 2009.godine, u italijanskoj Ambasadi u Podgorici igrom slučaja srećem službenicu Vučetić koja je etnička Albanka ( vidi se jasno po imenu, vilici i govoru ) koja mi kaže da je iz barske "Krajine" i da su prezime uzeli pošto su utekli iz Albanije od osvete i naselili se u praznim selima Crmnice nakon što su Cetinju platili "taksu", imaju i tu potvrdu dan-danas valjda.
Evo i ja sada vidim da sam pomiješao Crmnicu i Krajinu.
Albanka mi je rekla da su njeni iz Albanije utekli od osvete i naselili se u praznim kućama Vučetića u "Krajini" čije su prezime i domove preuzeli nakon što su to platili Cetinju.
Књига излази из штампе наредне недеље, тренутно је у фази коричења.
Све похвале за књигу. Отегле се руке од ношења. Тешка.. 8) ;D
И ја се придружујем похвалама. Стварно сам одушевљен књигом.
Поставио бих једно питањце за уреднике. Можемо ли сада помињати резултате Херцеговаца и расправљати о њима, овде, на отвореном делу форума?
Има ли неко информације за Пријовиће, хвала унапред !
О којим Пријовићима је реч? Слава, место?
Колико знам постоје само једни : :D Херцеговачка голеша/Прибој слава св. Јован Крститељ
Имам питање зашто резултат Огњеновића из Бањана није уврштен у књизи?
Резултат Домазета и Попаре из Љубиња?
Све похвале за књигу. Отегле се руке од ношења. Тешка.. 8) ;D
Књига је фантазија што се каже, чита се у једном даху. Надам се да има још књига намењених за продају пошто сам убедио пет људи да је набави.Хвала много на похвалама. Обезбедили смо солидну количину књига за продају па ко је заинтересован нека се јави преко следеће странице: https://www.poreklo.rs/2022/04/18/objavljena-knjiga-geneticko-poreklo-srba-stare-hercegovine/
Књига је фантазија што се каже, чита се у једном даху. Надам се да има још књига намењених за продају пошто сам убедио пет људи да је набави.
Да ли је планирана промоција књиге у Војводини? У њој данас живи добар део родова који су обрађени у књизи, а сигурно ће и одзив бити већи него у Београду.Јесте. Следеће среде, 29. јуна, књига ће бити представљена у Новом Саду, у летњем амфитеатру Архива Војводине, са почетком у 20.00 часова.
Postovani,
Prvi put pisem na forumu, pa se nadam da sam na pravoj temi. Naime, moje prezime je Damjanac, iz Slivalja, a zivim u Beogradu. Moj otac je dobio jako interentan rezultat (R1a m198), drugaciji do ostalih Damjanaca iz Sipacnog (jedan uzorak je objavljen i u ovoj knjizi). Po nasem porodicnom predanju, prezivali smo se Dakovic i ziveli u okolini Danilovgrada (Curilovac). Preseljenjem u Nevesinje, Dakovici (sedmoro brace) menjaju prezimena. Svaki uzima prezime koje vec postoji u Hercegovini, ali ne pripada tom rodu. Navodno, u srodstvu smo sa drugim porodicama iz Slivalja (Draskovici, npr), ali ne sa Damjancima iz Sipacnog. Porodicni narativ je da su oni potpuno drugog porekla, sto ovaj rezultat i potvrdjuje. Ono sto meni nije jasno je ovaj m198. Moze li mi neko reci nesto vise o tome?
Hvala unapred!
Predanje kaze sledece: braca Dakovic ubiju tuskog agu, i nasele se u Hercegovinu na vise mesta (sedmoro brace). Na kraju se svi, nakon neuspelih pokusaja, obrate agi kome je nedostajalo radne snage u okolini Gackog, i on im promeni prezimena kako ne bi bili 'provaljeni'. Odredi im nova prezimena koja vec postoje u njegovom kraju kako bi neprimeceno mogli da se uklope. Ne znam koliko je tacno, ali po predanju, vec su postojali Draskovici, ali Draskovici koji su stigli nisu ti Draskovici. Znam jos samo da je deo Tepavcevica od nas, i da deo nema nikakve veze sa nama. Najmladji brat Dakovica se zvao Damjan i dato mu je prezime Damjanac, koje vec postoji u tom kraju, ali je naseljen u Slivljima, dok su oni u Sipacnom (uvek se govorilo da mi i oni nismo isto). Takodje, deo narativa je da nam je odredio nove slave (svima) koje imaju veze sa vec postojecim porodicama.
Урадих статистику за данашњу Херцеговину на основу резултата из књиге о Херцеговцима.
У статистику сам урачунао тестиране из Требиња, Билеће, Невесиња, Гацка, Фоче, Чајнича,Калиновика, Љубиња, Берковића, Равног, Стоца, Чапљине, Мостара, Коњица, Јабланице, Томиславграда и Неума.
Из Прозора, Груда, Читлука, Љубушког, Посушја и Широког Бријега нема тестираних.
Укупан број тестираних је 611.
Da li mozes da uradis statistiku bez Foce, Cajnica i Tomislavgrada (Duvno)? Pitam zato sto smo na temi Geneticka slika Srba iz Bosne i Hercegovine Focu i Cajnice svrstali u Podrinje (Gornje Podrinje) a Tomislavgrad u Tropolje. Unapred hvalaОј ђе ћу родну Фочу избацити из статистике, па једва сам изостављање Горажда у прошлој претекао ;D
Ој ђе ћу родну Фочу избацити из статистике, па једва сам изостављање Горажда у прошлој претекао ;D
Шалим се наравно, урадићу ових дана, али вероватно неће бити детаљно урађена као она претходна. Свакако, неће се ништа драстично променити, опашће мало J2b i N2-P189.2, а мало порасти I2-Y3120.
Порашће И2а и евентуално Р1а. Како год не би требала бити превелика одступања од досадашње слике.Ja sam isto tako mislio na početku, i gde god sam prognozirao rast tih grana one su opale drastično ;D
:) najvece iznenadjenje mi je I1 na 7%. cini mi se, svih ovih godina, da se drzalo na 5% kako su rezultati pristizali... pitanje, jel su ovo samo pravoslavci ili i muslimani i katolici koji su svoje rezultate podelili sa udruzenjem 'poreklo'?
У недељу, 11. септембра, у банатском селу Војвода Степа (општина Српска Црња) представљамо књигу "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине". Представљање почиње у 20.00 часова, односно по завршетку кошаркашке утакмице Србија - Италија. Потрудићемо се да организујемо заједничко гледање утакмице. Видимо се у Дому културе у Војводи Степи!
https://www.poreklo.rs/2022/09/11/predstavljanje-knjige-geneticko-poreklo-srba-stare-hercegovine-u-banatskom-selu-vojvoda-stepa-srpska-crnja-nedelja-11-septembra-2022/
Милићевићи из Неновића и Коштриковца (званично заселак Неновића) у Шуми требињској важе за староседеоце у овој области. Део братства је из Неновића прешао у суседни Запланик у другој половини 18. века. Од Милићевића из Коштриковца потиче братство Дропа из Мркоњића у Попову, за које је утврђено да су генетички сродни Вујовићима и Мркоњићима. Сви славе Никољдан.
Николићи су средњевековна хумска властела,потомци великог жупана Николе,праунука хумског кнеза Мирослава,брата Стефана Немање.Након пада Херцеговине,одлазе у Трешњево у Цуцама.Након неког времена у овом пограничном месту у ком Цуце нису хтели да живе, враћају се у Херцеговину али под другим презименима :Кнежевић,Дамјановић,Серден и Шупљеглав.Славе други дан Духова.Прва два презимена су честа и код Срба и Хрвата,док за презиме Шупљеглав због специфичности и ретке славе верујем да постоји само ово једно братство за које сам уверен да је кључ за решење днк Немањића.У телефонском именику видим да их има и у БГ.Ћао, ја сам Тестирани (Станишић Топла/ раније Шупљеглав Николић, хаплогрупа: I2 > I-FT14506 )и могу се надовезати на причу, оно што ја знам да су Николићи (сад да ли ти или неки други) живјели на Волујцу(површ Требињска) код засеока Разбиглава (идаље се тако зове) и отале надимак шупљеглави. Једни се селе у Главску. У главској затичу породицу Милишића која је тамо како кажу “од памтивијека”, и они (Милишићи) их називају Кнежевићима јер ваљда потичу од тих неких кнезова Шуме и Поповог, једни остану у Главској и касније се шире у Увијећу и Бихово, једни оду за Херцег Нови (Топла - Драчевица) други у Мостар (село Лакишевине), ови једни из Главске касније оду за Пељешац (село Попова Лука) и тамо се покатоличе. Сви сем ових на Пељешцу славе Други дан духова тј. Св. Тројицу други дан.
...
Свим силама и дан данас покушавам да нађем Николиће који се спомињу на трешњеву, међутим ови једни Николићи са Трешњева тврде да су од Кривокапића који су J2 > J-FT413312 а други који су најближи тој регији су из Озринића а они су (I2 > I-Y263686). Трећих Николића нема, по неким списима били су неки николићи који су врв једни од ових наведених али су се одвојили у градини.
Божо, ухватио си се тих Николића и упорно се држиш тог наратива. Грк ти је дао веома логично објашњење како су могли добити име Николић, које је по мени и највероватније. Нико није рекао да су се морали презивати Николић и у Трешњеву, ако су уопште оданде и дошли. Ако желиш више да сазнаш о пореклу твога рода, требао би да се фокусираш на тестирање различитих огранака, уместо што се трошиш на јалова трагања за митским коренима. Имаш велику срећу да поседујеш предања која можеш да провераваш, што многе фамилије могу само да пожеле.Највише што могу је да питам неког са Трешњева или да лично одем тамо и причам са неким о Николићима са Трешњева и њихових потомака и замолити их да се тестирају, што су мој отац и мед урадили и на жалост нису открили ништа. Али ето, ви сте навели или неко други у оној дискусији да су најсличнији ти маркери са неки Дангубићима и Самарџићима. Шта ви мислите искрено да је у питању? Ал ето не знам на основу вашег става највјероватније су били у Шуми требињској од давнина.
Највише што могу је да питам неког са Трешњева или да лично одем тамо и причам са неким о Николићима са Трешњева и њихових потомака и замолити их да се тестирају, што су мој отац и мед урадили и на жалост нису открили ништа. Али ето, ви сте навели или неко други у оној дискусији да су најсличнији ти маркери са неки Дангубићима и Самарџићима. Шта ви мислите искрено да је у питању? Ал ето не знам на основу вашег става највјероватније су били у Шуми требињској од давнина.
Највише што могу је да питам неког са Трешњева или да лично одем тамо и причам са неким о Николићима са Трешњева и њихових потомака и замолити их да се тестирају, што су мој отац и мед урадили и на жалост нису открили ништа. Али ето, ви сте навели или неко други у оној дискусији да су најсличнији ти маркери са неки Дангубићима и Самарџићима. Шта ви мислите искрено да је у питању? Ал ето не знам на основу вашег става највјероватније су били у Шуми требињској од давнина.И ја сам рад да сазнам какво се чудо у том Трешњеву дешавало јербо га има у којекаквим предањима а на карти се не може пронаћи. Теодоре, уради ово што ти Ојлер предлаже и крени од тога,све остало ти је је гуслање...
Ја лично бих се фокусирао на тестирање херцеговачких родова. За почетак тестирати још некога од Николића из Главске, као што сам већ предлагао. Ако сте сродни, ви и тај неко можете затим урадити велике геномске тестове и тиме дефинисати грану којој припадају Николићи из Главске. Онда можете убедити некога од Дангубића или Самарџића из Дола да такође ураде геномски тест, па видети како стоје у односу на Николиће и када сте се раздвојили. Све то наравно кошта и пут је дуг, али бољи начин не видим.Хвала на предлогу, када будем био у могућности распитаћу се и озбиљно приступити овоме. Сад не знам на коју фору то могу да урадим ако су они у Требињу а ја вамо, мсм да ли се то шаље за Београд или како то фунционише и колико кошта?
И ја сам рад да сазнам какво се чудо у том Трешњеву дешавало јербо га има у којекаквим предањима а на карти се не може пронаћи. Теодоре, уради ово што ти Ојлер предлаже и крени од тога,све остало ти је је гуслање...Да да, јасно. Заиста ми је у интересу да одговорим на питање на које моји преци нису могли, односно да повежем нешто више. Сад је сретно доба у смислу да се има времена и средстава причати о томе и истраживати јер онда су људи гледали како да преживе и саставе комад крува. Што се Трешњева тиче на основу свега што сам читао оно је било селиште и катун за вријеме Ивана Црнојевића а породице које тамо данас живе су доселиле у периоду од 16. Вијека па касније. С обзиром да је Трешњево јако безводан крај и тежак за живот са не толико пуно обрадиве земље за разлику од Чева које је доста плодније. Сад не знам по мени је ово досељење са Трешњева на нивоу велике бајке али никад се не зна.