Форум - Порекло
Порекло становништва => БиХ - Република Српска => Тему започео: istrazivac7 Јул 11, 2026, 07:09:10 поподне
-
Поздрав свима,
Желела бих да сазнам нешто више о породици мог деде.У изводу из матичне књиге умрлих мог деде пише Мићо Хрњаковић,рођен у селу Мали Радић (Босанска Крупа).Из приче знам да је тридесетих година прошлог века одатле отишао.Умро је 1960. године на Руднику.На изводу пише да му се отац звао Петар,а мајка Јана.Интересује ме да ли неко има податке о овеј породици из Малог Радића.Крсна слава мог деде је Свети Јован,али не знам да ли је и кога још мој деда имао од фамилије (браћу,сестре или друге рођаке)који су остали тамо или се одселили. Свака информација би ми много значила!
-
Поздрав свима,
Желела бих да сазнам нешто више о породици мог деде.У изводу из матичне књиге умрлих мог деде пише Мићо Хрњаковић,рођен у селу Мали Радић (Босанска Крупа).Из приче знам да је тридесетих година прошлог века одатле отишао.Умро је 1960. године на Руднику.На изводу пише да му се отац звао Петар,а мајка Јана.Интересује ме да ли неко има податке о овеј породици из Малог Радића.Крсна слава мог деде је Свети Јован,али не знам да ли је и кога још мој деда имао од фамилије (браћу,сестре или друге рођаке)који су остали тамо или се одселили. Свака информација би ми много значила!
Не могу вам помоћи што се тиче скоријих рођачких веза. Али могу везано за старије поријекло Хрњака/Хрњаковића из Малог Радића. Ради се о личкој породици, која се на подручје Малог Радића доселила крајем 19. вијека из подручја Коренице. Поред Малог Радића, Хрњака је било у Менићу код Босанске Крупе, и у околини Козарске Дубице (Медвеђа и Демировац). На подручју Лике, почетком 20. вијека, Хрњаци су живјели у Бунићу (гдје су били и најбројнији), Крбавици, Трнавцу, Пријебоју, Личком Петровом Селу и Жељави. Сва су ова насеља западно од Коренице, према Удбини и Плитвичким језерима. На подручју Бунића и Крбавице, Хрњаци су пописани доста рано, почетком 18. вијека, а и касније кроз пописе 1807. и 1819. године. Помиње се у попису Лике из 1712. године у Крбавици и Бунићу кнез Ђуро Хрњак или Хрњаковић.
Сви горе пописани Хрњаци славе Јовањдан,а презиме се јавља у скраћеној и продуженој варијанти Хрњак и Хрњаковић. У Далмацији су присутни Рњаци, у околини Бенковца и Книна, који славе различите славе. Само генетички тестови могу показати да ли су ови далматински Рњаци повезани са личким Хрњацима. Поријекло ваших Хрњака од ових личких не би требало бити спорно.
Ако вас интересује старије поријекло Хрњака, корисно би било да неко од мушких чланова ваше фамилије Хрњаковића уради DNK тест.
-
Изгледа да су тестирана већ два личка Хрњака, али не припадају истој хаплогрупи.
-
Изгледа да су тестирана већ два личка Хрњака, али не припадају истој хаплогрупи.
Двојица су тестираних Личких Хрњака Јовањштака као I2-PH908 (тај други је са FTDNA) и један Хрњаковић исте славе из Лаћарка код Сремске Митровице на 23andme који је I2-S17250. Мислим да се са великом сигурношћу може извести закључак да род Хрњака Јовањштака припада хаплогрупи I2-PH908.
-
Хвала пуно,на брзим одговорима и предивним податцима.
Податак о сеоби из Коренице крајем 19.века ми је одличан путоказ.Искрено,баш мало знам о овој грани моје породице,јер је деда преминуо пре мог рођења.Што се тиче ДНК тестирања,пошто сама водим ово истраживанје,за сада немам мушког сродника који би урадио тест,па бих се радије фокусирала на писане изворе и архиве.
Да ли можда постоје сачуване матичне књиге или стари пописи за село Мали Радић из тог периода где бих могла да потражим свог прадеду Петра и осталу фамилију?
Свака помоћ и савет где даље да гледам би ми много значили.
-
Нажалост, преживелих докумената за простор Босанске Крајине је мало, већина је уништена у ратовима ХХ века, али никад не знате док не проверите.
Прво покушајте са црквом чијој је парохији припадало село, постоји шанса (углавном мала, али никако незнатна) да су старе црквене матице макар делимично очуване (узгред, оне су се у већини Босне почеле водити тек након аустроугарске окупације). Следеће адресе су Епархија Бихаћко-петровачка и Архив Унско-санског кантона, који поред црквених матица можда имају и друга корисна документа о вашим прецима, а можете проверити и са матичарском службом у Босанској Крупи, иако је мало вероватно да имају ишта старије од 1940их.
Свакако посетите и само село (уколико можете а већ нисте) и обиђите гробље, можда има читљивих старих споменика, и ступите у контакт са презимењацима из истог села, можда је неко од њих већ радио родослов.