Форум - Порекло
Науке и научне дисциплине => Језикословље => Тему започео: Črneha Јул 21, 2026, 12:19:09 поподне
-
Pozdrav svima,
otvaram ovu temu s namjerom da se malo detaljnije raspravi o imenu Hrvatin — njegovu podrijetlu, rasprostranjenosti i mogućoj povezanosti s etnonimom Hrvat.
Ime Hrvatin zanimljivo je jer se pojavljuje u povijesnim izvorima na širem prostoru gdje su živjeli Hrvati, ali i u krajevima gdje su se kroz stoljeća isprepletali različiti slavenski i neslavenski utjecaji. Sam oblik imena često se povezuje s imenom naroda Hrvata, no zanimaju me različita mišljenja o tome je li riječ o osobnom imenu nastalom iz etničke oznake, o starom rodovskom imenu ili o nekom drugom jezičnom razvoju.
Cilj teme nije unaprijed donijeti zaključak, nego prikupiti izvore, argumente i različite poglede kako bismo bolje razumjeli povijest ovog zanimljivog imena.
-
Definitivno je povezano sa etnonimom Hrvati. Da li tebe konkretno zanima gde se ime pojavljuje najranije ili zašto se pojavljuje? Nema sumlje da je ime prisutno u onim krajevima gde su Hrvati bili okruženi brojnijim pripadnicima drugih naroda (ne nužno samo Srbima jer je uz more bilo i Romana), a nastalo je kao svesno isticanje razlike. Paralela bi bilo ime Srb(lj)in kod Srba. Identiteska oznaka unutar šire južnoslovenske populacije. Prvo pominjanje tog imena Hrvatin je iz druge polovine 11. veka u okolini Biograda. To ime i oblici etnonima se pojavljuju široko po prostoru gdje se hrvatsko ime dodiruje sa srpskim i romanskim elementima, funkcija imena Hrvatin je pre svega identitetska, to jest obrana identiteta u rubnim i fluidnim zonama.
-
Definitivno je povezano sa etnonimom Hrvati. Da li tebe konkretno zanima gde se ime pojavljuje najranije ili zašto se pojavljuje? Nema sumlje da je ime prisutno u onim krajevima gde su Hrvati bili okruženi brojnijim pripadnicima drugih naroda (ne nužno samo Srbima jer je uz more bilo i Romana), a nastalo je kao svesno isticanje razlike. Paralela bi bilo ime Srb(lj)in kod Srba. Identiteska oznaka unutar šire južnoslovenske populacije. Prvo pominjanje tog imena Hrvatin je iz druge polovine 11. veka u okolini Biograda. To ime i oblici etnonima se pojavljuju široko po prostoru gdje se hrvatsko ime dodiruje sa srpskim i romanskim elementima, funkcija imena Hrvatin je pre svega identitetska, to jest obrana identiteta u rubnim i fluidnim zonama.
Upravo tako, iste sam odgovore dobio čitajući literaturu hrvatskih i srpskih jezikoslovaca i onomastičara. No, budući da se ovo ime također bilježi među Srbima, zanimaju me genetski rezultati osoba ili obitelji povezanih s imenom Hrvatin, odnosno onih čije je prezime izvedeno iz tog imena, primjerice obitelji Hrvatini iz Crne Gore.
-
Jezikoslovci i povjesničari slažu se da je ime Hrvatin izvedeno od etnonima Hrvat, ali se razilaze u tumačenju njegove uporabe kroz povijest.
Jezikoslovci:
M. Grčević - Ime Hrvata u etnogenezi južnih Slavena:
"»Godine 1301. spominje se Hrvatin iz Trebinja. Godine 1381. spominju se u području Trebinja ljudi Vukca Pićevića i njegova brata Hrvatina. U godinama 1319, 1325. i 1330. spominje se ugledni vlastelin iz neposrednog dubrovačkog zaleđa Hrvatin brat Vojna. Godine 1380, 1. veljače, odlukom malog vijeća primljen je kao građanin Dubrovnika Hrvatin Brajković iz Bišća (južno od današnjeg Mostara). U knjizi testamenata registrirana je 30. siječnja 1395. oporuka Hrvatina Tvrtkovića iz Plane. Dne 6. veljače 1395. dubrovačko malo vijeće dopušta cijeloj jednoj skupini ljudi iz Orahova (sjeverno od Slanog), da slobodno mogu doći u Dubrovnik zbog uređenja spora s njima o krađama učinjenim Dubrovčanima. Među njima se spominje i Obrad sin Hrvatina Slavogostića.« (Foretić 1969: 94, za daljnje primjere usp. Vidović 2019)"
D. Vidović - Etnonim Hrvat u antroponimiji i toponimiji:
"U Dubrovniku se osobno ime Hrvatin spominje barem od 1281., a nešto se poslije spominje na Pelješcu (1301.) i u Konavlima (1397.). Znatnija potvrđenost osobnih imena motiviranih etnonimom Hrvat na dubrovačkome području nije slučajna jer su Konavle i Pelješac nakratko bili pod vladavinom srpskih vladara te se i nakon uspostave dubrovačke vlasti nastojao iskazati odmak od negdašnjih osvajača, a potvrđenost tih osobnih imena u trgovačkim kolonijama, u kojima su Dubrovčani počesto bili i vjerskom manjinom, upućuje na to da njihova identitetska odrednica nije bila samo mjesnom, kako se katkad želi prikazati. Osobna imena Hrvatin (od 1301.), Hrvajin (od 1475.), Hrvo (od 1475.), Hrvoje (od 1475.) i Hrvat (od 1475.) u srednjovjekovlju nalazimo i diljem istočne Hercegovine: od Bišća kod Mostara preko Zažablja, Popova, Površi i Trebinja do Biograda kod Nevesinja, stolačkoga i konjičkoga kraja te Plane kod Bileće. Da su se srodna osobna imena nadijevala u Boki kotorskoj, Paštrovićima i Baru, pokazuju prezimena Hrvat, Hrvatić/Hrvetić, Hrvojević, Hrvović i Hrvatić zabilježena od Stoliva u Boki kotorskoj do Bara barem od XV. stoljeća. Prezime je pak Rvat zabilježeno kod Nikšića. Očito je da su se osobna imena motivirana etnonimom Hrvat često nadijevala u krajevima u kojima su Hrvati bili okruženi pripadnicima drugih naroda (podalje od mora Srbima, a uz more Romanima). Tu pretpostavku potvrđuje i podatak kako su osobna imena nastala od etnonima Hrvat i Srbin usporedno potvrđena u jugoistočnoj Bosni (Fočom je vladao knez Hrvatin, a u Goraždu su zabilježena osobna imena Srpče i Srbin), dakle na poprištu kasnosrednjovjekovne hrvatsko-srpske borbe za prevlast, što upućuje na točnost pretpostavke da su međusobnih razlika Hrvati i Srbi bili svjesni znatno prije XIX. stoljeća i buđenja narodne svijesti. Ujedno treba napomenuti da su osobna imena motivirana etnonimom Hrvat zemljopisno znatno rasprostranjenija u Hrvatskoj, Hercegovini (ondje su znatno rasprostranjenija u istočnoj Hercegovini, u kojoj ih iz današnje perspektive ne bismo očekivali) i Bosni te da je u najstarijemu srpskom antroponimijskom spomeniku (Dečanskim hrisovuljama iz XIV. stoljeća) potvrđeno osobno ime Hrvatin. Nije neobična ni činjenica da na Kosovu u tome ranom razdoblju nisu zabilježena osobna imena Srpče ili Srbin jer je Kosovo tada bilo središtem srpske države te nošenje takva osobnoga imena ne bi bilo razlikovno..."
D. Vidović - Osamostaljenje Hrvatske utjecalo na istraživanje hrvatskih govora
"Govoreći o antroponimiji, napomenuo je da su dosad najstarije potvrde osobnih imena Hrvoje i Hrvatin zabilježene upravo u istočnoj Hercegovini, isprva u Popovu i Zažablju, a naknadno i u okolici Trebinja, Nevesinja i Bileće te u Dabru sjeverno od Stoca. Osobna imena koja sadržavaju etnonim Srbin, npr. Srpče, zabilježena su tek u okolici Goražda, gdje se u srednjovjekovlju nalazila hrvatsko-srpska etnička granica, rekao je Vidović"
-
Povjesničari:
Marko Pijović, VLASI U DUBROVAČKIM SPOMENICIMA DO 14. STOLJEĆA
str. 257
„Da se vratim malo na imena iz isprave od 1319. Ime Hrvatin kod jednog od ovih ljudi iz ugovora ne pomaže razlučiti je li tu riječ o Vlasima. To ime se u par navrata može naći kod lokalne srpske vlastele u Travuniji (u prvoj polovini 14. st.), no iz imena je teško štogod konkretno reći o razredu stanovništva kojem je ovaj Hrvatin Gojislavljević pripadao, iako je sasvim moguće da su sva 12-orica Vlasi.
Što se tiče imena Hrvatin, za pretpostaviti je da se osoba zove tako jer su mu preci predstavljali kuriozitet u dubrovačkom zaleđu, u protivnom to ime ne bi imalo previše smisla, jer etno-politička imena, tj. imena s takvom podlogom daju se obično u pograničnim zonama, tj. zonama dodira dve (identitetne) skupine, ili pak u situacijama kad ljudi iz jedne sredine dođu u sredinu u kojoj su kuriozitet, tj. neuobičajena pojava.738
U takvom je kontekstu vjerojatno nastalo i ime jednog vlastelina iz Huma koje se javlja u povelje kneza Andrije Miroslavljevića (bratića kralja Stefana Prvovenčanog) gradu Dubrovniku (1247.-1249.). Spominje se naime Hrvatin Tourbikj (Torbić) kao ime plemića (nejasno je odakle, da li sa zapada ili istoka Huma).739
Treba navesti i Hrvatina iz Rudina, Cheruatini de Rudine koji se javlja 1330.740
Ako se makne u stranu Hrvatina Torbića, jasno je da geografsko područje na kojem se ovo ime javlja jest približno isto: Gacko i Rudine, dakle Travunija. Nije isključeno da su neki od ovih Hrvatina potomci onog prvog Hrvatina, iako bi sasvim realno moglo biti riječi o modi davanja imena, koja se proširila među vlastelom i/ili podanicima iste, na nekom mikro-prostoru (što možda upućuje na boravak Hrvatina Torbića na krajnjem istoku Huma, iako je ovo nagađanje). 741 No u stranu to, ostaje izvjesno da su neki od Hrvatina iz 14. st. međusobno povezani, kao što ću kasnije pokazati.742“
-
D. Vidović - Etnonim Hrvat u antroponimiji i toponimiji:
"U Dubrovniku se osobno ime Hrvatin spominje barem od 1281., a nešto se poslije spominje na Pelješcu (1301.) i u Konavlima (1397.). Znatnija potvrđenost osobnih imena motiviranih etnonimom Hrvat na dubrovačkome području nije slučajna jer su Konavle i Pelješac nakratko bili pod vladavinom srpskih vladara te se i nakon uspostave dubrovačke vlasti nastojao iskazati odmak od negdašnjih osvajača, a potvrđenost tih osobnih imena u trgovačkim kolonijama, u kojima su Dubrovčani počesto bili i vjerskom manjinom, upućuje na to da njihova identitetska odrednica nije bila samo mjesnom, kako se katkad želi prikazati. Osobna imena Hrvatin (od 1301.), Hrvajin (od 1475.), Hrvo (od 1475.), Hrvoje (od 1475.) i Hrvat (od 1475.) u srednjovjekovlju nalazimo i diljem istočne Hercegovine: od Bišća kod Mostara preko Zažablja, Popova, Površi i Trebinja do Biograda kod Nevesinja, stolačkoga i konjičkoga kraja te Plane kod Bileće. Da su se srodna osobna imena nadijevala u Boki kotorskoj, Paštrovićima i Baru, pokazuju prezimena Hrvat, Hrvatić/Hrvetić, Hrvojević, Hrvović i Hrvatić zabilježena od Stoliva u Boki kotorskoj do Bara barem od XV. stoljeća. Prezime je pak Rvat zabilježeno kod Nikšića. Očito je da su se osobna imena motivirana etnonimom Hrvat često nadijevala u krajevima u kojima su Hrvati bili okruženi pripadnicima drugih naroda (podalje od mora Srbima, a uz more Romanima). Tu pretpostavku potvrđuje i podatak kako su osobna imena nastala od etnonima Hrvat i Srbin usporedno potvrđena u jugoistočnoj Bosni (Fočom je vladao knez Hrvatin, a u Goraždu su zabilježena osobna imena Srpče i Srbin), dakle na poprištu kasnosrednjovjekovne hrvatsko-srpske borbe za prevlast, što upućuje na točnost pretpostavke da su međusobnih razlika Hrvati i Srbi bili svjesni znatno prije XIX. stoljeća i buđenja narodne svijesti. Ujedno treba napomenuti da su osobna imena motivirana etnonimom Hrvat zemljopisno znatno rasprostranjenija u Hrvatskoj, Hercegovini (ondje su znatno rasprostranjenija u istočnoj Hercegovini, u kojoj ih iz današnje perspektive ne bismo očekivali) i Bosni te da je u najstarijemu srpskom antroponimijskom spomeniku (Dečanskim hrisovuljama iz XIV. stoljeća) potvrđeno osobno ime Hrvatin. Nije neobična ni činjenica da na Kosovu u tome ranom razdoblju nisu zabilježena osobna imena Srpče ili Srbin jer je Kosovo tada bilo središtem srpske države te nošenje takva osobnoga imena ne bi bilo razlikovno..."
D. Vidović - Osamostaljenje Hrvatske utjecalo na istraživanje hrvatskih govora
"Govoreći o antroponimiji, napomenuo je da su dosad najstarije potvrde osobnih imena Hrvoje i Hrvatin zabilježene upravo u istočnoj Hercegovini, isprva u Popovu i Zažablju, a naknadno i u okolici Trebinja, Nevesinja i Bileće te u Dabru sjeverno od Stoca. Osobna imena koja sadržavaju etnonim Srbin, npr. Srpče, zabilježena su tek u okolici Goražda, gdje se u srednjovjekovlju nalazila hrvatsko-srpska etnička granica, rekao je Vidović"
Замолио бих да оваквим цитатима не кршиш тачку 23. Правилника, конкретно следећи став - "промовисање псеудонаучних (квазинаучних, надринаучних) или сличних ненаучних садржаја, тврдњи и ставова који нису засновани на проверљивим научним чињеницама, признатим методологијама и важећим академским стандардима, као и ширење дезинформација којима се посетиоци Форума доводе у заблуду у погледу научно утврђених истина". Ову НДХ-овску квазиисторију можеш да пробаш да потураш по хрватским форумима, али ти то овде неће проћи.
-
Замолио бих да оваквим цитатима не кршиш тачку 23. Правилника, конкретно следећи став - "промовисање псеудонаучних (квазинаучних, надринаучних) или сличних ненаучних садржаја, тврдњи и ставова који нису засновани на проверљивим научним чињеницама, признатим методологијама и важећим академским стандардима, као и ширење дезинформација којима се посетиоци Форума доводе у заблуду у погледу научно утврђених истина". Ову НДХ-овску квазиисторију можеш да пробаш да потураш по хрватским форумима, али ти то овде неће проћи.
?
-
?
Прочитај још једном цитате које сам означио. Нарочито ове глупости око "хрватско-српске границе код Горажда", онда "jer su Konavle i Pelješac nakratko bili pod vladavinom srpskih vladara te se i nakon uspostave dubrovačke vlasti nastojao iskazati odmak od negdašnjih osvajača" ;D, као и ова даља лупетања за источну Херцеговину, Боку Которску, Паштровиће и Бар, након чега иде "Očito je da su se osobna imena motivirana etnonimom Hrvat često nadijevala u krajevima u kojima su Hrvati bili okruženi pripadnicima drugih naroda" ::). Ми овде бришемо лупетања Деретића и њему сличних српских квазинаучника, тако да немој мислити да ти може проћи ово "црвенохрватисање". На вашем форуму би за сличан цитат са наше стране био аутоматски трајно банован уз брисање свих порука, ми смо на срећу или на жалост толерантнији, али све има своје границе. Већ имаш опомену због друге врсте прекршаја на другој теми, тако да, припази шта пишеш и шта цитираш.
-
Прочитај још једном цитате које сам означио. Нарочито ове глупости око "хрватско-српске границе код Горажда", онда "jer su Konavle i Pelješac nakratko bili pod vladavinom srpskih vladara te se i nakon uspostave dubrovačke vlasti nastojao iskazati odmak od negdašnjih osvajača" ;D, као и ова даља лупетања за источну Херцеговину, Боку Которску, Паштровиће и Бар, након чега иде "Očito je da su se osobna imena motivirana etnonimom Hrvat često nadijevala u krajevima u kojima su Hrvati bili okruženi pripadnicima drugih naroda" ::). Ми овде бришемо лупетања Деретића и њему сличних српских квазинаучника, тако да немој мислити да ти може проћи ово "црвенохрватисање". На вашем форуму би за сличан цитат са наше стране био аутоматски трајно банован уз брисање свих порука, ми смо на срећу или на жалост толерантнији, али све има своје границе. Већ имаш опомену због друге врсте прекршаја на другој теми, тако да, припази шта пишеш и шта цитираш.
Jovanović ti je doslovno na početku napisao:
"Nema sumnje da je ime prisutno u onim krajevima gdje su Hrvati bili okruženi brojnijim pripadnicima drugih naroda (ne nužno samo Srbima jer je uz more bilo i Romana), a nastalo je kao svjesno naglašavanje različitosti. Paralela bi bilo ime Srb(lj)in među Srbima."
Domagoj Vidović cijenjeni je hrvatski jezikoslovac i onomastičar. Ne dovodi ga u usporedbu s nekakvim Deretićem. Istina, ponekad zna malo pretjerati kad je riječ o povijesti i arheologiji, no to ionako nije njegovo područje.
-
Jovanović ti je doslovno na početku napisao:
"Nema sumnje da je ime prisutno u onim krajevima gdje su Hrvati bili okruženi brojnijim pripadnicima drugih naroda (ne nužno samo Srbima jer je uz more bilo i Romana), a nastalo je kao svjesno naglašavanje različitosti. Paralela bi bilo ime Srb(lj)in među Srbima."
Domagoj Vidović cijenjeni je hrvatski jezikoslovac i onomastičar. Ne dovodi ga u usporedbu s nekakvim Deretićem. Istina, ponekad zna malo pretjerati kad je riječ o povijesti i arheologiji, no to ionako nije njegovo područje.
Пијовић, кога си такође цитирао, је у погледу тога знатно објективнији: "Što se tiče imena Hrvatin, za pretpostaviti je da se osoba zove tako jer su mu preci predstavljali kuriozitet u dubrovačkom zaleđu, u protivnom to ime ne bi imalo previše smisla, jer etno-politička imena, tj. imena s takvom podlogom daju se obično u pograničnim zonama, tj. zonama dodira dve (identitetne) skupine, ili pak u situacijama kad ljudi iz jedne sredine dođu u sredinu u kojoj su kuriozitet, tj. neuobičajena pojava.", као и "Nije isključeno da su neki od ovih Hrvatina potomci onog prvog Hrvatina, iako bi sasvim realno moglo biti riječi o modi davanja imena, koja se proširila među vlastelom i/ili podanicima iste, na nekom mikro-prostoru (što možda upućuje na boravak Hrvatina Torbića na krajnjem istoku Huma, iako je ovo nagađanje)." Домагој колико год да је, по твојим речима, цењени језикословац, као "повјесничар" је чисти идеолог Црвене Хрватске. Срећом па имате Пијовића, мада је много више оваквих као Видовић.
-
Пијовић, кога си такође цитирао, је у погледу тога знатно објективнији: "Što se tiče imena Hrvatin, za pretpostaviti je da se osoba zove tako jer su mu preci predstavljali kuriozitet u dubrovačkom zaleđu, u protivnom to ime ne bi imalo previše smisla, jer etno-politička imena, tj. imena s takvom podlogom daju se obično u pograničnim zonama, tj. zonama dodira dve (identitetne) skupine, ili pak u situacijama kad ljudi iz jedne sredine dođu u sredinu u kojoj su kuriozitet, tj. neuobičajena pojava.", као и "Nije isključeno da su neki od ovih Hrvatina potomci onog prvog Hrvatina, iako bi sasvim realno moglo biti riječi o modi davanja imena, koja se proširila među vlastelom i/ili podanicima iste, na nekom mikro-prostoru (što možda upućuje na boravak Hrvatina Torbića na krajnjem istoku Huma, iako je ovo nagađanje)." Домагој колико год да је, по твојим речима, цењени језикословац, као "повјесничар" је чисти идеолог Црвене Хрватске. Срећом па имате Пијовића, мада је много више оваквих као Видовић.
Glavna komponenta koja Vidovićevoj tezi daje na značenju jest genetska struktura stanovništva Crne Gore i istočne Hercegovine.
Na tom su prostoru zabilježena imena poput Hrvatin, Saracen, Mađar, Bugarin (kojega Pijović spominje u Humu), Švaba itd.
Naravno, "Crvena Hrvatska" priča je za budale i glupo je takvoj priči uopće pridavati ikakvo značenje. No, što se tiče demografske slike toga prostora, očito je da je ona bila vrlo "šarena".
-
Glavna komponenta koja Vidovićevoj tezi daje na značenju jest genetska struktura stanovništva Crne Gore i istočne Hercegovine.
На који начин јој даје на значењу?
Na tom su prostoru zabilježena imena poput Hrvatin, Saracen, Mađar, Bugarin (kojega Pijović spominje u Humu), Švaba itd.
Можда је у том смислу најближе истини ово што је Пијовић поменуо око моде давања одређених имена, што ће рећи да носиоци тих имена могу заиста потицати од неког од тих народа, али исто тако и немати са њима никакве везе осим имена и моде његовог давања. Била је слична прича са именом Оливер, које је западног порекла али је на простору јужне Србије у једном тренутку постало врло популарно, претпоставља се због властелина Јована Оливера који је ту владао у време цара Душана.
-
На који начин јој даје на значењу?
Можда је у том смислу најближе истини ово што је Пијовић поменуо око моде давања одређених имена, што ће рећи да носиоци тих имена могу заиста потицати од неког од тих народа, али исто тако и немати са њима никакве везе осим имена и моде његовог давања. Била је слична прича са именом Оливер, које је западног порекла али је на простору јужне Србије у једном тренутку постало врло популарно, претпоставља се због властелина Јована Оливера који је ту владао у време цара Душана.
U Crnoj Gori i Hercegovini jasno postoje haplogrupe koje se ne mogu povezati ni sa Srbima ni sa starosjediocima, ali se mogu povezati sa stanovništvima iz kojih potječu imena koja sam spomenuo.
Drobnjaci (Normani), Pivljani (Azijati), mnogobrojni rudarski (švapski) rodovi te vlasi (stočari), koji su dolazili sa svih strana Balkana (npr. iz Bugarske i Hrvatske), itd.
Na početku sam napisao:
"Zanimaju me genetski rezultati osoba ili obitelji povezanih s imenom Hrvatin, odnosno onih čije je prezime izvedeno od tog imena, na primjer obitelj Hrvatini iz Crne Gore."
-
Vidim da na Krstarici mnogi pišu kako imena poput Hrvoje i Hrvatin nisu povezana s Hrvatima, nego da potječu od riječi „hrvanje” ili nečeg trećeg, pa pokušavam pronaći koje izvore pritom koriste. Međutim, nisam pronašao nijedan rad ozbiljnog lingvista, onomastičara ili leksikologa koji bi to tvrdio.
-
Glavna komponenta koja Vidovićevoj tezi daje na značenju jest genetska struktura stanovništva Crne Gore i istočne Hercegovine.
Na tom su prostoru zabilježena imena poput Hrvatin, Saracen, Mađar, Bugarin (kojega Pijović spominje u Humu), Švaba itd.
Naravno, "Crvena Hrvatska" priča je za budale i glupo je takvoj priči uopće pridavati ikakvo značenje. No, što se tiče demografske slike toga prostora, očito je da je ona bila vrlo "šarena".
Па наравно да су наведена имена забележена на простору који доминантно насељавају Срби, управо јер су презимена често добијана/узимана према некој карактеристици која одређеног појединца/фамилију/братство чини специфичним у односу на већинско становништво. Да ли би имало смисла да неко у доминантно српском етничком подручју узме име/презиме Србин? Наравно да не би, као што се нпр. и презиме Бугарин јавља пре свега на подручју Црне Горе, Хрватске и Србије, док у Бугарској, логично, практично и не постоји.
-
Нисмо ми генерално као нације на овим просторима дорасли да научно без емоција водимо полемику око националног порекла људи. Јован Хорват и Ђуро Хорватиновић по презимену не би требали бити Срби, а с друге стране Данијел Срб и Tин Србић Хрвати па опет јесу.
-
Нисмо ми генерално као нације на овим просторима дорасли да научно без емоција водимо полемику око националног порекла људи. Јован Хорват и Ђуро Хорватиновић по презимену не би требали бити Срби, а с друге стране Данијел Срб и Tин Србић Хрвати па опет јесу.
Imas i onog iz Makarske, Srboljub Bošnjak.
-
Нисмо ми генерално као нације на овим просторима дорасли да научно без емоција водимо полемику око националног порекла људи. Јован Хорват и Ђуро Хорватиновић по презимену не би требали бити Срби, а с друге стране Данијел Срб и Tин Србић Хрвати па опет јесу.
Prema hrvatskim izvorima Srbići u Hrvatskoj su Hrvati najčešće iz Slatine (Podravska Slatina). Hrvati iz tog dela Hrvatske su kajkavci. Oni nemaju često sufiks ić u prezimenima, na stranu što pomenuto prezime asocira na srpski etnonim.
-
Па наравно да су наведена имена забележена на простору који доминантно насељавају Срби, управо јер су презимена често добијана/узимана према некој карактеристици која одређеног појединца/фамилију/братство чини специфичним у односу на већинско становништво. Да ли би имало смисла да неко у доминантно српском етничком подручју узме име/презиме Србин? Наравно да не би, као што се нпр. и презиме Бугарин јавља пре свега на подручју Црне Горе, Хрватске и Србије, док у Бугарској, логично, практично и не постоји.
Ili je u Crnoj Gori i Hercegovini bilo toliko stranaca da su se imena izvedena iz etnonima koristila kako bi se međusobno razlikovali, dok Srba nema jednostavno zato što ih nije bilo. ;D
Šalu na stranu, moje pitanje i dalje stoji:
"Zanimaju me genetski rezultati osoba ili obitelji povezanih s imenom Hrvatin, odnosno onih čije je prezime izvedeno od tog imena, na primjer obitelj Hrvatini iz Crne Gore."
-
Imas i onog iz Makarske, Srboljub Bošnjak.
https://www.facebook.com/groups/1192614274404163/posts/2540099806322263/
-
Prema hrvatskim izvorima Srbići u Hrvatskoj su Hrvati najčešće iz Slatine (Podravska Slatina). Hrvati iz tog dela Hrvatske su kajkavci. Oni nemaju često sufiks ić u prezimenima, na stranu što pomenuto prezime asocira na srpski etnonim.
Штокавски је до Вировитице.
Тек од Вировитице на северозапад почиње кајкавски дијалекат.
(https://srpskizasvedot.wordpress.com/wp-content/uploads/2017/12/skenirano.jpg?w=1400&h=9999)
-
Prema hrvatskim izvorima Srbići u Hrvatskoj su Hrvati najčešće iz Slatine (Podravska Slatina). Hrvati iz tog dela Hrvatske su kajkavci. Oni nemaju često sufiks ić u prezimenima, na stranu što pomenuto prezime asocira na srpski etnonim.
Штокавски је до Вировитице.
Тек од Вировитице на северозапад почиње кајкавски дијалекат.
(https://srpskizasvedot.wordpress.com/wp-content/uploads/2017/12/skenirano.jpg?w=1400&h=9999)
O Bože, Srbići su doselili iz Slovačke.
-
Нисмо ми генерално као нације на овим просторима дорасли да научно без емоција водимо полемику око националног порекла људи. Јован Хорват и Ђуро Хорватиновић по презимену не би требали бити Срби, а с друге стране Данијел Срб и Tин Србић Хрвати па опет јесу.
https://www.yfull.com/tree/I-FT355750/
Stablo Jovana Horvata, Bugarin.
https://hbl.lzmk.hr/clanak/horvatovic-djuro
HORVATOVIĆ, Đuro, general (Svinjar, danas Davor, 17. I. 1835 — Beograd, 13. III. 1895). Potječe iz hrvatske časničke krajiške obitelji. Učio je za dočasnika u satnijskoj školi u Šimanovcima (Srijem), a zatim u matematičkoj školi u Mitrovici, koju zbog revolucije 1848. nije završio. Potom je 1849. kao kadet primljen u Osmu graničarsku pukovniju u Novoj Gradiški i 1852. postao poručnikom II. razreda, a 1859. u Šestoj varaždinsko-đurđevačkoj pukovniji promaknut je u poručnika. God. 1862. premješten je u Beč, gdje je dao ostavku i iste godine prešao u Srbiju, upravo u vrijeme sukoba na Čukur-česmi i turskog bombardiranja Beograda. Služio je najprije kao dobrovoljac, a zatim u redovitoj vojsci kao kapetan. God. 1872. postao je majorom, 1874. brigadirom, 1876, u početku rata protiv Turaka, potpukovnikom i uskoro pukovnikom. Zapovijedao je Timočkim i 1878. Moravskim zborom; sudjelovao i istaknuo se u više bitaka te bio odlikovan. God. 1881. poslan je za poklisara u Rusiju. Prije srpsko-bugarskog rata 1885. promaknut je u čin generala, a nakon poraza srpske vojske, pozvan je u Srbiju, gdje je preuzeo zapovjedništvo potučenih jedinica. Na čelu srbijanske vojske zakratko je ostao nakon sklapanja srpsko-bugarskoga mirovnog ugovora u poč. ožujka 1886, a zatim je na zahtjev I. Garašanina, imenovan ministrom vojske, na kojem je položaju, izradivši osnovicu za reorganizaciju srbijanske vojske, ostao do veljače 1887. Do umirovljenja 1888. bio je predsjednik invalidske vojničke komisije.
-
Mislim da niste shvatili. Imena i prezimena izvedena od riječi Bosna (Bošnjanin, Bosnić, Bošnjak, Bosanac) geografskog su podrijetla. Općepoznato je da je mnogo Hrvata pobjeglo iz Bosanskog Kraljevstva nakon njegova pada pod Osmanlije, kao i da su se mnogi Hrvati iz Dalmacije i Slavonije (možda i ponovno) naselili u Bosni. Muslimani, s druge strane, nisu koristili to ime ni u vrijeme Jugoslavije.
https://youtube.com/v/VNcKj-SyLec?t=72&is=Y8aPupBH4I4VhcS_
Imena i prezimena s osnovom Srb (npr. Srbić) imaju manje izgleda da su povezana sa Srbima, prvenstveno zato što je srb ujedno i općeslavenska riječ koja znači „srk“ (usp. srknuti). Za Srbe su se češće upotrebljavali egzonimi, koje su s vremenom i oni sami počeli koristiti češće od vlastitog etnonima (npr. Rac). Nasuprot tomu, imena koja su nedvojbeno povezana sa Srbima češće imaju osnovu Srbl- odnosno potječu od arhaičnih naziva Srblje (naziv za Srbe u Srbiji) i Srbljin (naziv za jednog Srbina).
-
Mislim da niste shvatili. Imena i prezimena izvedena od riječi Bosna (Bošnjanin, Bosnić, Bošnjak, Bosanac) geografskog su podrijetla. Općepoznato je da je mnogo Hrvata pobjeglo iz Bosanskog Kraljevstva nakon njegova pada pod Osmanlije, kao i da su se mnogi Hrvati iz Dalmacije i Slavonije (možda i ponovno) naselili u Bosni. Muslimani, s druge strane, nisu koristili to ime ni u vrijeme Jugoslavije.
https://youtube.com/v/VNcKj-SyLec?t=72&is=Y8aPupBH4I4VhcS_
Imena i prezimena s osnovom Srb (npr. Srbić) imaju manje izgleda da su povezana sa Srbima, prvenstveno zato što je srb ujedno i općeslavenska riječ koja znači „srk“ (usp. srknuti). Za Srbe su se češće upotrebljavali egzonimi, koje su s vremenom i oni sami počeli koristiti češće od vlastitog etnonima (npr. Rac). Nasuprot tomu, imena koja su nedvojbeno povezana sa Srbima češće imaju osnovu Srbl- odnosno potječu od arhaičnih naziva Srblje (naziv za Srbe u Srbiji) i Srbljin (naziv za jednog Srbina).
Који су то тачно "Хрвати" из Босанског краљевства и из којих крајева Босне су избегли и где?
-
Који су то тачно "Хрвати" из Босанског краљевства и из којих крајева Босне су избегли и где?
Iz onih oblasti koje su preuzeli od Hrvata.
https://hr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Zadarski_mir.jpg
Plus Dolnji kraji
-
Iz onih oblasti koje su preuzeli od Hrvata.
https://hr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Zadarski_mir.jpg
Plus Dolnji kraji
Хрватска као независна држава у средњем веку не постоји од 1097-1102. године. Те области су могле бити преузете само од Мађара, односно племства унутар њихове државе.
-
Хрватска као независна држава у средњем веку не постоји од 1097-1102. године. Те области су могле бити преузете само од Мађара, односно племства унутар њихове државе.
Super, Srbi su Turci (500 godina). 8)
-
Možda sam trebao naglasiti da imena poput Hrvatin i Srbljin prvenstveno označavaju hrvatskog i srpskog žitelja, odnosno stanovnika, a ne nužno pripadnika određene etničke skupine.