Форум - Порекло
Порекло становништва => Опште => Тему започео: NenadN Јун 17, 2026, 11:35:00 пре подне
-
Ради се о следећем: мој чукундеда Јанко Јанковић (1870 – 1918) рођен је у Вучаку код Смедерева од оца Животе Јанковића (1838 – 1899) и мајке Катарине (1851/1852 – 1879). Живота се женио три пута а Катарина му је била друга жена. Животин први брак био је са Ђурђијом, што је уписано у матичну књигу венчаних 29. јануара 1856. године. Ђурђија је умрла 4. априла 1868. године. Подаци о браку са Катарином нису могли бити пронађени јер матичне књиге венчаних цркве у Смедереву за године од 1860 до 1879 нису сачуване. Прво дете из тог другог брака био је управо мој чукундеда Јанко, рођен 20. јула 1870. године. На основу датума његовог рођења, венчање је претпоставља се било у новембру 1869. године или непосредно пре тога, будући да је Ђурђија умрла у априлу 1868. године.
Како књига венчаних не постоји, а у матичним књигама рођених код Катаринине и Јанкове деце нема неких додатних записа осим уобичајених, о њој се на основу самих матичних књига не зна ништа више од имена. Умрла је веома млада, 2. априла 1879. године. У матичној књизи умрлих забележено је да је имала 28 година и да је рођена у Вучаку, дакле у истом селу у којем се и удала. Међутим, то се не поклапа са породичним предањем. Због специфичности тог предања и начина на који је очувано, ја дефинитивно верујем у њега.
Оно гласи овако: Катарина је била Мађарица из Баната, њена породица је живела близу Дунава. Породица моје мајке у Вучаку наводно је од ње требала да наследи неку имовину (њиве) са друге стране Дунава, али никада нису отишли да је преузму. Наводно су се плашили како ће да обрађују те њиве јер би морали стално да прелазе Дунав на чамцима. На крају је та имовина наводно припала локалној цркви у Банату јер они нису отишли да је преузму.
Да ли је ово измишљотина? Да ли је могуће да се Мађарица из Аустроугарске уда за обичног сељака у српском селу? За сељака, не за неког трговца или занатлију. У другом случају имало би више логике, трговци и занатлије су путовали и преко и упознавали се са људима са друге стране Дунава. Да ли то предање може бити истина?
Упркос раној смрти, Катарина је Животи родила петоро деце, од којих су два сина касније основала своје породице. Мој чукундеда Јанко, Катаринин син и њено прво дете, (1870–1918), имао је укупно три жене, а са последњом је добио троје деце: Ивану (1895–1975), Бранка (1896–1954) и мог прадеду Ранка (1898–1945). Ову причу о наслеђивању земље и страху од Дунава причао ми је деда по мајци, а исто ми је потврдила и ћерка његовог брата, сестра од стрица моје мајке. Кључна информација, међутим, потиче од Иванине ћерке Живадинке (1925–2015). Живадинка се удала у Ковин у Банату, а у старости је у Ковину код ње живела и њена мајка Ивана, која је била рођена у Вучаку 1895. године, Јанкова кћи а Катаринина унука. Живадинка је изричито наглашавала како је много пута чула своју мајку Ивану да говори како је на старост дошла на другу страну Дунава међу Мађаре, а њена баба Катарина је била Мађарица из Баната. Ивана је, дакле, тачно знала да јој је баба била Мађарица и то је јасно говорила, чиме је Живадинка потврдила оно што су знали и потомци Бранка и Ранка.
Чињеницу да је Катарина у матичној књизи умрлих забележена као рођена у Вучаку узео сам као нетачан запис. Сретао сам се наиме са много сличних примера у матичним књигама умрлих, да је код жене уписано место рођења исто као и место смрти, док је из књига венчаних касније било јасно да је жена заправо рођена у другом месту.
У венчаним књигама православне парохије Смедерево (којој Вучак припада), које су очуване, постоји поприличан број записа о браковима у којима су се девојке из Аустроугарске удавале у Смедереву или околини. То нису биле искључиво Српкиње православне вере из Баната, већ је било и девојака других вероисповести које су претходно, пре склапања брака, миропомазане, што је уписано у матичну књигу крштених. У тим књигама, паралелно са записима о крштењу деце, постоје и записи о миропомазању девојака које су се највероватније истог дана удале у тој истој цркви.
И ту долазимо до кључа: у књизи крштених за 1869. годину (која није изгубљена као књига венчаних), под датумом 3. новембар, уписано је миропомазање девојке из Панчева. То је била Марица, рођена и крштена 1852. године, а миропомазана 3. новембра 1869. године. Кума јој је била Екатарина, супруга Животе. Х. (Орлића или Ергића, нечитко), житеља Смедерева. Родитељи ове девојке, како су уписани приликом уписа миропомазања, били су Александар Цол и Елизабета, немачког закона из Панчева. Пошто је миропомазана 3. новембра 1869. године, она се нејвероватније тог истог дана венчала у тој истој цркви у Смедереву, за шта књига венчаних недостаје. Међутим, датум миропомазања (који је највероватније и датум венчања) даје велику вероватноћу да је прво дете из њеног брака рођено управо у јулу 1870. године. Напомињем још једном: крштена је као Марија у Панчеву (у тамошњем архиву сам нашао упис њеног крштења у католичкој цркви), али јој је кума на миропомазању у Смедереву била Катарина.
Да ли се може закључити, да је Марија, која је била миропомазана 3. новембра 1869. године у Смедереву и чија је кума на миропомазању била Катарина, заправо иста особа као Катарина, жена Животе Јанковића и мајка Јанка Јанковића?
-
Честитке на веома темељном истраживању!
Слично сам радио пре око годину дана за последњу од осам чукунбаба за коју нисам могао да одгонетнем даље порекло због прекида у матичној књизи венчаних.
Елем, од 3. новембра 1869, до 20. јула 1870. године има око 8,5 месеци, довољно за трудноћу, али би зачеће морало бити баш одмах по венчању. Не знам какви су били изгледи да се нешто десило и пре венчања :) јер то је једино што је мало натегнуто у овој конструкцији, иако је, кажем, и овако могуће.
Да ли је Марица/Марија исто особа као ваша наврнбаба Катарина? Делује да би могла бити. Паде ми још само на памет, та кума, Екатарина, жена Животе нечитког презимена – да није случајно то ваша преткиња, а нечитко презиме неко које је фамилија носила пре презимена Јанковић?
-
Честитке на веома темељном истраживању!
Слично сам радио пре око годину дана за последњу од осам чукунбаба за коју нисам могао да одгонетнем даље порекло због прекида у матичној књизи венчаних.
Елем, од 3. новембра 1869, до 20. јула 1870. године има око 8,5 месеци, довољно за трудноћу, али би зачеће морало бити баш одмах по венчању. Не знам какви су били изгледи да се нешто десило и пре венчања :) јер то је једино што је мало натегнуто у овој конструкцији, иако је, кажем, и овако могуће.
Да ли је Марица/Марија исто особа као ваша наврнбаба Катарина? Делује да би могла бити. Паде ми још само на памет, та кума, Екатарина, жена Животе нечитког презимена – да није случајно то ваша преткиња, а нечитко презиме неко које је фамилија носила пре презимена Јанковић?
Hvala na čestitkama.
Što se tiče trudnoće, ako se računa od dana začeća, onda se računa 266 dana. Od 3. novembra 1869 do 20. jula 1870 ima tačno 260 dana.
Žena koja je upisana kao kuma kod miropomazanja ne može biti majka mog čukundede Janka Jankovića. Ona je tada već bila udata, upisana je naime kao žena Živote Ergića (Života je prilikom popisa 6 godine pre toga, 1863, upisan u Smederevu pod brojem 777 kod mase poč. Riste Ergića, naslednici Petar 16 i Života 20), pa nije mogla istog dana da se uda. Ne radi se ni o zameni, da je možda pisar zamenio uloge i da je kuma u stvari bila Marija a devojka koja je primila miropomazanje Katarina. Mariju sam naime našao u katoličkoj knjizi krštenih u Pančevu, tamo je upisana tačno tako kao kod miropomazanja u Smederevu - Marija, kći Alexandra Czolla i Elizabete Burghaus. Nemoguće je da bi žena katoličke vere bila u ulozi kume kod miropomazanja. Svrha tog čina bila je naime u prevođenju sa katoličke na pravoslavnu veru pa je prema tome kuma morala biti pravoslavne vere. Uloge su dakle tačne: kuma je Katarina, žena Živote Ergića, a devojka koja prima miropomazanje je Marija, kći Aleksandra Cola i Elizabete.